Na američkom tržištu plemenitih metala, cene zlata za isporuke u decembru su takođe dostigle rekordnih 1.341,70 dolara za uncu, isprovocirane padom vrednosti dolara u odnosu na korpu vodećih svetskih valuta, prenele su agencije.

Analitičari ističu da investitore u svetu nije obuzeo optimizam, uprkos mnogobrojnim informacijama da je ekonomska kriza završena, tako da i dalje ulažu u zlato koje je već zatrpalo trezore banaka.

U posedu investitora je sada 30.000 tona zlata ili šestina svetskih rezervi, što je više od zlatnih rezervi svih centralnih banaka zajedno, ukazala je konsalting kompanija GFMS.

Zlato je poslednji put bilo u modi 1980-ih godina, kada je cena fine unce premašila 700 dolara. To bi, ako se obračuna procenat inflacije, danas iznosilo 2.300 dolara, naveo je „Fajnenšel tajms”.

Posle toga su akcije stekle veću popularnost i cene zlata su krenule naniže. „Žutog metala” su se oslobađale i centralne banke, a kada je 1999. godine britansko ministarstvo finansija objavilo da će prodati polovinu svojih zlatnih rezervi, cena se sunovratila na 23-godišnji minimum, tako da je unca koštala 250 dolara.

Poslovne banke su zatvarale svoje sefove jer su postali izlišni, a u jednom od njih, izgrađenom u Njujorku 1902. godine za najčuvenijeg svetskog bankara, Džona Pjerpointa Morgana, sada se nalazi sendvič-bar.

Dolazak krize je doveo do korenitih promena, tako da su investitori prošle godine, prvi put za prethodne tri decenije, kupili više zlata od juvelira.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, investiciona tražnja je 2009. bila na nivou od 1.893 tone, a juvelirska 1.759 tona, a sredinom 2010. na nivou od 2.789 odnosno 2.667 tona, pa su bankama ponovo zatrebali sefovi.

Džej-Pi Morgan je dekonzervirao podzemne trezore za zlato u Njujorku, na Menhetenu, gde sefove imaju i HSBC, Benk ov Skotland i Federalna rezervna banka Njujorka.

Banka Džej-Pi Morgan Čejz je nedavno izgradila trezor u Singapuru, a „Dojče benk” i „Barkliz kepital” razmišljaju o otvaranju novih sefova u Londonu.

Ujesen 2009. godine HSBC je zatražio od malih klijenata da oslobode sefove ispod zgrade banke na Petoj aveniji, smatrajući da će zaraditi više na čuvanju zlatnih poluga institucionalnih investitora.

„Fondovi, korporacije i bogati privatni klijenti sve više traže usluge čuvanja zlata”, izjavio je Piter Smit, načelnik sektora za sefove Džej-Pi Morgan Čejza.

Prema usaglašenoj prognozi njujorške agencije Blumberg, cena zlata će dostići vrhunac od 1.350 dolara za uncu u trećem tromesečju 2011. godine, a zatim će početi da opada i krajem 2014. će koštati manje od 1.100 dolara.

Predstavnici Londonske asocijacije trgovaca zlatom (LBMA) optimističnije gledaju na kretanje cene. Više od četvrtine učesnika nedavne konferencije LBMA u Berlinu reklo je da očekuje rast cene u ovoj godini na 1.500, pa čak i 2.000 dolara za finu uncu.

Najbogatiji ljudi planete su na ekonomske probleme odgovorili velikom kupovinom zlata, u nekim slučajevima na tone, objavio je Rojters, pozivajući se na bankare koji posluju sa bogatom klijentelom.

„Oni investiraju ne samo u fondove i fjučerse, već otkupljuju i zlatne poluge”, citirala je britanska agencija Džozefa Stadlera, direktora globalne podružnice UBS za rad sa ekstrabogatim klijentima, čija aktiva premašuje 50 milijardi dolara.

Strah od ponovnog ekonomskog pada podstakao je kod najbogatijih ljudi apetite za dragocenim metalima. Takvim klijentima banka preporučije da u zlatu drže sedam do deset odsto svoje imovine.

„Imali smo primer bračnog para koji je kupio više od tone zlatnih poluga i prebacio ih na drugo mesto”, izjavio je Stadler.

„Slabljenje monetarne politike u Japanu povećava ulogu zlata kao sredstva štednje u uslovima blaže kreditno-monetarne politike u svetu” izjavio je za Blumberg strateg za plemenite metale UBS Edel Tali, dodajući da cene podstiče i opasnost od nove devalvacije vodećih svetskih valuta.

Zlato, međutim, nije za sve siguran objekat za investiranje. Milijarder Džordž Soroš je već više puta izjavio da je tržište plemenitih metala naduvano, uz objašnjenje da osim indikativne tržišne cene ono nema realnu vrednost.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Razlog je poverenje investitora u buduće poteze Feda i njegovu pomoć održivom oporavku ekonomije. FTSEurofirst 300 jutros je ojačao 0,6 posto, na 1.072,49 bodova nakon što je juče skočio 1,4 posto. Rudarska izdanja su najveći dobitnici prepodneva. Anglo america, Loomin i Vedanta Resources redom su ojačali između 2 i 2,5 posto.

Cene bakra su na najvišem nivou za dve godine, a tome je pridoneo i sve slabiji dolar. Američke brojke iz sektora usluga takođe su otklonile neke tamne oblake koji su se nadvili nad američkim oporavkom. Analitičari očekuju kako će regulatori u SAD-u i Velikoj Britaniji doneti odluke za tzv. kvantitativno labavljenje.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Dow Jones ojačao je 1,8 posto, na 10.944,72 boda, S&P 500 skočio je 2,09 posto, na 1.160,75 bodova dok je najveći dobitnik bio Nasdaq skokom od 2,36 posto, na 2.397,96 bodova.

Dobitnici dana u sastavu Dow Jonesa bili su Boeing koji je uzleteo 3,4 posto i Bank of America koja je skočila 3,1 posto. CBOE index volatilnosti pao je više od 7 posto, ispod 22 boda. Investitore je razveselio potez japanske centralne banke sa snižavanjem kamatnih stopa blizu nule što je instrument protiv jačanja jena. Uz to, oslabio je i dolar na najniži nivo za osam i po meseci prema korpi valuta.

Sezonu poslovnih rezultata u četvrtak tradicionalno otvara Alcoa koja je danas ojačala 1,9 posto. Drugi dan zaredom American Express bio je na meti prodaje zbog tužbe Ministarstva pravosuđa. Akcije su srezane 2 posto a tome je kumovalo i rezanje ciljane cene sa 48 na 45 dolara od strane FBR-a. Istovremeno, Visa (+2,4%) i MasterCard (+1,5%) i dalje su u plusu.

Brokeri JP Morgana povećali su ciljanu cenu Citigroupa što je donelo skok od 2,5 posto i Fifth Third Bancorpa koji je uzleteo 5,1 posto.

Tehnološka izdanja predvodio je Microsoft koji je ojačao 1,9 posto što je rezultat najave kako će predstaviti tablet računar oko Božića. I dalje je, međutim, nejasno ko će ih proizvoditi. Akcije Applea uzletele su 3,7 posto nakon što je Jeffries dodelio oznaku "kupiti" i ciljanu cenu od 365 dolara. Intel je uzleteo 3,7 posto nakon što je CEO Paul Otellini izjavio da bi američka vlada trebalo da omogući porezni kredit za kompanije koje grade fabrike u SAD-u i otvaraju nova radna mesta.

U energetskom sektoru najveći je dobitnik bio Chevron koji je skočio 2,6 posto, na 83,39 dolara, nakon što je kompanija najavila kako će kupovati sopstvene akcije tokom četvrtog kvartala. Reč je o poznatom planu o otkupu sopstvenih akcija vrednih između pola milijarde i milijardu dolara.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Moskva je zabranila izvoz žitarica, a cene su skočile. Ekonomisti procenjuju da će rast biti umanjen za 0,8 procenta.

Kudrin je, takođe, izjavio da inflacija do kraja godine neće preći osam odsto, najniže poslednjih godina.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Krediti su namenjeni za kreditiranje privatnih firmi koja posluju u te tri zemlje.

Te linije će obezbediti dugoročnija finansijska sredstva sa ciljem da podrže kreditni potencijal banaka, diversifikuju i produže rok dospeća obaveza i obezbede nastavak kreditiranja privrede tih zemalja.

Eurobank EFG u Srbiji će dobiti 60 miliona evra, Bankpost 95 miliona, Eurobank EFG Bugarska 75 miliona, a kreditne linije će biti isplaćene u dve jednake tranše.

"EBRD proširuje saradnju sa Eurobank EFG Grupom u cilju unapređenja dostupnosti svojih izvora finansiranja prema kompanijama u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji u trenutku kada je njihov ekonomski oporavak i dalje u osetljivoj fazi", izjavio je direktor Grupe za poslovanje EBRD Nik Tesiman.

Na osnovu Akcionog plana predstavljenog u februaru 2009, EBRD, Svetska banka i EIB su se obavezale da obezbede 24,5 milijardi evra u periodu od dve godine kao podršku ekonomijama istočne Evrope posredstvom bankarskog sektora.

EBRD odobrila je dve kreditne linije u ukupnoj vrednosti od 200 miliona evra ograncima grupe Alfa banke u Rumuniji i Srbiji za finansiranje privatnog biznisa u tim zemljama.

Alfa banka Srbija će dobiti 50 miliona evra, a Alfa banka Rumunija 150 miliona, saopštio je evropski kreditor dodajući da će zajmovi biti isplaćeni u dve jednake tranše.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Jerome Kerviel je u januaru 2008. preko noći postao najpoznatiji francuski bankarski službenik. On je kao berzanski broker iskoristio svoje znanje o kontrolnim mehanizmima i obavio više fiktivnih transakcija u svoju korist. Izmenio je kodove i rasturio kompjuterske programe te tako ušao u rizičnu igru terminskog klađenja na berzanske indekse. Slučaj nije prvi, ali je gubitak takvih dimenzija - 4,9 milijardi evra - do sada najveća „berzanska pronevera“ nekog pojedinca.

Kerviel se u Societe Generale zaposlio 2000. godine i trgovinom derivatima evropskih akcija počeo je da se bavi nakon tri godine rada u kompaniji. Nakon razotkrivanja detalja pronevere Kervielovi nadređeni su otpušteni.

Societe Generale je banka osnovana 1864. godine čija je ukupna vrednost aktive, do perioda pred razotkrivanje prevare, iznosila 467 milijardi evra. Poslovala je u 77 zemalja sa više od 22 miliona klijenata i 120.000 zaposlenih. Još 2008, posle afere sa Kervijelom, ta banka je već izgubila 23 odsto svoje vrednosti.

Kada je zbog ove prevare otpušten iz Societe Generale, Kerviel se zaposlio u jednoj maloj firmi; pre glavnog toka suđenja, on je za francusku televiziju rekao nešto o svojoj finansijskoj situaciji pre i posle rada na berzi:

„Najveća zarada u životu mi je bila 100 miliona bruto od jednog posla; sada zarađujem oko 2000 evra mesečno.“

Kerviel je sudskom odlukom obavezan da pored služenja kazne vrati pronevereni novac. Njegovi branioci tražili su oslobađajuću presudu, tvrdeći da je za sve odgovorna banka koja je tolerisala Kervielov način poslovanja dokle god je donosio dobit.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Vlada kaže da se smatra su grupacija Credit Suisse Group i banka UBS "suviše velike da bi pale" i da stoga moraju da prihvate naročite mere za sprečavanja bankrotstva.

Prema novim pravlima obe banke će morati da podignu rezerve na 10 proceneta ukupne imovine i 19 odsto kapitala do 2019.

Guverneri vodećih svetskih centralnih banaka dogovorili su se u septembru da obavezne rezeve komercijalnih banaka budu 7 proceneta imovine i 10,5 odsto kapitala.

Kredi Suis danas kaže da su nova pravila "veoma teška" ali da će banka ispuniti zahteve.

Izvor: www.naslovi.net
(Zatvori)

Dow Jones spustio se 0,72 posto, na 10.751,27 bodova, S&P 500 oslabio je 0,8 posto, na 1.137,03 bodova dok je Nasdaq izgubio 1,11 posto, na 2.344,52 boda.

Gubitnik dana bio je American Express koji je potonuo 6,5 posto, na 39,05 dolara. Razlog tome je tužba Ministarstva pravosuđa koje je podnelo tužbu protiv Amexa zbog navodnog kršenja zakona o zaštiti tržišnog takmičenja. Ministarstvo je istovremeno postiglo dogovore s Visom (-0,11%) i MasterCardom (-0,95%).

U finansijskom sektoru dobitnik je bio JPMorgan koji je ojačao 0,4 posto nakon što je CEO James Dimon u intervjuu Barron'su izjavio kako bi banka trebala dobro da posluje i u uslovima oštrije regulative. Ipak, Baird je snizio prognoze dobiti za JPMorgan kao i za Bank of Americu čije su akcije spuštene 1,1 posto.

U energetskom sektoru stradao je Chesapeake Energy koji je snižen 2,3 posto dok su nešto bolje prošli ExxonMobil koji je pao 0,6 posto te Chevron koji se spustio 0,8 posto.

Tehnološka izdanja u proseku su najviše gubila. Microsoft je korigovan 1,9 posto nakon što su analitičari Goldman Sachsa spustili preporuke za njegove akcije sa "kupiti" na "neutralno" zbog pretnje koju predstavljaju tablet računari gde Windowsi još nisu "ušli". 

Proizvođači poluprovodnika takođe su bili na meti prodaje. Ovde je najviše stradao Micron koji je potonuo 4,1 posto dok je Intel spustio cenu 2,3 posto. Pad se dogodio bez obzira na činjenicu što je globalna prodaja čipova u avgustu porasla 1,8 posto.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)