Skoku prometa doprinela je trgovina akcijama Napreda [NPRD] u vrednosti od 311,11 miliona dinara. Nove vlasnike dobila je trećina ukupnog broja akcija beogradskog građevinskog preduzeća po ceni od
2.700 dinara, deset odsto nižoj nego u prethodnoj trgovini.

Sa daleko skromnijim prometom na listi akcija kojima se više trgovalo na kontinuiranom segmentu slede AIK banka [AIKB] sa 5,83 miliona dinara, Meser Tehnogas [TGAS] sa 1,07 miliona, kao i Univerzal banka [UNBN] i Tigar [TIGR], sa A Listinga, sa po manje od milion dinara.

Dvocifreni pad cene, uz Napred, ubeležili su užički Putevi [PUUE] koji su pojevtinili maksimalnih 12 odsto, na 1.144 dinara po akciji, uz skroman promet.

Gotovo deset odsto na vrednosti je izgubila Kredi banka [CYBN], cena pivare BIP [BIPB] smanjena je gotovo šest a Simpa [SMPO] nešto više od tri odsto.

Dobitnike na kontinuiranom segmentu predvodi Progres [PRGS] rastom od 18 odsto, Agrobanka [AGBN] je poskupela gotovo četiri procenta, Globos osiguranje [GLOS] nešto više od tri, Metals banka [MTBN] dva i po a Tigar neznatno više od procenat.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene više se trgovalo jedino hartijama Savremene administracije [SVRME], za 1,23 miliona dinara, po ceni od 4.005 dinara, devet odsto nižoj nego u prethodnoj trgovini.

Učešće stranih investitora bilo je tek nepunih dva odsto u ukupnoj trgovini akcijama, a toliko je bilo i kod kupovine i kod prodaje akcija.

Dvocifrenim udelom u vrednosti prometa izdvojili su se brokeri AS fajnenšel centar sa gotovo 55 odsto i Vestern Balkan broker sa bezmalo 41 odsto.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Prethodno je Podravska banka "Pevecu", na ime dugovanja, oduzela hotel "Picok" u Đurđevcu, a u proces za naplatu potraživanja krenulo je još devet finansijskih institucija koje potražuju novac od hrvatske kompanije. Proces stečaja "Peveca" će, međutim, po svoj prilici pokrenuti radnici, jer se većina njih tako izjasnila posle jučerašnjeg štrajka zaposlenih u "Pevec transportu".

Predstavnici uprave prvi su put izašli pred vozače, koji su se okupili ispred upravne zgrade firme u Bjelovaru, ali nisu pružili čvrsta jemstva da će im potraživanja biti isplaćena.

Nives Jambrešić, finansijska direktorka, potvrdila je vozačima kako su platne liste za septembar i oktobar napravljene, ali da novca za isplatu nema.

U "Pevecu" tvrde da stečaja neće biti i da se, čak ako do njega i dođe, to ne očekuje pre sredine decembra, jer tada ističe 60 dana kontinuirane blokade računa kompanije, koju je prvo pokrenulo nekoliko manjih poverilaca, a potom i ministarstvo finansija, na ime dela duga koji je nastao zbog neplaćanja poreza i doprinosa.

Pojedine banke još imaju strpljenja i zasad nisu pokrenule prinudnu naplatu, već čekaju da vide hoće li uprava ipak izaći s rešenjem za spas firme.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

- KBC poseduje fleksibilnost kapitala tako da ne mora da prodaje kompanije odmah, jer je za to potrebno vreme. Uslovi u lokalnim ekonomijama su teški, tako da cena koju bi postigli u ovom trenutku smanjuje njihovu realnu vrednost - ističe se u saopštenju.

Nova stretegija poslovanja napraviće dovoljno kapitala da KBC otkupi hartije od vrednosti koje su ustupljene državi, navodi se i dodaje da su strateški plan, koji je baza za plan restruktuiranja, koji je zahtevala Evropska komisija, odobrili regulatorni organi Komisije.

Prioritet poslovanja gradiće se na postojećim osnovama bankarsko-osiguravajuće grupacije KBC u Belgiji i pet odabranih tržišta istočne Evrope, koja čine Češka, Poljska, Mađarska, Slovačka i Bugarska, ističe se u saoštenju.

KBC grupa će prodati i banku u Rusiji, kao i manjinski udeo od 31% akcija u slovenačkoj Novoj ljubljanskoj banci (NLB), koja posluje i u Srbiji.

Belgijska banka KBC kupila je sve akcije A banke iz Beograda u junu 2007. godine i od tada posluje na tržištu Srbije, a od marta 2008. pod imenom KBC banka Beograd.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Međutim, da bi to uopšte bilo moguće, neophodno je najpre da se omoguće poreski podsticaji koji bi stimulisali mnogo veća izdvajanja za životno osiguranje, nego što su trenutna.

Upravo Fond za razvoj osiguranja koji okuplja 13 osiguravajućih kuća koja se u Srbiji bave životnim osiguranjem, pripremio je i predočio predlog Ministarstvu finansija, na koji način može da se stimuliše ovaj sektor. Na dobitku bi bili svi, od građana kojima ovo predstavlja dugoročni vid sigurne štednje, do osiguravajućih kompanija, pa i države koja bi prikupila povoljna sredstva za dugoročne investicije.

Srbija je po visini premije životnog osiguranja, u samom začelju liste zemalja ne samo Evrope, već i regiona. Godišnje, po glavi stanovnika za ovu namenu kod nas se izdvaja 10 evra, dok je u BiH i Crnoj Gori taj iznos 13 evra. U poređenju sa razvijenijima, poređenje je još alarmantnije. U Hrvatskoj premija životnog osiguranja po glavi stanovnika iznosi 90 evra, u Austriji 1.000 evra.

- U svim zemljama koje su razvijale životno osiguranje, postojao je i državni podsticaj u vidu poreskog rasterećenja. To i jeste suština našeg predloga upućenog Ministarstvu finansija. Ideja je da se svakome ko je poreski obveznik i ko se reši da se na taj način osigura, država omogući povraćaj novca od 25 odsto od iznosa uplaćene premije osiguranja, kroz poreske olakšice - kaže Artur Demek, predsednik Fonda za razvoj osiguranja.
Za pet godina osiguravajuće kuće bi tako mogle da sakupe milijardu evra, s tim da bi se obavezale da novac ulože u dugoročne hartije od vrednosti koje bi emitovala država.

- Računica je jasna, država ne bi imala nikakvih dodatnih troškova, već bi od prikupljenih sredstava vraćala taj stimulans. Mi imamo kapital koji je prisutan, ali ga samo treba aktivirati. Inače, naš projekat razvoja životnog osiguranja dobio je podršku Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda - naglašava Artur Demek.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Prema zvaničnom srednjem kursu, evro vredi oko osam para manje nego juče.

Dinar je ove godine najslabiji bio 28. januara, 96,34 dinara za evro, a najjači 5. januara, 89,54 dinara za evro.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Prvobitne planove menadžmenta „Salforda“, da ove godine za milijardu evra proda preduzeća iz sastava „Dunav hrana“ kojima upravlja, pomrsila je velika svetska ekonomska kriza. Potencijalne investitore, ali i vlasnika kompanija, naterala je na preispitivanje i odlaganje investicionih odluka za neko bolje i stabilnije vreme.

Podsetivši na to da je „Dunav hrana“, regionalni holding u čijem sastavu su „Imlek“, Subotička mlekara, „Bambi“, „Knjaz Miloš“, kao i tri mlekare u BiH i jedna u Makedoniji, direktor predstavništva „Salforda“ za Balkan Slobodan Petrović smatra da je prodaju tih kompanija realno očekivati kad kriza mine – 2011. ili 2012. godine.

– Imajući u vidu vrtoglavi pad vrednosti akcijskog kapitala na Beogradskoj berzi (50–70 odsto), ne očekujem da ćemo zaraditi velike pare na svim kompanijama ukoliko se budu prodavale ponaosob, a ne kao holding – ukazuje Petrović.

Konstatujući evidentni rast cena akcija poslednjih meseci, koji je, primera radi, ubedljiv u slučaju „Imleka“, čije akcije su 28. januara ove godine imale vrednost od 811 dinara, najnižu za godinu dana, da bi sad nadmašile 1.720 dinara, naš sagovornik smatra da je to još daleko od njihove realne vrednosti. To destimuliše prodaju, koja bi u ovom trenutku za „Salford“ bila rasprodaja.

Stoga se ni manjinskim akcionarima u mlekarama, industriji slatkiša, ali i „Knjazu“ ne preporučuje da žure s prodajom akcija. Pogotovo što im berzanska vrednost trenutno nije dovoljno atraktivna, niti realna, jer će im biti ponuđeno da pridruže svoje akcije portfelju kojim upravlja „Salford“ kako bi ih zajednički prodali investitorima – preporučuje Petrović u razgovoru za „Politiku“.

– Da je reč o atraktivnoj robi svedoči podatak da je pre krize, koja je uzela maha u septembru prošle godine, bilo čak 11 investitora zainteresovanih za kupovinu „Knjaz Miloša“, ali su se oni potom privremeno povukli. Međutim, „poslovna ćaskanja“, koja se zasad ne mogu smatrati ozbiljnim pregovorima sa potencijalnim strateškim i finansijskim investitorima, nisu prekinuta – izričit je naš sagovornik, uz opasku da je sad vreme veoma povoljno za kupce, ali ne i za prodavce firmi.

Jer, za većinskog vlasnika, Novi svetski investicioni fond (New World Value Fund) sa sedištem u Gibraltaru, dosad je u akviziciju, modernizaciju i restrukturisanje uložio oko 450 miliona evra u „Dunav hrana grupu“. Trenutna kapitalna dobit (razlika između kupovne i prodajne cene), nije dovoljno atraktivna, imajući u vidu strateški cilj ulagača da firme koje čine holding kupi što jeftinije, unapredi i tako „ugojene“ preproda po znatno višoj ceni od kupovne.

Pri tom je investiciona politika „Salforda“, odnosno Fonda čije interese zastupa, „glokalna“, što podrazumeva oslanjanje na lokalne kadrove, resurse i robne marke, s namerom da od njih stvori globalne, odnosno međunarodne brendove.

– U tome se uspelo, jer su kompanije u sastavu „Dunav hrane“ visoko kotirane ili lideri na tržištima u regionu – naglašava Petrović, koji ističe da je vrednost izvoza, uprkos destimulativnoj politici kursa koja pogoduje isključivo uvoznicima, oko 45 miliona evra.

Imajući sve to u vidu, potencijalni kupci holdinga ili pojedinačnih firmi iz njegovog sastava, postali bi vlasnici ne samo zdravih i uspešnih kompanija, njihovih tradicionalnih i prepoznatljivih brendova, već i zamašnog udela na regionalnom tržištu, ističe naš sagovornik.

Prema oceni Petrovića, Srbija nedovoljno subvencioniše domaću poljoprivredu, što otežava poslovanje proizvođača hrane.

– Da muka bude veća, Srbija je jednostranom primenom Sporazuma o pridruživanju EU faktički lišila svoju poljoprivredu i prehrambenu industriju mogućnosti da se koliko-toliko ravnopravno bori sa konkurencijom iz najrazvijenijih zemalja u kojima se agrar subvencioniše i do pet puta više nego kod nas. Ipak, uprkos tome maloprodajne cene mleka proizvođača iz sastava „Dunav hrana“ su trenutno niže nego u decembru 2007. godine, jer ne samo da nisu u međuvremenu povećane, već su krajem prošle godine smanjene za pet do osam odsto – naglašava Petrović.

Autor: Vesna Arsenić
Izvor: Politika
(Zatvori)

On objašnjava da će penzije u 2010. će ostati zamrznute, alidodaje da će masa penzija morati nešto da poraste jer ulaze novi penzioneri na spisak. Stamenković smatra i da je najava potpredsednika vlade Jovan Krkobabić o povećanju penzije do 70 odsto plate, ekonomski nerealna.

„Krkobabić može da priča šta hoće. On je napravio dovoljnu štetu sa povećanjem penzija od 10 odsto što su ovi morali da progutaju da bi mogli da sastave većinu u Skupštini. Ako uzmemo da je udeo penzija u BDP oko 14 odsto. Deset odsto povećanja je 1,4 odsto BDP, a ako grubo uzmemo da BDP iznosi oko 30 milijardi evra, govorimo o povećanju od 450 miliona evra. To je bio veliki udar”, kaže Stamenković

„Od proleća 2011. počinje revalorizacija prema inflaciji, a posle toga postoje tako neke maglovite odredbe o pooštravanju invalidskog i drugog prevremenog penzionisanja, ali ništa se tu ne zna niti možete odatle da vidite kakav će biti efekat najavljenih mera. Ne, ja ne verujem u tu reformu dok ne vidim šta misle da urade”, dodaje on.

Stamenković kaže da u narednim godinama javna potrošnja mora da pada veoma oštro. „Ako bismo za dve godine, kako priča Dinkić, došli na šest odsto rasta BDP-a, naša unutrašnja tražnja bi mogla da raste samo 4-4,5 odsto. Morali bismo da investicije, koje su u ovoj godini u padu više od 20 odsto, dovedemo na dvocifrene stope rasta”, kaže on.

„Dakle, da bi se ostavio prostor da potrošnja stanovništva ipak raste po stopama koje su bliske rastu BDP-a, između četiri i pet odsto, onda bi državna potrošnja morala da godišnje pada realno po pet, šest, sedam odsto. Da li mi to možemo?”, pita Stamenković.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

U 2008. godini je ostvarena dobit od 20,89 milijardi dinara, objavila je Narodna banka Srbije koja navodi da je u prvih šest meseci ove godine, 13 banaka koje zbirno čine oko 16 odsto ukupne bilansne aktive sektora poslovalo sa gubitkom.

Od početka godine je primetan značajan trend povećanja broja banaka koje posluju s negativnim poslovnim rezultatom s obzirom na to da je kraj prošle godine sa gubitkom završilo svega oko šest odsto bankarskog sektora, navedeno je u izveštaju NBS.

Bilansna suma bankarskog sektora na dan 30. juna iznosila je 1.859,6 milijardi dinara i veća je za 54,7 milijardi dinara ili za tri odsto nego u prvom kvartalu, odnosno za 82,7 milijardi dinara ili za 4,7 odsto u odnosu na početak godine.

Kreditna aktivnost bankarskog sektora je na kraju drugog kvartala na nivou od 1.158,8 milijardi dinara, što je, u odnosu na poslednji kvartal 2008. godine, povećanje od 131,2 milijardi dinara, odnosno 13 odsto.

U poređenju sa prvim kvartalom ove godine, rast kreditne aktivnosti iznosi 49 milijardi dinara, pri čemu se praktično sav rast duguje povećanju plasmana javnom sektoru.

Ukupni depoziti bankarskog sektora u drugom tromesečju ove godine iznose 1.100,7 milijardi dinara. Najveći procenat depozita čine depoziti stanovništva sa 45,7, zatim depoziti preduzeća sa 24,6 odsto i stranih lica sa 10,8 odsto. Devizni depoziti čine 73,1 odsto, a dinarski 26,9 odsto ukupnih depozita.

Na kraju juna, 20 banaka je bilo u većinskom vlasništvu stranih akcionara, šest banaka u većinskom vlasništvu domaćih fizičkih i pravnih lica i osam banaka u većinskom vlasništvu Republike Srbije.

Bankarski sektor je u značajnoj meri fragmentisan, što se ogleda i u činjenici da čak 17 banaka ima tržišno učešće manje od dva odsto. Na kraju drugog kvartala 2009. godine, dve banke imaju tržišno učešće veće od deset odsto - najveće tržišno učešće ima Banka Inteza sa 14,8 odsto i sledi je Komercijalna banka sa 10,2 odsto.

Na kraju drugog kvartala poslovale su ukupno 34 banke, odnosno nepromenjen broj u odnosu na prethodni kvartal i u njima je bilo zaposleno 31.715 ljudi. U odnosu na kraj 2008. godine, usledilo je dodatno smanjenje broja zaposlenih od dva odsto, odnosno 627 ljudi.

Od ukupnog broja banaka, u odnosu na prethodni kvartal, tri banke nisu menjale broj zaposlenih - Poštanska štedionica, Kosovsko-metohijska banka i Privredna banka Pančevo. Devetnaest banaka je smanjilo broj zaposlenih - najviše Alfa banka za 175, sledi OTP banka za 106 i Komercijalna banka za 98, dok je 12 banaka povećalo broj zaposlenih, najviše Sosijete ženeral za 16, AIK banka za 13 i Hipo alpe adrija banka za 12 zaposlenih.

Primetno je usporavanje stope rasta broja zaposlenih u bankarskom sektoru Srbije u toku 2008. koje je kulminiralo maksimalnim brojem od 32.383 na kraju januara 2009.

Posle januara bankarski sektor praktično iz meseca u mesec smanjuje broj zaposlenih pri čemu su najznačajnija smanjenja do sada bila u aprilu i maju.

 

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)