Centralna banka u statistici Direktnih stranih ulaganja ne iznosi poređenja na godišnjem nivou, no iz podataka o tim ulaganjima iz platnog bilansa vidljivo je da su direktna strana ulaganja u prva tri tromesečja prošle godine u odnosu na isto razdoblje 2008. godine manja za 28,2 posto.

Po preliminarnim podacima HNB-a, u strukturi stranih ulaganja u prva tri kvartala prošle godine 996 miliona evra odnosi se na ostala ulaganja (koja obuhvataju trgovinske kredite, kredite, te valute i depozite), oko 560 miliona evra su vlasnička ulaganja, a nešto manje od 148 miliona evra zadržane zarade. Po delatnostima, u prvih su devet meseci prošle godine dominirala direktna ulaganja stranaca u trgovinu na veliko i posredovanje u trgovini s iznosom od 707,5 miliona evra, te finansijsko posredovanje, osim osiguravajućih i penzijskih fondova (odnosno bankarstvo) s iznosom 677,5 miliona evra.

Po zemljama porekla, prevladavali su ulagači iz Holandije (839,1 miliona evra), Austrije (501,9 miliona) i Luksemburga (135,8 miliona evra).

Izvor:www.economy.rs
(Zatvori)

Fond za posebne situacije CIE ulagaće u preduzeća koja loše posluju kako bi podržao oporavak u regionu, a uključena su i preduzeća iz Srbije.

Osnivač Fonda je preduzeće za upravljanje fondovima za restrukturiranje CRG kapital, a cilj Fonda je da prikupi 200 miliona evra, pri cemu ce EBRD, IFC i CRG kapital obezbediti početnih 36 miliona evra.

Investicije će se procenjivati pojedinačno, u celom regionu CIE.

Očekuje se da će preduzeća koja će biti uključena u portfolio biti iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Estonije, BJR Makedonije, Mađarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Srbije, Slovacke, Slovenije, Ukrajine i drugih država.

Fond predstavlja deo Programa za rešavanje problema dugova i oporavak preduzeća, koji je IFC pokrenuo tokom Godišnje skupštine Grupacije Svetske banke u oktobru 2009.

CRG Capital je deo CRG Partners Group LLC, vodeće američke konsultantske kompanije. CRG Capital, osnovana je 2002. godine i ima sedište u Beču u Austriji.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

"U Ilirici smatramo da su azijska tržišta kapitala, prvenstveno Kina i Indija, i tržišta proizvođača sirovina, ona tržišta koja će u narednim godinama donijeti najveće prinose našim ulagateljima", istaknuo je predsjednik Uprave Ilirika investmentsa Ivan Ivin.

Za sve uplate pristigle u fond do 18. siječnja ne naplaćuje se ulazna naknada. Inače, ulazna provizija za iznose do 500 tisuća kuna iznosi 3 posto, za iznose od 500 tisuća do milijun kuna 2 posto, za iznose od milijun do 1,5 milijuna kuna je 1 posto, a za veće iznose se ne naplaćuje ulazna naknada.

Izvor: www.seebiz.eu  (Zatvori)

Podsetimo, tokom 2009. godine, ukupan prihod opao je 30 odsto, sa 31,55 miliona RON na 22 miliona RON.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Španci su tu svoju nameru otkrili slovenačkom premijeru Borutu Pahoru tokom njegove službene posete Madridu u novembru prošle godine, prenose slovenački poslovni sajtovi.

Slovenačka vlada je navodno naklonjena toj opciji, ali će dalji razvoj događaja u potpunosti zavisiti od KBC-a, čiji udeo u NLB-u iznosi gotovo trećinu i namerava da ga proda.

Španska banka je inače druga po veličini evropska banka po tržišnoj kapitalizaciji, a mediji podsećaju da je do sada najizgledniji kupac za belgijski udeo u NLB-u bio britanski investicioni fond "Apax".

Na poslednjoj novinarskoj konferenciji u prošloj godini Pahor je izjavio da Slovenija želi da zadrži većinski udeo u svojoj najvećoj banci uz napomenu da je NLB-u, koju će država u ovoj godini dokapitalizovati sa 250 mil EUR, ipak potreban strateški partner.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

Agent i aranžer tog izdanja obveznica je Hrvatska poštanska banka, strateški partner Hrvatske pošte, prenose poslovni sajtovi.

Najnovije izdanje obveznica predstavlja povećanje već postojećeg paketa tih hartija od vrednosti od 1. jula 2009. kada je izdato prvih 21 milion evra obveznica s valutnom klauzulom. Celokupno izdanje sada iznosi 41 milion evra.

Obveznice investitorima nose prinos do dospeća od 8,5 odsto. Drugo izdanje obveznica bilo je namenjeno prvenstveno penzijskim i investicionim fondovima, bankama i osiguravajućim društvima, precizira na sajtu magazin Banka.

Pošto Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga (HANFA) odobri prospekt uvrštenja, obveznice će biti uvrštene u službenu kotaciju Zagrebačke burze.

Inače, sprovođenjem Strategije razvoja Hrvatske pošte od 2008-2013. prekinuto je dugogodišnje razdoblje u kojem je Hrvatska pošta poslovala s gubitkom.

U prvih 11 meseci prošle godine Hrvatska pošta ostvarila je 143,7 miliona kuna (19,7 miliona evra) operativne dobiti. Uprkos ekonomskoj krizi, poštanski prihodi povećani su za 17, a ukupni prihodi za gotovo devet odsto, dok su rashodi smanjeni za četiri odsto.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Prema podacima državne finansijske agencije Fine, neizmirene finansijske obaveze preduzeća u Hrvatskoj veće su nego ikad ranije i dostigle su 20,75 milijardi kuna, 2,84 milijardi evra. 

Povećan je i broj preduzeća koja ne plaćaju račune, na 26.196.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Slovenački premijer Borut Pahor naveo je da će tim ciljevima biti posvećen rad vlade u idućoj godini, prenela je agencija STA.

Sumirajući ovu godinu, Pahor je ocenio da je Slovenija "jedna od država čije su ekonomije relativno dobro odolele krizi".

"Najuspešniji smo bili u izlaženju na kraj sa nezaposlenošću, a najveće smo probleme imali u obezbedjivanju likvidnosti", ocenio je on posle završne godišnje sednice vlade.

Narednu godinu on je nazvao "godinom odluke" kada je ekonomija u pitanju, ocenivši da će "do sledećeg Božića biti mnogo jasnije koje su ekonomije iz cele situacije izašle kao pobednici, a koje kao gubitnici".

Pahor je dodao da Slovenija mora da učestvuje u tom takmičenju i da učini sve što je u njenoj moći da na kraju izadje kao pobednik.

Kao najvažnije pitanje koje treba rešavati u 2010. on je izdvojio nezaposlenost, koja treba da bude održana na ispod 7,5 odsto radne snage.

Kao drugi zadatak on je naveo bolji prodor slovenačkih kompanija na strana tržišta, uključujući pronalaženje novih. Pahor je pritom pomenuo tržišta u Aziji, severnoj Africi i Južnoj Americi kao ona sa najviše potencijala. On, medjutim, nije propustio da naglasi i da Slovenija mora da otvori
svoje tržište za strane investicije.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)