Međutim, pokazalo se još jednom da banke daleko sporije spuštaju kamate nego što je to uobičajeno na razvijenim tržištima, gde se promene referentnih stopa centralnih banaka direktno reflektuju na kreditne uslove.

Banke imaju različita objašnjenja za to što kamate ne prate oscilacije glavne stope NBS-a, od toga da fiksne kamate ulivaju sigurnost klijentima, preko tvrdnji da je aktuelna politika banke rezultat toga što nisu podizali kamate kada je referentna stopa rasla, pa sve do obećanja da će uskoro biti izvršena korekcija kamatnih stopa.

Kod pojedinih banaka se, doduše, može primetiti pad kamata na dinarske zajmove od početka godine, ali obim toga pada veoma retko odgovara padu referentne stope, koja se od januarskih 17,75 odsto spustila na sadašnjih 10 procenata.

Prema rečima Vladimira Vučkovića, profesora Megatrend univerziteta, banke odmah po promeni referentne stope usklađuju kamate za međusobne pozajmice, ali mnogo sporije reaguju kada treba da smanje kamate na kredite stanovništvu.

„Verovatno je po sredi to što banke imaju manji profit u poslovanju sa NBS, svaki put kad centralna banka spusti referentnu stopu, i onda neće još da smanjuju kamate građanima. To ukazuje i da u određenim segmentima bankarskih usluga ne postoji dovoljno konkurencije. Da ne kažem da ima i prećutnog dogovora”, kaže Vučković.

S druge strane, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić kaže da kreditni rizik u Srbiji konstantno raste jer mnoge kompanije ne mogu da vrate zajmove i predviđa da banke neće reagovati na poslednju korekciju referentne stope.

Prema njegovim rečima, generalno posmatrano, kamate na kredite u Srbiji su porasle, osim u slučaju velikih korporativnih klijenata koji uvek mogu da dogovore povoljnije uslove refinansiranja obaveza sa bankama.

Goran Kostić, direktor sektora za poslove sa stanovništvom Erste banke, kaže da s obzirom na to da visina kamata na dinarske kredite, osim od visine referentne kamatne stope, zavisi i od drugih faktora poput strukture obavezne rezerve, evro i dinarskih pozicija u bilansu, u ovoj godini u toj banci nije bilo velikih oscilacija.

Ipak, pad kamata se, kako kaže, može očekivati od sledeće godine, pošto će trend sniženja referentne stope u kombinaciji sa povećanjem dinarske likvidnosti, zbog promene strukture devizne rezerve, imati veći uticaj.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Prošlo je 115. godina otkad je na Aranđelovdan, 1894. godine, u Građanskoj kasini u Beogradu održana osnivačka skupština prve berze na Balkanu.

Bilo je to vreme velikog privrednog uspona mlade kraljevine, čiji je obrazovani i „evropejski” orijentisan kralj Milan potpisao Zakon o javnim berzama, koji je Narodna skupština usvojila 3. novembra 1886. godine, da bi osam godina docnije berza bila i osnovana, i to u –elitnoj prestoničkoj kafani.

Zasluga za stvaranje Beogradske berze pripada ondašnjim trgovcima, okupljenim oko Srpskog trgovačkog društva, koji su bili nadahnuti uverenjem da je „izvor moći jedne države i blagostanja njenog naroda u dobro uređenoj trgovini i naprednoj narodnoj privredi, bez čega ni jedna država ne može napredovati, niti jaka biti”.

Statut Berze potvrđen je u Ministarstvu privrede 3. oktobra 1894. godine. Pošto je na Novu godinu svečano osvećena i otvorena, Berza je s radom počela 2. januara 1895. godine na prvom spratu starinske kuće u kojoj je bila kafana „Bosna” u Savamali.

Pod imenom Jugoslovensko tržište kapitala, koje su osnovale 32 banke iz SFRJ u vreme vlade Ante Markovića, berza se ponovo formira 27. decembra 1989. godine, a prvi berzanski sastanak bio je 27. februara 1990. godine. Ime „Beogradska berza” vraćeno je 28. maja 1992. godine.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Unija poslodavaca poziva državu da omogući svim preduzetnicima u Srbiji da deo novca, umesto u državni fond penzijsko-invalidskog osiguranja, uplate u privatne fondove i tako dodatno stimulišu svoje zaposlene.

Dosadašnji sistem koji je osmislila država predstavlja otvorenu prevaru građana i poslodavaca, jer su obavezni porezi i doprinosi na zarade u Srbiji najveći u Evropi i poslodavci na jedan dinar zarade isplaćene zaposlenima državi uplaćuju 68,25 para, kaže se u saopštenju Unije poslodavaca. Država godinama odbija, upozoravaju poslodavci,da dozvoli uvođenje bruto plate i tako omogući građanima da deo novca (koji sada obavezno uplaćuju za doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje)po svojoj volji uplate nekom odpenzionihi zdravstvenihfondovai tako jednog dana imaju penzije dostojne čoveka i kvalitetnije zdravstveno osiguranje.

Unija poslodavaca smatra da je ovakvo ponašanje države koja uzima najveće doprinose na plate u Evropi razlog što svega dva odsto građana uplaćuje novac u dobrovoljnepenzione fondove,čiji su uslovi daleko kvalitetniji od uslova koje nude penzioni i zdravstveni fond Republike Srbije. Novac u ove fondove uplaćuju samo građani sa najvećim primanjima, jer su zarade ostalih suviše male da bi mesečno pored (na primer) 13.400 dinara koje na neto platu od 20.000 dinara uzme država dodatno uplaćivali privatnim penzionim fondovima. Kada bi država dozvolila da se deo doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje uplaćuje u privatne fondove, tajprocenat bi bio daleko veći, a građani bi mogli da biraju kome će i pod kojim uslovima uplaćivati novac za zdravstvenu negu i penzije, smatraju poslodavci.

„Fond invalidsko-penzionog osiguranjaovakav kakav jeste potpuno je neodrživ i iz godineu godinu samo povećava zaduživanje države koja nema odakle da isplati penzije građanima. Ovakvo stanje Fonda predstavlja prevaru svih trenutno zaposlenih građana koji odvajaju visoke doprinose, a kada budu navršili starosni uslov za penziju,desiće se da će im penzije biti na nivou socijalne pomoći zbog negativnog prirodnog priraštaja od 1992. godine do danas. Potrebne su hitne reforme penzionog fonda, ali i uvođenje sistema bruto plate koji će omogućiti zaposlenima da raspolažu bar delom novca koji im država svakog meseca uzima i održava ekonomski neodrživ penzioni fond”, kaže se u saopštenju Unije.

Predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković upozoravada svi zaposleni koji danas rade u privredi, ali i u državnoj upravi,moraju biti svesni da će imati mizerno niske penzije ukoliko se ne sprovedupotrebne reforme i ne uvede bruto plata.

– Nema političke volje da se krene sa reformom penzionog fonda,a kalkulacije govore da će 2020. godine penzije morati da budu oko 30 odstoprosečne neto plate da bi ovakav sistem bio održiv. Ukoliko država želi da bude poštena prema poslodavcima i građanima a ne da manipuliše njihovim mukotrpno zarađenim novcem,ona mora uvesti bruto platu. Jedino tako semožestimulisati razvoj dobrovoljnih penzionih fondova i građanima obezbediti bolja budućnost kada jednog dana budu penzioneri. Ovako,generacije koje su danas zaposlene uplaćuju novac za starije generacije a kada oni budu penzionisani za njihove penzije neće biti dovoljno novca. Takav sistem je veliki teret za današnje zaposlene i poslodavce i na duge staze predstavlja obmanu obveznika penzionog fonda – smatra Atanacković.

Izvor: www.politika.rs (Zatvori)

Cvetković je u uvodnom izlaganju na predstavljanju "Bele knjige" Saveta stranih investitora u Srbiji (FIC) rekao da se naredne godine očekuje rast BDP-a od bar 1,5 odsto.

Da bismo to ostvarili, postigli smo dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i radi se na budžetu za 2010. godinu koji će ubrzo biti razmatran na sednici Vlade Srbije, naveo je premijer.

On je rekao da je planirano da konsolidovani deficit budžeta iznosi četiri odsto, a na nivou republičkog budžeta 104 milijarde dinara, odnosno 3,5 odsto, i naveo da će do kraja ove godine deficit budžeta biti manji od četiri odsto BDP-a, koliko je planirano na početku budžetske godine.

Predsednik Vlade je precizirao da će pad BDP-a do kraja ove godine iznositi manje od tri odsto, što je bolji rezultat od očekivanog pada od 4,5 odsto, i naveo podatak da se, na primer, u Rumuniji očekuje pad BDP-a od oko 8,6 odsto, u Hrvatskoj 5,2 odsto, Mađarskoj 6,7 odsto, Češkoj 4,3 odsto, Slovačkoj 4,7 odsto, a da je u pribaltičkim zemljama pad još veći.

Cvetković je posebno ukazao na nesumnjive efekte mera Vlade Srbije za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize, i naveo da je u ovoj godini već vraćeno poverenje građana Srbije u bankarski sistem.

Predsednik Vlade je podsetio na relativno nisku inflaciju i stabilan kurs dinara, zahvaljujući i deviznim rezervama, koje sada iznose približno 9,7 milijardi evra.

On je objasnio da je u realnom sektoru Vlada Srbije subvencionirala kamate na kredite da bi preduzeća došla do jeftinijih kredita za likvidnost, a sve u cilju povećanja domaće tražnje, bez čega nema oporavka privrede.

Prema njegovim rečima, Vlada je subvencionisala kupovinu opreme, trajnih potrošnih dobara i stanova, uz podsticanje zapošljavanja i dodatni socijalni program kako bi se poboljšao materijalni položaj zaposlenih, čak i u privatizovanim preduzećima.

Cvetković je najavio da će prioritet Vlade sledeće godine biti reforma javnog sektora, kao i oporavak i podsticaj razvoja privrede, sa posebnim akcentom na izgradnji infrastrukture.

On je predstavnicima stranih investitora poručio da se Vlada na srednji rok opredelila za reformu javnog sektora i da je ušla u reformu javnih preduzeća, posebno onih koja najslabije posluju, kao što su "Železnice Srbije" ili "Jat ervejz", pri čemu je izrazio nadu da će "Bela knjiga" Vladi dati dodatne ideje u kom pravcu treba raditi.
Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić rekao je da se u ovoj godini očekuje približno dve milijarde dolara stranih direktnih investicija u Srbiju, što je znatno manje od planiranog, ali je posledica svetske ekonomske krize.

Dinkić je izrazio uverenje da će u 2010. godini početi oporavak srpske privrede i najavio mogućnost da se neke grane industrije iz Evropske unije presele u Srbiju, posebno u oblasti proizvodnje hrane, automobilskih delova i tekstilne industrije.

On je objasnio da uverenje o oporavku domaće privrede u narednoj godini temelji na činjenici da je u trećem kvartalu rast industrijske proizvodnje iznosio pet odsto, a to je doprinelo oporavku ukupnog BDP-a.

Ministar je ocenio da je privreda Srbije imala manji pad BDP-a od drugih zemalja u regionu, između ostalog, zahvaljujući tome što nije povećavala stope poreza na dodatu vrednost, plate i dobit.

To je na kraju prihvatio i MMF, uz uslov da se sledeće godine krene u reformu javnog sektora, podsetio je Dinkić i dodao da je Savet stranih investitora dostavio Vladi približno 120 predloga za reformu zakona koji suvišnim administriranjem usporavaju poslovanje.

Potpredsednik Vlade je ukazao na to da je rok za dostavljanje ovih predloga kraj novembra, a da će približno 90 odsto njih Vlada usvojiti do kraja godine, zajedno sa reformom 197 podzakonskih akata iz sedam različitih oblasti.

On je, takođe, rekao da se u ovoj godini Srbija u inostranstvu zadužila zbog nekoliko važnih infrastrukturnih projekata, tako da je visina javnog duga dostigla približno 32 odsto BDP-a, što je dva puta manje od zaduženosti na nivou EU.

Ministar za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić ocenila je tom prilikom da će konkurencija u fiksnoj telefoniji omogućiti da svi građani i kompanije dobiju fiksnu liniju i da se smanje troškovi telekomunikacionih usluga u zemlji.

Matić je navela podatak da u Srbiji trenutno postoji 150.000 zahteva za fiksnu telefonsku liniju na koje ne može da se odgovori pozitivno, i izrazila očekivanje da će dolazak drugog operatera fiksne telefonije na teritoriju naše zemlje omogućiti da se odgovori na zahteve korisnika za uvođenjem ADSL brzog pristupa internetu.

Prema njenim rečima, konkurencija na tržištu neće dovesti do direktnog pada cena fiksne telefonije u domaćem saobraćaju, ali bi mogle da se smanje cene međunarodnih razgovora.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić najavio je da će Vlada Srbije na današnjoj sednici usvojiti uredbu o stimulaciji cena električne energije dobijene iz obnovljivih izvora (fid-in tarifa).

Dulić je naveo da je cilj da do 2012. godine učešće obnovljivih izvora energije u ukupnim izvorima energije bude 7,4 odsto, i dodao da se očekuju investicije u taj sektor u iznosu od 200 miliona evra.

On je objasnio da države preko fid-in tarifa stimulišu proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, kao što su voda, vetar, sunce i biomasa, time što se energetske kompanije obavezuju na to da kupuju struju proizvedenu na taj način.

Predstavljanju „Bele knjige“ u Centru "Sava" prisustvuju i ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, kao i predstavnici Saveta stranih investitora, domaćih preduzeća i banaka.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Otvarajući 8. medjunarodnu konferenciju Beogradske berze, Dostanićeva je ocenila da je, takodje, odabranim načinom privatizacije država propustila priliku za fino oblikovanje tržišta ali i da smatra da upravo u postupku dalje privatizacije leži i šansa za podsticaj razvoja tržišta kapitala - ukoliko to, naravno, bude prepoznato kao jedan od ciljeva privatizacije srpskih brendova.

Dostanićeva je istakla da Beogradska berza sa svojim razvojnim planovima ne zaostaje za okruženjem, kao i da se može zaključiti da je zadobila poverenje odredjenog broja kompanija domaćih i stranih investitora.

Šef deelegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer rekao je da je Komisija u svom najnovijem izveštaju o napretku Srbije u pridruživanju EU konstatovala negativne trendove na berzi, kao i da je konstatovana neophodnost da vlada sprovede neophodne regulatorne reforme.

Prema njegovim rečima, Berza je do sada služila samo za promenu vlasništva, a umesto toga ona treba da postane instrument razvoja ekonomije zemlje i da postane važna investitorima, naročito kroz uključivanje u proces inicijalne javne ponude.

On je istakao da je Evropska komisija do sada pružala pomoć Srbiji u očuvanju ekonomske stabilnosti, kao i da će to činitu ubuduće zajedno sa drugim medjunarodnim institucijama.

Dežer je kao glavnu osobinu srpskog tržišta naveo veliku zavisnost od priliva stranog kapitala i apostrofirao značaj sporazuma koji je Srbija postigla sa MMF-om ali i sa bankama postizanjem Bečkog sporazuma. On je naveo da je to pomoglo vladi da se izbori sa problemima, kao i da bruto domaći proizvod bude znatno manji (tri odsto) od projektovanog pada od šest procenata.

Vršilac dužnosti direktora misije USAID Džim Stajn ukazao je da je za veći razvoj trzišta kapitala potrebno ojačati kapacitete Komisije za hartije od vrednosti, poboljšati ponudu dužničkih hartija od vrednosti i smanjiti troškove transakcija.

On je naveo da je potrebno i stvaranje kreditnog tela za obezbedjivanje adekvatnih garancija, kao i da se ojača fondovska industrija (investicioni, penzioni fondovi...).

"Vlada mora da sprovede važne regulatorne reforme, ukine barijere i poboljša konkurentnost Srbije. To bi bio jasan signal da je otvorena za investitore i za integraciju u EU", kazao je Stajn.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Srpsko tržište kapitala je još nedovoljno likvidno i duboko, transparentnost kompanija investitore ne lišava briga, a neke kompanije sve češće napuštaju berzu, izjavila je juče direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić u beogradskom hotelu „Kontinental” na početku osme međunarodne konferencije Beogradske berze.

Ona je ocenila da je opredelivši se za važeći model privatizacije, država propustila priliku za stvaranje snažnog domaćeg tržišta kapitala. Ali, te propuste ona bi mogla da ispravi u postupku dalje vlasničke transformacije, pre svega sadašnjih javnih preduzeća.

Pored domaćih i stručnjaka iz regiona, na ovom dvodnevnom skupu učestvuju eksperti za berzansko poslovanje i finansijska tržišta iz Svetske banke, Komisije za hartije od vrednosti SAD, Evropske klimatske berze, Bečke berze, Rajfajzen centrobanke iz Beča, Hipo-Alpe Adrija banke iz Klagenfurta, Rojtersa, Evropske komisije...

Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer naglasio je da je Komisija u svom najnovijem izveštaju o napretku Srbije u pridruživanju EU konstatovala negativne trendove na berzi, kao i neophodnost da vlada sprovede neophodne reforme zakona koji se odnose na rad finansijskog sektora. Po njegovom uverenju, Berza je dosad bila u funkciji promene vlasništva i koncentracije kapitala, umesto da postane instrument razvoja ekonomije zemlje, na kojoj bi se najjeftiniji kapital prikupljao u procesu inicijalne javne ponude.

Vršilac dužnosti direktora misije USAID Džim Stajn ukazao je na to da je za snažniji razvoj tržišta kapitala u Srbiji potrebno ojačati Komisiju za hartije od vrednosti, poboljšati ponudu i asortiman dužničkih hartija od vrednosti i smanjiti transakcione troškove.

„Vlada mora da sprovede regulatorne reforme, ukine barijere i poboljša konkurentnost Srbije, što bi bio snažan i nedvosmislen signal da je otvorena za investitore i za integraciju u EU”, naglasio je Stajn.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić ocenio je da u narednoj godini neće doći do značajnijeg pojeftinjenja novca, odnosno do velikog pada kamatnih stopa. Po njegovim rečima, sve analize pokazuju da su, bez obzira na kretanje euribora, kao i na smanjivanje referentne kamatne stope Narodne banke, kamate banaka i dalje visoke. To je posledica kontinuiranog povećanja kreditnog rizika i sve većeg zaduživanja i stvaranja dužničkog lanca među pravnim i povezanim licima. Po njegovom uverenju, postoji opasnost po održivost spoljnog duga Srbije, jer je potreban godišnji rast BDP-a od pet odsto kako bi se dug na vreme servisirao i vraćao.

Vodeći ekonomista Svetske banke u grupi za nezavisne ocene Dušan Vujović ocenio je da treba očekivati državni intervencionizam u Srbiji i u narednoj godini, ali je naglasio da bi vlada trebalo da bude oprezna posežući za administrativnim merama kako ne bi izazvala socijalne probleme u zemlji. Ekonomska kriza treba da bude iskorišćena za preispitivanje nekih opšteprihvaćenih fiskalnih mehanizama, smatra Vujović, koji je upozorio na to da se tek sada u najrazvijenijim zemljama na Zapadu otkriva da neki vidovi potrošnje utiču na fiskalnu ekspanziju.

Govoreći o intervencionizmu, Vujović je naveo da država pokazuje ambicije u sferi kapitalnih investicija, ali bi trebalo da realno proceni validnost projekata, kako se ne bi stvarale „političke fabrike”.

„Ne započinjati ono što ne može da se završi”, poruka je ovog uglednog ekonomiste.

On je upozorio i na pojačanu aktivnost države u fiskalnoj politici, pri čemu bi administracija trebalo da vodi računa da ne izazove socijalne probleme koji bi usporili razvoj.

Kao primer nelogičnosti u oporezivanju koje je u Srbiji na snazi, on je naveo sistem naplate poreza na dodatu vrednost (PDV) na fakturisanu a ne na naplaćenu robu, pri čemu izgovor za ovakve namete ne može da bude to što država nema para za pokriće deficita.

V. Arsenić - D. Spalević

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Tržište kapitala Srbije prate razvojni problemi, a proces ozdravljenja teče sporo zbog minimiziranja njegove uloge, istakla je na Osmoj međunarodnoj konferenciji Beogradske berze direktorka Gordana Dostanić. Ocenjujući srpsko tržište kapitala kao nedovoljno likvidno i nedovoljno duboko, Dostanićeva je dodala da je i transparentnost na Beogradskoj berzi nedovoljna.

 „Država je u privatizaciji propustila priliku da fino oblikuje tržište kapitala“, naglasila je ona na dvodnevnoj konferenciji „Apgrejd in Belgrejd“. Uprkos svemu, dodala je direktorka srpskog tržišta kapitala, Beogradska berza je zadobila poverenje određenog broja kompanija i investitora.

Šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer ocenio je da Komisija za hartije od vrednosti nije dovoljno nezavisna, dodajući da će srpske vlasti morati to da reše kako bi podstakle razvoj tržišta kapitala. „Beogradska berza do sada je služila samo za promenu vlasništva već privatizovanih kompanija, a ne i za privatizacuju i tržište nije akumuliralo kapital“, kazao je šef delegacije EK u Srbiji.

Na konferenciji je predstavljen projekat „skorkard“ koji će omogućiti kompanijama da uporede uspostavljenu sa najboljom praksom korporativnog upravljanja. Rad na projektu počeo je u septembru ove a biće završen u maju iduće godine i „skorkard“ će se primenjivati od 2010, najavljeno je prvog dana rada dvodnevne konferencije Apgrejd in Belgrejd. Konferencija u Beogradu okupila je više od 200 domaćih i stranih stručnjaka za berzansko poslovanje.

Izvor: www.investicioni-fondovi.com
(Zatvori)

Prema izveštaju Berze, obveznicama serije A2010 trgovano je za 1.306 evra, po ceni od 97,01 odsto, a serije A2011 za svega 183 evra, uz cenu od 92,68 odsto nominalne vrednosti .

Serija A2012, kao i serije A2014 i A2016 su izostale iz današnjeg trgovanja.

Promet obveznica serije A2013 bio je 3.787 evra, uz cenu od 84,15 odsto, a A2015 - 3.389 evra, po ceni od 75,96 odsto nominale.

Republičke obveznice za izmirenje stare devizne štednje dospevaju za naplatu 31. maja, u godini koju označava serija tih vrednosnih papira.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)