Kompanija trenutno raspolaže sa 15 letelica, a za normalan rad biće joj nepohodan kredit da popravi motore na avionima, kaže generalni direktor Srđan Radovanović i navodi da je Jatu potrebno od 20 do 32 miliona evra za obnovu motora za avione.

."Motori na avionima imaju ciklične preglede nezavisno od toga da li su ispravni ili ne. Poslednjih pet godina se to nije radilo. Ako ne popravimo te motore, nema ništa od posla. Ne možemo da ih popravimo tek tako, zato što jednostavno nema para.", kaže Radovanović.

Prema njegovim rečima Jat je donedavno imao 16 aviona, ali sada ima 15 jer je vratio jedan iznajmljeni avion. "Sledeći će otići u junu, a izaći će iz saobraćaja u aprilu. To je vreme kada planiramo da dođu dva nova „boinga 737 700“, ako sve bude u redu. Iduće nedelje ćemo u saobraćaju imati 10 letelica, a pet će biti u hangaru. To nam za sada ne predstavlja teškoće s obzirom na zimski red letenja i sužen obim saobraćaja", navodi Radovanović.

On navodi i da Jat planira da osnuje i sopstveno linijsko održavanje koje će prema procenama sledeće godine doneti uštede između tri i pet miliona evra.

"Očekujemo da ćemo na taj način uštedeti u narednoj godini između tri i pet miliona evra jer nećemo plaćati 40 evra na radni sat mehaničara, koliko plaćamo 'Jat tehnici', već ćemo plaćati samo platu. Onda ćemo morati i da zapošljavamo, pa bismo u idućoj godini radili sa 1.200 zaposlenih", kaže Radovanović.

Privatizacija po sistemu Zastave

Kupovina aviona od Erbasa nije otišla dalje od ideje, jer Vlada nije formirala radnu grupu kaže Radosavljević. "Mi smo državna firma. Vrednost ugovora je veoma velika, to je za nas nešto krupno i bez podrške Vlade ne možemo da uđemo u bilo kakve pregovore", rekao je on.

Prema oceni prvog čoveka nacionalne aviokompanije dobar model po kome bi Jat trebalo da se privatizuje jeste primer Zastave i Fijata. "U tom pravcu smo, mi iz kompanije, preduzeli preliminarne korake koji se tiču informisanja potencijalnih poslovnih partnera, tako da će oni izraziti svoje interesovanje, a glavni posao vodiće Vlada", tvrdi Radovanović.

On navodi da je "Turikiš erlajns" do sada pokazao najkonkretnije interesovanje, kao i predstavnici Marfin grupe koji su pre dve nedelje dolazili na razgovore o strateškom parnerstvu.

"Prvenstvena tema bilo je obezbeđivanje povoljnijih uslova u nabavci goriva. Bilo je reči i o strateškom partnerstvu, ali se nije otišlo dalje od načelnih razgovora", navodi Radovanović i dodaje da Emirati nisu zainteresovani za strateško partnerstvo sa Jatom kako se spekulisalo.

Jat ne odustaje od besplatnog taksija i zdravstvenog osiguranja

Generalni direktor Jata kaže da je uvođenje besplatnog taksija za putnike Jata i dalje važeća ideja, ali da je sve stopirano zbog proceduralnih problema.

"Kada hoćemo da damo dodatnu uslugu našim putnicima, moramo da idemo po proceduri o javnim nabavkama i dovoljno je da bilo ko napiše zahtev za zaštitu prava i mi moramo to da obustavimo, pa da rešavamo. Onda neko može da se žali na našu odluku, ta žalba ide u Upravu za javne nabavke. I onda mi čekamo. Ne odustajemo od ove dodatne usluge za putnike, ali kada ćemo doći na red zavisi od birokratskih pravila", navodi Radovanović.

On dodaje da Jat ne odustaje ni od zdravstvenog osiguranja za svoje putnike. "Tender za najboljeg ponuđača osiguravajuće društvo, koje će da osigurava naše putnike od zdravstvenih rizika je raspisan, nakon 30 dana biće otvaranje ponuda", tvrdi Radovanović.

 

 

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Spoljni dug Srbije, prema podacima NBS, objavljenim u časopisu "Konjunkturni trendovi" Centra za naučnoistraživački rad i ekonomske analize Privredne komore Srbije, poslednjeg dana septembra bio je 21,7 milijardi evra, što je tek nešto manje od iznosa s početka godine - 21,8 milijardi evra.

Deficit tekućih transakcija platnog bilansa u prvih devet meseci ove godine bio je manji gotovo 72 odsto (u evrima) u odnosu isti period 2008. Na strani kapitalnog i finansijskog bilansa, zabeležen je priliv stranih direktnih investicija od milijardu evra. Prema procenama NBS strane direktne investicije 2010. godine mogle bi dostići 1,9 milijardi evra.

Tokom prvih jedanaest meseci ove godine, kurs dinara nominalno je oslabio u odnosu na evro za 6,5 odsto, odnosno, realni kurs je depresirao za 0,7 odsto. Monetarni odbor Narodne banke Srbije je krajem novembra ove godine, nakon razmatranja tekućih ekonomskih kretanja, odlučio da referentnu kamatnu stopu smanji na 10 odsto.

Prema podacima Agencije za privatizaciju, u procesu privatizacije, zaključno sa 27. novembrom 2009. godine, na prodaju (tendersku, aukcijsku i na tržištu kapitala) ponuđeno je 4.549 preduzeća, od kojih je prodato 3.799 kompanija.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Predstavnici banaka u Srbiji ocenili su da program subvencionisanih kredita treba da bude nastavljen i u 2010. godini, kako bi se podstakla ulaganja u razvoj i investicije. „Drastičan prekid bi mogao da izazove negativne finansijske posledice”, izjavio je u Privrednoj komori Srbije predsednik Odbora za bankarstvo i osiguranje Vladimir Čupić. Kako je rekao, obustavljanje treba sprovoditi postepeno, kako prelazak na kredite po tržišnim uslovima ne bi doveo do naglog rasta kamata i povećanja troškova poslovanja privrede. „Posebno je važno obezbediti u budžetu sredstva za investicione kredite za kojima je bila slaba tražnja u 2009, što ukazuje na oprez privrednika u dugoročnom zaduživanju”, rekao je on.

Čupić je naveo da je važno pojednostaviti procedure za odobravanje subvencionisanih kredita i dodao da se efekti subvencionisanih stambenih kredita mogu očekivati tek 2010. godine. „Sledeća godina može da se posmatra sa dosta optimizma, ali treba biti oprezan jer kriza nije gotova i posledice nisu konačne”, rekao je Čupić i dodao da je neophodno da se nastavi koordinirana akcija svih nosilaca ekonomske politike.

Čupić je rekao da je u 2010. neophodno sprovoditi reformu javnog sektora, smanjenje javne potrošnje i poboljšanje poslovnog ambijenta, ali da to ne može da bude sprovedeno u kratkom periodu. On je naveo da se u 2010. ne može očekivati kreditna ekspanzija, kao što je bila prethodnih godina.

Bankari su kao predlog mera za 2010. naveli da država treba da emituje, osim kratkoročnih, i dugoročne hartije od vrednosti i stimuliše emitovanje korporativnih i municipalnih obveznica. Čupić je naveo da postoji prostor da Narodna banka Srbije ublaži monetarnu politiku u 2010. godini i nastavi sa daljim snižavanjem referentne kamatne stope. Kako je rekao, NBS treba da razmotri i mogućnost pojednostavljenja metodologije za obračun devizne rezerve i da postepeno smanji obavezu držanja dela obavezne devizne rezerve u dinarima.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Cvetković je, u intervjuu agenciji Tanjug, rekao da Vlada Srbije mora kroz budžet za narednu godinu snažnijim nastupom, naročito u infrastrukturi, da kreira dodatna radna mesta, ali isto tako da obezbedi rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), napominjući da se kroz razvoj infrastrukture na duži rok poboljšava ekonomski ambijent i aktraktivnost za investicije.

On je naveo da su za nastavak izgradnje severnog kraka Koridora 10, prema mađarskoj granici, sredstva već obezbeđena u budžetu za 2010. godinu, a istočna deonica te saobraćajnice, prema bugarskoj granici, gradiće se od kredita Svetske banke, Evropske investicione banke i bespovratnih sredstava «Helenik plana» Vlade Grčke za Balkan.

Predsednik Vlade je naznačio i da će međunarodni tender za izgradnju deonice od Leskovca do bugarske granice biti raspisan sredinom decembra.

U narednoj godini, kako je najavio Cvetković, sredstvima iz budžeta biće potpuno završena obilaznica oko Beograda i započeta izgradnja magistrale prema južnom Jadranu.

Konačno su izdvojena sredstva za tunel «Straževica», odnosno, za okončanje obilaznice oko Beograda, spajanjem sa Bubanj Potokom, predočio je premijer Srbije.

Kada je reč o izgradnji železničke infrastrukture, premijer Srbije je kazao da se sa predstavnicima Ruske Federacije vode pregovori o značajnom kreditiranju infrastrukture na železnici, napominjući da su u tim planovima prioritetni radovi na Beogradskom železničkom čvoru.

U planu je i izgradnja mosta na Dunavu, od Zemuna do Borče, za koji je postignut dogovor sa kineskim investitorima, podsetio je Cvetković i dodao da se sa kineskom stranom razgovara o finansiranju izgradnje energetskih kapaciteta u Kostolcu, kao i za izmeštanje nekih naselja u kolubarskom basenu da bi se došlo do uglja u nekim dodatnim projektima.

Uz podsećanje da je Vlada Srbije, krajem novembra, usvojila Uredbu o podsticanju proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije, Cvetković je izrazio očekivanje da će u narednoj godini doći do značajnijih investicija u toj oblasti energetike.

Prema njegovim rečima, Vlada će i u 2010. godini nastaviti da sprovodi podsticajne mere za privredu, ali u manjem obimu u odnosu na ovu godinu, precizirajući da će to činiti, kao i do sada, odobravanjem subvencija za kamate na bankarske kredite.

Uz podsećanje da je država u 2009. godini, preko subvencija, generisala privredi kredite u ukupnom iznosu od oko milijardu evra izdvajanjem oko 50 miliona evra za subvencije kamata, Cvetković je rekao da Vlada Srbije u narednoj godini nije želela odmah da ukine beneficiranje kamatnih stopa, nego je samo smanjila njihov obim.

Objašnjavajući plan Vlade da podstakne domaću tražnju u sledećoj godini, Cvetković je najavio da će biti nastavljeni i programi subvencionisanih kredita za kupovinu trajnih potrošnih dobara, navodeći da je na tom spisku nabavka "punta", traktora, nameštaja i kupovina i izgradnja stanova po povoljnim kreditnim uslovima.

Vladi nije bio cilj da subvencioniše uvoz, odnosno, tražnju za robom u nekoj drugoj državi, a s druge strane, privredna struktura u Srbiji je nepovoljna i domaće firme ne proizvode dovoljno robe za tržište, rekao je Cvetković, objašnjavajući razloge zbog čega je spisak trajnih potrošnih dobara morao da bude ograničen.

Odgovarajući na pitanje da li će biti odobreno najavljeno poskupljenje struje od 10 odsto od 1. januara, Cvetković je rekao da će Vlada Srbije pazljivo razmotriti taj zahtev, pri čemu se mora analizirati da li EPS može da ostvari interne uštede, bez povećanja cene električne energije i koliko to povećanje moze da utice na rast inflacije.

Pri tom, Vlada mora da vodi računa na to da je EPS jedan od najvećih investitora u zemlji, čija se ulaganja iz sopstvenih sredstava mere stotinama miliona evra, a da bi ta kompanija i dalje mogla da investira, treba da ima adekvatnu cenu struje, naveo je Cvetković, ukazujući na činjenicu da je cena struje u Srbiji najniža u regionu, a verovatno i u Evropi.

Govoreći o subvencijama iz budžeta za 2010. godinu, Cvetković je rekao da su značajno povećane subvencije za poljoprivredu, koja je za Srbiju značajni segment ekonomije.

Druga grupa subvencija koje se odnose na javna preduzeća, biće prisutne i u sledećoj godini, jer ona ne mogu da opstanu bez pomoći države, kazao je predsednik Vlade, naglašavajući da će 2010. biti i godina u kojoj će se intenzivirati restrukturiranje tih javnih preduzeća, sa idejom da u nekom narednom periodu potreba za njihovim subvencionisanjem prestane.

Komentarišući najavljenu reformu penzionog sistema, Cvetković je rekao da potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku već rade na izmeni Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju, tako da on do februara naredne godine očekuje jasne stavove o tome kako će se provoditi ta reforma.

Zakon bi trebalo da stupi na snagu od 1. januara 2011. godine, a neki članovi tih propisa primenjivaće se već u 2010. godini, a neki od 2011. godine, najavio je predsednik Vlade.

Cvetković je dodao i da nivo socijalnih davanja u narednoj godini neće biti smanjen u odnosu na tekuću godinu, on će biti nešto povećan, zbog toga što se očekuje vehi broj korisnika, usled negativnih efekata svetske ekonomske krize.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

On je učesnicima skupa predočio nekoliko prioriteta za vreme predsedavanja Srbije, koji se odnose na otklanjanje još postojećih, nevidljivih, ali privredi itekako bolnih barijera u trgovanju.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

Pažnja građana poslednjih dana opet je usmerena na kursne liste. Za nekoliko dana evro je ojačao za skoro dva dinara. Bankari su, međutim, uvereni da će doći do smirivanja kursa i da se neće desiti prekomerne oscilacije.

Decembar je, inače, mesec kada kompanije isplaćuju dugovanja prema svojim dobavljačima, plaćaju obaveze prema inostranstvu, što uz nabavku energenata koja je u toku, zahteva veću količinu deviza. Među nekoliko većih kompanija za koje su poslednjih dana banke kupovale devize za plaćanje uvoza, ali i servisiranja finansijskih obaveza prema inostranstvu, kako „Blic“ nezvanično saznaje, jesu „Srbijagas“ i NIS. Očekuje se i da će „Telekom“ imati obavezu vraćanja rate, pa samim tim da će biti povećane tražnje za devizama narednih dana. Izvesnih obaveza prema inostranstvu imale su i pojedine banke, koje su takođe prethodnog dana kupovale devize.

- Jučerašnjom intervencijom NBS na međubankarskom devizom tržištu uvideli smo da se centralna banka ne libi da interveniše kada je to potrebno, a svi znamo da ona ima dovoljno sredstava da to uradi. Perspektiva je mnogo bolja nego što je bila u decembru 2008, a i devizne rezerve su veće. Do kraja godine očekuje nas veći priliv deviza iz inostranstva, i to po više osnova. Dobar deo će otići i u bankarski sektor za povećanje likvidnosti banaka. Takođe sezonski, u ovo doba godine veći je priliv novca od naših ljudi iz inostranstva, što može pozitivno da utiče na kurs - kaže za „Blic“ Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke“, i dodaje da će pritisak na evro biti smanjen od 10. decembra. Carić očekuje da će do kraja godine kurs iznositi oko 94 dinara za evro.

NBS od 25. februara nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, na kojem se formira kurs dinara. Od početka godine na tom tržištu je prodala 551,4 miliona evra, od čega 175,1 milion evra u februaru. Trenutno devizne rezerve iznose 9,7 milijardu evra. U centralnoj banci više puta su ponovili da ne postoji nikakav unapred zacrtani nivo kursa, niti da je on planska kategorija. Intervencije NBS na deviznom tržištu ograničene su samo na određene slučajeve i to radi ublažavanja prekomernih oscilacija, ugrožene finansijske stabilnosti i obezbeđenja adekvatnog nivoa deviznih rezervi.





Kretanje kursa u narednom periodu će svakako zavisiti od odnosa ponude i tražnje za devizama, kao i eventualnih intervencija centralne banke. Moguće je da će na rast tražnje svakako imati i vizna liberalizacija, jer će zbog putovanja građani trošiti devize.

- Izvesnih fluktuacija će svakako biti, ali ne treba očekivati velike promene. Narodna banka je sa svoje strane pokazala da prati dešavanja na domaćem tržištu i uključuje se kad god je neophodno da uspostavi ravnotežu između ponude i tražnje - smatra Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke“.
Da je do pada vrednosti dinara došlo usled neusklađenosti ponude i tražnje potvrđuje i Zoran Petrović, potpredsednik Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“. On ukazuje na to da su veća tražnja privrede za evrom i nekih banaka praćene nedostatkom priliva evra na tržište.

- Teško je očekivati na kratak rok da će biti nekih značajnijih privatizacija, stranih investicija i pojačane kreditne aktivnosti. To znači da će izostati i jači priliv evra. Zbog toga očekujemo da će likvidnost na deviznom tržištu biti i u narednom periodu slaba i praćena fluktuacijama kursa. Naša je procena da će zbog slabe agregatne tražnje u sledećoj godini kurs dinara biti stabilan, uz povremene oscilacije - naglašava Petrović.

Šta može da pogura kurs evra naviše? -servisiranje finansijskih obaveza preduzeća prema inostranstvu -veća potreba banaka za devizama -povećanje uvoza -manjak stranih direktnih investicija -nedostupnost stranih kredita

Šta smiruje kurs? -visoke devizne rezerve NBS -očekivani priliv prve tranše „Fijata“ od 100 miliona evra -manja agregatna tražnja -priliv deviza od naših građana iz inostranstva

Rezerve brane kurs
Postoje indicije da dolazi do rasta uvoza, koji je povezan sa blagim oporavkom industrijske proizvodnje, a to će narednih meseci uticati na povećanju tražnju za devizama.
- Imajući u vidu očekivanja da će strane direktne investicije u 2010. biti relativno skromne (oko 1,9 milijardi evra), da će porasti otplate spoljnog duga, da će se beležiti porast uvoza, kao i relativno teška dostupnost stranih kredita, možemo očekivati povećanu tražnju deviza. Samim tim, biće pritiska na dinar. S druge strane, devizne rezerve NBS su visoke 9,7 milijardi evra i NBS može, ako proceni da je to poželjno, održati kurs stabilnim - ukazuje Goran Nikolić, saradnik u Institutu za evropske studije.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Gubitnike kontinuirane trgovine akcijama prevode osiguravajuće kuće - Globos osiguranje [GLOS] je pojevtinilo gotovo devet a Dunav osiguranje [DNOS] gotovo osam procenata.

Cena pivare BIP [BIPB] snižena je nešto više od šest odsto, na 44 dinara, nakon što je tokom trgovine ubeležen novi dosadašnji minimum za tu hartiju od 43 dinara.

Po nešto više od pet procenata na vrednosti su izgubili Bambi Banat [BMBI] i Čačanska banka [ČNB].

Tri banke predvode dobitnike - Kredi banka [CYBN] je poskupela pet odsto, Metals [MTBN] gotovo tri a Agrobanka [AGBN] procenat. Solidno se trgovalo akcijama novosadske i beogradske banke, za 4,57 miliona dinara odnosno 1,2 miliona.

Na listi akcija sa većim rastom cene su i Jedinstvo Sevojno [JESV] i Galenika Fitofarmacija [FITO] koje su poskupele po nepunih pola procenta.

Najveći promet na kontinuiranom segmentu ostvaren je u trgovini Komercijalnom bankom [KMBN], od 11,09 miliona dinara. Cena hartije beogradske banke pala je četiri odsto, na 30.076 dinara.

Više se trgovalo i akcijama AIK banke [AIKB], za 3,3 miliona dinara, Energoprojekta [ENHL], sa A Listinga, za 2,7 miliona, kao i Imleka [IMLK], za 2,4 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet je realizovan hartijama beogradske Savremene administracije [SVRME], od
1,96 miliona dinara, po ceni od 4.502 dinara, tri dinara višoj nego u prethodnoj trgovini.

Učešće stranih investitora bilo je gotovo 33 odsto u ukupnoj i 38 u trgovini akcijama pri čemu je u kupovini akcija bilo gotovo 51 a u prodaji 26 odsto.

Najaktivniji su bili I2R broker i KBC Sekjuritis sa udelom u vrednosti prometa od gotovo 18 odnosno gotovo 17 procenata.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Ovu godinu bankarski sektor završiće mnogo bolje nego što je na njenom početku očekivao i prognozirao. Profiti, istina, neće biti kao lane nego upola manji, loših i u ovom času nenaplativih kredita je oko 10 odsto, kreditna aktivnost je daleko manja od potrebne i moguće, ali banke su u krizi bolje prošle nego privreda. Iduća godina ne treba da bude godina borbe za opstanak nego razvojna, a od banaka se očekuje mnogo više kreditiranja, pre svega investicionih kredita jer su u ovoj godini odobrile svega 11 takvih zajmova.

Zato je Odbor za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije u svojim zaključcima od Vlade Srbije zatražio da se i u idućoj godini zadrže subvencionisani krediti za privredu, kao i pojednostavljivanje procedure za njihovo odobravanje, zatim neoporezivanje kamata na deviznu štednju i prihoda od prodaje svih hartija od vrednosti i akcija. Istovremeno, od Narodne banke Srbije Odbor traži da se nastavi sa daljim snižavanjem referentne kamatne stope jer je inflacija sve niža, a to se očekuje i kada je o javnoj potrošnji reč. Treba da se pojednostavi i obračun obavezne rezerve, a postepeno smanjuje obaveza držanja devizne rezerve u dinarima. Zatražena je i izmena klasifikacija bilansne aktive jer kašnjenje u izmirivanju dospelih obaveza ne znači automatski da je reč o klijentu problematične kreditne sposobnosti. Članovi Odbora ukazali su i na visoku kapitalizovanost banaka, kao i na pad profita na kapital. Stoga je predloženo da se takozvana izloženost stranih banaka prema Srbiji prema Bečkoj inicijativi (odobravanje kredita našim bankama), postepeno smanjuje jer banke u Srbiji nemaju potrebe za vanrednom dokapitalizacijom. Naprotiv, postojećim kapitalom i rezervama mogu da pokriju eventualne gubitke. Odbor je zatražio i manje administriranje i dostavljanje izveštaja NBS.

Govoreći o visokoj likvidnosti u bankama viceguvernerka NBS Mira Erić-Jović, pozvala je bankare da hrabrije ulaze u odobravanje kredita pre svega privredi i ukazala da bi došlo do pada bankarskih aktivnosti da nije bilo subvencionisanih kredita u visini od milijarde evra, a čiju je kamatu subvencionisala država. Ona je posebno naglasila da je društveni proizvod (BDP) u trećem kvartalu povećan za 4,1 odsto u odnosu na drugi, a to ukazuje da će ukupni pad ovogodišnjeg društvenog proizvoda biti manji i iznosiće između dva i tri posto, što je mnogo manje od prognoziranih 4,5 na početku godine.

-Kreditni kanal mora da se otvori – naglašava viceguvernerka – i zato radimo klasifikaciju aktive. Banke moraju da budu hrabrije, umesto što se boje svakog rizika i štite sa svih strana. Postoji prostor za preusmeravanje rizika i pitanje je da li je sadašnja stabilnost održiva na duži rok. Na vama je da vidite kako ćete dalje ako nastavite ovako da se uzdržavate od kreditiranja, poručila je viceguvernerka Mira Erić Jović, i upozorila da stagnacija kredita nije karakteristika za sve banke. Jer, kod nekih kreditna aktivnost raste, a kod drugih opada.

Svoje viškove likvidnosti bankari preusmeravaju u državne obveznice i hartije od vrednosti NBS jer su prinosi na ove transakcije visoki, a rizik praktično ne postoji. Istovremeno, investicionih kredita gotovo da nema.
S druge strane bankari upozoravaju na rast nenaplativih, loših kredita, koji su kod nas oko 10 odsto i duplo ih je više nego pre godinu dana. Otuda i preterana opreznost u odobravanju novih zajmova.

Dušan Antonić, predsednik Agrobanke, predložio da se krediti usmeravaju ka sektorima koji su i u ovoj godini ostvarili visok izvoz i dobre rezultate kao što su poljoprivreda i prehrambena industrija. Upozorio je da Srbija mora da ulaže u proizvodnju jer „mi nemamo roba za izvoz, a ono što imamo ne možemo da prodamo, što znači da nam nešto fali u organizaciji proizvodnje u zemlji“.

- Predlažem da se obavezna rezervacija smanji ako zajmovi idu u poljoprivrednu ili drugu proizvodnju – kaže Antonić, a Vladimir Đorđević iz AIK banke naglašava da nema potrebe za preteranim oprezom kada je o kreditiranju reč jer država garantuje za devizne uloge do 50.000 evra, inflacija je niska, a finansijski sektor siguran. On predlaže veće kreditiranje energetike, infrastrukture i poljoprivrede jer su to državni prioriteti koje poslovno bankarstvo treba da podrži mnogo više nego u ovoj godini.

Vladimir Čupić, predsednik Odbora, zalaže se za veće kreditiranje infrastrukture kao i realizaciju projekta koji menjaju strukturu privrede. Sem za kratkoročne, Čupić traži da se usvoje mere na srednjoročni i duži rok kako već 2011. i 2012. godine srpska privreda ne bi došla u nezavidnu situaciju.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)