Evro je prema dolaru ojačao na 1,2803 dolara. Ojačao je i prema jenu, popevši se na 112,64 jena. Dolar je pak oslabio prema jenu, te se njime trgovalo po 88,03 jena.

Na raspoloženje na tržištima uticale su pojačane zabrinutosti u vezi sa snagom oporavka američke privrede, dan nakon što su službeni podaci ukazali na snažniji od očekivanog pad prometa u američkoj maloprodaji u junu drugi mesec zaredom.

Raspoloženje se dodatno pogoršalo nakon što je američka centralna banka Fed snizila prognoze privrednog rasta za ovu i sledeću godinu, potvrđujući time slab oporavak Sjedinjenih Država od recesije.

Fed je prognozu rasta za 2010. snizio na 3,0 do 3,5 posto, u odnosu na aprilsku prognozu koja se kretala u rasponu od 3,2 do 3,7 posto.

"Ton koji signalizira produženje razdoblja nižih kamatnih stopa i jučerašnji razočaravajući podaci iz maloprodaje otvorili su put jačanju eura prema dolaru", ocenjuje trgovac Currencies Directa Alistair Cotton.

Rastu vrednosti jedinstvene europske valute pogoduje i optimizam uoči objave rezultata testova izdržljivosti evuropskih banaka, dodaje Cotton.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Dow Jones je porastao 0,04 posto, na 10.366,72 boda, S&P 500 se spustio 0,02 posto dok je najveći dobitnik bio Nasdaq koji je ojačao 0,35 posto, na 2.249,84 boda. CBOE indeks volatilnosti zaključio je ispod 25 bodova.

Razlog za oprez bila je smanjena Fedova prognoza ekonomskog rasta s 3,5 posto na 3 posto za ovu godinu. Iako su saopštili kako će trebati da povuku još neke poteze za oživljavanje ekonomije, te su odluke zasad stvar budućnosti.

Dobitnice dana bile su akcije Intela koje su skočile 1,8 posto, na 21,38 dolara nakon što je kompanija odradila najbolje tromesečje ikad. Intel je podigao i celi tehnološki sektor pa je Microsoft ojačao 1,3 posto, Hewlett-Packard 1,2 posto dok je Cisco bio najveći dobitnik skokom od 3 posto.

Ostatak sedmice donosi objavljivanja još nekih zanimljivih poslovnih izveštaja, pre svega Googlea koji je danas ojačao 0,4 posto, Citigroupa koji je oslabio 2,1 posto te General Electrica koji je korigovan blagih 0,07 posto. Finansijski sektor bio je pod pritiskom nakon što su procurile informacije da neke evropske banke nisu prošle test na stres.

Pod pritiskom je bio i građevinski sektor za što je najveći krivac Goldman Sachs koji je spustio prognoze za celi sektor pa su na primer akcije Lenmara potonule 4,3 posto.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

"Plan za privredni oporavak uspeo da podigne rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) do kraja drugog tromesečja 2010. godine za 2,7 do 3,2 odsto u odnosu na procenat koji bi bio ostvaren bez tih mera", navodi se u izveštaju Saveta ekonomskih savetnika Bele kuće (CEA) i dodaje da se "očekuje da će se rast realnog BDP-a zadržati na sadašnjem nivou i u drugoj polovini 2010. i tokom 2011. godine".

Prva zvanična procena rasta BDP-a u drugom kvartalu će biti objavljena 30. jula. Privredni rast u prvom tromesečju je iznosio 2,7 odsto, što predstavlja nastavak postepenog oporavka od najdublje recesije u kojoj se američka privreda našla još od tridesetih godina prošlog veka. Pad velike stope nezaposlenosti od 9,5 odsto, zabeležene u junu se, medjutim, i dalje čeka.

Podpredsednik SAD DŽozef Bajden, koji je javnosti predstavio zaključke izveštaja zajedno sa predsednicom CEA Kristinom Romer, izjavio je da bi bez stimulativnih mera "privreda jedva zabeležila ikakav rast".

Izveštaj je objavljen samo dan po objavljivanju rezultata dva velika istraživanja, koji su pokazali da Amerikanci nemaju baš mnogo vere u ekonomsku politiku predsednika Obame. Prema anketi "Vašington posta" i "ABC njuza", 54 odsto građana SAD ne podržava ekonomsku politiku Bele kuće, dok je istraživanje "CBS njuza" pokazalo da se svega 40 procenata Amerikanaca slaže sa potezima predsednika kada je privreda zemlje u pitanju.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Skandinavske valute, uz takva kretanja, predstavljanju investitorima 'alternativu za evro', kaže John McCarthy, menadžer valutne kompanije za ING Capital Markets iz Njujorka.

Norveška i Švedska nastoje da ubrzaju svoj ekonomski oporavak u vreme kada evrozona proživljava krizu zbog nesređenih fiskalnih sistema u mediteranskim zemljama. Evrozona predviđa svoj rast u plus za 0.2 posto na kraju 2010., što izgleda kao nategnuta brojka pored rasta BDP-a Švedske od 3,3 posto i Norveške od 2,1 posto u 2010. sa predviđanjima rasta od 3 posto u 2011.

Za razliku od Švedske i Norveške, zemlje koje imaju monetarnu nezavisnost od evrozone, Finska i Danska, koje su svoju valutu vezale za evro, nemaju jednako optimistične stope rasta već puno bliže stopama iz evrozone od 0,2 posto.

Među glavnim mehanizmima odbrane Švedske i Norveške od prelivanja krize u evrozoni na njihove monetarne sisteme je jačanje domaće valute i dizanje kamatnih stopa centralne banke. Kako je reč o dve izvozno usmerene zemlje, jačanje valutnog kursa uz izraženo učestvovanje u svetskoj trgovini pretvara skandinavske zemlje u moguća monetarna i fiskalna utočišta za investitore koji su uhvaćeni u krizu dolara i evra.

Iako nisu deo evrozone, Švedska je izložena uticajima fiskalne krize evrozone zbog 7 posto svog izvoza kojim ulaže u zemlje najpogođenije krizom – Portugal, Italija, Irska, Grčka i Španija.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Dow Jones porastao je 1,44 posto, na 10.363,02 bodova, S&P 500 ojačao je 1,53 posto, na 1.095,26 bodova dok je Nasdaq bio u plusu 1,99 posto, na 2.242,03 bodova. CBOE indeks volatilnosti na kraju trgovine bio je na nivou od 23 bodova.

S&P500 je u šest dana skočio 7,3 posto što je njegov najbolji šestodnevni rast u sedam godina. Dobitnik dana bio je Caterpillar čije su akcije skočile 3,9 posto, JP Morgan je skočio 3,2 posto, American Express je ojačao 3,1 posto.

Alcoa je nakon rezultata boljih od očekivanja povećao vrednost 1,2 posto. Gubitnik dana bio je Apple koji je potonuo 2,1 posto nakon što je Consumer Reports izrazio rezerve oko preporuka za kupovinu iPhoena4. Intel je skočio 2,1 posto u susret objavljivanju rezultata nakon zaključenja trgovine.

Kasnije tokom sedmice rezultate će objaviti i Google čije su akcije uzletele 2,8 posto, na 489,20 dolara. U finansijskom sektoru sjajno je prošao Citigroup koji je uzleteo 4,6 posto, na 4,30 dolara.

Akcije BP-a ojačale su 0,3 posto, a investitori su blago nagradili najnoviji pokušaj sprečavanja curenja nafte u Meksičkom zalivu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Nacionalna statistička služba je, u okviru svoje velike godišnje revizije podataka o BDP u prethodnim kvartalima, saopštila da je britanska ekonomija oslabila 6,4 odsto u periodu od drugog tromesečja 2008. do trećeg kvartala 2009. godine.

Taj pad je bio najveći od početka praćenja kvartalnih podataka u 1955. i doprineo je gubitku ukupno 22 milijarde funti iz britanske ekonomije, dve milijarde funti više nego što je prvobitno procenjeno.

Posebni podaci statistike pokazuju da proizvodnja usluga u Britaniji u aprilu opala 0,3 odsto, što je u skladu sa istraživanjem privatnog sektora koje ukazuje na negativne posledice erupcije vuklana na Islandu.

Podaci o tekućim plaćanjima u prvom kvartalu pokazuju da je britanski deficit sa drugim zemljama u poslednja tri meseca 2009. povećan na 9,628 milijardi funti, što je gotovo dva puta više nego što se očekivalo, u poređenju sa viškom od 521 miliona funti u četvrtom kvartalu 2008.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Na Tokijskoj berzi je Nikkei indeks do 7,30 sati oslabio 0,3 posto, dok su cene akcija u Šangaju potonule 1,8 posto. Berzanski indeksi u Indiji, Hong Kongu, Singapuru i Australiji oslabili su između 0,1 i 0,6 posto, a cene akcija su blago porasle samo u Južnoj Koreji. MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 7,30 sati u minusu 0,4 posto.

Na samom početku današnjeg trgovanja cene azijskih akcija su porasle, zahvaljujući boljim od očekivanja poslovnim rezultatima američkog aluminijskog diva Alcoe.

No, dobar početak sezone objave kvartalnih finansijskih izveštaja i jučerašnji blagi, ali ipak rast cena akcija na Wall Streetu nisu uspeli da održe dobro raspoloženje.

Ulagače su pokolebale vesti iz Kine o padu cena na tržištu nekretnina, po prvi put nakon 18 meseci. To je dobra vest za tamošnje monetarne vlasti, koje pokušavaju da spreče stvaranje balona na tržištu nekretnina, no restriktivna monetarna politika mogla bi da uspori rast treće po veličini svetske ekonomije, koje predstavlja glavni motor oporavka ekonomije u regiji.

"Mada ima naznaka da pritisak na prodaju akcija slabi, na tržištu i dalje ima dosta 'medveda'. Čeka se nešto što bi pokrenulo tržište, a to bi mogli biti kvartalni poslovni izvještaji", kaže Naoki Koga, menadžer u fondu Toyota Asset Management.

S obzirom na usporavanje oporavka najveće svetske ekonomije, mnogi ulagača očekuju da će američke kompanije da smanje procene budućeg poslovanja.

Zbog bojazni od slabljenja globalne ekonomije, a time i potražnje za naftom, terminska cena 'crnog zlata' pala je s jučerašnjih otprilike 76 na 74,70 dolara po barelu.

Na valutnim tržištima kurs evra se prema dolaru kreće na jučerašnjim nivoima, oko 1,2590 dolara.

U odnosu na japansku valutu, cena evra pala je s jučerašnjih 112 na 111,50 jena.

I dolar je oslabio prema japanskoj valuti, pa je njegov kurs skliznuo s jučerašnjih 89,06 na 88,55 jena.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Na Tokijskoj berzi je Nikkei do 7:30 sati balansirao na rubu pozitivnog i negativnog područja, dok su cene akcija u Singapuru, Indiji, Južnoj Koreji, Šangaju i Hong Kongu porasle između 0,2 i 0,7 posto. MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je u plusu 0,3 posto.

Na azijska tržišta je pozitivno uticao rast vodećih indeksa na Wall Streetu u petak, zbog čega su ostvarili najveći nedeljni skok u godinu dana, uprkos anemičnim makroekonomskim podacima. To se zahvaljuje optimizmu ulagača uoči početka sezone objavljivanja kvartalnih poslovnih rezultata američkih kompanija.

Ulagače su ohrabrili i podaci o većem nego što se očekivalo trgovinskom suficitu Kine u junu, pri čemu je izvoz porastao 43,9 posto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec. Pritom je snažno porastao i kineski uvoz energenata i sirovina, pa je sve to ublažilo strahovanja od slabljenja oporavka najvećih svetskih ekonomija.

Zahvaljujući tome, porasle su cene sirovina pa se cena nafte i dalje kreće blizu nivoa od 76 dolara po barelu. A to je podstaklo akcije u rudarskom i energetskom sektoru.

Osetno su porasle i cene akcija izvoznika. Tako su akcije japanskih divova Honde i Sonya poskupele 2,8, odnosno 3,6 posto, što se zahvaljuje jačanju dolara prema jenu, zbog čega japanski proizvodi postaju cenovno konkurentniji na svetskom tržištu.

Kurs dolara prema jenu porastao je jutros na valutnim tržištima na 89,06 jena, s 88,65 jena, koliko je iznosio u petak uveče.

Cena evra prema američkoj valuti pala je, pak, s 1,2639 na 1,2592 dolara.

U odnosu na japansku valutu, kurs evra stabilno se kreće oko nivoa od 112 jena.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)