Jelašić je ocenio da ne vidi nikakav trend sem onoga koji se ponekad dešava krajem godine i dodao da je na promenu kursa svakako uticalo smanjenje referentne kamate.

"Imamo dovoljno deviznih rezervi da postignemo dva ključna cilja, a to je da ne bude prevelikih dnevnih fluktuacija i da devizno tržište funkcioniše što se desilo i tokom proteklog vikenda kada je jedan broj banaka kupovao za dinare devize", kazao je Jelašić.

Napominjući da neće da uzima posao analitičarima i da prognozira u kom pravcu će se kretati kurs dinara, on je ipak najavio da će Narodna banka brinuti o tome da ne bude prevelikih fluktuacija i da na tržištu bude dovoljno deviza.

Jelašić je naznačio da će opšti nivo kursa dinara odrediti tržište i da će Narodna banka upotrebiti svoje rezerve kada god to bude potrebno, a koje sada premašuju 10 milijardi evra.

NBS je prošlog petka, prvi put od 25. februara ove godine intervenisala na Međubankarskom deviznom tržištu, prodajom 42 miliona evra iz deviznih rezervi, da bi sprečila prevelike dnevne oscilacije kursa dinara prema evru.

Izvor: www.emportal.rs (Zatvori)

Prelaznim trgovinskim sporazumom, koji je Srbija potpisala sa EU 29. aprila 2008. godine, predviđeno je da se u narednih šest godina postepeno uspostavi slobodna trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Prema Prelaznom sporazumu, dinamika smanjenja carina u prvoj godini je spora, pošto će smanjenje biti u rasponu od pet do 20 odsto dosadašnjih carina.

U prvoj godini primene sporazuma carine na sirovine i repromaterijale su smanjene na 70 odsto onih iz prošle godine, dok su na proizvode više faze prerade carine smanjene na 80 odsto, odnosno 85 odsto od carinske stope u 2008, naveli su u kabinetu. Ukinute su carine na žive životinje za uzgoj i priplod i na neke poljoprivredne proizvode koji se ne proizvode u Srbiji, kao što su tropsko voće, začini i neke vrste semenske robe, ali su carine na te proizvode do sada bile simbolično male.

Carinske stope na ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode u prvoj godini su između 80 i 95 odsto od postojeće carine. Izmenama Zakona o carinskoj tarifi carinska stopa za uvoz automobila iz EU smanjena je sa 20 odsto na 12,5 odsto. Veliki broj carina na hranu i poljoprivredne proizvode, oko 23 odsto, ostaće i nakon šeste godine primene Sporazuma.

Prema Prelaznom trgovinskom sporazumu sa EU, u zavisnosti od grupa proizvoda carine će se smanjivati u naredne tri, pet ili šest godina. Na industrijske proizvode carine će biti potpuno ukinute nakon šest godina, dok će na određene poljoprivredne proizvode ostati carine na nivou od 20 do 80 odsto od carina iz 2008. godine.

Sporazum o stabilizaciji i priduživanju (SSP) Srbije Evropskoj uniji i Prelazni trgovinski sporazum potpisani su 29. aprila 2008 u Briselu, a ratifikovani su u Skupštini Srbije 9. septembra prošle godine. SSP ne može da stupi na snagu dok ga ne potvrdi Savet ministara EU i Evropski parlament i ne bude ratifikovan u svim državama potpisnicama, članicama EU.

Domaća industrija će se, kako je ugovoreno, najduže štititi pri uvozu robe koja je na listi "najosetljivijih proizvoda", za koje bi u prvoj godini primene sporazuma carina iznosila 85 odsto sadašnje carinske stope. U drugoj godini carina bi se svela na 70 odsto, naredne godine na 55 odsto, zatim na 40, pa 20 odsto, da bi šeste godine bila ukinuta.

Na spisku "najosetljivijih proizvoda" su traktori manje snage, bicikli, električne mašine i oprema, motokultivatori, oružje, municija, nameštaj i obuća. U grupi tih proizvoda su i hartija i karton, keramički proizvodi, staklo, gvožđe, čelik, bakar, aluminijum i proizvodi od tih metala.

Za sledeću kategoriju - "veoma osetljive" proizvode - carina bi se postepeno smanjivala četiri godine, i to prvo na 80 odsto, zatim na 60, 40 i 20 odsto, a pete godine bi bila ukinuta. Na toj listi su sapun i razni proizvodi hemijske industrije, plastične mase, prirodna i veštačka krzna, kaučuk i drvo i proizvodi od njih, zatim proivodi od kamena, gipsa, cementa, betona i azbesta, alati, železnički i tramvajski vagoni i igračke.

Za treću kategoriju - "osetljive proizvode" - ukidanje carine je predviđeno u roku od tri godine, a prvo bi se smanjila na 70, a zatim na 40 odsto sadašnje carinske stope. U toj grupi su so, mineralna goriva i ulja, šeširi i kape, vozila za sneg, kao i merni, kontrolni, precizni, medicinski i hirurški instrumenti i aparati.

„Odmrzavanjem Sporazuma bi Srbija s režima jednostranih, autonomnih trgovinskih mera EU, prešla na pravi ugovorni odnos sa Unijom, a pravni odnos između neke države i EU je najvažnija stvar”, kazala je ranije Tanja Miščević, profesor na Fakultetu političkih nauka i bivši direktor Kancelarije za evropske integracije.

Od trenutka pune primene trgovinskog sporazuma ovdašnja preduzeća, prema rečima Mihaila Crnobrnje, profesora Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, više neće morati da strepe da li će krajem sledeće godine, kada prestaju da važe pomenute olakšice, EU vratiti carine na izvozne proizvode iz Srbije.

Te carine Unija je prvi put ukinula novembra 2000. godine, za 90 odsto srpskih proizvoda koji stižu na evropsko tržište (izuzeti su neki poljoprivredni proizvodi, jer Brisel štiti domaće tržište).

Pored ocene da je deblokada trgovinskog sporazuma važna za trgovinske odnose, Miščevićeva ističe i značaj takvog poteza za budući proces evropske integracije. Puna primena tog ugovora (Srbija sporazum primenjuje od početka ove godine) predstavljala bi ,,preskakanje” još jednog stepenika na putu ka Briselu i dolazak „u režim ravnopravnih odnosa, koji je važan i za Srbiju i za EU”.

Miščevićeva kaže da odluka Holandije da se saglasi samo sa odmrzavanjem trgovinskog sporazuma „ne bi predstavljao ništa novo” budući da i u samom SSP-u, koji je potpisan prošle godine, piše da je saradnja sa Hagom uslov za funkcionisanje sporazuma i da se, ukoliko se pokaže da Srbija ne sarađuje sa tribunalom, taj sporazum se u svakom momentu može suspendovati. Saradnja sa Hagom će, dakle, ostati jedan od osnovnih političkih uslova za funkcionisanje i SSP i procesa stabilizacije i pridruživanja.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Kako je objavljeno na sajtu www.ebrd.com, pored EBRD, koja ima 25% akcija Komercijalne banke, u toj dokapitalizaciji od ukupno 11,4 milijardi dinara učestvovaće i Međunarodna finansijska korporacija (IFC), nemački investicioni fond DEG i Švedski fond za investicije u zemlje u razvoju (Swedfund).

Povećanje kapitala obaviće se emisijom preferencijalnih akcija bez prava glasa koje će moći da se pretvore u obične akcije sa pravom glasa od 1. januara 2013. godine, navodi se na sajtu.

Svrha dokapitalizacije je da se u vreme krize ojača sistemski značajna banka u Srbiji, da se Komercijalnoj banci omogući povećanja kapitala u bankama-ćerkama u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovni i nastavi kreditiranje privrede, navela je EBRD.

Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić 3. decembra je najavio da će ugovor o dokapitalizaciji Komercijalne banke, vredan 120 mil EUR biti potpisan 17. decembra sa međunarodnim kreditorima.

Dinkić je kazao da će Vlada Srbije imati rok od tri godine da prati tu dokapitalizaciju kako bi zadržala udeo od 46,2% u Komercijalnoj banci i dodao da će udeo EBRD biti povećan sa 25 na 34,6%, na uštrb malih akcionara.

Komercijalna banka Beograd je druga po snazi banka na srpskom tržištu, ima više od 900.000 klijenata i preko 1,2 miliona otvorenih računa.

Prema podacima sa Beogradske berze država ima 42,59% kapitala Komercijalne banke, a posredno, preko firmi u vlasništvu, poseduje više od 50% akcija. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je vlasnik 25% akcija.

Ukupni kapital Komercijalne banke, prema podacima objavljenim na sajtu Narodne banke Srbije (www.nbs.rs), na kraju septembra ove godine iznosio je 26,6 milijardi dinara.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

"I vizna liberalizacija i odmrzavanje Prelaznog sporazuma podrazumevaju da smo mi zemlja višeg kredibiliteta u Evropi i svetu, zemlja koju međunarodni investitori opažaju kao sigurniju destinaciju za plasman svog kapitala i otvaranje radnih mesta", kazao je Tadić izveštačima srpskih medija u Pragu na kongresu Partije evropskih socijalista.

Tadić je kazao da će sada posle odmrzavanja tog sporazuma uslediti temeljna analiza, a vrlo brzo i odluka u kojem trenutku će biti povoljno da Srbija podnese zahtev za kandidaturu.

"Kada kažem korak po korak, ne mislim da treba ići lagano, nego ubrzanim koracima i treba slediti proceduru koja je verifikovana od strane EU. Sada se otvara mogućnost da Srbija podnese kandidaturu za članstvo u EU što smo obećali građanima", rekao je Tadić.

Kandidatura, prema njegovim rečima, treba da se podnese onda kada Srbija bude sigurna da će "reakcija na nju biti najbolja moguća."

"Dakle da uđemo u procedure evropskih integracija sa jednim značajnim ubrzanjem a ne sa usporavanjem i blokadam kao sto je bilo do sada", naglasio je Tadić.

Odmrzavanje sporazuma je, po Tadićevim rečima, plod velikog rada, takođe i u saradnji sa Haškim tribunalom, a izuzetno je važno zbog liberalizacije ekonomskih odnosa Srbije sa zemljama Evropske unije.

"To čini našu zemlju izvesnijom zonom za investicije. Radimo vrlo mnogo i vrlo konkretno na daljim evropskim integracijama, a s druge strane vrlo konkretno i na stvaranju uslova za investicije, u ovim uslovima teške krize kada se svaka zemlja bori za svako radno mesto", rekao je Tadić.

Odmrzavanje Prelaznog sporazuma i povećanje rejtinga Srbije, Tadić je označio za zaista konkretne rezultate posle mnogo meseci i godina rada a idu u korist građana Srbije.

Tadić je danas u Pragu učestvovao u radu prvog dana 8. kongresa Partije evropskih socijalista koja za Demokratsku stranku iz Srbije pravi izuzetak i želi je kao pridruženog člana, iako je taj status rezervisan samo za socijaldemokratske i socijalističke stranke u zemljama koje već jesu i formalno kandidati za EU.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

(Zatvori)

Oba indeksa Beogradske berze nedelju započinju padom. Belex15, indeks najlikvidnijih hartija izgubio je 0,62 odsto i trgovanje završio na nivou od 695,38 poena dok je opšti Belexline oslabio 0,65 odsto i pao na 1.336,16 poena. I promet je u padu. Iz 270 transakcija trgovalo se za trećinu manje u odnosu na kraj prethodne nedelje. Ukupno, investitori su uložili 31,53 miliona dinara, odnosno 326.513 evra od čega 25,2 miliona dinara u akcije i 6,33 miliona u obveznice.

Najtrgovanija hartija dana je akcija Agrobanke. Iz obima od 858 komada ovom deonicom trgovalo se za 7,46 miliona dinara uz gubitak vrednosti od 1,28 odsto i pad cene na 8.694 dinara. Slede Alfa Plam sa prometom do 4,08 miliona i padom od 3,89 odsto na 8.003 dinara, Energoprojekt holding sa prometovanih 1,55 miliona i pojeftinjenjem od 3,53 odsto na 848 dinara, Aik banka sa prometom od 1,21 miliona i gubitkom od 0,6 odsto na 2.635 dinara i Privredna banka Beograd čijim se akcijama trgovalo za 0,77 miliona dinara uz pad cene od 0,92 odsto na 756 dinara.

Najveći rast ostvarila je deonica Komercijalne banke, 4,73 odsto čime je dostigla cenu od 31.500 dinara. Slede Simpo sa rastom od 4,69 odsto na 670 dinara, BIP sa skokom od 4,55 odsto na 46 dinara, Telefonija sa rastom od 2,32 odsto na 1.850 dinara i Credy banka sa poskupljenjem od 2,09 odsto na 3.471 dinar po hartiji.

Najveći pad cene ubeležen je na akciji Energomontaže, 9,79 odsto i pad cene na 3.500 dinara. Slede Fidelinka sa padom od 5,92 odsto na 302 dinara po akciji, Putevi Užice sa pojeftinjenjem od 4,76 odsto na 1.000 dinara po deonici, Informatika sa padom od 4,21 odsto na 3.640 dinara i Alfa plam.

Strani investitori činili su trećinu današnjih investicionih aktivnosti na Beogradskoj berzi. Od toga su zaslužni za 26,94 odsto prometa akcijama i 1,42 odsto prometa obveznicama.

Najaktivniji brokeri su KBC Securities sa učešćem u prometu od 9,72 odsto i pet odsto zastupljneosti u broju transakcija, Dil broker sa udelom u prometu od 7,76 odsto i učešćem u broju transakcija od 1,85 odsto i Synergy Capital sa 7,63 odsto udela u prometu i 1,3 odsto udela u broju transakcija.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

"Mi smo od samog početka govorili da je to mera koja može da bude prihvatljiva samo u uslovima krize i evo sada su akteri u državi izneli svoja očekivanja da će 2010. biti godina laganog izlaska iz krize, što znači da će se u nekom trenutku iduće godine sigurno steći uslovi da se i ova mera ukine", rekla je ministarka Matić.

Matić je podsetila da je već ukinuta jedna od antikriznih mera - izdvajanje od deset odsto na više plate u administraciji i izrazila očekivanje da će u narednom periodu biti moguće ukidanje i mere koja se odnosi na mobilnu telefoniju.

Ministarka Matić je ocenila da će ukidanje te mere zavisiti od dinamike punjenja budžeta, što kako je rekla, zavisi od privrednog rasta.

"Budući da se očekuje da će doći do izvesnog rasta privrede u sledećoj godini, to znači da će, verovatno biti i punjenje budžeta onakvo kako se očekuje, što dalje znači da ovi dodatni prihodi neće biti neophodni", ukazala je Matić.

Vlada Srbije uvela je u junu porez na mobilnu telefoniju od 10 odsto u sklopu mera za smanjenje budžetskog deficita, a produžetak primene te mere predvi]en je i u 2010. godine.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Energetičari smatraju da, u daljoj budućnosti, bez ovakvog postrojenja nećemo moći da proizvodimo dovoljno energije, da ćemo morati da je uvozimo. Javnost je, bar prema reakcijama na forumima i internet komentarima u većini protiv.

"Kada se uporedi dinamika gradnje novih energetskih kapaciteta sa potrošnjom, nuklearne elektrane ne bi trebalo da počnu da se grade pre 2020. ili čak 2030. godine", kaže za Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije.

"Kod nas se na gradnju nuklearki uvek gledalo pogrešno, crno-belo. Strah je neosnovan, jer mnogo takvih postrojenja već imamo u susedstvu", u Bugarskoj i Mađarskoj.

U prečniku od 100 kilometara oko Srbije postoji deset nuklearnih elektrana, a još 20 u krugu od 400 kilometara. Eventualna havarija bilo koje od njih bila bi za Srbiju pogubna kao da se dogodila usred Šumadije.

Petrović, ipak, smatra da Srbija prvo treba da iskoristi svoje potencijale iz obnovljivih izvora, pa tek onda da se okrene nuklearnoj energiji. Nije zagovornik ideje da „glas naroda“, referendum, presudi o gradnji atomske centrale. O njoj, smatra, moraju da odluče vlast i stručnjaci.

Da će Srbiji u budućnosti biti potrebna nuklearka slaže se i dr Ilija Plećaš, naučni saradnik instituta „Vinča“. On smatra da ćemo se sa manjkom energije suočiti već 2020. godinu. Realno, kaže, Srbija nema ni para ni kadrova za gradnju nuklearke, ali to nije razlog da ne počnu stručne procene i pregovori.

"Od trena kada bi prestao da važi Zakon o moratorijumu na gradnju nuklearnih elektrana, koji je donet posle nesreće u Černobilju, potrebno je još 15 godina da takvo postrojenje počne da radi", kaže dr Plećaš. On dodaje i da je zaa gradnju malog postrojenja, poput onog u Krškom, potrebne su dve milijarde dolara.

"Mi to ne možemo da platimo, ali moramo da razmišljamo nekoliko decenija unapred", kaže Plećaš.

Ako odlučimo da deo struje dobijamo iz nuklearnog reaktora, osim tehnologije, po svemu sudeći, moraćemo da uvezemo i znanje. Jer, godinu dana posle ukrajinske katastrofe ugašena je katedra za nuklearnu fiziku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Danas se ni na jednom fakultetu u zemlji ne školuju stručnjaci za ovu oblast.

"Istraživanja su zapuštena, kadrova je malo. U „Vinči“ nas ima desetak koji se bavimo atomskom fizikom i svi smo već u ozbiljnim godinama", kaže Plećaš i dodaje da bi država trebalo što pre da uloži sredstva u školovanje ovih kadrova.

Posle nuklearke, vinogradi

Domaća javnost u bezbednost nuklearki nije ubeđena. A bez toga niko ko drži do funkcije neće ni pomisliti da uđe u ovakve projekte. Posle izjave ambasadora Konuzina da je naša zemlja tražila rusko partnerstvo za gradnju nuklearke, na popularnom društvenom sajtu „Fejsbuk“ osnovana je grupa „Ne ruskoj nuklearki u Srbiji“, sa skoro 1.200 članova za manje od četiri dana.

Pitanje koje ostaje, koje deli i javnost i stručnjake, jeste da li će nuklearke najdirektnije ugroziti našu bezbednost.

"Nuklearne elektrane manje su štetne od termo ili hidroelektrana. Nuklearna elektrana snage 1.000 megavata godišnje proizvede 500 kubika radioaktivnog otpada. Termoelektrana iste snage proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 40 miliona tona sumpor-dioksida, šest miliona tona prašine i pola miliona tona letećeg pepela. Mereći količine sumporne kiseline, na primer, oko TE „Nikola Tesla“, moglo bi se, prema svetskim standardima, reći da se u poluprečniku od 100 kilometara događa jedanaest ekoloških katastrofa istovremeno", kaže Plećaš.

Do trenutka kada se Srbija eventualno odluči za gradnju nuklearke, kaže Slobodan Petrović, tehnologija će otići još koji korak napred. Postrojenja će biti još bezbednija, proizvodnja čista.

On navodi primer Francuske, koja ima elektroprivredni kapacitet od 160.000 megavata, 20 puta više od EPS. Tri četvrtine energije dobija iz 59 nuklearki izgrađenih od Provanse do Bretanje. A odlagalište ozračenog otpada nije opustošeni, zastrašujući predeo. Na njemu su zasađeni vinogradi.

 

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)