Suma je veća od dva procenta godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Japana, saopštio je danas ministar finansija Koaru Josano.

Novi paket je dodatak podstreku od 12.000 milijardi jena u poreskim olakšicama koje je ranije odobrio parlament i sadrži mere pomoći zaposlenima u malim preudzećima, regionalnim delatnostima i starim ljudima.

Druga najveća priverda sveta je naročito teško pogodjena svetskom krizom koja je zakočila izvoz japanskih automobila i naprava. Izvoznici, uključujući Tojotu (Toyota) i Soni (Sony) su smanjili produkciju i broj zaposlenih.

Nezaposlenopst se popela na 4,4 odsto u februaru, a analitičari predvidjaju nova gašenja radnih mesta u bliskoj budućnosti.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Britanski premijer Gordon Braun je rekao da će preko MMF i drugih finansijskih institucija biti izdvojeno ukupno 1.100 milijardi dolara za borbu protiv posledica finansijske krize u svetu. To praktično znači da će sredstva MMF-a biti utrostručena.

"Ovo je dan u kojem se svet ujedinio kako bi uzvratio udarac u borbi sa recesijom. Ne samo na rečima već i s planom za globalni oporavak i reformama s jasnim vremenskim okvirom", rekao je on i naglasio je da će za pomoć u finansiranju međunarodne trgovine biti izdvojeno 250 milijardi evra u naredne dve godine.

Američki predsednik Barak Obama i britanski premijer Gordon Braun, pred početak samita izrazili su uverenje da će se svetski vođe složiti u pitanjima finansijske regulative, ekonomskog rasta i poljuljanih banaka. Obama je priznao da su greške američke regulative finansijskog sistema doprinele krizi, ali insistira da samit mora da se usredi na rešenje. "Sa ovim izazovom se možemo suočiti samo zajedno", rekao je on, dodajući da su razlike u pogledima "veoma preuveličane".

G20 se prvi put sastala u Berlinu decembra 1999. Stvorena je kao odgovor na azijsku finansijsku krizu 1997-98, koja je ukazala na potrebu da se zemlje u ubrzanom razvoju uključe u svetsku ekonomsku raspravu i regulativu. Devetnast članica grupe su: Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Južna Koreja, Turska, Velika Britanija i SAD.

Evropska unija je takođe članica, koju predstavljaju rotirajuće predsedništvo i Evropska centralna banka. Ministri finansija i guverneri centralnih banaka G20 sastaju se svake godine.

U G20 se stvara oko 90 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda, obavlja se 80 procenata svetske trgovine (uključujući razmenu unutar EU) i u njenom okviru živi dve trećine svetskog stanovništva.

Ban Ki Mun: Slede socijalni nemiri ukoliko se ne reši ekonomska kriza

Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, svetska ekonomija će u 2009. godini zabeležiti negativnu stopu rasta od između 0,5 i jedan odsto, izjavio je direktor MMF-a Dominik Stros-Kan. Prema njegovoj proceni svetska ekonomija bi mogla da se oporavi u prva dva kvartala 2010, "pod uslovom da ekonomske politike budu odgovarajuće". MMF je prošlog meseca, u dva odvojena izveštaja pripremljena za samit Grupe 20 ekonomski najsnažnijih zemalja (G20), ocenio da će globalna ekonomija imati negativan rast od jedan odsto u ovoj godini, što bi bila prva negativna stopa od Drugog svetskog rata.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun upozorio je da se mogu dogoditi socijalni nemiri i humanitarna katastrofa ukoliko ne bude rešena svetska ekonomska kriza.

"Ukoliko privreda ne oživi na svetskom nivou, možemo se suočiti s katastrofom u razvoju čovečanstva", navodi se u članku Ban Ki Muna, objavljenom u londonskom dnevniku "Gardijan".

"Strahujem da se ne desi najgore - politička kriza velikih razmera koja će izazvati socijalnu nestabilnost, slabljenje vlada I nezadovoljstva naroda, razočaranog u svoje rukovodioce i bez vere u budućnost", navodi se u pismu generalnog sekretara UN.

Prema njegovim rečima, svetska ekonomska kriza je pogodila najsiromašnije zemlje na ozbiljan način. "U tim zemljama sve propada alarmantnom brzinom", ocenio je Ban Ki Mun.

Generalni sekretar UN se založio za "istinsko budžetsko oživljavanje na svetskom nivou" i dodao da bi zemljama u razvoju bilo potrebno 1.000 milijardi dolara 2009. i 2010. godine.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Kreditnu liniju MMF meksička vlada namerava da iskoristi prvenstveno kao garanciju antikriznih infrastrukturnih i socijalnih programa, koje finansira sopstvenim i privučenim investicionim sredstvima.

Predsednik Meksika Felipe Kalderon kaže da će "kreditna linija MMF olakšati pristup drugim finansijskim izvorima i povećati obim kreditiranja, kako unutar tako i van zemlje po najpovoljnijim uslovima".

Guverner meksičke emisione banke Gijlermo Ortis je naglasio da zahtev za odobravanje kredita ne znači da će njegova zemlja odmah i trošiti ova sredstva čim pristignu. Ortis je podsetio da je američka centralna banka ranije odobrila Meksiku sredstva u vrednosti 30 milijardi dolara, što će se u najskorije vreme na aukciji raspodeliti lokalnim bankama.

Meksiko je prva velika latinoamerička zemlja, koja se odlučila da zatraži pomoć od MMF-a kako bi se izborila sa ekonomskom krizom. Na ekonomiju Meksika, koja je poslednjih godina slovila za jednu od najstabilnijih u regionu, negativno se odrazio pad potrošačke aktivnosti u Americi u koju je usmereno 80 odsto meksičkog izvoza.

Predstavnici MMF-a ne isključuju mogućnost da Meksiko bude među prvim zemljama koje će iskoristiti "fleksibilnu kreditnu liniju" - novi instrument Fonda najavljen krajem prošlog meseca.

Takvu kreditnu liniju, koja ne obuhvata ranije teške uslove prilikom odobravanja pozajmica , a odobrava se i bez ograničenja visine zajma, MMF namerava da odobrava zemljama - članicama fonda - "sa dobro vođenom ekonomijom, jakim fundamentalnim rezultatima i efikasnom privrednom strategijom".

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Predsednik ECB Žan-Klod Triše kazao je da bi ECB mogla da razmotri dalje smanjenje cene zaduživanja u 16-članoj zoni evra. Triše nije rekao kada bi ili za koliko kamata mogla da bude smanjena, ali je napomenuo da je stopa sada na najnižem nivou od Drugog svetskog rata.

Prethodno je ECB početkom marta smanjila kamatu za pola procenta. Tada je Triše kazao da je novo smanjenje verovatno, kao i da Banka razmatra druge mere da "udahne život" zoni evra koja daje više od 15 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda.

Inače, ECB je od oktobra prošle godine iz šest puta spustila ključnu kamatu na 1,25 sa 4,25 odsto. U istom periodu je stanje ekonomije zone evra bivalo sve gore i gore.

Ni najnoviji ekonomski pokazatelji ne ulivaju nadu u izlazak iz recesije - stopa nezaposlenosti u februaru je bila 8,5 odsto, a Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) upozorila je da bi iduće godine mogla da bude gotovo 12 procenata.

OECD zoni evra za tekuću godinu prognozira pad privrednih aktivnosti od 4,1 odsto dok ECB, "prema najgorem scenariju", računa na pad od 3,2 odsto.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Ta druga po veličini reosiguravajuća kuća na svetu, koja trenutno ima 11.560 zaposlenih, takođe je objavila da je za novog operativnog direktora postavila Agostina Galvanjija.

"Svis Re" je prošle godine ostvarila gubitak od 864 miliona švajcarskih franaka (809 miliona dolara). Ta kompanija, koja reosigurava osiguravajuće kuće i tako raspoređuje rizik u slučaju velikih gubitaka, pretrpela je značajnu štetu time što je sarađivala sa firmama za osiguranje kojima je bila potrebna pomoć vlade, kao što su američki AIG i propala investiciona banka "Liman braders".

Kompanija sa sedištem u Cirihu dobila je injekciju kapitala vrednu tri milijarde franaka (2,6 milijardi dolara) od firme američkog investitora Vorena Bafeta, "Berkšir Hatavej" i objavila da je u potrazi za još dve milijarde franaka na tržištu kapitala.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

 

 

 

 

 

SAD

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
31.3.	16:00	Consumer Confidence	Mart	26	28	25
1.4.	14:15	ADP Employment Change	Mart	-742.000	-648.000	-697.000
1.4.	16:00	Construction Spending	Feb	-0,90%	-1,60%	-3,30%
1.4.	16:00	ISM Index	Mart	36,3	36	35,8
1.4.	16:00	Pending Home Sales	Feb	2,10%	-2,00%	-7,70%
1.4.	16:30	Crude Inventories	27.3.	2.840.000	-	3.300.000
1.4.	20:00	Auto Sales	Mart	5.270.000	-	2.900.000
1.4.	20:00	Truck Sales	Mart	4.530.000	-	3.500.000
2.4.	14:30	Initial Claims	28.3.		653.000	652.000
2.4.	16:00	Factory Orders	Feb		-0,30%	-1,90%
3.4.	14:30	Average Workweek	Mart		33,3	33,3
3.4.	16:00	Hourly Earnings	Mart		0,20%	0,20%
3.4.	14:30	Nonfarm Payrolls	Mart		-656.000	-651.000

Više o pokazateljima možete pogledati ovde. 

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs

(Zatvori)

Kompanija je saopštila da će na zatvaranje fabrike, koja radi prvenstveno za rusko tržište i ima oko 250 radnika, utrošiti približno 11 miliona evra. Odluka je doneta zbog neuspešne borbe sa konkurencijom na ruskom tržištu, kažu predstavnici kompanije.

"Na žalost u fabrici u Peterburgu ne možemo da proizvodimo mašine sa konkurentnom cenom", rekao je Enderson Haimares, direktor evropske podružnice švedske kompanije koja razmatra mogućnost premeštanja proizvodnje na neku drugu lokaciju.

Fabrika u Peterburgu godišnjeg kapaciteta 350 hiljada mašina, proizvodi mašine za pranje rublja marke "elektroluks", "zanusi", "zopas", "privileg" i "reks".

Kompanija će i dalje isporučivati belu tehniku ruskim trgovinskim kućama i nastaviće sa "investicionim poslovanjem na teritoriji Rusije", izjavila je predstavnica Elektroluksa za Rusiju, Ukrajinu i Kazahstan Fatima Gazanova.

Rusija je za Elektrolux i dalje jedno od najvažnijih tržišta, sa visokim potencijalom rasta, rekla je ona, dodavši da je odluka da se fabrika u Peterburgu zatvori doneta u okviru programa restrukturiranja aktive u svetu.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Nezaposlenost u Švedskoj će dostići 8,9 odsto ove godine, a 2011. će dostići 12 odsto, navodi se u prognozi vlade. Stopa nezaposlenosti u Švedskoj u februaru je bila osam odsto.

Vladina prognoza iz decembra je najavljivala slabljenje privrede u ovoj godini od 0,8 odsto. Prošle godine je privreda te skandinavske zemlje oslabila 0,2 odsto.

Švedski ministar finansija Anders Borg rekao je da je veoma neizvesno kada će se okončati pad ekonomije, ali je predvideo da će rast švedske ekonomije biti ubrzan 2011. ili 2012. godine.

Kao i ostatak Evrope, i Švedska je teško pogođena finansijskom krizom što prati pad potrošnje, izvoza i investicija.

Nakon pada od 4,2 odsto ove godine, bruto domaći proizvod Švedske će 2010. porasti 0,2 odsto, 2011. za 2,4 odsto i 2012. četiri odsto, navodi se u prognozi. Vlada očekuje deficit u javnim finansijima sve do 2012. godine.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)