U odbranu dinara juče su stala gotovo sva udruženja i organizacije privrednika. Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, na tri adrese juče je poslao pismo identičnog sadržaja. Zbog straha da dinar ponovo ne doživi prošlogodišnju sudbinu, prvi čovek te asocijacije zatražio je hitan sastanak premijera Mirka Cvetkovića, guvernera Radovana Jelašića i ministra Mlađana Dinkića u narednih sedam dana sa biznismenima.Samo dan nakon što su članovi kluba „Privrednik” javno saopštili da su ljuti na Radovana Jelašića, na listu nezadovoljnih privrednika upisali su se i članovi privrednih komora, ali i strani investitori i druge poslovne organizacije. Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

– Svi su godinu dana radili da prevaziđu prošlogodišnje gubitke uzrokovane rastom evra. Privrednici su uplašeni da se ne ponovi prošlogodišnji scenario. Samo u poslednje tri nedelje dinar je oslabio za 2,3 odsto. Ovako nestabilna valuta izazvala je veliki strah da bi do kraja godine dinar mogao da oslabi za 10 odsto. To bi bio potpuni fijasko, jer niko nema rezerve da pokrije još jedno onakvo klizanje dinara. Podsećam da je polovina srpskih kompanija prošle godine zbog slabljenja dinara u završnim računima imala minus. To smanjuje njihov kreditni rejting pred bankama i poskupljuje zajmove – objašnjava Bugarin i dodaje da vlada ne treba da dozvoli da se potezima monetarne politike obezvrede sve mere kojima je u toku godine podignuta likvidnost privrede.

Bugarin kaže da je prethodni dopis na ove tri adrese poslat 3. decembra (broj 01-6/248) i da će ukoliko premijer, ministar ekonomije i guverner ne pristanu da dođu na zajednički sastanak, on morati da sazove vanrednu sednicu Upravnog odbora i Poslovnog saveta PKS. Cilj sastanka, navodi se u pismu, jeste da se „predupredi katastrofa i spreči makroekonomska nestabilnost”.

I Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, inače protivnik svega što radi Privredna komora Srbije, ovoga puta stao je u odbranu dinara. On insistira da se hitno prekine sa obezvređivanjem nacionalne valute i čak sumnja da NBS ima dogovor sa bankama, pa se svake godine ponavlja identična situacija.

– Ne možemo mi da „popijemo” opravdanje da je kurs plivajući i da ga formira samo ponuda i tražnja. Kako to da dinar dobro pliva cele godine, pa se onda uoči Nove godine udavi. Što odjednom potone, ako tako dobro pliva? – pita se Knežević i dodaje da on i njegove kolege nemaju više sredstava da peglaju završne račune.

Predstavnici Unije poslodavaca ističu da će se u ovom sporu držati neutralno, jer pojedinim njihovim članovima koji su veliki izvoznici odgovara to što evro jača, dok građanima i onima koji su veliki uvoznici to ne odgovara.

U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da zvanični poziv za sastanak nisu dobili, ali da je najbolji odgovor privrednicima to što je dinar juče ojačao i da je rast evra bio privremenog karaktera. Iz kluba „Privrednik”, s druge strane, ističu da su u jučerašnjoj komunikaciji dva kabineta, predstavnici NBS bili predusretljivi i da očekuju da će sastanak brzo biti zakazan.

Inače, naše istraživanje je pokazalo da je u poslednjih pet godina Deda Mraz privrednicima i građanima, po običaju, donosio skuplji evro. Izuzetak je jedino 2006. godina kada je nacionalna valuta u poslednjih šest meseci ojačala, umesto da, po ustaljenoj praksi – oslabi,dok je 2007. kursna lista polovinom i krajem godine bila gotovo preslikana.

Ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropska istraživanja, koristeći podatke Evropske centralne banke, izračunao je šta se sa nacionalnim valutama u pojedinim zemljama dešavalo od početka krize.

– Ovaj rast evra u poslednjih nekoliko nedelja je kratkotrajan. Iz grafikona koji sam napravio vidi se da Srbija ni po čemu nije izuzetak. U istraživanju sam aktuelnu krizu podelio u dve faze. U prvoj fazi sve valute su drastično pale, dok je od februara ove godine usledio period stabilizacije – smiren je Nikolić.

On napominje da u regionu jedino Bugarska i BiH imaju valutne odbore, odnosno da su njihove valute vezane za evro, dok Litvanija, Estonija i Letonija imaju fiksni kurs.

A. Nikolić

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Guverner pod dvostrukim pritiskom

Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, smatra da je guverner u poslednje vreme pod dvostrukim pritiskom.

– Ne mogu istovremeno da se brane dva cilja: stabilan kurs i niske kamate. I dok s jedne strane vlada insistira na smanjenju referentne kamatne stope, po kojoj se inače određuju bankarske kamate, privrednici i građani zahtevaju stabilan kurs. Jasno je da smanjenje referentne kamatne stope, koja sada iznosi 10 odsto, može da bude udarac na dinar. Smatram da bez obzira na insistiranje vlade da ta kamata bude jednocifrena, NBS nikako ne sme dalje da je smanjuje jer to vodi slabljenju dinara – smatra Pitić.

Kako kaže, izvršen je dodatni pritisak na devizno tržište ovih dana jer su kompanije kupovale devize zbog vraćanja dugova. I banke su kupovale evre jer je oslobađanjem dela dinarske rezerve za to bilo para. Pitić podseća da većina zemalja ima stabilan kurs, dok naša preduzeća krajem godine kubure sa završnim računima zbog kursnih razlika.

Izvor: www.politika.rs