Ove godine Sajam investicija postigao je i kvalitativan i kvantitivan napredak. Učestvuju 54 lokalne samouprave iz Srbije, što je za 20 odsto više nego prethodne godine, koje  promovišu oko 220 investicionih projekata u različitim fazama.

Sajmove je otvorio predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić i ocenio je da je sajam Investexpo nasušna potreba lokalnih samouprava da na njemu promovišu svoje investicione potencijale. On je podsetio da je u Vojvodini za poslednjih deset godina stiglo oko 5,7 milijardi evra stranih investicija i da je posao zahvaljujući njima dobilo oko 68.000 ljudi.

- Moramo da predočimo stranim investitorima da su investicioni potencijali takvi da je profit koji se ostvaruje ovde, zbog poreske politike, finansijske stabilnosti, radne snage i njenog kvaliteta, veći nego u zemljama u okruženju, naglasio je Pajtić.

Predsednik pokrajinske vlade je rekao da gradovi i opštine u Vojvodini učestvuju u čitavom nizu projekata iz predspristupnih IPA fondova Evropske unije, ali je problem što nemaju sredstava da u njima i participiraju. S tim u vezi Pajtić je najavio da će preko Fonda za razvoj Vojvodine Pokrajina obezbediti sredstva za posebnu kreditnu liniju koju će gradovi i opštine moći da koriste za te namene.

Ministar ekonomije i reegionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je na otvaranju sajma „Investexpo”, da od lokalnih samouprava najviše zavisi kojim će se tempom razvijati i koliko će stranih investicija privući.

-U Vojvodini Novi Sad, Subotica, Vršac, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Inđija i Pećinci predanjače u privlačenju investicija, ali se tu taj spisak otprilike i završava, istakao je Dinkić.

Prema njegovim rečima, mnogo je gradova i opština koje mogu i moraju da učine više na privlačenju stranih investitora i međusobnom infrastrukturnom povezivanju, u čemu će im pomoći vlade Srbije i Vojvodine. On je istakao da je važno da u periodu kada još uvek teško živimo zbog posledica ekonomske krize, uradimo sve da privučemo što više investicija u Srbiju i Vojvodinu. Bez novih investicija nemoguće je popraviti spoljnotrgovinski bilans Srbije, a samim tim i imati ukupnu makroekonomsku stabilnost.

Dinkić je ocenio da je inflacija u Srbiji veća od planirane i da je dinar pod pritiskom zato što Srbija znatno više uvozi nego što izvozi, a jedini način da se izvoz poveća je da privučemo nove investitore koji bi gradili fabrike, zaposlili ljude i dobar deo robe izvozili.

Sajam energetike sa održivim razvojem protećiće u znaku poslovno-stručnih aktivnosti na temu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, solarne energije, geotermalne energije i drugo.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Neodložne poslove u vezi s upravljanjem dobrovoljnim penzijskim fondom Nova penzija, koji ima oko 6.300 članova i raspolaže sa imovinom od oko 216 miliona dinara, obavljaće kastodi banka, Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd, do izbora društva koje će preuzeti upravljanje fondom.

S obzirom na to da je celokupna imovina fonda u svakom trenutku odvojena od imovine društva za upravljanje i da se nalazi na računu u kastodi banci, prestanak postojanja društva za upravljanje ne može da utiče na sredstva članova.

Narodna banka Srbije je zakonom ovlašćena da, u slučaju prestanka rada društva za upravljanje, u roku od 45 dana izabere drugo društvo koje će nastaviti da upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom na osnovu propisanih kriterijuma. Naime, tom prilikom se ceni, između ostalog, i zainteresovanost drugih društava da upravljaju fondom, njihova finansijska i operativna stabilnost, reputacija i način na koji upravljaju rizicima, visina predloženih naknada, ostvareni prinosi u upravljanju drugim fondovima, kao i eventualne nepravilnosti utvrđene u njihovom dosadašnjem radu.
Društvo koje bude odabrano putem javnog poziva preuzeće upravljanje fondom kao posebnim u odnosu na svoj postojeći fond ili će izvršiti spajanje fondova.

Nakon izbora novog društva za upravljanje, članovi fonda Nova penzija imaće mogućnost da, ukoliko žele, svoj račun prenesu u drugi dobrovoljni penzijski fond po svom izboru, bez ikakvih troškova. O tom pravu društvo koje bude preuzelo upravljanje će pismenim putem obavestiti sve članove.

U skladu s tim, Narodna banka Srbije je postojećim društvima za upravljanje uputila Javni poziv da podnesu ponude za upravljanje doborovoljnim penzijskim fondom Nova penzija, odnosno za pripajanje tog fonda.

Izvor: www.nbs.rs
(Zatvori)

"Oporavak tržišta kapitala je vidljiv, berzanski indeks je sada duplo veći nego u trenucima kada je kriza bila najača. Trenutno na tržištu kapitala imamo lagan ali stabilan oporavak", ocenio je predsednik Komisije za hartije od vrednosti, dodavši da je primetan povratak stranih investitora.

Novi zakon bi trebalo da da zamajac stvaranju i regionalnog tržišta koje je, smatra Štimac, realna i sprovodiva ideja u praksi.

On je podsetio da su regulatori tržišta kapitala u regionu već održali tri zajedničke konferencije sa namerom da se dogovore o daljim smernicama za stvaranje zajedničkog tržišta a da bi do kraja godine zemlje zainteresovane za taj projekat trebalo da potpišu i zajedničko Pismo o namerama.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti rekao je da domaće tržište raspolaže sa dovoljno kvalitetnih hartija od vrednosti. Osim što su se nedavno pojavile akcije NIS-a, u narednom periodu pojaviće se i akcije drugih javnih preduzeća poput Aerodroma Beograd, Telekoma...

"Na našem tržištu ima dosta kvalitetnih akcija. To su akcije koje se nalaze na kontinuiranom trgovanju, a tržište ih je izdvojilo kao kvalitetne hartije od vrednosti čim su likvidne", kazao je Štimac.

"Sa podelom akcija NIS-a, dobili smo potencijalno masovno akcionarstvo. Značajna je činjenica da, kada su podeljene akcije NIS-a, ljudi nisu masovno krenuli da ih prodaju. Svi čekaju bolju cenu ili bolju priliku, ali svi su oprezni i shvatili su da su akcije kapital i imovina isto kao stan ili dedovina", rekao je Štimac.

Na pitanje, da li je Komisija zahvaljujući uspostavljanju oštrijih procedura poslovanja i donošenjem pravilnika uspela da bolje kontroliše moguću pojavu 'prljavog' kapitala na berzi, Štimac je podsetio da su po važećom zakonu ovlašćenja Komisije značajno sužena.

"Novim zakonom će Komisija dobiti veća ovlašćenja da ono što je do sada privredni prestup bude kvalifikovano kao krivično delo manipulacije sa cenom. Komisija je do sada sarađivala tesno i sa Upravom za sprečavanje pranja novca i odeljenjem u MUP-u koje se bori protiv organizovanog kriminala i sa Tužilaštvom", rekao je Štimac.

On je dodao i da "u ovom trenutku imamo bar dva do tri slučajeva" u kojima se sumnja da je reč o "prljavom novcu" koja su direktno prosleđena nadležnim državnim organima radi sprovođenja istrage.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

"Formiranjem nacionalnog saveta za infrastrukturu, kojim predsedava predsednik Srbije Boris Tadić, utvrđeni su prioriteti za razvoj infrastrukture za naredni period i prioritet je putna infrastruktura, koja će najpre dati stimulans razvoju zemlje", rekla je Kalanovićeva, navodeći da je reč o mreži autoputeva koja povezuje velike gradove sa koridorima.

"Prioriteti su Koridor 11 i mreža autoputeva od Pojata do Preljine, od Rume do Šapca, koji nastavlja ka Loznici, vezuje Kragujevac i Batočinu i Paraćin i Zaječar", istakla je Kalanovićeva u Jutarnjem dnevniku Radio-televizije Srbije.

Kalanovićeva je rekla da je predložila osnivanje posebnog fonda iz kojeg će se finansirati ti projekti i da će način trošenja novca za infrastrukturu biti transparentan.

Ona je potvrdila da će radovi na mostu Zemun - Borča početi u aprilu 2011. godine i da će taj projekat biti realizovan, prema ugovoru koji je sklopljen sa Kinom, što znači da će idejni projekat biti završen 15. novembra. 

Kalanovićeva je dodala da će minimum uposlenosti domaće operative iznositi 45 odsto i da će taj most biti izgradjen za tri godine, a za dve godine i 21 kilometar autoputa, odnosno pristupnih saobraćajnica.  

Kalanovićeva je istakla da su kineske kolege predložile da taj projekat bude samo prvi u saradnji, što će se definisati kroz memorandum o razumevanju u narednom periodu. 

Ona je navela da je do juče stiglo 538 prijava na konkurs koji je otvoren do 1. novembra za projekte za narednu godinu i da je reč uglavnom o lokalnim projektima i da su partneri gradovi i opštine u Srbiji. 

"Ove godine se prijavljuju opštine sa većim projektima, ali je broj prijava nešto manji, što je napredak u realizaciji projekta, jer opštine shvataju da moraju da budu dobro pripremljene za realizaciju", rekla je Kalanovićeva. 

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Prva je upošljavanje 20.000, pa i 30.000 ljudi na izgradnji autoputeva širom Srbije a koji bi doprineli poboljšanju putne infrastrukture i poslovne klime za nove investicije, piše list.

Ministarstvo finansija Srbije objavilo je 20. oktobra tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma Srbije.

Ekonomisti i privrednici upozoravaju da novac ne sme otići u tekuću potrošnju i da njegovo trošenje bude van kontrole javnosti jer su u protivnom zloupotrebe neminovne.

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je u utorak da će se novac od prodaje Telekoma Srbija čuvati na posebnom računu i koristiti za infrastrukturne projekte i druge trajne vrednosti, a ne za tekuće troškove.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

"Naravno da razmatramo sve opcije na tržištima gde smo već prisutni. Uzećemo dokumenta i proverićemo ih", naveli su u Telekomu Austrija, koji u Srbiji ima kompaniju za mobilnu telefoniju Vip mobile.

Kako navodi bečki ekonomski dnevnik, u Telekomu Austria su rekli da će "zajedno sa svojim akcionarima doneti odluku o tome koliko je ekonomski isplativa kupovina većinskog udela u Telekomu Srbija".

Ministarstvo finansija Srbije objavilo je 20. oktobra tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma Srbije, čija je ukupna vrednost procenjena na 2,43 milijarde evra. Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić kazala je ranije da su za Telekom zainteresovana četiri velika i ozbiljna kupca - Telekom Austrije, Oraskom, Frans telekom i Dojče telekom.

Vlada Srbije poseduje 80 odsto akcija Telekoma, a preostalih 20 odsto akcija poseduje grčki OTE, u kojem Deutche Telekom ima 30 odsto udela.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ugovor je zaključen sa Državnom direkcijom za puteve Ugande a podrazumeva radove na putevima Vabigalo-Nakansagola-Isasira i Nakasangola-Air Base.

Posao Energoprojekt Niskogradnje (BSE:EPNS) uključuje izradu novog nosećeg i završnog sloja kolovozne konstrukcije u dužini 21 kilometar a rok za realizaciju projekta je 12 meseci.

Holding Energoprojekt (BSE:ENHL) je u prethodnoj godini imao konsolidovani prihod od 21,58 milijardi i neto dobit od 1,68 milijardi, dok je Niskogradnja ubeležila poslovni prihod od 5,6 milijardi dinara i neto dobit nešto veću od 92 miliona.

Energoprojekt je složen poslovni sistem koji okuplja preduzeća u zemlji i sopstvene i mešovite firme u inostranstvu. Akcija Energoprojekt holdinga, sa A Listinga Berze, trenutno košta 930 dinara prema maksimalnih u poslednjih 12 meseci 1.079 dinara iz oktobra prošle godine i minimalnih 715 dinara iz decembra. Tržišna kapitalizacija holdinga trenutno je 8,82 milijarde dinara.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Ukupan promet u trgovanju akcijama iznosio je 32,6 miliona dinara i nekoliko puta je niži u odnosu na prosek postignut tokom prethodnih nekoliko dana.

Realni sektor predvode akcije Naftne Industrije Srbije (BSE:NIIS). Nakon četiri dana pada, prosečna cena od 475 dinara je ostala nepromenjena u odnosu na juče, dok je realizacija iznosila 9,5 miliona dinara.

Relativno nelikvidne akcije Niške mlekare (BSE:MLNI) ostvarile su promet od 7,2 miliona dinara uz skok cene od 10 odsto. Rast cene akcija Bambi Banata (BSE:BMBI) danas je prekinut. Prosečna cena oslabila je 2,14 odsto skliznuvši na 19.500 dinara uz realizaciju od 5,8 miliona dinara.

Intezitet trgovanja akcijama kompanije Galad iz Kikinde (BSE:GALD) se ne smanjuje. Po nepromenjenoj ceni od 400 dinara isprometovano je akcijama u vednosti od 2 miliona dinara.

Od likvidnih akcija jedino su još hartije Energoprojekt holdinga (BSE:ENHL) zabeležile promet veći od milion dinara uz jačanje cene od 1,41 odsto pa je prosečna cena iznosila 932 dinara. Sličan rast cena od 1,6 odsto ostvarile su i akcije bečejskog Sojaproteina (BSE:SJPT) uz skroman promet u iznosu od 0,7 miliona dinara.

Posle nekoliko dana odličnih prometa bankarski sektor je zakazao. Najveći promet od nepunih 0,8 miliona dinara imale su akcije Aik banke (BSE:AIKB). Ojačavši za 2,62 odsto, prosečna ponderisana cena na kraju trgovanja iznosila je 2.939 dinara približivši se psihološkoj granici od 3.000 dinara. Sa cenom od 13.360 dinara akcije Jubmes banke (BSE:JMBN) ostvarile su promet od 0,13 miliona dinara. Zanemarljive promete zabeležile su akcije Razvojne banke Vojvodine (BSE:MTBN) i Agrobanke (BSE:AGBN) uz pad vrednosti cena od 1,52 i 0,66 odsto respektivno.

Ukupan promet obveznicama stare devizne štednje iznosio je odličnih 1,2 miliona evra, dok je najveći broj serija imao godišnje prinose koji su oscilirali oko 3,4 procenata.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)