Desetini tisuća radnika u pet tvornica rečeno je da ostanu kod kuće na smanjenoj plaći tokom sljedeće dvije nedjelje, javio je u ponedjeljak BBC.

Prodaja novih vozila u siječnju dvostruko je manja od istog perioda prošle godine. Do ovoga dolazi poslije odluke vlade da prekine subvencioniranje programa zamjene starih za nova vozila. Stručnjaci procjenjuju da će to rezultirati prodajom 350 tisuća vozila manje tokom ove godine u Italiji a većina tih automobila bi bila vozila FIAT-a.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

"Takav plan ne postoji, pošto Grčka nije zatražila niti evro finansijske pomoći", rekao portparol EK Amadeu Altafaj reagujući na pisanje lista Špigel koji je objavio da će zemlje evrozone obezbediti Grčkoj pomenutu sumu, pri čemu bi visina udela pojedinih zemalja zavisila od veličine njihovog kapitala u Evropskoj centralnoj banci (ECB).

Tokom vikenda je, prema pisanju stranih medija, i nemačko ministarstvo finansija negiralo da ta zemlja već ima pripremljen plan pomoći Grčkoj. Magazin je preneo da to nemačko ministarstvo, navodno, želi da predloži članicama evrozone da zajednički obezbede Grčkoj finansijsku pomoć u iznosu od 20 do 25 milijardi evra, i to u formi pozajmica i kreditnih garancija.

Nemačka ipak pomaže Grčkoj?

Grčki minus u državnim finansijama bi, kako je najavila vlada u Atini, sa sadašnjih 12,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) trebalo da se već ove godine smanji na 8,7 procenata BDP-a, a do 2012. godine na ispod tri procenta BDP-a. Procenjuje se da je grčki dug već premašio 300 milijardi dolara, odnosno 260 miliona evra.

Drugi nemački list Handelsblat je, međutim, objavio, pozivajući se na neimenovane izvore iz ministarstva finansija, da Nemačka razmišlja o bilateralnim sporazumima za pomoć Grčkoj. Taj dnevnik je naveo da se, navodno, nemački ministar finansija Volfgang Šojble priklanja bilateralnim sporazumima za pomoć Grčkoj ukoliko ta zemlja ne uspe da otplati dugove.

Iako nemačka vlada zvanično odbacuje bilo kakve špekulacije o finansijskoj pomoći Grčkoj, već ranije su u javnost dospele vesti da Berlin priprema plan za spasavanje te zemlje.

Prema neimenovanim izvorima iz ministarstva finansija, ranije je već objavljeno da Nemačka razmišlja o kupovini grčkih obveznica (dugoročnih hartija od vrednosti) posredstvom državne banke KfW.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

"Ni isključenje Grčke iz evrozone ne bi bilo dobro po EU, jer bi to bilo veoma loše za vrednost evra", rekao je taj predstavnik, koji je zahtevao anonimnost.

Prema njegovim rečima, u tom slučaju vrednost evra bi dramatično opala.

"Već sada je odnos evra i američkog dolara drugačiji nego što je bio. U slučaju da isključimo Grčku iz evrozone, vrednost evra ne bi pala samo za deset centi, već za mnogo više. Zato se grčki problem mora rešiti, kako bi se smirilo tržište", kazao je sagovornik.

Prema njegovim rečima, problemi će se znatno uvećati ukoliko se razbukta finansijska kriza i u Španiji, koja je mnogo veća zemlja od Grčke, zbog čega ministri finansija u EU imaju mnogo briga u poslednje vreme.

On je kazao da će EU pomoći Grčkoj da sanira krizu, ali će ujedno tražiti da komisija EU, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond striktno kontrolišu na koji način će se Grčka spašavati od krize i konsolidovati se.

"Do marta grčke vlasti treba da jasno kažu koji su koraci neophodni da bi se kriza savladala", kazao je predstavnik Nemačke i dodao da su Nemci potrošili znatno više novca za saniranje posledica svetske ekonomske krize, nego što će biti potrebno da se sanira finansijska kriza u Grčkoj.

Razgovor novinara sa predstavnikom iz Nemačke organizovan je po principu "Četam hausa", po kojem je moguće javnosti preneti sadržaj razgovora, ali uz striktno nepominjanje izvora niti njegovo bliže "lociranje".

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Ona ima i samo mesec dana da dokaze da njeni ostri budzetski rezovi idu dovoljno daleko da zadovolje trzista i vlade EU, koje se ustezu od spasavanja Atine ako ne bude mogla da plati svoje racune.

Nevolje Grcke su bacile u krizu 16 drzava EU koje koriste evro jer je Atina prekrsila pravila o dugu i deficitu, ugradjena u temelje Evropske monetarne unije.

Istovremeno rastu strahovanja da grcki problemi mogu da budu cak i veci, posto se pokazalo da se ne moze verovati njenim zvanicnim javnim finansijskim izvestajima.

Vodeci ekonomski zvanicnik EU, Oli Ren (Olli Rehn), trazi od grcke vlade da do petka odgovori na pitanja kako je koristila valutne razmene i kako su ti poslovi uticali na dug i velicinu deficita.

Ministri finansija EU takodje su postavili Grckoj rok - do 16. marta, da pokaze da velikim smanjenjima potrosnje moze da svede svoj deficit sa rekordne visine u EU, od 12,7 odsto godisnjeg privrednog ucinka, na 8,6 proceneta do kraja 2010.

Ministri kazu da je to neophodno da bi se "uklonio rizik od ugrozavanja pravilnog rada ekonomske i monetarne unije."

Drzave ervozone koje su nagovestile da ce finansijski spasavati Grcku ako bude trebalo, kazu da ce traziti novo smanjenje rashoda, veci porez na dodatu vrednost i gorivo, i nov porez na luksuznu robu, ukljcujuci automobile, ako Grcka ne bude mogla da smanji deficit kao sto je obecala.

Grcka ima mesec dana da pokaze da moze da ostvari ustede od zavedenog zamrzavanja plata u javnom sektoru, kresanja bonusa i stipendija i obecanja da ce reformisati penzijski sistem i zdravstvenu zastitu.

Vlada je suocena sa protivljenjem kod kuce. Grcki carinici su od juce u trodnevnom strajku koji ce pogoditi uvoz i izvoz.

Ali, ministar finansija Jorgos Papakonstandinu tvrdi da je vec ispred roka u poslu smanjivanja budzetskih troskova i da su drzavne finansije izkazale mali visak proslog meseca zahvaljujuci oporezivanju velikih kompanija.

"Rec je o poverenju u zemlju," rekao je on novinarima. "Grcki budzet za januar, na osnovu predhodnih brojki, stoji savim dobro. Zapravo, imamo visak."

Grcka kaze da ne trazi finansijku pomoc i da joj nece biti potrebna. Medjutim, suocena je sa krizom poverenja od kako je 1. februara Ministarstvo finansija izvestilo o "znacajnim revizijama duga" u statistikama za 2009. godinu zbog valutnih zamena, dugovanja snabdevacima i zajmovima za koje garatuje drzava, a mogu se pokazati kao nenaplativi.

EU moze da izvede Grcku na sud, pod pretnjom svakodnevnih novcanih kazni, da je primora da promeni svoje statisticke metode. Atini je vec zapreceno sudom jer nije dala tacne brojke o proslogodisnjim finansijama.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

U neprekinutom poslovanju najveća naftna kompanija u Hrvatskoj ostvarila je oko 70,3 miliona evra dobiti i u odnosu na 48 miliona iz 2008. zabeležila skok od 45,74 posto. Međutim u prekinutom, odnosno gasnom poslovanju, zabeležen je gubitak od 124 miliona evra, ali je ipak bio manji nego 2008. i to za 37,52 odsto.

U neprekinutom poslovanju INA je ostvarila 3,05 milijardi evra prihoda, što je 22,81 posto manje od 9,95 milijardi kuna prihoda iz 2008. Godine.

Poslovni prihodi lani su bili tri milijarde evra i stropoštali su se 23,06 posto u odnosu na 2008, dok su još veći pad od 25,04 posto zabeležili prihodi od prodaje koji su potonuli na 2,8 milijardi evra.

Ukupni rashodi najveće hrvatske naftne kompanije iz neprekinutog poslovanja iznosili su 2,97 milijardi evra, što je 23,87 posto manje nego 2008. Pritom su poslovni rashodi dostigli 2,86 milijardi i bili 23,19 posto manjinego 2008. Najveća stavka u rashodima bili su materijalni troškovi koji su, uprkos padu od 32,32 posto, iznosili 1,63 milijarde evra.

Razdoblje od oktobra do decembra prošle godine INA je završila s gubitkom od 36,4 miliona evra, što je čak 81,71 posto manje od gubitka iz poslednjeg kvartala 2008.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Grčki ministar financija George Papaconstantinou rekao je kako želi da ostale zemlje članice eurozone daju detaljan plan o tome kako namjeravaju financijski spasiti Grčku, koja pleše na rubu potpune financijske katastrofe.

Papaconstantinou je rekao da je takav potez potreban da bi smirio strah tržišta oko toga da će Grčka bankrotirati, a ti komentari dolaze nekoliko dana nakon što su čelnici zemalja eurozone rekli da će pomoći Grčkoj, ali nisu dali podatke o načinu na koji misle pomoći.

"Pretpostavljam da je ono što će u ovom trenutku spriječiti tržišta da napadaju Grčku dodatna, eksplicitna poruka koja će u djelo provesti ono što se odlučilo prošlog četvrtka", rekao je Papaconstantinou za AP.

Dodao je da 16 zemalja koje koriste euro trebaju "smisliti mehanizam, tako da u slučaju potrebe on bude dostupan" pomoći svakoj zemlji članici koja ne može otplatiti svoje dugove. Jean-Claude Juncker izjavio je kako se sada čeka da Grčka dokaže da je ozbiljno shvatila sve preuzete obveze.

Istodobno, Eurostat je objavio kako je Grčka prošle godine falsificirala podatke, ne bi li sakrila puni raspon svog duga.

EU je Grčkoj dala do kraja veljače da točno objasni kako su valutni swapovi, jedan oblik financijskih derivata, utjecali na grčke financije.

Papaconstantinou je rekao da su neki od tih swapova sada ilegalni, ali su u vrijeme u kojemu ih je Grčka koristila bili legalni, a Grčka nije bila jedina zemlja koja je ulazila u takve financijske transakcije.

Grčka od zemalja članica eurozone traži paket financijske pomoći kako bi smanjila svoj deficit proračuna, koji je trenutno na 12,7 posto, dok zemlji neprestano prijeti bankrot.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Pravila Evropske monetarne unije ne dopuštaju mogućnost da neka članica neposredno pomaže drugima, kada se suoče sa budžetskom neravnotežom. Zbog toga će Grčka morati da se sama pobrine za pokrivanje svog deficita, premda je nervozno finansijsko tržište već pokazalo neraspoloženje – kurs evra prema dolaru je opao. Za sada još nema dramatičnih padova, ali ukoliko se Grčkoj pridruži još neka članica evro područja, zajednička valuta bi se mogla naći u mnogo većim iskušenjima. To bi potkopalo stabilnost evropskog novca.Upravo se zato i očekuje neki oblik pomoći Grčkoj, ali na nivou cele EMU, rekao je za „Politiku” prof. dr Davor Savin, univerzitetski profesor i saradnik biltena MAT, odgovarajući na naše pitanje – može li se Grčka nadati konkretnim oblicima pomoći za svoje nezavidne javne finansije.

Može li se Grčka sama izbaviti iz velikih teškoća i šta je u vezi s tim do sada preduzela?

Grčka je prošlog mesecaizdala državne obveznice vredne petmilijardi evra. Za njihplaća 6,12 odstokamatu. To je dvostruko više odnemačkog Bundespapira. Zbog visokog prinosa,tražnja za grčkim obveznicama bila je velika i prodali su ih brzo i bez poteškoća. To je, međutim,tek početak. Grčka ove godine za otplatu dugova mora daobezbedi još oko 50 milijardi evrakredita ilipetinuplaniranog BDP. Finansijsko tržište ocenjuje grčku ekonomsku situaciju veoma slabom i neizvesnom. To je bio i razlog da međunarodne agencije Grčkoj u decembru snize bonitetnu ocenu.

Kako EU gleda na poslednja obećanja grčke vlade – da će da poveća štednju, uvede više poreze, smanji visoku potrošnju...?

Sumnja se, najblaže rečeno, da će država,zbog socijalnih i političkih razloga,uspeti da sprovede najavljeno smanjenje javnog duga i da će za tri godine svesti budžetski deficitu mastrihtski okvir– do tri procenta BDP.

Veći budžetski deficit, znatno iznad mastrihtske crte, imale su sve članice EU, ali Grčka grca. Može li joj još neko pomoći?

Postoji mogućnost da se Grčka obrati za pomoć i MMF-u, ali evropski zvaničnici zgroženo odbacuju tu mogućnost, jer bito bilo priznanje damonetarnaunija nije sposobnada sama upravlja svojom sudbinom. Međunarodna reputacija evra bila bi ugrožena,pabi finansijsko tržište uplitanje Fonda razumelo kao slabost najveće monetarne aglomeracije na svetu.

Ali MMF, ipak, pomaže nekim državama iz evropske familije država?

Da. EU nije protiv da MMFpomogne Mađarskoj, Litvaniji i Rumuniji, jer teuzemlje nisu članice evro zone, ali Grčkoj, pošto je unutra – za sada ne.

Da li je rešenje, kako se, po EU šapuće, da Grčka „abdicira“ iz evro zone i vrati se svojoj drahmi?

Čuju se i takviglasovi, ali to je, ipak, veoma malo verovatno.

Zbog čega?

Nema, presvega, definisanog pravnog puta za izlazak iz EMU. To bi zahtevalo novi postupak ujedinjenja preostalih članica Unije. U načelu je, doduše, moguć dogovor sa drugim članicama o izlasku iz evro institucija. Formalno gledano to bibilo izvodljivo, ako država istovremeno napusti i EU. Takav epilog je, međutim,još manje verovatan. Napitanje da li će Grčka izaći iz novčane zajednice, predsednik ECBje odgovorio: „Ne komentarišem apsurdne spekulacije”. Apsurdne ili ne, te spekulacije su velikabriga vlada članica EMU i, razumljivo, finansijskog tržišta.

Štabi Grčka uopšte dobila, ako bi napustila evro?

Malo u odnosu na ono što biizgubila. Vlada bi mogla da snizi kurs svoje valute i manipulišekamatnom stopom, što se sada određuje na nivoucelokupne novčane unije, nezavisno od toga koliko kurs i kamatna stopa odgovarajupojedinim članicama. Tim potezimaGrčka bimogla da podigne konkurentnost svojih izvoznika i podstakne investicionuaktivnost.

Troškovi bi, međutim,bili izuzetno visoki i nadmašili bi prvobitne prednosti. Devalvacija nove valute podigla bi troškove uvoza,monetarna politika ne bi imala poverenja domaćeg i stranog finansijskog tržišta, premije za valutni i državni rizik odmah bi poraslei to bi osetno poskupelo nove kredite. Povećali bi se troškovi servisiranja starih kredita u novom, domaćem, novcu,a postojeći dug u evrima postao bi obavezau stranoj valuti, što bi podiglo realnu zaduženost. Ponovo bi se platilitroškovi zamene sopstvenog novca za evro i to bi slabo uticalo na međunarodnu trgovinu i investicije.

Šta ako EU, ipak, odluči da Grčkoj na neko vreme isključi i vrati joj drahmu kako bi zaštitila evro od daljeg posrtanja?

Grčka klasična književnost ostavila je Evropi u kulturno nasleđe nezaboravne tragedije vrhunske umetničke vrednosti. Eventualno napuštanje evra savremenoj Grčkoj napravilo bi tragediju koju generacije ne bi mogle da zaborave.

Slobodan Kostić

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Opasan virus dugova

Kako je Grčka, i pored toga što je u EU, dopustila sebi da zapadne u tolike dugove?

Evropa će, bez svake sumnje, ozbiljno razmotriti uzroke njenog zaduživanja, ali sada za to nema vremena, bez obzira na to što je Grčka lane imala budžetski deficit od 12,7 odsto vrednosti BDP ili četiri puta više nego što to dopušta Mastrihtski sporazum. Njen javni dug gotovo dva puta prelazi 60-procentnu dozvoljenu granicu. Zato EU mora brzo da reaguje da se grčki „virus dugova” ne bi proširio ne još neke zemlje.

Koje, konkretno?

Pored Grčketo su još Portugalija, Irska i Španija. Londonski „Gardijan” je tu grupu država cinično nazvao PIGS (prasići), što je akronim od Portugal, Ireland, Greece, Spain. 

Izvor: www.politika.rs
(Zatvori)

"Čvrsto sam uvjeren da Mercatoru (LJSE:MELR) treba strateški kupac, dakle poduzeće iz iste, trgovačke branše - samo na taj način vidim pozitivne učinke i pravu sinergiju", rekao je Štemberger u razgovoru za današnji broj ljubljanskog Dela. Slovenski mediji ovih su dana neslužbeno prenijeli da je ponude poslalo više financijskih fondova, dok od trgovačkih kompanija navode samo da je ponudu poslao Agrokor te da je ponudio najvišu cijenu po dionici.

Početkom prošlog tjedna osam banaka koje imaju 36 posto dionica najveće slovenske trgovačke kompanije objavile su da su dobile osam ponuda iz kojih će kasnije sastaviti listu najpovoljnijih od kojih i se onda zatražile obvezujuće ponude, ali nisu navele niti ponuđače niti koliko je ponuđeno po dionici. Slovenski mediji neslužbeno su tada naveli da je najpovoljnija ponuda Agrokora, ali da nastavak postupka prodaje nije bez neizvjesnosti, jer Nova ljubljanska banka (NLB) nije zadovoljna pristiglim ponudama.

Štemberger je kazao da ga je pozitivno iznenadila odluka Agrokora da konkurira za kupnju Mercatorovih dionica samostalno i transparentno, a ne preko financijskih investitora.

"Agrokor očito ima svoje razloge i instrumente kojima želi otvorenom komunikacijom uvjeriti protivnike njihova ulaska u Mercator da nemaju pravo", rekao je Štemberger, dodajući da se u Sloveniji do sada pretjerano naglašavao tzv. "nacionalni interes" protiv ulaska Mercatorovih konkurenata na slovensko tržište i da je o tome najčešće odlučivala politika.

Otkrivanje Agrokorove ponude, odnosno cijena ponuđena za dionicu Mercatora, mogla bi pomoći i da dođe do ponovnog oživljavanja trgovine na zamrloj i nelikvidnoj Ljubljanskoj burzi, ocijenio je Štemberger koji tvrdi da njegova kuća zbog sadašnjeg stanja na burzi samo 10 posto svog poslovanja obavlja u Sloveniji. Budu li prodane Mercatorove dionice to će "svakako" pomoći da se na Ljubljansku burzu vrati likvidnost, no to ovisi i o cijeni transakcije, upozorio je Štemberger.

"Što cijena bude viša, više će biti optimizma. No, trebalo bi i nešto više poticaja burzi, odnosno više zanimanja investitora i za druga poduzeća u burzovnoj kotaciji", dodao je.

Štemberger tvrdi da je slovensko burzovno tržište premalo razvijeno i premalo likvidno iako na poslovanje Ilirike, kako je priznao, djeluje i kriza, pa je sada tako u upravljanju njihovih uzajamnih fondova tri puta manje sredstava nego prije nekoliko godina.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)