Pri tome, rezultati ažuriranih stres testova bankarskog sektora, sa presekom stanja od 31. marta 2010, ukazuju da je bankarski sektor i dalje otporan na spoljne i unutrašnje potrese. Čak i u slučaju realizacije pretpostavljenog pesimističkog makroekonomskog scenarija za 2010. i 2011. godinu, čija je verovatnoća dešavanja veoma mala, bankarski sektor bi bio sposoban da s postojećim kapitalom i rezervama absorbuje sve projektovane gubitke - procenjene na osnovu krajnje pesimističke procene rasta problematičnih kredita- kao i da, nakon toga, ostane iznad regulatornog minimuma. I u tom slučaju adekvatnost kapitala bankarskog sektora bi se smanjila sa sadašnjih 21,5% (mart 2010.) na 16,8% na kraju decembra 2011. godine.

Ukupni problematični krediti bankarskog sektora, odnosno krediti po kojima banke imaju problem u realizaciji naplate, iako umereno rastući, ne predstavljaju razlog za zabrinutost po pitanju kapaciteta bankarskog sektora da se suoči sa dodatnim gubicima koje takvi plasmani sa sobom nose. To potvrđuje i povećanje kreditne aktivnosti, visok nivo pokazatelja adekvatnosti kapitala i njegov blagi rast, zaustavljanje pada i neznatni oporavak profitabilnosti sektora, kao i visok stepen pokrića problematičnih kredita ukupnom obračunatom rezervom za procenjene gubitke od oko 160%. Zahvaljujući tome, čak i u slučaju potpunog otpisa upola većeg iznosa plasmana od trenutnog iznosa problematičnih kredita, bankarski sektor bi, pod ostalim nepromenjenim okolnostima, zadržao nepromenjen pokazatelj adekvatnosti kapitala.

Stoga je neophodno da se ocene o ugroženom opstanku nekih banaka u Srbiji stave u adekvatan kontekst. Naime, konsolidacija i racionalizacija bankarskog sektora je proces koji je u Srbiji prisutan već čitavu deceniju. Imajući u vidu postojeći visok nivo konkurencije u bankarskom sektoru i veliki broj banaka sa izrazito malim tržišnim učešćem, realno je očekivati dalje ukrupnjavanje bankarskog sektora. U tom smislu, dolazi do vlasničke transformacije manjih banaka koje se na ovaj način integrišu u veće finansijske konglomerate, ili do njihovog pripajanja jačim postojećim bankama.

Međutim, ovakvi isključivo tržišno inicirani procesi, koji dovode do prestanka ili izmene identiteta pojedinih bankarskih institucija, ni na koji način ne utiču na prava i obaveze dužnika, deponenata i ostalih klijenata banaka.

Na kraju, Narodna banka Srbije nad tim procesima vrši kontinuiran nadzor, obezbeđujući finansijsku stabilnost bankarskog sektora i zaštitu depozita građana Srbije.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

U programu obuće, koji je najzastupljeniji u izvozu, prodaja je u prvih šest meseci, za 47 odsto veća u poređenju sa istim periodom 2009. Najveće tržište i dalje su zapadnoevropske zemlje, sa rastom od 70 odsto u prodaji gumene obuće. Značajan prodor  ostvaren je i na tržištu Kanade, gde je prodaja dva i po puta veća u odnosu na  prvu polovinu  prethodne godine.

Ovaj period u programu obuće obeležio je i povratak ranijih kupaca, kao i uspostavljanje saradnje sa svetski poznatim kompanijama, među kojima su engleski Barbour, danski Ilse Jacobsen, kao i nekoliko velikih distributivnih lanaca. Jedan od njih je poznata francuska trgovačka kuća Decathlon, sa pedesetak robnih kuća i više od 400 objekata za prodaju najkvalitetnijih proizvoda iz oblasti sporta, rekreacije, lova i ribolova, širom Evrope.

Kompanija Tigar, koja je u periodu 2006-2009. investirala 2,3 milijarde dinara, planira da do 2012. godine u razvoj proizvodnih kapaciteta, tržišta i servisne mreže uloži još 1,9 milijardi.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Najprometnija hartija bila je niška AIK banka (BSE:AIKB) koja je i peti dan zaredom zabeležila rast vrednosti stigavši do nivoa od 2.850 dinara uz blagi rast vrednosti od 0,28 procenata. Ukupna realizacija u trgovanju ovom hartijom iznosila je 13,4 miliona dinara a najveći deo realizacije ostvaren je u svega nekoliko transakcija.

Solidan promet od 5,9 miliona dinara zabeležila je beogradska Agrobanka (BSE:AGBN) koja je neznatno ojačala do nivoa od 7.592 dinara. Komercijalna banka (BSE:KMBN) je porasla preko 2 procenta sa svega 5 akcija u prometu čime je najviše doprinela današnjem pozitivnom pomeranju indeksa.
 
Uprkos tome što su zvaničnici Salforda demantovali skorašnju prodaju Imleka (BSE:IMLK) hrvatskom Agrokoru, kompanije kojima upravalja ova grupacija i danas su nastavile rast vrednosti. Imlek je ojačao 6,5 procenata na nivo od 1.400 dinara uz realizaciju od 2,8 miliona dinara što je najviša vrednost ove hartije još od sredine maja tekuće godine.

Subotička Mlekara (BSE:MLSU), pak, zabeležila je skok od maksimalnih 20 procenata stigavši do nivoa od 1.199 dinara. Ukupna realizacija u trgovanju ovom hartijom koja je u dva dana ojačala 33 procenta iznosio je nepunih milion dinara. Nešto bolji nego juče, ali i dalje prilično slab promet zabeležile su akcije sa A listinga: Energoprojekt (BSE:ENHL) je porastao pola procenta na nivo od 881 dinar dok je Sojaprotein (BSE:SJPT) ojačao 0,3 odsto na 778 dinara. Tigar (BSE:TIGR) se zadržao na nivou od 700 dinara sa mizernim prometom.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Prema rečima Radeta Pribićevića, direktora za korporativne i regulatorne poslove Danube foodsa, stekli su se svi uslovi za prodaju srpskih preduzeća u vlasništvu Salforda.

Sazrela je situacija da se ove kompanije prodaju. Ima dosta zainteresovanih kompanija, videćemo ko će biti novi vlasnici - rekao je Pribićević za Press.

Ipak, nije hteo da razotkrije imena zainteresovanih kompanija za kupovinu Salfordovih kompanija u Srbiji, ali prema Pressovim izvorima, hrvatski Agrokor već je započeo pregovore o preuzimanju mlekare Imlek (BSE:IMLK). Naime, nakon objavljivanja Salforda da prodaje ove četiri kompanije, hrvatska kompanija u vlasništvu Ivice Todorića stupila je u kontakt sa menadžmentom ove srpske kompanije.

Inače, Pribićević je podsetio da je prodaja Salfordovih kompanija u Srbiji planirana još 2008. godine, ali je zbog svetske finansijske krize posao odgođen.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Ohrabruju jasni znaci da se privreda Srbije kreće u pravom smeru, oslanjajući se manje na rast zasnovan na potrošnji i zaduživanju nego u periodu pre krize, navedeno je u Pismu o namerama, koje je Vlada Srbije uputila Međunarodnom monetarnom fondu.

„Nadamo se da će se oporavak privrede ubrzati krajem godine u skladu s našom osnovnom projekcijom rasta, ali ćemo sprovoditi politiku vodeći računa o potencijalnim rizicima”, navedeno je u pismu, koje su potpisali premijer Mirko Cvetković, ministarka finansija Diana Dragutinović i guverner u ostavci Radovan Jelašić i koje je vlada usvojila 10. juna.

Prema raspoloživim pokazateljima za prvo tromesečje, privredni rast je i dalje nedovoljan i suviše neujednačen da bi mogao da utiče na oživljavanje tržišta rada, uglavnom zbog nedostatka podsticaja na strani spoljne tražnje i pada investicija.

U Srbiji se u ovoj godini očekuje realni rast bruto domaćeg proizvoda od 1,5 odsto i tri odsto u 2011. godini, s rastom zaposlenosti od 2011. „Nažalost, oporavak naše privrede verovatno neće biti onako brz kako smo se nadali, a svesni smo rizika u pogledu negativnog uticaja grčke dužničke krize na region i ekonomskih tenzija u evrozoni”, navedeno je u pismu.

Kao pozitivnije kretanje istaknuto je znatno smanjenje inflacije, što omogućava trajno stabilizovanje inflacije u granicama niskog jednocifrenog raspona, kao i veoma dobro stanje deviznih rezervi, koje obezbeđuje Narodnoj banci Srbije dovoljno prostora da održi stabilne uslove na deviznom tržištu.

Sporiji tempo privrednog oporavka, u kombinaciji s niskom potrošnjom i uvozom, imaće negativan uticaj na poreske prihode i dovešće do većeg fiskalnog deficita od prvobitno planiranog.

Kako je navedeno, rashodna strana budžeta za 2010. uglavnom će biti u skladu s planom, a fiskalni deficit biće povećan na 4,75 odsto BDP-a, čime će biti nadoknađen podbačaj prihoda, uslovljen slabijim privrednim rastom od očekivanog, dok bi u 2011. godini deficit trebalo da bude sveden na četiri odsto BDP-a.

Smanjenje mase zarada u konsolidovanom sektoru države na oko osam odsto BDP-a i neto izdataka za penzije na oko 10 odsto do 2015. godine predstavlja ključno uporište napora vlade da uspostavi stabilnije javne finansije, navedeno je u pismu.

Nominalne zarade u javnom sektoru ostaće zamrznute tokom 2010. godine. Redovna polugodišnja indeksacija zarada u javnom sektoru počeće 2011. godine, a prilagođavanje će biti sprovedeno u aprilu 2011. i aprilu 2012. prema rastu potrošačkih cena tokom prethodnih šest meseci i jednoj polovini stope realnog rasta BDP-a, ukoliko bude pozitivna, ostvarenoj u prethodnoj godini, kao i u oktobru 2011. godine prema rastu potrošačkih cena tokom prethodnih šest meseci.

Nominalne penzije će takođe ostati zamrznute u 2010. godini, a na redovnu polugodišnju indeksaciju penzija do aprila 2012. biće primenjivano isto pravilo kao i na zarade u javnom sektoru.

Posle indeksacije u aprilu 2012, penzije će i dalje biti indeksirane u polugodišnjim intervalima rastom potrošačkih cena, i počev od aprila 2013. godine, dodatni rast penzija biće jednak realnom rastu BDP-a ostvarenom u prethodnoj godini, umanjenom za četiri odsto.

Ta formula indeksacije biće zadržana sve dok neto rashodi za penzije ne padnu na oko 10 odsto BDP-a.

Vlada ostaje privržena strukturnim reformama kojima će se rešiti glavne prepreke za prelazak na model privrednog rasta zasnovan na izvozu. Unapređenje poslovnog okruženja i javne infrastrukture od presudnog je značaja za izvozno orijentisana preduzeća, navedeno je u pismu.

S obzirom na to da neobezbeđena izloženost valutnom riziku može ugroziti finansijsku stabilnost i delotvornost monetarne politike, prioritet politike vlade biće i podsticanje korišćenja domaće valute u finansijskim transakcijama.

Pismo o namerama objavljeno je na sajtu Narodne banke Srbije, nakon što je MMF na svom sajtu objavio izveštaj vezan za četvrtu reviziju tekućeg stend-baj aranžmana sa Srbijom.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Cvetković je, otvarajući Poslovni forum Srbije i Letonije u Privrednoj komori Srbije, u Beogradu, pozvao letonska preduzeća da učestvuju u izvođenju velikih projekata u Srbiju u oblasti putne, železničke i energetske infrastrukture, koji imaju regionalni karakter.

"Verujem da će i letonski privrednici imati prilike da u praksi iskoriste pogodnosti koje Vlada Srbije obezbeđuje za realizaciju investicija u srpsku privredu", rekao je Cvetković.

Predsednik Letonije Valdis Zatlares rekao je da bi kompanije iz dve zemlje mogle da sarađuju u oblasti turizma, farmacije, informatičkih tehnologija, zaštite životne sredine, u čemu letonske firme imaju iskustva.

Dodao je da, s obzirom da je spoljnotrgovinska razmena dve zemlje mala, ima prostora za saradnju i u mnogim drugim oblastima privrede.

U Srbiju su došli predstavnici pet kompanija iz Letonije koji se između ostalog bave farmacijom i softverskim tehnologijama, a koji će u toku dana razgovarati sa predstavnicima srpskih preduzeća.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Problem su i kurs dinara, ali i mogućnost da u narednih godinu dana bude ugrožen opstanak desetak banaka čije je učešće na tržištu od 0,5 do jedan odsto - upozorio je juče Zoran Jeremić, profesor na Univerzitetu „Singidunum“, prilikom predstavljanja edicije „Ko je ko u srpskim finansijama“, u izdanju „Ekonomist grupe“.

Jeremić je rekao da će privreda pre izaći iz krize nego banke.

- Finansijski sektor samo sa odloženim dejstvom deli sudbinu privrede, a odgovor za izlazak iz krize je okretanje proizvodnji i izvozu i smanjenje javne potrošnje. Dobro je što je to prihvaćeno, ali ne vidi se promena u potezima izvršne vlasti - kaže on.

Privrednici nisu promenili poslovnu politiku, naglašava Jeremić, jer i dalje računaju na uvoz i lobiraju da kurs dinara ostane na sadašnjem nivou. Oni koji najavljuju investicije, planiraju tržne centre i šoping molove.

- Potreban je ozbiljan program u kojem će se videti promena poslovne filozofije i države i privrednika i to je indirektno vezano za finansijski sektor koji počiva na privredi - rekao je Jeremić.

U Srbiji je visok i devizni rizik, a potencijalna opasnost od lomova na tržištu je neizvesnost da li se krediti mogu vratiti.

Inače, ceo finansijski sektor Srbije u odnosu na period pre krize karakteriše smanjenje broja zaposlenih, gase se brokerske kuće i investicioni fondovi, a u sektoru osiguranja došlo je do blagog smanjenja vrednosti imovine, kapitala i naplativnosti premija, a rizici rastu.

- Lizing je nakon visokog rasta doživeo dramatičan pad aktivnosti uz izražene probleme u realizaciji naplate. Mnogi portfolio investitori su se povukli, pa su cene akcija kompanija sa dobrim fundamentima i tržišnom perspektivom, značajno ispod knjigovodstvene vrednosti - ukazao je profesor Jeremić.

Kada je reč o regionu, uprkos ekonomskoj krizi i slabljenju privrednih aktivnosti, bankarski sektor uspeo je da zadrži rast ukupne aktive, a banke su uglavnom uspele da nastave sa profitabilnim poslovanjem.

Slovenija, jedina članica EU u regionu, na prvom je mestu po veličini aktive bankarskog sektora. U Hrvatskoj je izražena podela na velike i male banke, pri čemu velike banke čine više od 82 odsto ukupne aktive i ostvaruju veću profitabilnost nego mali igrači. Srpski bankarski sistem se nalazi na trećem mestu u regionu, sa dva puta manjom aktivom nego u Hrvatskoj ili Sloveniji - rekao je Aleksandar Knežević, viši rukovodilac u „Dilojtu“.

Prosečna aktiva po stanovniku svrstava Srbiju na peto mesto, a razlog je relativno slabije ekonomska razvijenost privrednog sistema pa sve do držanja ušteđevine izvan bankarskih tokova u slamarici. Poput bankarskog sektora i kod osiguravajućih kuća najrazvijenije je slovenačko tržište. U Srbiji posluju čak 22 osiguravajuća društva. Kao i prošle godine, najveće osiguravajuće društvo u Srbiji je „Dunav“, iza kojeg na listi slede DDOR Novi Sad i „Delta Đenerali osiguranje“.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Oporavak prometa je takođe izostao, tako da se sada već hronična nelikvidnost, nažalost, ustalila kao jedna od glavnih odlika srpskog tržišta kapitala. Razloge za smanjenje cena akcija treba najpre tražiti u neizvesnosti vezanoj za značajniji oporavak makroekonomskih pokazatelja u zemlji i regionu, odnosno, u mogućnosti da oporavak u potpunosti izostane. Činjenica je i da su pozitivna iznenađenja u finansijskim izveštajima listiranih kompanija bila retkost u periodu za nama, ali smatram da je njihov doprinos negativnim dešavanjima bio manji. Dešavanja na svetskim berzama takođe nisu imala pozitivan uticaj na srpsko tržište. Naime, strahovi od dužničke krize primorali su vlade nekih evropskih zemalja na ozbiljne rezove u javnoj potrošnji u cilju obuzdavanja rastućih fiskalnih deficita. Time su sumnje u održivost krhkog, privrednog oporavka, iniciranog upravo tim javnim podsticajima, uzrokovale da praktično svi vodeći berzanski indeksi na kraju drugog kvartala budu bar nekoliko procenata ispod vrednosti sa kraja prošle godine. Period pred nama donosi novi, dvaneasti u nizu, pozitivni Belexsentiment, iako letnje mesece, sezonski, obeležava stagnacija, koja će verovatno biti praćena izraženim dnevnim oscilacijama cena akcija, nastalim usled male dubine tržišta. Suštinsko osveženje bi moglo da se očekuje pojavom akcija NIS, najavljenom za početak septembra, i njihovim listiranjem na „Prime market" Beogradske berze. Uticaj akcija NIS na vrednosti indeksa sada nije zahvalno prognozirati, ali bi uticaj na promet svakako trebalo da bude značajan.

Aleksandar Štajner
Portfolio analitičar

Vrednost BELEXsentimenta za tekući mesec analizira portfolio menadžer koji je u prethodnom mesecu imao najprecizniju procenu kretanja tržišta Beogradske berze

Izvor: www.belex.rs

(Zatvori)