Kao i drugi veliki proizvođači automobila, Avtovaz se suočio sa problemom smanjene potražnje na trzištu, usled svetske finansijske krize. Proizvodnja automobila marke "lada" je u odnosu na prošlu godinu pala za preko dve trećine, a kompanija više nije u stanju da plaća dugove svojim kooperantima.

Pad kupovine automobila na ruskom tržištu bi u ovoj godini mogao da iznosi i do 60 odsto, naveo je danas ministar industrije i trgovine Viktor Hristenko.

Dug Avtovaza banakama iznosi oko 36 milijardi rubalja, odnosno oko 804 miliona evra, a uključujući obligacione zajmove 44 milijarde rubalja, odnono 983 miliona evra. Kompanija je ovog meseca zatražila od ruske vlade pomoć od 26 milijardi rubalja, što je oko 580 miliona evra.

Putin je, posle savetovanja sa akcionarima Avtovaza u Toljatiju, kazao da bi nakon dobijanja pomoći od oko 20 milijardi rubalja (446 miliona evra), kompanija mogla sama da uzme kredite od oko 90 milijardi rubalja odnosno oko dve milijarde evra, kako bi krenula u proizvodnju nove linije automobila.

Ruski premijer je odlučio i da lično podrži Avtovaz, od čijeg poslovanja zavisi gotovo ceo grad Toljati. On je saopštio da je nedavno i sam kupio "Ladu Nivu", i da će je uskoro registrovati.

Ruski mediji su saopštili da su nakon vesti o pomoći vlade kompaniji, i lične podrške Putina, njene akcije skočile za više od 20 odsto.

Ruski premijer, je takođe, naveo da je doneta odluka da se dodeli još 700 miliona rubalja, odnosno 15,6 miliona evra za očuvanje radnih mesta.

Tokom ove godine Avtovaz je više puta obustavljao proizvodnju, što zbog velike količine neprodatih automobila, što zbog problema sa isporučiocima delova.

Rusija može da smanji kvote za strane radnike

Rusija bi ove godine mogla da revidira naniže postojeće kvote za zapošljavanje stranih radnika, izjavio je ruski vicepremijer Sergej Ivanov.

Na vanrednoj sednici sa rukovodiocima regiona Sibirskog federalnog okruga, Ivanov je naglasio da pioritet vlade ostaje održavanje socijalne stabilnosti.

Govoreći o davanjima iz budžeta usmerenim na stabilizaciju tržišta rada, Ivanov je podsetio da je u te svrhe "već izdvojeno 44 milijarde rubalja" (985 miliona evra) dodatnih sredstava, a da će regionalni budžeti, sem toga, biti subvencionisani sa još 34 milijarde rubalja (761 milion evra), kako bi se pružila pomoć nezaposlenim građanima.

Ruski vicepremijer je naglasio da su u Rusiji već pokrenuta 82 takva programa, vredna više od 25 milijardi rubalja (559 miliiona evra), od čega je 90 odsto pokriveno sredstvima federalnog budžeta.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

U studiji finansijskih usluga te konsultantske firme CBI/PWC, kojom je obuhvaćen tromesečni period do marta, objavljeno je da je samo devet odsto kompanija prijavilo rast obima poslovanja u pomenutom kvartalu, a čak 56 odsto je navelo da je obim smanjen, što ukupno znači pad obima za 47 procenata firmi.

Pored toga, isti procenat firmi je prijavio pad zarade, što predstavlja manje poboljšanje u odnosu na rekordan nivo iz prethodnog tromesečja. Pri tome neto 27 odsto kompanija očekuje dalji pad i narednih meseci.

Ukupno 40 odsto preduzeća je tokom tog kvartala (do početka marta), zabeležilo smanjenje broja zaposlenih, što predstavlja najveći pad broja radnika u finansijskom sektoru od juna 1993., navodi se u istraživanju CBI/PWC.

Budući da globalna kriza nastavlja da pogađa banke, osiguravajuće kuće i druge firme u finansijskom sektoru, očekuje se da će u tekućem tromesečju smanjenje radne snage biti zabeleženo u ukupno 38 odsto kompanija.

Neto 45 odsto firmi obuhvaćenih anketom vidi veliku verovatnoću daljeg pogoršanja uslova na finansijskom tržištu, a dve trećine anketiranih je izjavilo da Britaniju vidi kao manje konkurentan centar finansijskih usluga nego ranije, što je posledica globalne kreditne krize.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Izvršni direktor Krajslera Bob Nardeli kaže da je za to partnerstvo obezbedio podršku američkog ministarstva finansija i da je to jedan od uslova da da kompanija dobije pomoć države kako bi opstala.

Radna grupa, koju je administracija predsednika Baraka Obame osnovala da proceni stanje u američkoj auto-industriji, ocenila je da je Krajsler, čiji je vlasnik privatna kompanija Sarberus Kapital menadžment, nije u stanju da opstane samostalno, i dala mu je 30 dana da okonča udruživanje sa "Fijatom", ili da ostane bez vladine pomoći.

Ukoliko "Krajsler" uspe da ostvari dogovor sa "Fijatom" i aranžmane sa kreditorima i sindikatima kojima će uspeti da smanji troškove, ministarstvo finansija će razmotriti mogućnost da u njega investira dodatnih šet milijardi dolara, navela je radna grupa.

"Želim da lično uverim sve naše kupce, dilere, dobavljače i zaposlene da će 'Krajsler' raditi kao što je uobičajeno u sledećih 30 dana", saopštio je Nardeli.

Administarcija predsednika Obame odbacila je plan ozdravljenja "Krajslera" i drugog "giganta iz Detroita", kompanije "Dženeral motors" (GM), iznudila smenu rukovodstva ove druge i, kao uslov za pomoć, preporučila "Krajsleru" da u roku od 30 dana završi celokupan proces udruživanja sa "Fijatom".

Ukoliko se dve kompanije iz Detroita ne povinuju tim odlukama komisije zadužene za ozdravljenje posrnule domaće auto-industrije, biće prepuštene bankrotu i moraće da zatraže sudsku zaštitu od stečaja zbog ogromnih dugova, prenele su agencije.

Većina analitičara očekivala je da će Obamina administracija zauzeti "mekši" stav prema GM i "Krajsleru" zbog činjenice da bi bankrotom te dve firme bez posla moglo ostati oko 160.000 radnika. Radna grupa američke administarcije odbila je mišljenje Serberusa da bi Krajsler mogao da preživi oslanjajući se na vlastite snage, ukoliko dođe do povećanja potražnje za automobilima na američkom tržištu.

"Fijat" je ranije saopštio da je spreman da za 35 odsto udela u akcijama "Krajslera" američkoj kompaniji obezbedi novu tehnologiju za izradu manjih i štedljivih vozila.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Predstavnici administracije kažu da su predsednik Barak Obama i njegovi najviši savetnici zaključili da nijedan od dva velika američka proizvođača automobila nema valjan plan oporavka i da Vašington neće trošiti nove milijarde dolara da ih održava.

U završnom naporu, administracija je dala svakoj kompaniji kratak rok da još jednom pokušaju da ubede vladu da su vredni spasavanja.

Krajzler je dobio 30 dana da završi partnerstvo sa italijanskim Fiatom. Ako to ne uspe, Vašinton će napusti planove sopasavanja kompanije.

Dženeral motors dobio je 60 dana za restuktuiranje.

Time je postavljena scena za krizu u Detroitu i pokrenut proces koji bi mogao da se pretvori u poslednja dva meseca postojanja dva američka automobilska džina.

U izjavi TVmreži Si-Bi-Es (CBS) Obama je rekao da kompanije moraju da učine više da bi dobile dodatnu novčanu pomoć od države.

"Smatramo da možemo da imamo uspešnu američku automobilsku industiju. Ali, ona mora biti skrojena tako da može da prebrodi ovu oluju i iz nje izađe jača i konkurentnija", rekao je Obama.

Zvaničnici kažu da Krajzler ne može da radi kao nezavisna firma na osnovu plana koji je podneo. Treći najveći američki fabrikant motornih vozila dobio je 30 dana da okonča partnerstvo sa Fijatom, a Vašington će kompanijama ponuditi šest milijardi dolara ako uspeju da postignu sporazum pre isteka roka.

Ako spajanje Krajzler-Fijat ne bude uspelo, Vašington planira da se povuče i digne ruke od Krajzlera kome preti potpuna rasprodaja.

Nikakav drugi novac nije dostupan.

Nekad najvećem svetskom proizvođaču, Dženeral motorsu, vlada SAD nudi novac da radi 60 dana i da se u tom vremenu obnovi. Dramatično pretresanje kompanije od vrha do dna počelo je juče pošto je direktor Rik Vagoner podneo ostavku pod pritiskom iz Vašingtona.

Novi šef Dženeral motorsa od danas je Fric Henderson, predsednik i glavni operativac GM, saopštila je kompanija. Većinu članova upravnog odbora činiće novi direktori, kaže se u saopštenju.

Zvaničnici i dalje veruju da su šanse Dženeral motorsa dobre, s obzirom na svetski ugled i istraživačke potencijale kompanije. Kažu da veruju da GM može da sastavi plan koji će omogućiti da proizvodne trake nastave da rade. Vlada namerava da u Detroit pošalje tim koji bi pomogao u postizanju tog cilja.

U izveštajima o radu na reorganizaciji, koje su poslali vladi prošlog meseca, GM je tražio još 16,6 milijardi dolara a Krajzler pet milijardi dodatnih dolara. Bela kuća je to danas odbila, a umesto novca je kompanijama, koje u SAD zapošljavaju 140.000 ljudi, dala poslednje rokove.

GM duguje nekih 28 milijardi dolara ulagačima, Krajzler oko sedam milijardi dolara, uglavnom bankama. GM duguje oko 20 milijardi dolara svom penzionom fondu, a Krajzler 10 milijardi.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Direkcija Panasonika je odlučila da zatvori fabrike poluprovodnika u Kumamotu i Ehimeu i da tu produkciju do septembra ove godine premesti u Kinu i Maleziju.

Svih 750 radnika, koji su izgubili posao trebalo bi da dobiju, na osnovu dobrovoljnog pristanka, nova radna mesta u drugim delovima Japana gde takođe postoje fabrike Panasonika.

Osim Panasonika i svi drugih vodeći japanski proizvođači elektronskih aparata su prinuđeni da pribegnu smanjenju radne snage, kao i seljenju proizvodnje u zemlje sa znatno manjim troškovima za radnu snagu, usled naglog pada plasmana u i zemlji i inostranstvu.

Plasman japanske elektronike opao je, na ključnom američkom tržištu, tokom prava dva meseca ove godine više od 40 odsto, u odnosu na isti lanjski period, izvestila je agencija Kjodo.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Ranije je objavljano da je ruski BDP u januaru i februaru bio za osam odsto niži u poređenju sa istim periodom lane. BDP je u januaru opao za 8,8 odsto, a u februaru za 7,3 procenata. Ministarstvo za ekonomski razvoj procenjuje da će u prvom tromesečju 2009. godine ekonomija Rusije opasti za sedam odsto.

Ruski bankarski sistem u 2009. godini neće poslovati sa gubicima, a takve probleme mogu da imaju samo pojedine ruske banke. Bankarski sistem bi mogao da trpi gubitke, ukoliko bi obim "loših" kredita premašio deset procenata. Centralna banka procenjuje da bi taj nivo odloženih otplata mogao da se dostigne tek krajem 2009.

Ruski ministar finansija Aleksej Kudrin je objavio da je nivo odgode kreditnih zaduženja u Rusiji već oko deset odsto, pri čemu se ta procena razlikuje od zvanične, jer banke pokušavaju da sakriju stvarne podatke.

Sredinom marta Kudrin je upozorio da Rusiji preti drugi talas bankarske krize, zbog rasta odložene otplate kredita, jer će kompanije dužnici ostati bez finansijskih sredstava. On nije precizirao kada će početi ovaj talas krize, a ministarstvo za ekonomski razvoj očekuje da nove probleme banke mogu da očekuju već najesen ove godine.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)

GM na taj način pokušava da prilagodi broj radnika smanjenoj tražnji automobila, a kompanija je zaposlenima za dobrovoljni odlazak ponudila 20 hiljada dolara u gotovom i doznake za kupovinu automobila u vrednosti 25 hiljada dolara.

Kompanija je prošlog meseca ponovo zatražila od američke vlade pomoć od 16,6 milijardi dolara, a ranije je uzela vladine kredite u vrednosti 13,4 milijardi.

GM je takođe vladi podneo plan restrukturalizacije, koji predviđa ukidanje 49 hiljada radnih mesta, od čega 26 hiljada van SAD. Kompanija u celom svetu zapošljava ukupno 244.500 radnika.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)

To će biti prvi put od od početka zajedničkog poslovanja dve kompanije 2003. godine da će biti ostvaren gubitak.

Francusko-holandska grupa, osnovana pre šest godina udruživanjem "Er-Fransa" i KLM-a, je pretrpela značajan pad obima poslovanja od početka 2009. godine, kao i ostali avioprevoznici, zbog produbljavanja ekonomske krize izazvane recesijom.

"Finansijska 2009-2010. godina počeće u kontekstu nezapamćenih teškoća, s malo pouzdanih podataka o tome kako će se odvijati privredne aktivnosti i šta će biti sa faktorima kao što su kurs i cena goriva," navodi se u saopštenju uprave kompanije.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)