Vlada bi trebalo da izdvoji oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) za taj paket koji će biti deo šireg stimulansa čija bi ukupna vrednost mogla dostići 570 milijardi dolara, kada se uključe smanjenja poreza i kreditne garancije za posrnuli domaći poslovni sektor.

Novi stimulativni paket za sledeće tri godine bi trebalo da delimično bude finansiran iz dopunskog budžeta za fiskalnu 2009. koji će premašiti sadašnje troškove od rekordnih 75 milijardi dolara u trećem dopunskom budžetu za fiskalnu 2008. godine.

Planirano je da se novac iz novog stimulativnog paketa iskoristi za podsticanje proizvodnje solarne energije, pomoć otpuštenim radnicima, zdravstvenu zaštitu i revitalizaciju sektora poljoprivrede i ribarstva, kao i za modernizaciju ključne infrastrukture, kao što su aerodromi i luke, radi podsticanja domaće konkurentnosti.

Japanska privrede je u četvrom tromesečju 2008. ostvarila najgore pokazatelje za blizu 35 godina, oslabivši 12,1 odsto na godišnjem nivou, a analitičari očekuju još jedno veliko slabljenje u prvom kvartalu ove godine. Napore vlade Japana da oživi privredu podriva ogroman japanski dug koji je već najveći na svetu i koji bi iduće godine mogao narasti na 197 odsto BDP.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)

Vladin Fond za stabilizaciju finansijskog tržišta (SoFFin) je saopštio da će ponuditi ukupno oko 290 miliona evra za te akcije.

Cilj ove ponude je "stabilizacija nemačkog finansijskog tržišta", budući da nemačke vlasti strahuju da bi kolaps HRE mogao biti isto toliko poguban, koliko i bankrot američke investicione banke "Liman braders" u septembru prošle godine.

Nemačka je nedavno odobrila kontroverzni propis koji omogućava državi da nacionalizuje HRE, ukoliko je neophodno i silom, ali samo u slučaju krajnje nužde.

Taj propis pruža mogućnost državi da preuzme i deonice američke privatne investicione kompanije "Kristofer flauers" koja je na čelu konzorcijuma koji poseduje 24 odsto akcija HRE. Ta kompanija se, međutim, oštro protivi nameri da se HRE nacionalizuje i već je najavila pravne korake ukoliko zaista budu preduzete mere za podržavljenje HRE.

Nemačka država trenutno ima 8,7 odsto udela u banci HRE, koja je do sada primila više od 100 milijardi evra privatne i javne pomoći kako bi opstala. Inače, HRE je u 2008. pretrpela neto gubitak od 5,46 milijardi evra.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)

Izvršni direktor Jan Homen je kazao da će ta prodaja obezbediti grupaciji znatnu profitabilnost i jak potencijal rasta i dodao da je do kraja januara kompanija ukinula više od polovine od ukupno sedam hiljada radnih mesta planiranih za ukidanje, kako bi ostvarila uštedu od milijardu evra.

ING, koja je prošle godine poslovala sa gubitkom i u oktobru dobila od holandske vlade injekciju kapitala od deset milijardi evra, u januaru je objavila plan da otuđi imovinu u vrednosti do tri milijarde evra, a do sada je prodala svoj udeo u podružnici "ING Kanada" za 1,4 milijarde evra.

Kompanija planira da se u sledećih nekoliko godina oslobodi 10 do 15 sektora poslovanja i da se usmeri na bankarstvo u Evropi, pre svega u Belgiji i Holandiji, ali namerava i da nastavi s pružanjem bankarskih i osiguravajućih usluga u Evropi, Aziji i SAD.

ING je u četvrtom kvartalu 2008. zabeležila neto gubitak od 3,7 milijardi evra, a u celoj prošloj godini od 729 miliona evra, u poređenju s neto profitom od 9,2 milijarde evra tokom 2007. godine.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)

On je, međutim, u govoru u Ekonomskom klubu u Vašingtonu, naglasio da je još nejasno koliko će američkoj privredi trebati vremena da se "preokrene" i otpočne rast. Samers je ocenio da će stopa nezaposlenosti u SAD možda i dalje rasti, jer zapošljavanje raste sporije od privrede, odnosno potrebno je da stopa privrednog rasta dostigne 2,5 procenata da bi to imalo uticaja na zaposlenost.

"Čak i ako se vratimo na pozitivan rast, ako budemo imali ekonomiju koja raste po stopi od jedan odsto, biće to ekonomija sa rastućom nezaposlenošću", rekao je on.U sred njegovog izlaganja, dva demonstranta ušla su u salu, popela se na binu i razvila transparent, na kojem je pisalo: "Želimo da nam vratite naše $$$$!". Samer je mirno sačekao da ih obezbeđenje izvede iz sale.

Izvor www.investicioni-fondovi.com

 

(Zatvori)

Ekonomisti su za poljski list "Djenjik", izračunali ovaj gubitak na osnovu modela dve tipične porodice, uključujući mladi bračni par iz Varšave koji je pre dve godine uzeo hipotekarni kredit od 80.000 evra da kupi stan, ali u švajcarskim francima, jer je u to vreme poljski zlot vrtoglavo rastao i rate kredita u francima bile su sve manje.

Sada im je sa padom zlota osetno porasla mesečna rata a cena stana, ako bi želeli da ga prodaju kada ne bi mogli da otplaćuju kredit, pala je za 6.300 evra u preračunu.

Deo ušteđevine, 2.700 evra, investirali su u fondove a sa padom vrednosti akcija sada u fondu imaju tek 930 evra. Ukupno im je kriza za svega nekoliko meseci "pojela" 46.800 evra.

Druga tipična porodica, koja živi u Bjalistoku na nerazvijenom severoistoku zemlje, takođe je uzela tada povoljniji kredit u švajcarskim francima i uz pomoć rodbine kupila stan.

Kredit su uzeli u vrednosti od 150.000 zlota a sada, iako su već platili 16 rata, ostaje im da plate još 212.000 zlota. Kao dobar poslovni potez nije se pokazalo ni ulaganje u privatne penzijske fondove i toj porodici kriza je pojela 23.000 evra.

Poljska spada u zemlje, kao baltičke republike ili Mađarska, u kojima je, za razliku od Češke, veliki broj ljudi uzeo kredite u stranim valutama, što je veliki rizik u sadašnjoj krizi.

Agencije za rejting i analitičari ipak ocenjuju da će Poljska biti najmanje pogođena u regionu centralne i istočne Evrope ekonomskim problemima a moguće je da za razliku od Mađarske, Češke, Slovačke ili baltičkih republika neće pasti u recesiju.

U najnovijoj prognozi švajcarska Junajted bank predviđa Poljskoj privredni rast od jedan odsto za ovu i 1,9 odsto za sledeću godinu.

Švajcarski bankari glavnu zaslugu za to što Poljska prolazi u regionu bolje od ostalih pripisuju tome što rast vuče unutrašnja potražnja a privreda generalno ima zdravu strukturu.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Nacionalni institut za ekonomska i socijalna istraživanja (NIESR) je saopštio da sadašnja ekonomska kriza liči na privrednu recesiju iz 1979. godine, kad je Margaret Tačer stupila na vlast.

"Pad proizvodnje je do sada bio veoma sličan onome iz perioda recesije koja je nastupila u leto 1979. Ako se bude ponovio trend iz osamdesetih, proizvodnja će nastaviti da pada još oko godinu dana, a biće potrebno još dve godine dok se ne vrati na nivo sa početka 2008.", procenjuju stručnjaci instituta NIESR.

Oni su ipak dodali da ne postoji "očit razlog" zbog kojeg bi se aktuelna recesija odvijala tačno kao ona sa početka osamdesetih godina.

Nezaposlenost u Britaniji je u februaru porasla najviše još od 1971, pokazali su u martu zvanični podaci, što je premijera Gordona Brauna navelo da udvostruči napore za oživljavanje privrednog rasta pre sledećih izbora.

Analitičari očekuju da će Banka Engleske, koja je u Velikoj Britaniji nadlažna za vođenje monetarne politike, na mesečnom sastanku doneti odluku da ključnu kamatnu stopu zadrži na 0,5 odsto, što je najniži nivo od kada je pre tri veka ta finansijaka institucija osnovana.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Prethodno je Narodna Banka Slovačke predviđala da će ekonomija zemlje u ovoj godini ostvariti rast od 2,1 odsto. Osnovni uzrok recesije u slovačkoj privredi je aktuelna globalna ekonomska kriza, koja ima značajan uticaj, pre svega na stranu, ali i domaću tražnju.

Na oživljavanje privrede ne treba računati pre sledeće godine, ocenjuje NBS. Banka očekuje da 2010. godine privredni rast bude dva odsto, a 2011. oko 3,2 procenta.

NBS je dala prognozu i za kretanje inflacije u ovoj godini, prema kojoj bi stopa rasta potrošačkih cena, računata metodikom Evropske unije, trebalo da se uspori na 1,7 procenata. Ranije su bančini eksperti predviđali prosečnu inflaciju od 2,4 odsto.

U naredne dve godine NBS predviđa umereno povećanje inflacije, ali bi rast potrošačkih cena, kojima se uobičajeno meri skok inflatorne stope, trebalo da ostane ispod granice od tri odsto.

Slovačka privreda je, prema ranije objavljenim podacima Zavoda za statistiku u Bratislavi, u prošloj godini ostvarila rast od 6,4 procenta, dok je tokom 2007. skok BDP -a bio dvocifren - 10,4 odsto, što je najviše od kada je zemlja 1993. godine postala nezavisna država.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Član vladajuće familije Abu Dabija šeik Hamdan je kazao da "nikakva odluka još nije doneta" i dodao da je sastanak sa premijerom pokrajine Severne Rajne-Vestfalije Jirgenom Rutgersom, gde je sedište jedne od Opelovih fabrika, bio "vrlo pozitivan".

Opel, jedna od filijala uzdrmanog američkog giganta "Dženeral motorsa" (GM), traži privatne investitore za dodatnu finansijsku podršku, na čemu insistira vlada koja smatra da Opel ne sme da bude izuzetak i da mora da deli teret krize kao i ostale auto-kompanije.

Emirat Abu Dabi je krajem prošlog meseca saopštio da će obezbediti 9,1 procenata udela u Dajmleru, nemačkim vlasnikom Mercedes-Benca i vodećeg svetskog proizvođača kamiona, ulaganjem 1,95 milijardi evra, čime bi postao njegov najveći akcionar.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)