Belex15 je ubeležio minus od 2,36 odsto i završio na 690,74 poena dok se opšti indeks Belexline izgubivši dva procenta spustio na 1.333,91 indeksni poen.

Promet iz 339 transakcija vredeo je 38 miliona dinara (403.121 evro) i bio je najmanji za nešto više od mesec dana.

Dvocifrenim padom gubitnike kontinuirane trgovine predvodi Metals banka [MTBN] čija je akcija pojevtinila 11 odsto, na 6.500 dinara, uz skroman promet.

Po osam procenata su pali Progres [PRGS] i prioritetne akcije Komercijalne banke [KMBNPB], Politika [PLTK] je ubeležila minus od sedam i po a Simpo [SMPO] od gotovo šest procenata.

Na listi dobitnika su samo Informatika [INFM] i Komercijalna banka [KMBN] čije su vlasničke hartije poskupele po nešto više od dva odsto.

Najveći promet na kontinuiranom segmentu ostvaren je sa AIK bankom [AIKB], od 6,65 miliona dinara, a slede Agrobanka [AGBN] sa 3,59 miliona i Energoprojekt [ENHL], sa A Listinga, sa 1,69 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najviše se trgovalo novosadskim Uzorom [UZOR], za 9,32 miliona dinara, po ceni od 8.942 dinara koja je i novi maksimum za tu akciju za godinu dana.

Učešće stranih investitora palo je na 17 odsto u ukupnoj i nešto više od 21 u trgovini akcijama pri čemu je u kupovini akcija bilo 25 a u prodaji gotovo 18 procenata.

Ubedljivo najaktivniji bio je novosadski Fideliti broker koji je udelom u broju transakcija od gotovo 16 odsto pokrio 25 procenata vrednosti prometa.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Obnavljanjem štednje samo godinu dana nakon što su se efekti svetske finansijske krize preneli na Srbiju – amortizovan je u potpunosti odliv devizne štednje iz poslednjeg tromesečja prošle godine od 965 miliona evra, kojim je tada bio prekinut trend njenog višegodišnjeg rasta.  Upravo ta činjenica ponovo je potvrdila izuzetno veliki značaj izgradnje i očuvanja poverenja u bankarski sistem, što je trajni cilj i opredeljenje Narodne banke Srbije.

Devizna štednja je tokom ove godine beležila konstantan rast. Rekordan ovogodišnji priliv devizne štednje od 392 miliona evra koji je ostvaren u Nedelji, odnosno Mesecu štednje daje osnova za optimističku prognozu da će se trend rasta nastaviti i da će domaća štednja igrati sve značajniju ulogu kao izvor finansiranja u bilansima banaka.

Ponovnom jačanju poverenja građana u bankarski sektor doprinele su mere i aktivnosti Narodne banke Srbije, uključujući i one preventivne sistemskog karaktera, kojima je obezbeđena blagovremena isplata svih štediša koji  su krajem prošle godine, pod uticajem nastalog straha i neizvesnosti, odlučili da svoje uloge privremeno podignu. Uz mere drugih državnih organa kojima je stimulisana štednja tokom 2009. godine – počev od povećanja iznosa osiguranih depozita sa 3.000 na 50.000 evra do privremenog ukidanja poreza na prihod od kamate na deviznu štednju – povratku štednje u banke i njenom daljem rastu svakako su u najvećoj meri doprinele likvidnost i stabilnost bankarskog sektora potvrđene upravo u vreme krize.

Izvor: www.nbs.rs
(Zatvori)

On ukazuje da je rešenje tog pitanja tog pitanja u konstruktivnoj budućoj saradnji.
* Da li je moguća promena ugovora ili umanjenje cene od 400 miliona evra, koliko je plaćeno za 51 odsto NIS?
- Ne, nećemo preispitivati odluku o kupovini većinskog dela akcija, kao ni cenu po kojoj su akcije kupljene, a neće biti ni promene u raspodeli akcija među akcionarima.
* Kako ćete rešiti nadoknadu „minusa“?
- Iako po sporazumu „Gaspromnjeft“ ima mogućnost da traži kompenzaciju, akcionari su se dogovorili da je najispravnije rešenje preduzimanje svih nephodnih mera za povećanje trenutne i buduće operativne efikasnosti NIS.
* Na koji način ćete to sprovesti?
- Sa Vladom Srbije od letos pozitivno rešavamo sve stvari i to je skup mera od smanjenja kreditorskih dugovanja, dugova državnih preduzeća, pa sve do kontrole kvaliteta naftnih derivata koji se uvoze. Glavna zabrinutost nije za ono što se desilo, više nas brine neregulisana situacija sa imovinom.
* U čemu je problem sa imovinom?
- Danas je registrovano samo dva odsto imovine i nadamo se da ćemo do kraja godine uspeti da registrujemo ostatak.
* Ko nije uradio svoj deo posla?
- U većini državnih firmi registracija imovine nije toliko važna, ali za privatne kompanije zakon je oštriji. Važno je da u kratkom roku registrujemo imovinu da se ne bi smanjio osnivački kapital do trenutka kada se pojave mali akcionari. To je zajednički rad i očekujemo da će odgovorni državni organi biti u njemu aktivni kao i mi.
* Kako se sada vodi imovina NIS?
- U vlasništvu Srbije je 55 odsto imovine, koja treba samo da se preregistruje, ali ima i nerešenog dela. U prvom delu je nesporna imovina, gde samo ne postoje dokumenti o uvođenju ili dozvole. Manji deo je imovina koja je nastala deljenjem sa „Transnaftom“ i „Srbijagasom“, a koja postoji i u našim i u njihovim knjigama.
* Objavili ste dobit od 3,2 milijarde za treći kvartal ove godine. Ima li šanse da NIS posluje pozitivno na kraju 2009. godine?
- Za devet meseci smanjili smo troškove, uspostavili proizvodnju evro dizela, povećali proizvodnju bezolovnih benzina i eksploataciju nafte i gasa, smanjili rezerve, dugove i završili promenu kreditnog portfelja bankarskih dugovanja. Kao što smo i obećali na početku, tokom našeg upravljanja poslovanje će biti pozitivno, ali zbog dugova u prva dva meseca 2009, rezultat će biti manji gubitak na kraju godine. A bilo je i troškova za dobrovoljni odlazak radnika.
* Koliko je to koštalo?
- Otišlo je 1.057 ljudi, i to je koštalo 2,7 milijardi dinara. Prosečan staž za odlazak je bio oko 36 godina, a uslov 750 evra po godini staža je više nego udoban za srpske i istočnoevropske (Zatvori)

Konferencija je, kao i prethodnih godina, imala za cilj da među učesnicima podstakne razgovore na teme koje dominiraju u industriji razvijenog berzanskog poslovanja i na berzanskim tržištima u regionu Jugoistočne Evrope.

Rad Konferencije organizovan je u pet panela, a u svakom od panela plenarnoj diskusiji su prethodila izlaganja renomiranih, mahom međunarodnih, stručnjaka iz odgovarajućih oblasti. Tokom Konferencije održano je i specijalno predavanje »Klimatske promene i tržište«, prezentacija »Scorecard-a – unapređenje prakse korporativnog upravljanja« i radionica na temu »Praktični uvid u trgovanje strukturiranim derivatima«.

U toku rada Konferencije usvojeni su sledeći zaključci:
Analiza rezistentnosti cena bankarskih kredita na promenu referentne kamatne stope centralne banke ukazuje na niske kratkoročne kamatne stope za korporacije i visoke za većinu malih i srednjih preduzeća i stanovništvo u narednim godinama. Istovremeno, uočava se rizik od većih dugoročnih kamatnih stopa na međunarodnim tržištima, što će uticati na kreditni rizik Srbije, podstaknut valutnim rizikom.

Korporativni odnosi sa investitorima su poslednjih godina u značajnoj meri izmenjeni. Promenom percepcije i prihvatanjem „bližih“ odnosa sa investitorima, kao alatom za metodološko prikupljanje korporativnih podataka i upravljanje internim procesima, kompanija može da ima interne koristi, poput usklađivanja sa pravnim i samo-regulatornim zahtevima, iz kojih mogu da proizađu i eksterne koristi za investitore, ali i za sve interesne grupe.

Sa stanovišta investitora, značajan je lični kontakt sa izdavaocem, a naročito održavanje konferencije za investitore, kao ključna premisa u odnosima sa investitorima, ali i kao izvor saznanja o stavovima i odnosu investitora prema kompaniji. Imajući u vidu da su se zadaci kompanije u odnosu na investitore promenili, posebno tokom krize, pored menadžera za odnose s investitorima, korporativna internet stranica postaje osnovni izvor informacija jer omogućava brz i pouzdan tok informacija, lako upravljanje informacijama i njihovo integrisanje.

Tehnologija je ključna i u oblasti kontrolisanja manipulacija i krivotvorenja tržišta. Pametna upotreba novih tehnologija je od suštinskog značaja za efikasan nadzor tržišta i sprovođenje sankcija u cilju postizanja integriteta tržišta i zaštite investitora, iako i dalje mora biti praćena adekvatnom analizom.

Tipični načini manipulacija na tržištima u razvoju uključuju trgovinske tehnike obmane kroz stvaranje lažne slike o kompaniji i promene cena, na koje su tržišta u razvoju posebno osetljiva s obzirom na često nizak nivo trgovanja hartijama od vrednosti. Da bi se tržište odbranilo od manipulacija, treba se fokusirati na jačanje sposobnosti otkrivanja pravih igrača, izveštavanje berzi, efikasnost lokalnog zakonodavstva, kvalitet hartija od vrednosti primljenih na berzu i saradnju sa regulatorom.

Da bi se olakšala regulacija finansijskih institucija važna je „compliance“ funkcija, koja omogućava usklađenost poslovanja banke sa zakonom, pravilima struke i etičkim standardima u odnosu prema klijentima, obezbeđujući njihovu zaštitu i očuvanje integriteta tržišta.

Regionalna berza električne energije ima velike prednosti za domaće učesnike, među kojima je bolje i efikasnije korišćenje prenosnih prekograničnih kapaciteta, a istovremeno predstavlja i put ka evropskom spot tržištu električne energije, što je značajno za Srbiju posebno sa stanovišta njene dobre geografske pozicije. Bez obzira na to o kom se modelu regionalne berze električne energije radi, potrebni su određeni preduslovi za formiranje efikasnog regionalnog tržišta kako bi Jugoistočna Evropa postala integralni deo evropske trgovine električnom energijom. Istovremeno su potrebni bilateralni ugovori, kao i organizator tržišta, zato što je konkurencija od ključnog značaja, a neophodno je i postojanje nacionalnih berzi energije koje omogućuju regionalno upravljanje, kao i nacionalna kontrola kroz povezane aukcije.

Tehnike unapređenja likvidnosti, sa stanovišta iskustava razvijenih tržišta, ukazuju na značaj market mejkera i specijalista, kao i predstavljanja kompanija. Na tržištima kapitala Jugoistočne Evrope rešenje pitanja likvidnosti uključuje redukovanje količine akcija u trgovanju i/ili povećanje broja akcija na “prime” segmentu tržišta, daljinski pristup i vezu sa etabliranim trgovinskim sistemima i berzama, kao i strože zahteve u pogledu minimalnog “free float”-a, unapređenje regulatornog okvira u skladu sa zapadno-evropskim standardima i direktivama Evropske unije, povećanje transparentnosti, kao i usaglašavanje ukupnih troškova trgovanja sa sofisticiranijim tržištima, osnivanje multilateralnih trgovinskih sistema u regionu, veće aktiviranje lokalnih penzionih i osiguravajućih kompanija, sniženje provizija i uvođenje derivata. Takođe, veoma je značajno podsticanje svesti o mogućnostima lokalnih tržišta kapitala i insistiranje na kvalitetu, pre nego na kvantitetu.

Koncept dodate vrednosti strukturiranih proizvoda, njihovih profitnih mogućnosti i izvora prihoda, kao i upravljanje prodajom proizvoda ovog tipa mogu predstavljati način da se oslobodi potencijal industrije izvedenih finansijskih instrumenata, čime bi se omogućilo proširenje investicionih alternativa za sve učesnike na našem tržištu, a inostrana tržišta približila bi se domaćim investitorima kreiranjem indeksnih sertifikata i drugih izvedenih proizvoda za koje postoji ekonomski interes. Krajnji cilj je da se na bazi uočenih profitnih mogućnosti lokalno kreiraju tržišni instrumenti sa podlogom u proizvodima i/ili aktivi sa regionalnih i razvijenih tržišta.

Učesnicima Konferencije predstavljen je i scorecard korporativnog upravljanja, koji je sačinjen u saradnji Beogradske berze i Medjunarodne finansijske korporacije (IFC) u okviru Programa korporativnog upravljanja koji IFC sprovodi u zemljama južne Evrope. Ovaj svojevrsni alat, koji mogućava jednostavnu i efikasnu analizu prakse korporativnog upravljanja u Srbiji, namenjen je najširem krugu korisnika, a njegova primena od strane Berze u prvom redu je usmerena na vrednovanje prakse korporativnog upravljanja u kompanijama listiranim na Berzi.

Projekat pod nazivom „Cap™”, koji je predstavljen na specijalnom predavanju, naglašava značaj zajedničke borbe kapitalista i zaštitnika životne sredine protiv klimatskih promena. Blagovremene promene u ponašanju i redukovanje emisije ugljen-dioksida imaju za posledicu rast konkurentnosti firmi, dok trgovanje kvotama emisija ugljen-dioksida povezuje kupce i prodavce u mehanizam koji omogućava određivanje cena, transparentnost i likvidnost, aktivno upravljanje finansijskim rizikom i, shodno tome, smanjenje kreditnih sredstava. Na taj način, oblast koja je do nedavno bila marginalna dospela je u glavne tokove interesovanja u Evropi i stvorila obrazac koji ostatak sveta danas treba da sledi. Promene u ponašanju i usmeravanje na obnovljive izvore energije predstavljaju put koji vodi ka „zelenom“ okruženju i postaje osnov sistema koji će ubuduće slediti ceo svet.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Gubitnik kontinuirane trgovine je prioritetna akcija Komercijalne banke [KMBNPB] sa minusom od maksimalnih 12 odsto, na 13.103 dinara, uz samo tri hartije u prometu.

Cena Jubmes banke [JMBN] smanjena je pet procenata, Globos osiguranje [GLOS] i Energoprojekt [ENHL], sa A Listinga, pojevtinili su po gotovo pet a Komercijalna banka [KMBN] tri i po procenta. Više se trgovalo samo akcijama beogradskog holdinga, za 4,5 miliona dinara.

Najveći rast ubeležio je Napred [NPRD], nešto više od 11 odsto, Putevi [PUUE] su poskupeli gotovo deset odsto, Jedinstvo Sevojno [JESV] nepuna tri, BIP [BIPB] dva a prioritetna akcija DIN Fabrike duvana [DINNPB] gotovo dva procenta.

Na kontinuiranom segmentu se najviše trgovalo AIK bankom [AIKB], za 23,19 miliona dinara, sa Agrobankom [AGBN] je napravljen promet od 5,64 miliona, sa Sojaproteinom [SJPT], sa Prajm marketa, od 2,67 miliona a sa Alfa plamom [ALFA], sa Standard marketa, od 2,3 miliona.

Učešće stranih investitora bilo je 47 odsto u ukupnoj i 54 u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija gotovo 66 a u prodaji gotovo 43 odsto.

Najaktivniji brokeri bili su KBC Sekjuritis i I2R broker sa udelom u vrednosti prometa od nepunih 20 odnosno nešto više od 15 procenata.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Na drugom mestu je "Delta holding" sa prihodima do 148,5 milijardi dinara i to je prva privatna kompanija koja se našla na tako visokoj poziciji. "Elektroprivreda Srbije" je na trećem mestu sa prihodima od 145,9 milijardi dinara.

Slede "Telekom Srbija" (105,3 milijarde), "U.S. Steel" Srbija (85,9 milijardi), "Srbijagas" (61,1 milijarda), "Jugorosgas" (51,8 milijardi) i "Lukoil-Beograd" (39 milijaradi), dok su se "East point" (37,9 milijardi) i "Putevi Srbije" (31,2 milijarde) po prvi put našli među deset najvećih srpskih kompanija.

Prihodi prvih 10 preduzeća čine trećinu ukupnih prihoda 300 najvećih kompanija u Srbiji, a koji su za 20% veći nego u 2007. godini. Prošle godine povećana su i neto zaduživanja tih kompanija i to za skoro 30%.

Na prezentaciji liste TOP 300 najvećih u Srbiji predstavnici kompanija "Altis Capital", koja je za "Ekonomist" obrađivala i analizirala poslovanje srpskih preduzeća, istaknuto je da su preduzeća sa većinskim državnim ili društvenim vlasništvom prošle godine imala gubitak nešto manji od 900 mil EUR.

Gubitak bi, kako je ocenjeno, bio bi i veći da među tim preduzećima nije i "Telekom Srbija", kao i još nekoliko firmi koje imaju monopolski položaj.

Na listi 300 najvećih kompanija udeo onih koje se bave energetikom je 27,1%, trgovinom 11,4%, proizvodnjom hrane i pića 9,6% i trgovinom na malo 8,9%.

Predstavnici najuspešnijih kompanija naveli su da će njihovi poslovni rezultati za 2009. godinu biti gori zbog ekonomske krize, ali su procenili da se 2010. godine očekuje početak ekonomskog oporavka.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

Istraživanje je pokazalo da muškarci (54,6 odsto) štede više nego žene (45,4 odsto). Prosečan štediša je oženjen i zaposlen muškarac koji ima 52,3 godine i oročava u banci 8.000 evra na godinu dana da bi obezbedio dovoljno novca za penziju. Srednja generacija od 40 do 60 godina štedi za putovanja, uređenje prostora, ali tu je i veliki broj onih koji nemaju ideju u šta da ulože novac, pa polažu novac da bi izbegli bespotrebnu potrošnju.

Osnovni razlozi štednje kod populacije starije od 60 godina jesu obezbeđivanje novca unucima za buduće školovanje.

Građanima je naročito bila atraktivna štednja sa isplatom kamate unapred jer su na taj način, kako obrazlažu u bankama, nastojali da izbegnu oporezivanje kamate na štednju koje treba da ponovo počne da se primenjuje iduće godine. Naročito je primetan rast dečje štednje.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, banke su od 29. oktobra do 18. novembra prikupile 382,6 miliona evra nove devizne štednje, što u 2007. nisu uspele ni do 30. novembra, kada je maksimum iznosio 320,6 miliona evra. Poređenje sa prošlom godinom nije merodavno jer 2008. godina predstavlja izuzetak, kada je zbog efekata svetske krize samo u oktobru povučeno 895,2 miliona evra.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Uprkos ekonomskoj krizi, padu standarda i rastućoj nezaposlenosti, u Srbiji se štedi više nego ikad. Na takav zaključak navodi istraživanje portala Krediti.rs o bilansu ovogodišnje Nedelje štednje. Prema podacima Narodne banke Srbije, od 29. oktobra do 18. novembra ove godine banke su prikupile rekordnih 382,6 miliona evra nove devizne štednje, što u 2007. godini nisu uspele ni do 30. novembra, kada je maksimum iznosio 320,6 miliona evra. Poređenje sa prošlom godinom nije merodavno, jer 2008. godina predstavlja izuzetak kada je zbog efekata svetske ekonomske krize samo u oktobru povučeno 895,2 miliona evra.

Od 26. oktobra do 6. novembra građani su Unikredit banci poverili na štednju 100 miliona evra, a banka je pridobila oko 6.000 novih klijenata. Maksimum deviznih depozita stanovništva zabeležila je i Erste banka a.d. Novi Sad.

– Ovo je jasan signal da se poverenje u celokupni bankarski sistem u zemlji vratilo – rekao je Mauricio Volčić, direktor Sektora za poslove sa stanovništvom Unikredit banke, a sa njim se slaže i Jasna Terzić, članica Izvršnog odbora Erste banke a.d. Novi Sad.

Istraživanje portala Krediti.rs, u kojem je učestvovalo sedam banaka u Srbiji (Erste, Metals, Unikredit, Moskovska, Sosijete ženeral, AIK, KBC), a korišćeni su i podaci NBS, otkriva i da muškarci više štede od žena. Precizno, 54,6 odsto vlasnika štednih knjižica su muškarci, a 45,4 procenta pripada lepšem polu.

Ako navedeni podatak većini ne znači ništa novo, mnoge će iznenaditi da prosečan štediša u Srbiji oročava u banci čak 8.000 evra na godinu dana. Taj prosečan srpski štediša je oženjen i zaposlen muškarac. On ima 52,3 godine i navedenu sumu „ostavlja na stranu” da bi obezbedio dovoljno novca za period nakon odlaska u penziju.

Među štedišama je najviše starijih od 55 godina, više od 40 odsto, a najmanje štede mladi do 30 godina – oko pet odsto.

Zanimljivo je da je osnovni razlog štednje starijih od 60 godina obezbeđivanje novca unucima za buduće školovanje. Srednja generacija, od 40 do 60 godina, štedi za putovanja ili uređenje stanova i kuća. Mnogo je i onih koji nemaju ideju u šta da ulože novac, pa čuvaju „bele pare” da bi izbegli bespotrebnu potrošnju.

Rekord u apsolutnom iznosu dnevnog prirasta devizne štednje u 2009. godini, prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, zabeležen je 6. novembra, kada je položeno 108,8 miliona evra devizne štednje kod svih banaka u Srbiji. Rekord dnevnog prirasta devizne štednje u 2007. beleži se takođe 6. novembra, ali je manji za više od 20 miliona evra u odnosu na ovu godinu – 86,2 miliona evra, dok je u 2008. rekordni dan zabeležen 29. aprila – 15,8 miliona evra položene devizne štednje.

Prema daljim navodima NBS, prosečan dnevni prirast devizne štednje u ovoj godini u „nedeljama štednje” iznosi 25,5 miliona evra, a u 2007. godini iznosio je 6,1 milion, dok je u 2008. za celu godinu bio negativan 0,5 miliona, pri čemu je došlo do potiranja pozitivnog efekta prosečnog dnevnog prirasta devizne štednje za prvih devet meseci od 4,4 miliona.

Iz NBS takođe navode da banke još beleže značajniji priliv štednih uloga, zato što su neke produžile „nedelju štednje”, u kojoj se nude više kamate i druge pogodnosti.

U ovogodišnjoj Nedelji štednje građanima je posebno bila atraktivna štednja sa isplatom kamate unapred, jer su građani na taj način, kako obrazlažu u bankama, nastojali da izbegnu oporezivanje kamate na štednju koja treba da počne iduće godine. Kako je najavljeno, od početka 2010. kamata na devizne štedne uloge biće oporezovana sa 10 odsto, umesto 20, koliko je država uzimala do početka ove godine.

I ovogodišnja Nedelja štednje, iako po kamatnim stopama manje atraktivna od prošlogodišnje, svrstala je Srbiju u zemlje sa najvišim kamatnim stopama na oročene depozite u Evropi. Za oročenja na 12 meseci važile su kamate između sedam i 8,5 odsto, uz mogućnost da se kamata podigne unapred. Banke većine zemalja u okruženju nude kamatne stope između dva i šest procenata.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)