Ipak, on je poručio da zemlja još nije izašla iz krize i da zato treba pažljivo kreirati budžetsku politiku. Tadić je naveo i da će Srbija u narednim godinama "uložiti pet milijardi u razvoj i da 2012. neće biti ista kao danas", da će biti dovršena mreža puteva, završen koridor 10 i sagrađeno nekoliko novih mostova.

"Niko ne može da tvrdi da je zaduživanje zbog izgradnje putne i energetske infrastrukture protivno interesima generacija koje dolaze", rekao je Tadić naglašavajući da je zaduživanje opravdano samo kada se ulaže u razvoj.

On je kazao da Vlada Srbije ne treba da preuzme na sebe privredu tako što bi preuzela preduzeća koja ne rade jer bi to ugrozilo ekonomsku stabilnost zemlje.

"Takva poitika bi se svela na to da oni koji ne rade i koji u stvari nemaju radna mesta dobijaju novac od države, a to je novac svih građana i nadam se da Vlada to neće dozvoliti", kazao je on.

Prema njegovim rečima, Srbija je uspela da obezbedi konkretne stvari za bolji život građana jer je dobila viznu libaralizaciju i vlast mora konstantno da radi da ispunjava obećanja data gradjanima. "Politika bez konkretnih rezultata nema svoj legitimitet, a bez legitimiteta nema stabilnosti što je pretpostavka razvoja", rekao je on.

Politička stabilnost za investitore znači da predsednici države, parlamenta i Vlade govore jednim glasom i da postoji konsenzus o najvažnijim prioritetima, dodao je Tadić.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

- Sa ostalim registrima koji se vode u MUP-u, lokalnim samoupravama, i s registrom koji će završiti Republički geodetski zavod, imaćemo četiri važna registra na kojima će počivati buduća elektronska uprava. Do kraja 2010. uspostaviće se elektronska komunikacija sa svima - naglasio je Radosavljević.

Poreska uprava Srbije prikupila je za 11 meseci ove godine 465,5 milijardi dinara poreza i akciza, što je 0,2 odsto više od planirane 464,4 milijarde dinara. U ovoj godini od poreza na dodatu vrednost, poreza na dohodak, poreza na dobit preduzeća i akciza biće prikupljeno ukupno 515 milijardi dinara, što je pet milijardi dinara više od plana.

- To govori da je privreda krenula, da se proizvodnja oporavila i da je izvoz u porastu - rekao je Radosavljević precizirajući da se u poslednja tri meseca beleži porast javnih prihoda.

Direktor Poreske uprave ocenio je da je predlog budžeta za 2010. godinu realan i da je plan poreskih prihoda u potpunosti ostvariv. Radosavljević je izrazio i uverenje da će deficit budžeta u 2010. godini biti manji od planiranih 107 milijardi dinara zbog privrednog rasta, većeg poreskog kapaciteta poreskih obveznika i većih prihoda koje će Poreska uprava ostvariti.

Kako je naglasio, predlogom budžeta za 2010. godinu predviđeno je da PDV čini 49% javnih prihoda, akcize 20%, od poreza na dohodak građana očekuje se 12% prihoda, od poreza na dobit preduzeća 3% prihoda, a ostalih 16% su carine i nefiskalni prihodi.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

“Mislim da je realno da zakon bude usvojen u martu”, istakla je Dunović i dodala da veruje da je Ministarstvo finansija odgovorilo na primedbe struke i industrije na nacrt novog Zakona o kome se intenzivno raspravlja od septembra a o kome se govorilo i na danas održanom okruglom stolu Komisije za hartije od vrednosti.

Iako je ranije najavljivano da bi novi zakon koji će regulisati srpsko tržište kapitala mogao biti usvojen do kraja godine, ostale su “nedorečenosti” o kojima se, kako kaže Dunović, treba još mesec dana diskutovati.

“Ozbiljni razgovori svih važnih institucija i industrije koje su počele u septembru rezultiraće zakonom koji će biti jasan, razumljiv i koji će uvažiti evropsku regulativu u onoj meri u kojoj je sada moguće i koji će doprineti razvoju tržišta”, istakla je Dunović i dodala da je želja svih učesnika na tržištu da se napravi tržište na kome će se naći sve dobre kompanije i koje će objavljivati svoje rezultate i u čije će se rezultate verovati.

“Želimo da stvorimo tržište na kome će relativno brzo moći da se dođe do kapitala”, zaključila je Dunović.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Državni sekretar Nemanja Komazec ističe da je osnovni uslov za realizaciju projekta da građevinari prihvate manju profitnu stopu, odnosno da očekivanu dobit ostvare iz većeg obima posla.

- Dve milijarde dinara nije suma dovoljna da država bude investitor u takvom projektu i zato smo se opredelili za varijantu da subvencionišemo kamate na kredite za projektno finansiranje. Detalji o uslovima i visini kamatnih stopa biće utvrđeni nakon dogovora građevinskih firmi, poslovnih banaka i države, a uredba kojom će to pitanje biti regulisano očekuje se početkom januara. Pre toga, potrebno je da se definiše program masovne gradnje i to će u Ministarstvu životne sredine biti učinjeno u naredne dve do tri nedelje - ističe Komazec.

Program jeftine stanogradnje prvi je u avgustu najavio ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić koji je tada saopštio da bi samo u Beogadu bilo izgrađeno 20.000 stambenih jedinica po ceni od 500-600 evra po kvadratu, ali na obodima prestonice. Komazec podseća da će izbor lokacija na kojima će se graditi objekti biti prepušten investitorima, koji najbolje mogu da ocene stepen isplativosti određene parcele, ali naglašava da neće biti subvencionisana izgradnja stanova u ekstra i prvoj zoni.

- Kada je reč o ceni kvadrata jeftinih stanova, mogu da kažem da će zavisiti od lokacije do lokacije. Takođe, banke, koje su do sada prilikom projektnog finansiranja određivale donju granicu cene po kvadratu, sada će utvrđivati i najvišu moguću cenu kvadratnog metra. Na taj način izbeći će se do sada raširena pojava da investitori „drže na čekanju“ stanove sve dok ne postignu visoku cenu na tržištu, tako da će objekti izgrađeni u okviru ovog programa biti odmah stavljani u promet. Kupcima će dodatna pogodnost biti program subvencionisanih stambenih kredita za gotove stanove, ali i objekte u kojima je završeno 80 odsto radova. Iako uredba koja omogućava jeftinije kreditiranje građana ističe do kraja naredne godine, postoji mogućnost da bude produžena - tvrdi Komazec.

Dragan Kopčalić, predsednik kompanije Montera, kaže za Danas da projekat masovne jeftine stanogradnje predstavlja odličan podsticaj građevinarstvu.

- Da bi se ozbiljnije spustile cene nekretnina i „otpušilo“ tržište, potrebno je da se godišnje gradi najmanje milion kvadrata. U sadašnjim uslovima, u izgradnju ulaze samo firme koje imaju obezbeđenu neku pogodnost na tržištu, a po građevinskim cenama od 500 do 600 evra po kvadratnom metru, investitori bi trebalo da pripreme oko 600 miliona evra. Međutim, ako je država odlučila da uloži oko 20 miliona evra za subvenciju kamata i kada se broju firmi koje će to koristiti dodaju i one koje će deo sopstvene akumulacije uložiti u gradnju, približavamo se obimu proizvodnje koji je potreban da se spuste cene na tržištu - kaže Kopčalić.

I u industriji građevinskih materijala mnogo očekuju od najavljenog programa, ali podsećaju da izgradnja jeftinih stanova, ako već iza nje stoji država, mora da podrazumeva kvalitet i primenu standarda koji omogućavaju uštedu energije.

- Ako to budu neuslovni stanovi u kojima će kupci doveka suočavati sa visokim troškovima grejanja ili hlađenja, onda nismo mnogo postogli. Industrija građevinskih materijala je spremna da ponudi kvalitetne komponente koji uvažavaju svetske standarde, ali se građevinari žale da, kada ih koriste, zbog debljih zidova smanjuju kvadraturu korisnog prostora, a komunalno opremanje državi plaćaju na osnovu ukupne površine objekta. Predložićemo da država prilikom obračuna troškova komunalnog opremanja isključi kvadrate koji su se „izgubili“ zbog ekoloških standarda, a siguran sam da će građevinari rado uložiti dodatno vreme potrebno za tu vrstu gradnje. Mislim da ni kupci neće zameriti što će im zbog upotrebe savremenih materijala kvadrat biti uvećan za 0,2 do 0,3 odsto jer će im to kasnije doneti daleko veće uštede - kaže za Danas Ljubodrag Knežević, direktor fabrike Igma i dodaje da u konačnoj ceni stana opekarski proizvodi učestvuju sa oko tri odsto, pa je besmisleno na toj poziciji praviti uštede u kvalitetu gradnje.

Lokacije po izboru investitora

- Bilo je predloga da se za izgradnju stanova u okviru ovog programa iskoristi zemljište kojim raspolažu državne institucije. Tako je Vojska, na primer, bila zainteresovana da lokacije koje su infrastrukturno potpuno opremljene ustupi u zamenu za izgrađene kvadrate kako bi rešila stambene probleme oko 10.000 svojih pripadnika. Međutim, mnoge od tih parcela imaju nerašćišćene imovinsko-pravne odnose, a regulisanje tog pitanja zahtevalo bi previše vremena, tako da je ipak investitorima prepušten izbor zemljišta za gradnju - kaže državni sekretar Nemanja Komazec.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Brzo smanjenje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, koja je orijentir za vođenje kamatne politike banaka, donelo bi više negativnih nego pozitivnih efekata, upozorava dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Zbog ispoljenog višemesečnog nezavisnog kretanja aktivnih kamatnih stopa banaka (na kredite), u odnosu na kretanje referentne kamate NBS, koja je u hroničnom padu, njenim daljim smanjenjem neće pojeftiniti bankarski zajmovi, što bi dovelo do podsticanja privredne aktivnosti.

Podsetivši na to da je referentna kamatna stopa centralne banke ključna alatka za postizanje usvojene ciljane stope inflacije na srednji rok, profesor Đukić ukazuje da u uslovima režima slobodno fluktuirajućeg deviznog kursa NBS primenjuje taj koncept samo delimično.

– Jer, kad je domaće tržište novca plitko, monetarna politika ne može da se zasniva samo na mehanizmu kamatnih stopa, što znači da je za tržišne učesnike u Srbiji znatno važnije to da li će vlada, fiskalnom politikom, ostvariti održiv budžetski deficit na srednji rok.

Podsećanja radi, glavni argument za brzo smanjenje referentne kamate sa 12 odsto, koliko je iznosila do 8. oktobra, kad je Monetarni odbor doneo odluku da je obori na 11 procenata, bio je da će se tako banke destimulisati da veliki iznos likvidnosti plasiraju u repooperacije NBS i zapise Trezora zbog njihove izuzetno atraktivne kamatne stope, imajući u vidu nisku stopu inflacije, koja je u septembru bila nulta. Zatim je 5. novembra Monetarni odbor referentnu kamatnu stopu smanjio na 10 odsto, a viceguverner Bojan Marković je nedavno izjavio da „na osnovu tekuće projekcije, uzimajući u obzir sve rizike, Monetarni odbor Narodne banke Srbije procenjuje da je verovatnije da će referentna kamatna stopa u narednom periodu biti snižena, nego da se neće menjati”.

Međutim, stvarnost se podsmehnula očekivanjima kreatora monetarne politike da će banke deo viška likvidnosti, umesto u trezorske i zapise NBS, usmeriti u plasmane preduzećima i stanovništvu uz niže kamatne stope. Objašnjavajući tu činjenicu, Đukić navodi da, u uslovima u kojima se četiri petine transakcija indeksira u evrima, kamatne stope na većinu kredita ne mogu biti smanjene. Jer, za najveći broj zajmoprimaca najbitnije je kretanje kamata u evrozoni – euribor sa rokom od tri i šest meseci i kretanje rizične premije koja „pokriva” rizik zemlje, kao i kamatne marže koju zaračunavaju banke. To znači da će blagodeti smanjenja referentne kamate osetiti samo korisnici dinarskih kredita kod kojih je cena primarnog novca NBS orijentir za cenu dinarskog zajma.

Naš sagovornik upozorava na to da postoji veliki rizik da NBS, nakon brzog smanjenja referentne kamate, koja je proletos nadmašila 17 odsto, pribegne obrnutoj meri – njenom učestalom povećanju, zbog nemogućnosti da postigne ciljnu stopu inflacije u 2010. i 2011. godini. Uz to, rastući je rizik da NBS, zbog pritisaka da dinar depresira, pribegne naglom povećanju referentne kamate kako bi imobilisala slobodna sredstva banaka i stanovništva, radi smanjenja pritisaka na devizno tržište koje je sada mirno.

Alternativa tom scenariju jeste trošenje deviznih rezervi u odbrani kursa dinara, što je još gore, imajući u vidu da se devizni priliv obezbeđuje prevashodno iz privatizacije, menjačkih poslova i zaduživanja u inostranstvu a ne izvozom robe i usluga.

Zaduživanjem u inostranstvu da bi se devizne rezerve potrošile na intervencije na deviznom tržištu, opterećuju se buduće generacije bez ostavljanja proizvodnog potencijala koji garantuje održivost spoljnog duga. Stopa rasta realnog bruto domaćeg proizvoda trebalo bi da bude bar na nivou od tri odsto da bi se servisirale samo kamate po kreditima koji se koriste kod MMF-a.
Imajući u vidu i državne dugove kod drugih kreditora, u NBS procenjuju i upozoravaju da je za održivost spoljnog duga potrebno ostvariti rast realnog BDP-a od bar pet odsto godišnje. U sadašnjoj situaciji banke su primorane da zbog visokog kreditnog rizika i u očekivanju raspleta oko aranžmana sa MMF-om i mera vlade, u prvom kvartalu 2010. i dalje plasiraju veliki iznos likvidnosti u repooperacije NBS i zapise Trezora.

Da bi sprečila eventualni špekulativni unos kapitala u zemlju radi ostvarivanja zarade ne repo operacijama i mogući špekulativni udar na devizni kurs, radi iznošenja deviza u inostranstvo, NBS ima arsenal mera iz oblasti supervizije banaka i visine obavezne rezerve i pri relativno visokoj referentnoj kamati, ukazuje Đukić.

(Zatvori)

On je objasnio da će se ići na dvo-etapni tender koji podrazumeva da se u prvoj fazi vidi da li ima zainteresovanih kupaca koji će biti spremni da za 100 odsto kapitala "Galenike" ponude cenu koja nije manja od 200 miliona evra.

Prema njegovim rečima na taj način će se ispitati tržište, a obvezujući tender će biti raspisan tek nakon toga, ako bude bilo interesenata.

Dinkić je precizirao da to svakako neće biti pre januara 2010. godine kada treba da se završi fabrika farmaceutskih proizvoda u čiju izgradnju je uloženo 60 miliona evra.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja je naveo i da će se odustati od tendera ako se ne dobiju povoljne ponude.

Vladislav Cvetković, v.d. direktora Agencije za privatizaciju, najavio je ranije da će Galenikabitijedino javno preduzeće koje vlada planira da privatizuje, i to ukoliko se steknu povoljni uslovi.

"Iako dinamiku i model privatizacije tih kompanija određuje Vlada, mislim da u sledećoj godini ne treba očekivati početak privatizacije ni Telekoma, ali ni Jata, Aerodroma Nikola Tesla, EPS-a", objasnio je on.

Predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Ljubiša Nestorović ranije je izjavio da je taj sindikat protiv većinske privatizacije imajući u vidu strateški značaj farmaceutske industrije Srbije.

On je podsetio i da je firma započela investicioni ciklus i uložila 46,37 miliona evra u izgradnju novog pogona, čije se otvaranje očekuje početkom januara naredne godine, kao i da će se u proizvodni program uložiti oko 25 miliona evra.

 

 

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić kaže da je Nacrtom ugovora o dokapitalizaciji predviđeno da u tom procesu učestvuju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodna finasijska korporacija (IFC), Švedski investicioni fond i investicioni fond Vlade Nemačke.

Vlada Srbije će imati rok od tri godine da prati tu dokapitalizaciju, kako bi zadržala sadašnji udeo od 42,6 odsto u Komercijalnoj banci, kazao je Dinkić i naveo da će taj iznos zavisiti od toga kada Vlada uplati svoj deo dokapitalizacije Komercijalne banke, pošto će ugovorom biti predviđene kamate.

Prema njegovim rečima, nakon toga, EBRD će sa drugim međunarodnim finansijskim organizacijama povećati udeo u Komercijalnoj banci sa sadašnjih 25 odsto na 34,6 odsto akcija, na uštrb malih akcionara.

Srbija će i dalje imati većinsko vlasništvo u Komercijalnoj banci i većinsko upravljanje, ali uz značajno povećanje kapitala koje će moći da iskoristi za povećanje plasmana, kazao je Dinkić.

Komercijalna banka Beograd je druga po snazi banka na srpskom tržištu, ima više od 900 hiljada klijenata i preko 1,2 miliona otvorenih računa. Prema podacima sa Beogradske berze država ima 42,59 odsto kapitala Komercijalne banke, a posredno, preko firmi u vlasništvu, poseduje više od 50 procenata akcija. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je vlasnik 25 odsto akcija.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Belex15 je pao 15,50%, a Belex Line 13,71%. Novembarski pad ujedno  predstavlja i najveći mesečni pad još od februara ove godine. Optimizam ulagača, koji je sa inostranih berzi dospeo i na domaću, uspeo je u prethodnim mesecima da pomeri vrednosti indeksa sa istorijskih minimuma. Međutim, likvidnost berze je i dalje ostala na veoma niskom nivou. Nekoliko većih transakcija (pre svega sa Aik bankom) nije bilo dovoljno da se značajnije promeni bleda slika koja već duže vreme karakteriše domaće finansijsko tržište. Radilo se više o sporadičnim kupovinama, bez konstantne podrške na strani tražnje. U takvim uslovima, sam način određivanja „fer cena“ pojedinačnih akcija je deformisan, jer se sa relativno malim iznosom novčanih sredstava (ili relativno malim brojem akcija), može značajno uticati na kretanje cena akcija, a samim tim i indeksa.

Pored  Beogradske berze, sve berze regiona, od Skoplja do Ljubljane, u novembru su zabeležile pad. Kretanja u regionu nisu bila u korelaciji sa kretanjima na razvijenim tržištima, imajući u vidu da su indeksi i u novembru nastavili da rastu u Nemačkoj, SAD, Francuskoj, Velikoj Britaniji... To je još jedna potvrda zajedničkih negativnih karakteristika čitavog regiona: izolovanost, mala likvidnost i nedovoljan broj atraktivih kompanija, dovoljno velikih da bi privukle značajne inostrane investitore. A njihov značaj i značaj njihovih kupovnih naloga je od odlučujuće važnosti sa stanovišta oporavka berze, jer se, u uslovima kada su Srbija i susedne zemlje snažno pogođene aktuelnom krizom, objektivno  ne može ozbiljnije računati na domaću tražnju.  

Upozorenja pojedinih ekonomista, koji duže vreme pokušavaju da ukažu na činjenicu  da su svetska finansijska tržišta rasla prebrzo i prerano i da je i dalje otvoreno pitanje u kakvom se stanju zaista  nalazi svetska ekonomija, kao da nisu dopirala do investitora. Politika jeftinog novca koju slede Centralne banke širom sveta, dovela je do toga da se ogromna novčana sredstva, pozajmljena  po veoma niskim kamatnim stopama,  preliju na finansijsko tržište dajući tako vetar u leđa optimizmu ulagača i podižući cene akcija na još više nivoe. Sve dok krajem novembra, Dubai World, državna kompanija, nije zatražila odlaganje otplate svih dugova poveriocima. Povećanoj nervozi investitora je doprinelo i to što se još uvek nagađa koliki je stvarno dug u pitanju i što je Dubai, iako je reč o državnoj kompaniji, objavio da država ne garantuje za dugove kompanije. U danima i mesecima koji slede, pored raspleta oko Dubai Worlda, videćemo da li je ovo usamljen slučaj ili samo prva u nizu negativnih vesti.

Portfolio menadžer
Bojan Kozoder

Izvor: www.belex.rs
(Zatvori)