Iako je smanjivanje izdataka, koje je letonska vlada najavila, još drastičnije od ranije najavljivanih, budžetski deficit te baltičke zemlje ove godine će dostići 7,7 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP).

To je značajno više od zahteva Međunarodnog monetarnog fonda, koji je tražio da minus u državnoj kasi bude maksimalno 4,9 odsto BDP-a, kako bi Letoniji dao "zeleno svetlo" za korišćenje ranije odobrenog kredita.

Letonija s mukom nastoji da smanji javnu potrošnju kako bi ispunila uslove, postavljene u okviru 7,5 milijardi evra (9,9 milijardi dolara) vrednog finansijskog paketa za spasavanje njene posrnule privrede, koji je grupa međunarodnih institucija, sa MMF-om na čelu, ranije odobrila.

MMF je prošlog meseca već odložio transfer 200 miliona evra Letoniji iz tog kredita, jer nije, u skladu sa zahtevom Fonda, skresala budžet na najviše 4,9 odsto od vrednosti BDP-a.

Premijer Letonije je još u martu naveo da će od MMF-a, Evropske unije i niza institucija, tražiti da toj zemlji odobre da ove godine posluje sa budžetskim deficitom od sedam procenata BDP-a.

MMF je do sada tu mogućnost odbacivao i Letoniji nije isplatio drugi deo kredita, tako da je od obećanih 7,5 milijardi evra Riga do sada dobila samo jednu milijardu.

Privreda Letonije će, prema projekciji agencije za rejtinge "Fič", ove godine oslabiti 12 odsto, a Estonije i Litvanije po deset procenata.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

U prvom tromesečju prošle godine Fijat, koji je u završnici pregovora o mogućem preuzimanju većinskog udela američkog proizvođača automobila Krajsler (Chrysler), je imao čistu zaradu od 405 miliona evra.

Ipak, italijanski proizvođač, koji pravi vozila pod markama Fijat, Lanča (Lancia) i Alfa Romeo, navodi da očekuje povećanje potražnje tokom ove godine.

Prihodi grupacije su pali za 25 procenata, na 11,3 milijarde evra sa 15,07 milijardi evra.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)

Predsednik Svetske banke Robert Zelik (Zoellick) kaže da razvojne banke žele da budu sigurne da ekonomski dobici postignuti u regionu u proteklih pet godina neće biti izgubljeni pod pritiskom svetske krize.

Međunarodi monetarni fond kaže da će ekonomija Latinske Amerike i Kariba opasti za 1,5 odsto ove godine, a da će oporaviti 2010. godine uz verovatni rast od 1,6 odsto.

Svetska banka je izdvojila 35,6 milijardi dolara za region, Inter - Američka banka za razvoj 29,5 milijardi a Korporasion Andina de Fomento (Corporacion) 20 milijardi dolara. Ostatak će dati Centrlanoamerička banka za ekonomske integracije i Karipska banka za razvoj.

MMF previđa da će najbolji učinak ove godine imati privreda Perua sa rastom od 3,5 odsto. Slede Panama sa procenom rasta od tri procenta, Bolivija 2,2 odsto i Urugvaj 1,3 procenta.

Očekuje se da će 2009. godine najgore proći Meksiko sa padom od 3,7 odsto, Venecuela sa 2,2 odsto, Brazilija 1,3 i Argentina sa minus 1,5 odsto.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

 

 

 

 

SAD

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
20.4.	16:00	Leading Indicators	Mart	-0,30%	-0,20%	-0,40%
22.4.	16:35	Crude Inventories	17.4.	3857000	-	5670000
23.4.	14:30	Initial Claims	18.4.		630000	610000
23.4.	16:00	Existing Home Sales	Mart		4650000	4720000
24.4.	14:30	Durable Orders	Mart		-1,50%	5,10%
24.4.	14:30	Durable Orders, Ex-Auto	Mart		-1,20%	3,90%
24.4.	16:00	New Home Sales	Mart		340000	337000

Euro zona

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
21.4.	9:30	UK - RPI (MoM)	Mart	-0,40%	-0,60%	0,00%
21.4.	9:30	UK - CPI (YoY)	Mart	2,90%	2,90%	3,20%
21.4.	9:30	UK - Core CPI (YoY)	Mart	1,70%	1,50%	1,60%
21.4.	10:00	Germany - ZEW Economic Sentiment	April	13	1,80	-3,50
23.4.	8:00	France - PMI	April	40	37	36,5
23.4.	8:30	Germany - Manufacturing PMI	April	35	33,2	32,4
23.4.	9:00	Euro Area - Manufacturing PMI	April	36,7	34,9	33,9
23.4.	10:00	Euro Area - Inudstrial New Orders (MoM)	Feb	-0,60%	-2,40%	-3,40%
24.4.	9:00	Germany - Ifo Business Climate Index	April		82,4	82,1
24.4.	9:30	UK - GDP (QoQ)	Q1		-1,50%	-1,60%
24.4.	9:30	UK - Retail Sales (MoM)	Mart		-0,30%	-1,90%

Više o pokazateljima možete pogledati ovde. 

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs

(Zatvori)

Podaci koje je objavilo japansko ministarstvo finansija pokazuju da je druga svetska ekonomska sila u finansijskoj 2008, koja je počela 1. aprila prošle a okončala se 31 marta ove godine, imala trgovinski deficit od oko 7,4 milijarde dolara.

Izvoz Japana je tokom analiziranog perioda opao 16,4 procenta, na oko 722 milijarde dolara, dok je u isto vreme uvoz smanjen 4,1 odsto, na 729,4 milijardi dolara.

Tokom prošlog meseca Japan je ostvario spoljnotrgovinski suficit, uprkos drastičnom padu isporuka na inostrana tržišta od 45,6 odsto, u odnosu na mart 2008. godine. Martovski uvoz je, međutim, takođe drastično opao, 36,7 odsto, pa je u konačnom bilansu Japan tokom marta imao manji pozitivan saldo u spoljnoj trgovini.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Biće to prvi pad u globalnoj ekonomiji za 60 godina a za posledicu bi, kako predviđaju neki ekonomisti, mogao da ima rast broja nezaposlenih za najmanje deset miliona. Inače, Fond je početkom godine za 2009. prognozirao svetski ekonomski rast od pola procenta.

Među faktorima koji su doprineli da najnovija prognoza bude gora od januarske je i očekivanje da do stabilizacije svetskih finansijskih tržišta i većeg priliva kredita potrošačima i biznisu dođe kasnije nego što se prethodno smatralo.

Fond predviđa da će američka privreda, najjača svetska, ove godine ubeležiti pad od 2,8 odsto, najveći od 1946. Ostale vodeće ekonomije biće u još većem padu - japanska od 6,2 odsto, ruska od šest, nemačka od 5,6 odsto, britanska od 4,1 odsto. Privredne aktivnosti u Meksiku opašće 3,7 odsto, a u Kanadi 2,5 odsto ove godine.

Kada je o ekonomijama istočne Evrope koje beleže brzi rast reč, one će trpeti globalnu recesiju jer su glavni izvori kapitala i kredita uglavnom presušili i primorali neke, uključujući Srbiju, Mađarsku, Rumuniju, Ukrajinu i Letoniju, da se obrate MMF za pomoć.

"Postoji potreba da se hitno napravi nova ili prošire postojeće šeme uzajamne pomoći EU kako bi zajedno odgovorili na teškoće u EU a idealno bi bilo i u svim zemljama koje se graniče sa Unijom", navodi se u izveštaju MMF. To je, kako se ističe, osnovno da bi se izbeglo da zemlja koja ima probleme "povuče" druge.

Ove godine rast će beležiti Kina, ali manji nego prethodnih godina, od 6,5 odsto. Usporiće i indijski privredi rast, na 4,5 odsto. Region Bliskog istoka trebalo bi, ako je ceniti na osnovu najnovije procene analitičara MMF-a, ove godine da ostvari dvoipoprocentni privredni uspon, dok će se afrički BDP u 2009. uvećati za dva odsto.

Za sledeću godinu MMF prognozira povratak svetske ekonomije na put rasta, odnosno plus od samo 1,9 odsto.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Kompanija je istakla da je u tri meseca zaključno sa 3. aprilom ostvarila dobre poslovne rezultate zahvaljujući tome što je u tom periodu bilo pet radnih dana više nego lane, kao i da se dalje drži plana uštede 500 miliona dolara godišnje do 2011. godine.

Koka-Kola je u prvom kvartalu ove godine ostvarila neto profit od 1,35 milijardi dolara, ili 58 centi po akciji, prema 1,5 milijardi dolara, ili 64 centa po aciji iz istog perioda lani.

Ne računajući troškove reorganizacije i otpisa dugova, zarada je iznosila 1,51 milijardu dolara, ili 65 centi po akciji, što je u skladu sa očekivanjima analitičara. Istovremeno su prihodi pali tri odsto, na 7,17 milijardi dolara, dok je prognoza analitičara iznosila 7,36 milijardi dolara.

"Globalna ekonomska klima je i dalje nepovoljna, ali smo mi dobro pozicionirani za dugoročni rast. Naša firma je spremna za ovakva vremena", izjavio je predsednik upravnog odbora i izvršni direktor Koka-Kole Muhtar Kent.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Gubici od pada vrednosti imovine u Sjedinjenim Američkim Državama iznosiće 2,7 hiljada milijardi dolara, evropske aktive 1,2 hiljade milijardi dolara, dok će gubitak od pada vrednosti japanske imovine iznositi 149 milijardi dolara.

Te troškove će snositi finansijske institucije poput banaka pre svega zbog pada vrednosti nekretina i druge imovine koja je položena kao garancija za pozajmice. Oko dve trećine navedene sume obuhvatiće otpisana sredstva banaka, a ostatak će ići na teret penzionih fondova, osigurajvajućih organizacija i drugih finansijskih kompanija.

"Finansijski sistem je pred veoma teškim izazovom u trenutku kada se kriza širi na domaćinstva, preduzeća i banke, kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama čije privrede su u usponu", navodi se u izveštaju MMF-a.

U izveštaju se posebno ukazuje na činjenicu da su u tekućoj finansijskoj krizi najviše pogođene istočnoevropske ekonomije i da veze između bankarskih sistema u tim zemljama i zapadnoevropske finansijske industrije izazivaju sve veću zabrinutost stručnjaka.

Banke iz zapadne Evrope bi, naime, u kriznim uslovima mogle da smanje fondove za pokrivanje gubitaka svojih filijala u istočnoj Evropi, čije loše poslovanje može bitno poremetiti poslovne rezultate njihovih matičnih banaka.

MMF kao jednu od nužnih mera za buduću stabilizaciju bankarskog sistema preporučuje stalno uvećanje kapitalnih ulaganja u ceo finansijski sektor, uz istovremeno "čišćenje" banaka od takozvanih toksičnih hartija od vrednosti.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)