Generalni direktor EMS-a Miloš Milanković izjavio je na konferenciji za novinare da će oko 60% tih sredstava biti obezbeđeno iz sopstvenih izvora, a ostalo iz kredita i donacija.

- Sledeće godine najvažniji projekat biće završetak izgradnje dalekovoda Niš-makedonska granica, odnosno njegova druga deonica, Leskovac-granica sa Makedonijom - rekao je Milanković.

U taj projekat je uloženo 35 mil EUR, od čega je deo sredstava kreditirala Evropska komisija, a deo obezbedio EMS.

Iz EMS-a kažu da taj dalekovod ne samo da ima regionalan značaj zbog prenosa energije od severa ka jugu Balkana, već i značaj za razvoj područja južne Srbije.

- Dalekovod Niš-makedonska granica ima značaj i za državu jer izgradnja dalekovoda prati izgradnju Koridora 10 pa će država lakše da ponudi investitorima dobro okruženje - napomenuo je Miloš Mladenović, izvršni direktor EMS-a.

Kao jedan od prioriteta EMS-a Mladenović je naveo izgradnju trafo-stance "Beograd 20" čija izgradnja bi trebalo da počne sledeće nedelje.

- U fazi pripreme je izgradnja interkonektivnog dalekovoda Srbija-Rumunija. Taj pravac omogućava i potencijalno povezivanje vetroelektrana čija izgradnja je predviđena u južnom delu Banata - rekao je Mladenović.

Iz EMS-a su najavili rekonstrukciju trafo-stanice "Beograd 5", "Beograd 3", postrojenja "Bajina Bašta" i postrojenja na Đerdapu.

Evropska unija je od 2001. izdvojila 75 mil EUR za projekte donacije "Eletromreži Srbije" za projekte tehničke pomoći, studije izvodljivosti i investicione projekte.

"Elektromreža Srbije" uručila je danas i donaciju najboljim studentima Visoke elektrotehničke škole sa Voždovca.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Kontinuirana trgovina imala je četiri dvocifrena dobitnika - Pupin telekom [PTLK] je poskupeo gotovo 16 a Simpo [SMPO] gotovo 15 procenata, cena prioritetne akcije Komercijalna banke [KMBNPB]
povećana je 11 a Progresa [PRGS] deset odsto.

U grupi akcija sa većim rastom našla se i hartija užičkih Puteva [PUUE] sa plusom od devet i po odsto.

Listu sa četiri gubitnika čine Kredi banka [CYBN] sa padom od bezmalo šest procenata, Imlek [IMLK] i Jubmes banka [JMBN] sa po gotovo tri odsto, i Velefarm [VLFR] sa minusom od pola procenta.

Najveći promet u kontinuiranoj trgovini ostvaren je sa AIK bankom [AIKB], od nešto više od 24 miliona dinara. Hartija niške banke je poskupela pola procenta, na 2.561 dinar.

Sa Agrobankom [AGBN] je realizovan promet od 19,72 miliona dinara, sa Komercijalnom [KMBN] 18,45 miliona, sa Energoprojektom [ENHL], sa A Listinga, 10,19 miliona a sa Univerzal bankom [UNBN] 7,74 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene veći prometi su zabeleženi sa "Ratkom Mitrovićem" [RMBG], 31,54 miliona dinara, TP Zvezdom [TPZV], 18,4 miliona, i prioritetnim akcijama AIK banke [AIKBPB],
16,45 miliona.

Učešće stranih investitora bilo je nepunih 30 odsto u ukupnoj i trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija 39 a u prodaji gotovo 21 odsto.

Dvocifreni udeo u vrednosti prometa imali su KBC Sekjuritis, nešto više od 24 odsto, Dil broker, gotovo 11 procenata, i Sab Monet, 10,55 odsto.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Na objavu javne ponude za preuzimanje akcija "Atlas Mont" obavezuje Zakon o preuzimanju akcionarskih društava nakon sticanja više od 40% akcija Montenegroberze.

Udele u Montenegroberzi imaju i Lovćen osiguranje, 22,5%, Prva banka, 9,2%, ProVladex, nešto više od pet procenata, Monte Adria broker-diler, oko 5%, i "Inex petrol", 1,5%.

Nakon što je "Atlas Mont" povećao udeo u Montenegroberzi na 48% i 39% u Nex Montenegru, najavljuje se spajanje tih tržišta, a crnogorska štampa piše da bi ujedinjenje berzi trebalo da bude završeno u prvom kvartalu naredne godine.

Istovremeno se, međutim, čuju i glasovi o mogućem osnivanju trećeg crnogorskog tržišta kapitala - Podgoričke berze. Tu berzu bi osnovale banke i brokerske kuće koje su nakon transakcija akcijama Nex i Montenegroberze ostale van većinskog paketa akcija.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

 "Tada bi trebalo da bude otklonjena disharmonija propisa koja je onemogućavala da preduzeća prikupljaju kapital na Beogradskoj berzi", kaže u razgovoru za "Novac" Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze.

Ovakva mogućnost praktikuje se u regionu već duže vreme - na Banjalučkoj berzi je privatna firma "Fratelo trejd" prikupila blizu pola miliona evra, dok je u Hrvatskoj izlazak INE i "Telekoma" na Zagrebačku berzu doprineo razvoju čitavog tržišta kapitala - penzionim i investicionim fondovima, ali i ostalim investitorima koji su kupovali njihove akcije.

Šta je u propisima glavna kočnica da preduzeća izađu na Beogradsku berzu?
- Neposredno pred krizu neke domaće privatne firme su želele da prodaju deo kapitala i izađu na berzu. Isto su hteli i pojedini veliki privatni sistemi kojima su problemi došli paralelno sa krizom. Međutim, zbog disharmonije u zakonima, nije se znalo kako zatvoreno preduzeće može da postane otvoreno akcionarsko društvo, da li o tome treba da odluči samo skupština akcionara ili je prethodno potrebno javno emitovati akcije. A u javnu emisiju se ne može ići ako je preduzeće organizovano kao zatvoreno društvo… Bilo je različitih tumačenja i nije postojala volja za harmonizaciju Zakona o tržištu HoV i Zakona o privrednim društvima. Da se htelo, ovaj problem se mogao rešiti i ranije. Procedura otvaranja društva se mogla definisati i na drugačije načine, nego čekati celovitu promenu zakona.

Koji faktori u normalnim okolnostima utiču na uspeh prikupljanja novca na berzi?
- Ukoliko se zatvoreno preduzeće opredeli za izlazak na berzu i emitovanje akcija, to znači i da bi prethodno trebalo da se organizuje kao otvoreno akcionarsko društvo.
Da li će emisija, međutim, uspeti prvenstveno zavisi od projekta koji se prikupljenim sredstvima i planira finansirati. Projekat mora biti atraktivan, u smislu da obećava budućnost, jer je samo na taj način i moguće ubediti investitore da kupe akcije. Investitori žele detaljno da znaju šta se planira sa prikupljenim sredstvima, u šta se ulaže, kada se i kolika profitna stopa očekuje.
Drugo, ako je firma već na berzi, bitno je koliko je njena akcija i atraktivna, kakva je likvidnost, kolika je tražnja. U svakom slučaju, bitno je i ko su akcionari, kako firma posluje, kakva joj je poslovna istorija… Firmu je važno i porediti sa preduzećima u regionu i svetu iz iste branše.
Sve je, dakle, stvar projekta, ocene i trenutka, da li će i u kolikoj srazmeri projekat biti finansiran i iz drugih izvora (kredit), te koliki su ukupni troškovi za finansiranja različitim mogućnostima.

Čini se da postupak traje mnogo duže nego kada se uzima kredit u banci?
- Ceo postupak traje oko tri meseca, oko dva meseca je potrebno od objavljivanja do zaključenja emisije. Rok, međutim, najviše zavisi od firme koja emituje akcije i brzine prikupljanja dokumentacije. Takođe, u obzir treba uzeti i odluku kompanije da ceo postupak radi samostalno ili da angažuje konsultanta ili investicionu banku.
uKoje su prednosti prikupljanja kapitala na berzi u odnosu na kredit u banci?
- Ovo je na neki način besplatan novac, s tim da postoje različite takse koje kompanija plaća, te stoga i kod ovog načina postoji trošak prikupljanja kapitala kao njegova cena. Teško je reći koliki su ukupni troškovi jer to zavisi i od toga da li će kompanija angažovati spoljne saradnike, te da li će emisiju prodavati samo objavljivanjem javnosti ili želi garantovanje uspešnosti emisije (investiciona banka angažuje mrežu brokera za distribuciju akcija sa obavezom ili bez obaveze da kupi neprodate akcije i sl.).
Sa druge strane, i kod banke, kompanije ne kucnu na vrata i dobiju kredit. I ovde je potrebno podneti detaljnu dokumentaciju i opravdati budućnost projekta. Pri tom postoji kamata koja se plaća tokom celokupnog perioda na koji je kredit odobren, a uz kamatu se otplaćuje i glavnica, odnosno kredit se vraća. Ne treba gubiti iz vida i da nije svakoj kompaniji lako da dođe do kredita.

U razgovoru sa kompanijama ipak se može zaključiti da će radije uzeti skup kredit nego izaći na berzu?
- To je stvar i poslovne politike kompanije, kao i mentaliteta naših ljudi. Vlasnici firmi u Srbiji neretko imaju stav da je to njihov biznis koji ne žele da podele sa drugima, što znači da ostaju jedini vlasnici biznisa ili ga dele isključivo sa odabranim partnerom. Izlazak na berzu, sa druge strane, podrazumeva da je rad kompanije konstantno izložen oku javnosti i investitora koji traže sve više i više informacija. Međutim, izlazak na berzu ne podrazumeva gubitak vlasništva, pa čak ni većinskog vlasništva prvobitnog vlasnika. Naprotiv, postojeći vlasnik inicijalno sam definiše koji deo kapitala svoje kompanije želi da podeli sa potencijalnim investitorima. Nije nepoznato da su neki vlasnici bili prinuđeni da svoje kompanije prodaju zbog prezaduženosti, jer je razvoj i rast tih kompanija finansiran samo putem kredita. Međutim, da su deo razvoja kompanije i deo kapitala kompanije podelili sa drugim investitorima, mogli su ostati suvlasnici svojih kompanija.
Ipak, treba reći da nije lako biti kompanija na berzi, pre svega iz razloga obaveze otvorenosti kompanije prema javnosti u pogledu svih mogućih poslovnih informacija čija konstantna prisutnost daje kvalitet akcije, obezbeđuje likvidnost i poverenje investitora i time stalno prisutnu tražnju za akcijama.

U poslednje vreme na tržištu kapitala novac nisu uspele da prikupe ni kompanije čijim se akcijama već trguje na berzi?
- Emitovanje akcija ili dokapitalizacija nije uspela za nekoliko kompanija, a neke firme su povukle emisije kada su pokušale da prikupe kapital dokapitalizacijom. Problem je u aktuelnom naglom padu tržišta, dok smo samo pre dve godine imali visoke cene. Zakon definiše da cena akcije u emisiji mora biti prosečna cena akcije na berzi u poslednja tri meseca. Tako se dogodilo da cena akcije u emisiji bude recimo hiljadu dinara, dok je na berzi upola manja. U takvoj situaciji normalno je da akciju niko neće da kupi u emisiji.

Kako do novca na berzi?
Kako tehnički izgleda prikupljanje kapitala na berzi?
Ako projekat već postoji, skupština akcionara kompanije prvo donosi odluku o iznosu koji želi da prikupi na berzi i ceni akcije u emisiji. Uz odluku prilaže prospekt o poslovanju sa aktuelnim i istorijskim bilansima, novim projektom koji želi da finansira i sve to šalje na odobravanje Komisiji za hartije od vrednosti. Komisija nije odgovorna za istinitost podataka. Njena odgovornost je da proveri da li je sve kako propisi predviđaju. Prospekt se potom objavljuje najširoj javnosti putem medija, sa ciljem da se obavesti što više potencijalnih investitora. Investitori potom prijavljuju koliko akcija žele da kupe i deponuju novac u banci.
Emisija se proglašava uspešnom ukoliko može da se proda više od polovine emitovanih akcija.
Na kraju, Komisija donosi rešenje o uspešnosti, novac iz banaka se prebacuje na račun kompanije, a kupljene akcije se prebacuju na vlasničke račune kupaca u Centralnom registru. Te akcije kasnije je moguće zadržati, ali i prodati na Beogradskoj berzi.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Centralna banka ni u petak nije intervenisala na Međubankarskom deviznom tržištu, a poslednji put je to učinila 25. februara da bi sprečila prevelike dnevne promene kursa prema evru i valutama razvijenih zemalja. Od početka godine, NBS je iz deviznih rezervi prodala 556,4 miliona evra na deviznom tržištu.

Dinar je ove godine bio najjači 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,5436 dinara za evro, a najslabiji 28. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 96,3388 dinara.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Promet robe bio je tri puta veći nego prethodne nedelje, dok je finasijska vrednost bila veća 3,2 puta nego sedam dana pre, novodi se u saopštenju.

Cena pšenice je u rastu i za samo jednu nedelju cenovni maksimum je sa 11,8 dinara za kilogram s PDV-om došao na 12,9 dinara. Na bazi ukupno 12 kupoprodajnih ugovora postignuta je prosečna cena trgovanja od 12,4 dinara, 6,74 odsto viša nego prethodne nedelje.

Sa Produktne berze ocenjuju da je na rast cene na domaćem tržištu najviše uticao psihološki faktor izazvan podatkom o rekordno malim površinama koje će biti zasejane pšenicom u ekonomskoj 2009/2010.

Cena kukuruza se istovremeno definitivno stabilizovala i s vrlo malim cenovnim rasponima varira oko 10,8 dinara za kilogram s PDV-om, 1,2 procenta više cena od proseka iz prethodne nedelje.

Izuzev sojine sačme s 44 odsto proteina, čija je cena od 45,9 dinara za kilogram veća 11,2 odsto od poslednjeg trgovanja u prethodnom periodu, cene svih ostalih roba bile su manje ili više na istom cenovnom nivou iz prethodne nedelje.

Na berzi u Novom Sadu trgovalo se još sojinim zrnom po ceni od 32,9 dinara za kilogram s PDV-om, suncokretovom sačmom s 33 odsto proteina po ceni 13,9 dinara i stočnim ječmom po prosečnoj ceni od
9,2 dinara.

Rast cena svih proizvoda kojim se trgovalo na berzi doveo je do toga da se berzanski indeks PRODEX približio maksimalnoj ovogodišnjoj vrednosti, iz juna.

Vrednost PRODEX-a iznosila je poslednjeg dana trgovanja 145,52 indeksna poena, 6,4 indeksnih poena više od vrednosti tog pokazatelja sedam dana pre.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Belex15 završio je prethodnu nedelju na 664,52 poena a Belexline na 1.289,21 poenu, pa je nedeljni pad indeksa najlikvidnijih akcijama bio 8,77 a opšteg 7,43 odsto.

Cvetkovićeva je agenciji Beta rekla da je na pad indeksa i manji promet na Berzi uticaj svakako imala i vest koju je protekle nedelje saopštila Narodna banke Srbije o rekordnom ovogodišnjem prilivu devizne štednje od 392 miliona evra, ostvarenom u mesecu štednje.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Na dalekoistočnim berzama jutros je zabeleženo osetno smanjenje cena akcija, a japanski Nikei indeks je opao više od 3,2 odsto, ali je istovremeno kurs jena prema dolaru odskočio na nov 14-godišnji maksimum, prenela je agencija Rojters.

Panevropski indeks FTSEurofirst 300, kojim se iskazuje dnevno kretanje cena deonica najlukraitivnijih kontinetalnih firmi, opao je 0,2 odsto, na 988,89 poena. Taj indikator je ojačao 53 procenta od marta, kada je bio na rekordno niskom nivou. Od početka godine napredovao je 18 odsto.

Svi važniji evropski nacionalni indeksi akcija, uključjući nemački DAKS, francuski CAC-40 i britanski FTSE 100 danas su takodje bili u padu.

Tržišni eksperti predvidjaju da će njujorški Volstrit, koji juče nije radio zbog nacionalnog praznika Dana zahvalnosti u SAD, danas reagovati na finansijsku krizu u Dubaiju obaranjem cena akcija.

Šef istraživačkog tima kompanije "Čarls Stenli" Džeremi Batston Kar ocenjuje da je vrednost akcija, uprkos silaznoj putanji posle izveštaja o dužničkim problemima Dubaija, u izvesnoj meri još precenjena i da je usled toga u prometu deonicama moguće očekivati i dodatnu silaznu korekciju.

Cene deonica energetskih kompanija u Evropi su danas i juče, posle loših vesti iz Dubaija i pojeftinjenja sirove nafte za oko pet procenata, pojeftinile.

Akcije italijanske kompanije ENI, holandsko-britanskog "Rojal dač Šela" i francuskog "Totala" pojeftinile su danas u rasponu od 0,3 do 1,2 procenta.

Vlasnici hartija prestižnih evropskih banaka, HSBC, Santander, Standard čaterd i Lojd imali su još više razloga za nezadovoljstvo, jer su hartije tih finansijskih organizacija pojeftinile od 1,5 do 4,1 odsto.

Analitičari su ocenili da bi banke, posebno evropske, mogle da se nadju u problemima zbog duga kompanije "Dubai vorld" koja neće, prema svemu sudeći, biti u stanju da do maja iduće godine vrati kredite vredne više desetina miljardi dolara.

Glavna pažnja trgovaca na deviznim berzama usmerena je danas na tržišne pozicije jena, dolara i evra, pošto je japanska valuta danas "dodirnula" nov 14-godišnji maksimum prema američkom takmacu.

Dolar je jutros na tokijskoj berzi opao na manje od 85 jena, ali se pri samom kraju poslovanja povratio i kotirao je nešto više od 86 "japanaca", navodi agencija Kjodo.

Japanski ministar finansija Hirohisa Fudji je ocenio "nenormalnim" tekući skok rasta jena i najavio da bi o kretanju kurseva vodećih svetskih valuta trebalo uskoro da se izjasni i grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta.

Fudji je izbegao da odgovori na pitanje novinara da li će japansko ministarstvo finansija preduzeti direktne akcije na tržištu da bi sprečilo dalje jačanje jena, ali je ipak kazao da će vlada predzeti "odgovarajuće mere" da bi sprečila dodatno jačanje jenskih pozicija.

Dolar je danas izgubio i 0,7 odsto vrednosti prema korpi od šest drugih valuta, ali je u odnosu na evro kotirao u relativno uskom rasponu od 1,49 za zajedničku valutu 16 članica Evropske unije, što je nešto bolje nego juče.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)