Na seminaru o poslovnom okruženju u Srbiji, održanom sinoć u rezidenciji ambasadora Japana u Beogradu, predstavnicima japanske organizacije za spoljnu trgovinu Đelić je kazao da su razlozi za ulaganje u Srbiju stabilan politički i makroekonomski razvoj, olakšiće za strane investitore, pristup evropskom i tržištima zemalja s kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini.

Srbija ima visokoobrazovanu i jeftinu radnu snagu, dodao je Đelić i istakao dobru infrastrukturu i povoljan geografski položaj.

Ambasador Japana u Beogradu Tošio Cunozaki je rekao da će poseta privrednika i predstavnika japanskih kompanija, najavljena za 20. novembar, poboljšati ekonomsku saradnju dve zemlje.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Kreditor će uložiti u jednu od vodećih srpskih kompanija za proizvodnju nameštaja kako bi podržao njen dalji razvoj i širenje na strana tržišta.

"Forma Ideale" ima rasprostranjenu prodajnu mrežu u Srbiji i prepoznatljiv brend izvozi i u susedne zemlje - Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, Makedoniju i Rumuniju, navodi se u saopštenju EBRD.

Kompanija će uz pomoć EBRD izgraditi prvi logistički centar u blizini fabrike u Kragujevcu. Novo skladište će joj omogućiti da konsoliduje logističke aktivnosti, smanji vreme isporuke i unapredi efikasnost proizvodnje.

Sredstva EBRD biće upotrebljena i za jačanje finansijske pozicije kompanije. Projekat će pomoći "Formi Ideale" da nastavi strategiju razvoja i ulaska na nova tržišta EU i istočne Evrope.

- Podrška lokalnim kompanijama jedan je od prioriteta EBRD, a partnerstvo sa kompanijom u Srbiji je naše zadovoljstvo, kao i razlog za podršku "Forme Ideale" u daljem razvoju konkurentskih prednosti - rekla je direktorka EBRD u Srbiji Hildegard Gacek.

Generalni menadžer "Forme Ideale" Vladimir Lazarević istakao je da "imati EBRD za partnera predstavlja veliku čast i znak prepoznavanja razvojnog plana "Forme Ideale".

Od osnivanja kancelarije u Srbiji EBRD je investirao više od 1,7 mlrd EUR u različite projekte. Ulaganja EBRD podstakla su dodatne investicije u ekonomiju Srbije u vrednosti 2,5 mlrd EUR.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro će vredeti oko osam para više nego juče, kada je kurs 94,4602 dinara za evro.

Dinar je ove godine najslabiji bio 28. januara, kada je kurs bio 96,34 dinara za evro, a najjači je bio prvog radnog dana u godini, 5. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 89,54 dinara za evro.

Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu, a primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

U okviru Microsofta, Solberg je potpredsednik za Evropu, Bliski istok i Afriku, zadužen za poslovanje sa javnim sektorom. Solberg je u svom predavanju izneo ideje kako stimulisati rast u Srbiji, a na osnovu iskustva iz regiona. „Posebno u ovim turbulentnim vremenima, kompanije bi trebalo da razmotre netradicionalne načine finansiranja, kao što su predpristupni (IPA) fondovi. Tri su ključna instrumenta koja definišu budućnost ovog regiona: obrazovanje, inovacije i razvoj preduzetničkog duha: kompanije koje ovo budu usvojile imaće komparativnu prednost u odnosu na ostale u godinama koje dolaze. I, naravno, neophodno je istaći partnerstvo između privatnog i javnog sektora, koje je neohodno kako bi kompanije mogle sa uspehom da razvijaju projekte društvene odgovornost“, rekao je Solberg.

„Kompanije koje posluju na tržištima u razvoju se u početku uglavnom fokusiraju na sopstveni uspeh. Ubrzo shvate da u cilju stvaranja održivog razvoja kompanije, svoje poslovanje moraju da usmere ka jačanju privrede, izazovima sa kojima se suočava to društvo, kao i promovisanju zdravih poslovnih praksi. Tim aktivnostima kompanije suštinski postaju korporativni građani u društvu“, rekao je Nils Solberg okupljenim kompanijama članicama AmChama.

Jelena Kralj, član Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji, naglasila je da su kompanije članice AmCham-a pokazale jaku volju i uložile napore da uspostave partnerski odnos sa sredinom koja im je omogućila uspešno poslovanje. „Ulažući u lokalnu zajednicu, kompanije članice AmCham-a pokazale su dobar primer saradnje između privatnog i javnog sektora i na taj način postale “korporativni građanin”, naglasila je Kralj na poslovnom doručku Američke privredne komore u Srbiji. „Kroz brojne aktivnosti AmCham pruža podršku konceptu odgovornog poslovanja, u skladu sa najboljim svetskim praksama“, dodala je Jelena Kralj.

Od svog osnivanja u Srbiji, Američka privredna komora promoviše koncept društveno odgovornog poslovanja kompanija članica, ali i šire poslovne zajednice, a u okviru nastojanja da prenese saznanja o najboljim poslovnim praksama iz svetskog biznisa. U cilju upoznavanja šire javnosti sa aktivnostima u oblasti korporativno društvene odgovornosti, Američka privredna komora u Srbiji je 18. septembra 2009. organizovala konferenciju na tu temu, na kojoj su kompanije članice podelile svoja iskustva u sprovođenju najrazličitijih društveno odgovornih projekata.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

U zajedničkom ulaganju sa francuskom firmom kompanija Tigar je imala udeo od 30 odsto. Prošle godine Tigar je prodao deset odsto vlasništva u Tigar gumama a u februaru ove godine prodato je još deset odsto.

Treća tranša biće realizovana u decembru i Mišelin će tako preuzeti fabriku za izradu pneumatika.
Upravni odbor Tigra odlučio je takođe o intervenciji na tržištu kapitala u vidu kupovine do pet odsto sopstvenih akcija.

Odbor je ocenio da je Tigar suočen sa negativnim trendom na tržištu kapitala, što utiče na tržišnu vrednost bez obzira na realne poslovne potencijale, i da u takvim uslovima trgovina sopstvenim akcijama može da doprinese boljem tržišnom pozicioniranju.

Tigar je u saopštenju sa sednice Upravnog odbora naveo i da je kompanija na konsolidovanom nivou za devet meseci ove godine ostvarila prihod od 2,9 milijardi dinara i dobit pre oporezivanja od 92 miliona.

Matično preduzeće Tigar ubeležilo je za devet meseci zaključno sa septembrom ukupan prihod od 584 miliona dinara i rashode od 470,8 miliona, objavila je pirotska kompanija.

Tigar je takođe saopštio da je prošlog meseca počela da radi nova fabrika Tigar tehnička guma za proizvodnju presovanih gumenih proizvoda, gumenih profila i cevi za građevinarstvo i autoindustriju, proizvoda guma-metal i drugih.

Iz Pirota je objavljeno i da je Tigar ovog meseca kupio deo danske firme Bilguteks koja se bavi izradom gotovih proizvoda od gumenog reciklata.

Akcija Tigra, sa Prajm marketa Beogradske berze, danas košta 800 dinara prema maksimalnih ove godine 1.058 iz septembra i minimalnih 340 dinara iz marta.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Promet je vredeo 40,72 miliona dinara (431.174 evra) od čega je petina ostvarena u trgovini obveznicama RS. Učešće stranih investitora spustilo se na 17 odsto u ukupnoj i 21 u trgovini akcijama pri čemu je u kupovini akcija bilo gotovo 29 a u prodaji gotovo 14 odsto.

Najveći rast u kontinuiranoj trgovini zabeležila je Energomontaža [EGMN], bezmalo 19 procenata, na 4.400 dinara po hartiji. U prometu je bilo 50 akcija beogradske građevinske firme.

Prioritetna akcija DIN Fabrike duvana [DINNPB] poskupela je pet procenata, cena Imleka [IMLK] povećana je dva i po, a Simpa [SMPO] nešto više od dva procenta dok je AIK banka [AIKB] imala plus malo veći od procenat uz solidan promet od 1,92 miliona dinara.

Gubitnike predvodi Progres [PRGS] padom nešto većim od osam odsto, na 100 dinara za akciju, uz promet od 1,05 miliona dinara. Bambi Banat [BMBI] je na vrednosti izgubio tri i po procenta, Alfa plam [ALFA], sa B Listinga, dva i po, Globos osiguranje [GLOS] nešto više, a Vino župa [VINZ] nešto manje od dva procenta.

Na kontinuiranom segmentu najviše se trgovalo hartijama Energoprojekta [ENHL], sa A Listinga, za 3,76 miliona dinara. Još jednom članicom Prajm marketa se solidno trgovalo, Sojaproteinom [SJPT], za 1,83 miliona dinara. Među akcijama sa većim prometom su i dve banke - Jubmes banka [JMBN] sa 1,79 miliona dinara i Agrobanka [AGBN] sa 1,47 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene ulagačima najprivlačnije bile su akcije Ečke [ECKA] i ostvaren je promet od 10,25 miliona dinara. Cena ribnjaka iz Lukinog Sela smanjena je 12 procenata, na 1.364 dinara po hartiji.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Skupština akcionara Metals banke je 12. novembra održala vanrednu sednicu, na kojoj su imenovani predsednik i članovi Upravnog odbora Banke, na čije je imenovanje Narodna banka Srbije dala prethodnu saglasnost. Na svojoj prvoj sednici, održanoj istog dana, Upravni odbor Banke imenovao je predsednika i članove Izvršnog odbora, na čije je imenovanje Narodna banka Srbije takođe dala prethodnu saglasnost. Banka je 16. novembra izvršila upis članova Upravnog i Izvršnog odbora u Registar privrednih subjekata u Agenciji za privredne registre.

Izvor: www.nbs.rs
(Zatvori)

Ta kompanija je jedna od vodećih srpskih kompanija za proizvodnju nameštaja, a cilja EBRD-a je da dokapitalizacijom podrži njen dalji razvoj i širenje na strana tržišta.

Kompanija Forma Ideale izvozi značajan procenat svog proizvodnog asortimana u susedne zemlje kao što su Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija i Rumunija.

Uz pomoć EBRD-a Forma Ideale će izgraditi svoj prvi logistički centar blizu fabrike u Kragujevcu, a novo skladište će omogućiti kompaniji da konsoliduje svoje logističke aktivnosti, smanji vreme isporuke i poboljša opštu efikasnost proizvodnje.

Sredstva EBRD-a će takođe biti korišćena i za jačanje finansijske pozicije kompanije i i da joj omogući nastavak strategije razvoja i ulaska na tržište EU i istočne Evrope.

"Podrška lokalnim kompanijama je jedan od prioriteta EBRD-a, a partnerstvo sa ovom vodećom kompanijom u Srbiji je naše zadovoljstvo kao i razlog za podršku kompanije Forma Ideale u daljem razvoju njenih konkurentskih prednosti", rekla je direktorka Kancelarije EBRD u Srbiji Hildegard Gaček.

Generalni menadžer Forma Ideale Vladimir Lazarević kaže da imati EBRD za partnera predstavlja veliku čast i znak prepoznavanja razvojnog plana te kompanije.

Od ulaska EBRD-a u Srbiji, investirano je preko 1,7 milijardi evra kroz razne projekte, a ta ulaganja su podstakla dodatne investicije u domaću ekonomiju u iznosu od oko 2,5 milijarde evra, navedeno je u saopštenju te evropske banke.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)