Rast deviznih rezervi je posledica rasta vrednosti američkih i evropskih obveznica koje poseduje ta zemlja, saopštilo je japansko Ministarstvo finansija.

U saopštenju se navodi da je to četvrti uzastopni mesec u kome japanske devizne rezerve, druge u svetu po veličini nakon kineskih, dostižu rekordni nivo, što je delimično uzrokovano i poskupljenjem zlata.

Japanske devizne rezerve uglavnom obuhvataju hartije od vrednosti i depozite u stranim valutama, zlatu i obračunskoj novčanoj jedinici Međunarodnog monetarnog fonda.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

U trgovini obveznicama najveći promet je realizovan dužničkim hartijama serije A2013, od 2,44 miliona dinara (25.589 evra).

Kontinuirana trgovina akcijama imala je dva dvocifrena gubitnika - cena Telefonije [TLFN] smanjena je deset i po a Čačanske banke [ČNB] deset procenata.

Progres [PRGS] je pojevtinio osam procenata, Fidelinka [FIDL] malo više od šest a Velefarm [VLFR] pet i po.

Dobitnike je predvodila DIN Fabrika duvana [DINNPB] čija je priorotetna akcija poskupela devet procenata, na 2.891 dinar, uz skroman promet.

Alfa plam [ALFA], sa B Listinga, na vrednosti je dobio gotovo četiri odsto, Dunav osiguranje [DNOS] malo više od tri, Energomontaža [EGMN] je poskupela dva odsto a Simpo [SMPO] malo više od procenat.

Najveći promet, mada skroman, na kontinuiranom segmentu je ostvaren u trgovini akcijama Energoprojekta [ENHL], od 1,87 miliona dinara. Cena te hartije sa A Listinga osetno je pala, za 4,54 odsto, na 799 dinara.

Veći prometi realizovani su i u trgovini akcijama AIK banke [AIKB], 1,59 miliona dinara, Privredne banke [PRBN], 1,25 miliona, Agrobanke [AGBN], 1,22 miliona, i Sojaproteina [SJPT], sa A Listinga, 952.880 dinara.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najviše se trgovalo paraćinskim Izvorom [IZVP], za 1,44 miliona dinara, po 13.870 dinara, što je 20 odsto viša cena nego prethodno i ujedno novi dosadašnji maksimum za tu akciju.

Učešće stranih investitora bilo je 15 odsto u ukupnoj i 26 u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija 21 a u prodaji više od 31 odsto.

Najaktivniji su bili Olimpija invest i Šumadija broker sa udelom u vrednosti prometa od gotovo 20 odnosno 14,5 odsto.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Prodata je cela emisija od 100.000 državnih zapisa, po kamatnoj stopi od 11% godišnje, precizira se u saopštenju Uprave za trezor.

Te državne hartije od vrednosti na naplatu dospevaju 8. decembra 2010. godine. Naredna aukcija dvanaestomesčnih državnih zapisa biće održana u sredu, 16. decembra.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Koliko su tačne spekulacije o prodaji „Delta Maksija“, a da je strateško partnerstvo kojim biste proširili mrežu zapravo potrebno da biste višestruko uvećali prodajnu cenu?
- Procena je da bi za brz razvoj „Delta Maksija“, koji mi želimo, bilo dobro da kompanija dobije nekog značajnog finansijskog, takozvanog equity partnera. Tu nije reč o prodaji, već o ulasku u zajedničko finansiranje ubrzanog razvoja naše maloprodaje. Ali, bez obzira na moguće poslovne poteze, „Maksi“ će ostati domaći, nacionalni lanac.

Imali ste preliminarne razgovore sa najvećim investicionim fondom „Blekstoun“, koji je ozbiljno zainteresovan za pojedine delove holdinga. Za šta su konkretno pokazali interesovanje?
- Razgovori sa fondom „Blekstoun“, jednim od najvećih u SAD, deo su redovne prakse kompanije da komunicira sa velikim finansijskim i strateškim investitorima. Predstavnicima „Blekstouna“ predstavljeni su poslovanje kompanije i planovi u narednom periodu. Nije bilo konkretnih razgovora ni o celini poslovnog sistema, ni o nekoj od članica holdinga.

S obzirom na to da je cela ova godina bila u znaku zamrznutih poslovnih planova, kada ćete početi da ih realizujete i koje planove ste morali da odložite za bolja vremena?
- Sa poslednjim kvartalom 2009. godine „Delta“ nastavlja razvoj velikih projekata. U Kragujevcu je pre nekoliko dana postavljen kamen temeljac budućeg „Delta parka“. Reč je o takozvanom retail parku, novom maloprodajnom konceptu u Srbiji, koji je dizajniran da zadovolji sve potrošačke potrebe domaćinstva na jednom mestu. Sadržaće hipermarket, „uradi sam“ radnju, modne autlete i autlete tehničke robe. Ovaj koncept je napravljen tako da snabdeva sve potrošače naviknute na kupovinu po diskontnim cenama u otvorenim tržnim centrima. U decembru će biti otvorena dva „Tempo centra“, u Užicu na više od 5.000 kvadratnih metara, i u Kraljevu, sa površinom od 10.000 kvadrata.

Dosta ste ulagali u voćarstvo? Nastavljate li i dalje?
- Iduće godine u agraru planiramo ulaganja od čak 70 miliona evra, od čega najviše u proširenje voćnjaka u Čelarevu, najmodernijeg u ovom delu Evrope. Plan je da se ovaj zasad jabuke do 2013. godine proširi na više od 600 hektara i tada će prinos voćnjaka u Čelarevu biti veći od sadašnje ukupne proizvodnje jabuka u Srbiji. U 2010. izgradićemo i staklenik sa povrćem, na pet hektara, koji će se zagrevati vodom sa termalnih izvora.

A investicije u nekretnine?
- U zavisnosti od dobijanja potrebnih dozvola, očekujemo i početak velikih projekata u oblasti nekretnina. Planiramo početak renoviranja hotela „Kontinental“ i početak gradnje dva šoping-mola u Beogradu, na Autokomandi i Bulevaru despota Stefana.

U Ukrajini je bilo isplanirano veliko zajedničko ulaganje od 700 miliona evra s Rusom Olegom Bojkom, da li se od te ideje odustalo? Bilo je priča i o ulaganjima u Albaniju, Moldaviju, Belorusiju.
- Na tržištu Ukrajine imali smo velike planove, ne sa partnerima, već za samostalno ulaganje, ali te poslove, kao i one u Belorusiji, zamrzli smo zbog aktuelne situacije u svetskoj ekonomiji. U Albaniji naša kompanija već uspešno posluje, i to kao vlasnik najvećeg maloprodajnog lanca u toj zemlji, „Euromax“. Naša nova koncepcija investiranja u inostranstvu biće da produbljujemo biznis na tržištima na kojima već poslujemo.

Učestvovali ste u velikom broju privatizacija, pa i „Jugohemije“. Da li ste zainteresovani za kupovinu „Galenike“?
- Ne.

Nismo uzeli kredite uz subvenciju
Za mnoga preduzeća spas su krediti uz subvenciju države. U kom iznosu se „Delta holding“ zadužio uzimajući ove kredite i za koju namenu je novac utrošen?
- Nijedna članica „Deltinog“ poslovnog sistema nije koristila subvencionisane kredite ni za likvidnost, ni za investicije. Finansiramo se preko najvećih svetskih poslovnih banaka, pod tržišnim uslovima.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Najnovije jačanje evra u odnosu na dinar, najverovatnije su izazvale poslovne banke jer su smanjenjem referentne kamatne stope NBS na 10 odsto, kao i najavom drugih mera koje priprema Centralna banka, ostale bez sigurnih i visokih profita kupovinom državnih obveznica i blagajničkih zapisa NBS. Referentna kamatna stopa bila je na početku ove godine 17,5 odsto, a od nedavno je samo 10.

- Poslujući sa državom i NBS, odnosno kupujući obveznice i blagajničke zapise, banke su sigurno zaradile u ovoj godini oko 200 miliona evra, odnosno 20 milijardi dinara, procena je Ivana Nikolića, autora i saradnika u mesečniku MAT čiji je najnoviji broj zajedno sa Konjunkturnim barometrom PKS juče predstavljen novinarima u Privrednoj komori Srbije.

- Doda li se tome novac koji je država pozajmila od banaka da bi isplatila neke svoje dugove i za taj zajam platila kamatu, slobodno se može reći da je država bila vrlo naklonjena bankarskom sektoru. U 2009. godini prodala je obveznice u vrednosti od 210 milijardi dinara, a u idućoj će, prema projekcijama u budžetu, to biti čak 246,5 milijardi dinara. Drugim rečima, banke opet čeka dobra zarada, ocenjuje Nikolić.

On je objasnio da zbog odluke NBS da 20 odsto obavezne devizne rezervacije banke drže u dinarima, umesto 25 odsto kao što je do sada bio slučaj, banke su počele da kupuju devize jer im za poštovanje te odluke NBS treba 153 miliona evra. Ako se, uz ovo, ima u vidu ljutnja banaka zbog smanjenja repo stope pa samim tim i njihove zarade, onda se ljuljanje, odnosno povećanje kursa evra može shvatiti i kao neka vrsta odmazde zbog izgubljene zarade.

Istovremeno, u privredi raste nelikvidnost. Miladin Kovačević, autor i saradnik MAT kaže da je broj firmi sa blokiranim računima sa 62.000 porastao na 69.000, a njihovi dugovi sa 262 na 319 milijardi dinara. U industriji se nalazi 29 odsto ovih firmi, a u trgovini 38 odsto. Broj teško naplativih, odnosno nenaplativih kredita (NPL) porastao je u bankama na 10,4 odsto. Na ovaj problem ukazala je i Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije.

- Povećava se broj nelikvidnih preduzeća i uopšte raste nelikvidnost u privredi . Taj lanac se mora preseći ili razvezati, jer to loše stanje likvidnosti može rasturiti krhki oporavak privrede, pre svega blagi rast proizvodnje koji imamo poslednjih meseci, upozorava Vidosava Džagić. Zbog naglog i visokog pomeranja kursa evra prošle godine u ovo doba, oko 50 odsto srpskih kompanija iskazalo je gubitke po osnovu kursnih razlika. Ovih dana opet imamo pomeranje kursa evra u odnosu na dinar. Kad se ovaj problem sagleda sa više strana, vidi se da se stvara mreža dužnika, što nikako nije dobro.

Da najnoviji rast kursa evra može da izazove loše posledice upozorio je i dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta i savetnik premijera Srbije. Jer, kako kaže, proizvođači bi lako mogli da posegnu za podizanjem cena i na taj način nadomeste ono što su izgubili na kursu.

- Dodatna inflacija nam nikako ne treba. U iduću godinu ulazimo sa zamrznutim platama i penzijama i veoma je bitno da monetarna i fiskalna politika to ispoštuju. Uz to, u dogovoru sa MMF obećali smo nižu inflaciju nego ove godine, pa je veoma bitno kako NBS reaguje. Očekujem da se kurs evra do kraja godine vrati i stabilizuje, jer to ima direktne veze sa kompanijama naglašava dr Bajec.

Inače, prema pokazateljima iz najnovijeg broja MAT, koje je prezentirao Stojan Stamenković, urednik biltena MAT, vidi se blagi oporavak proizvodnje, a počeo je da raste uvoz i izvoz. S druge strane, opada tražnja, odnosno promet u trgovini, naročito prehrambenih proizvoda i masa za isplatu plata. Stamenković ističe da je najteže u građevinarstvu, gde je pad proizvodnje veći od 30 odsto u odnosu na lanjsku godinu.

- Raste promet prehrambenih proizvoda na pijacama, a to znači da ova roba iz proizvodnje direktno odlazi na pijace i tako se izbegava oporezivanje, što može da bude loše za budžet. I cene u trgovinama su visoke, pa narod kupuje na pijacama. Visoke cene su ceh monopolizovanog i kartelizovanog tržišta u Srbiji, naglašava Stamenković. Rast prodaje hrane na pijacama je 12,2 odsto u trećem kvartalu, ili čak četiri odsto realno, a proizvodnja hrane u velikoj meri vratila se i u domaćinstva.

Autori MAT i Konjunkturnog barometra pozdravili su odmrzavanje Trgovinskog sporazuma sa EU i naglasili da je to dobra poruka za sve investitore.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Trgovina obveznicama RS dostigla je 25,59 miliona dinara (265.688 evra) a najviše se trgovalo serijom A2011, za 4,79 miliona (49.776 evra).

U kontinuiranoj trgovini akcijama najveći pad ubeležila je Komercijalna banka [KMBN], od deset i po odsto, na 28.171 dinar, uz solidan promet od 4,73 miliona dinara.

Napred [NPRD] je na vrednosti izgubio gotovo sedam a Privredna banka [PRBN] gotovo šest odsto, cena Alfa plama [ALFA], sa B Listinga, smanjena je pet a pivare BIP [BIPB] nešto više od četiri odsto.

Dobitnike predvodi Energomontaža [EGMN] rastom od osam i po odsto, Fidelinka [FIDL] je poskupela šest procenata, Meser Tehnogas [TGAS] malo više od dva a Sojaprotein [SJPT], sa A Listinga, i Galenika Fitofarmacija [FITO] po procenat i po.

Najviše se na kontinuiranom segmentu trgovalo akcijama AIK banke [AIKB], za 12,99 miliona dinara, dok je trgovina hartijama Agrobanke [AGBN] vredela 4,63 miliona.

Među akcijama kojima se više trgovalo su i dve sa Prajm marketa - sa Tigrom [TIGR] je realizovan promet od 2,24 miliona dinara a sa Energoprojektom [ENHL] od 1,04 miliona.

Registrovana je blok trgovina akcijama Betonjerke [BTNS] u vrednosti 1,34 miliona dinara. U toj transakciji novog vlasnika je dobilo 319 akcija, odnosno četvrtina ukupnog broja, po ceni od 4.224 dinara.

Takođe je zabeležena trgovina po metodu minimalne cene akcijama preduzeća Raška savremena konfekcija [RASK] u vrednosti 13,28 miliona dinara. Vlasnike je promenilo 139.894 od ukupno 156.866 hartija novopazarskog preduzeća po ceni od 95 dinara.

Učešće stranih investitora spustilo se na devet odsto u ukupnoj i 14 u trgovini akcijama pri čemu je u kupovini akcija bilo 22 a u prodaji nešto više od šest procenata.

Dvocifreni udeo u vrednosti prometa imali su Sinerdži kapital, nešto više od 37 odsto, M&V Investments, 17 procenata, i Dil broker, 14 odsto.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Prodajom u petak, 4. decembra, 42 miliona evra, ona je u tom trenutku uznemirenom deviznom tržištu uputila jasan signal i sprečila prekomernu oscilaciju kursa. U današnjoj prepodnevnoj direktnoj međubankarskoj trgovini formiran je indikativni kurs od 95,57 za evro, pri prometu od 46,4 miliona evra.

Narodna banka Srbije ističe da stabilnost deviznog tržišta i kursa ne znači da kurs ne oscilira u oba smera – i u smeru apresijacije i u smeru depresijacije – a na deviznom tržištu interveniše samo kada oceni da je to potrebno da bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta i sprečile prevelike dnevne oscilacije kursa. S deviznim rezervama koje iznose deset milijardi evra, Narodna banka može u svakom trenutku da reaguje u skladu s tim ciljevima, bez namere da utiče na nivo i trend formiranja kursa.

Osnovni cilj Narodne banke Srbije je pri tom ostvarivanje ciljane stope inflacije i taj cilj će i ubuduće određivati mere i karakter monetarne politike, uključujući i stepen njenog ublažavanja.

Izvor: www.nbs.rs

(Zatvori)

Građani koji su osvarili pravo na besplatne akcije će takođe dobiti i po 1.700 dinara novčane naknade iz Privatizacionog registra.

Dinkić je najavio da će do kraja godine biti usvojene izmene i dopune Zakona o podeli beplatnih akcija javnih preduzeća, prema kojima će od naredne godine moći da se besplatno podele akcije onih preduzeća koja još nisu privatizovana.

Tako će u 2010. godini biti podeljne akcije Telekoma Srbija, Aerodroma Beograd, a u 2011. Elektroprivrede Srbije.

Odluka o izlasku NIS-a na berzu zavisiće isključivo od većinskog vlasnika kompanije, ruskog Gaspromnjefta, a do tada gradjani će moći akcije da prodaju mimo berze zaključenjem ugovora o kupoprodaji.

Dinkić je preneo preporuku Vlade Srbije da akcijama velikih javnih preduzeća trguju na Beogradskoj berzi, jer će se tamo postići najviša cena i ocenio da bi gradjanima bilo bolje da sačekaju sa prodajom akcija NIS-a dok se ta kompanija ne transformiše u otvoreno akcionarsko društvo i iznese akcije na Berzu.

Mali akcionari mogli bi da dobiju dva mesta u UO NIS-a

Ministar Dinkić je savetovao da je bolja mogućnost da se mali akcionari NIS-a udruže i na osnovu svojih akcija izaberu predstavnike u Upravni odbor te kompanije, kako bi mogli da utiču na poslovanje i ubiraju dividende.

Prema sadašnjoj strukturi, mali akcinari bi mogli da računaju na dva mesta u Upravnom odboru NIS-a, koja bi morali im da ustupe predstavnici države, dodao je Dinkić.

Vlada Srbije je ovlastila Poštansku štedionicu da bude besplatni broker gradjanima za akcije NIS-a, rekao je Dinkić i dodao da će gradjani moći da svoje besplatne akcije prodaju ili registruju i preko drugih banaka.

Sindikat NIS: Od podele akcija bitnija uknjižba imovine

U vlasništvu Srbije je sada 55 odsto imovine koja treba samo da se preregistruje, ali ima i nerešene imovine – u prvom delu je nesporna imovina gde samo ne postoje registracioni dokumenti ili dozvole. Drugi deo čini imovina koja je nastala deljenjem sa javnim preduzećima koja su nastala iz Naftne industrije – „Transnaftom” i „Srbijagasom” koja postoji i u NIS-ovim i u njihovim računovodstvenim dokumentima, kažu u pres službi.

Veljko Žunić, potpredsednik Jedinstvene sindikalne organizacije NIS-a kaže da bi "podela mogla da se realizuje ili preko Nacionalne službe za zapošljavanje ili direktno preko NIS-a", i napominje da će sindikati tražiti da se to ipak uradi preko naftne kompanije.

Međutim, u ovom času mnogo više brine činjenica o prenosu i uknjižbi imovine Naftne industrije Srbije na novog vlasnika „Gaspromnjeft”.

Niko još pouzdano ne zna kada će imovina biti preneta s Republičke direkcije za imovinu na većinskog vlasnika. Akcije praktično ne bi trebalo ni da se nađu u berzanskom prometu bez prethodne uknjižbe, jer bi moglo da se desi da neko ko realno nije vlasnik trguje akcijama.

Žunić ističe da ruski partner insistira da se pitanje prenosa i uknjižbe imovine reši što pre, kako ti vrednosni papiri ne bi dugo stajali samo u rukama zaposlenih i bivših radnika NIS-a, već i da se iznesu na berzu. Zakonom je predviđeno da Skupština akcionara NIS-a u roku od 12 meseci od dana podele akcija donese odluku o tome da NIS i zvanično postane otvoreno akcionarsko društvo.

Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu energetike, potvrđuje da će se radna grupa sastavljena od četiri podgrupe sastati do kraja ove ili početkom naredne nedelje kako bi dogovorilo da se sva ona imovina NIS-a za koju su papiri čisti odmah prebaci s Republičke direkcije za imovinu.

„Dakle, biće razdvojena sporna od imovine za koju nema problema da bude uknjižena kao NIS-ova”, pojašnjava Mrakić.

Privatizacioni registra i Akcijski fond postaju "Objedinjene akcije"

Govoreći o podeli gotovine iz Privatizacinog registra, Dinkić je podsetio da je pravo na besplatnu podelu akcija ostvarilo oko 4,8 miliona stanovnika Srbije koji će podeliti oko osam milijradi dinara iz Privatizacionog registra, što je po oko 1.700 dinara.

Dinkić je najavio da će imovina Akcionarskog fonda i Privatizacionog registra biti objedinjena u posebnoj instituciji pod nazivom "Objedinjene akcije" kojima će ubuduće upravljati Agencija za privatizaciju i u koje će se slivati novac iz budućih privatizacija koje još nisu završene, kao što su javna komunalna preduzeća, JAT, "Galenika" i drugi.

 

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)