Komisija, koja u Evropskoj uniji obavlja izvršno-operativne poslove, procenjuje da će bruto domaći proizvod (BDP) u 16-članoj zoni evra opasti tokom 2009. četiri odsto, što je duplo više u odnosu na januarsku prognozu, kada se očekivalo smanjenje privredne aktivnosti od 1,9 procenata.

Nemačka privreda, saopsteno je u Briselu, umanjiće se ove godine za 5,5 procenata, britanska i italijanska za između 4 i 4,5 odsto, dok će privrede Španije i Francuske uknjižiti pad od tri procenta.

U idućoj godini privredna situacija u zoni evra bi trebalo donekle da se popravi, ali će grupacija zone evra i tokom tog razdoblja ostvariti blago negativan rast BDP-a od minus 0,1 odsto - predviđaju stručnjaci Evropske komisije, a prenosi agencija Blumberg.

Osetan pad privrednog rasta u zoni evra biće tokom ove godine praćen i porastom budžetskog deficita, koji će se na nivou cele grupacije uvećati na prosečnih 5,3 odsto, a 2010. na 6,5 procenata.

Članice zone evra ne bi trebalo da imaju budžetski deficit veći od tri odsto vrednosti ostvarenog BDP - a, prema ranije utvrdjenim pravilima, ali je očigledno da će u uslovima ekonomske krize taj limit biti osetno premašen.

Kao primer, Dojče vele navodi da će u Nemačkoj ove godine kvota deficita iznositi tri odsto, u Austriji 3,5, Italiji 3,7 i Portugalu 3,9 odsto BDP.

Istovremeno se predviđa rast nezaposlenosti na 9,9 procenata u ovoj i 11,5 odsto u narednoj godini, u situaciji kada sve oštrija finansijsko - ekonomska kriza primorava mnogobrojne kontinentalne kompanije da značajno smanjuju brojnost radne snage. Najveću stopu nezaposlenosti medju članicama zone evra imaće Španija i Irska - dva zemlje koje su i do sada pretrpele najveću štetu zbog finansijske krize.

Najnovija procena privrednog rasta u zoni evra koju su dali stručnjaci Evropske komisije uglavnom se podudara sa prethodnom prognozom Međunarodnog monetarnog fonda i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

MMF je 22. aprila objavio procenu na osnovu koje proizilazi da će BDP u zoni evra ove godine opasti minus 4,2 odsto, a iduće minus 0,4 procenta. Stručnjaci OECD predviđaju negativnu stopu rasta u "evrolendu" tokom 2009. od 4,1 procenta i 2010. od 0,3 odsto.

U analizi Evropske komisije se naglašava da će Nemačka, čija privreda je bez premca u zoni evra i celoj Evropskoj uniji, ove godine imati negativan rast od minus 5,4 odsto, dok će ekonomski pad u Italiji biti nešto blaži - minus 4,4 odsto, a u Irskoj osetno veći - minus devet odsto.

Uprkos tako lošim predvidjanjima, najnoviji ekonomski indikatori o stanju zdravlja privrede zone evra, objavljeni protekle sedmice, pokazuju da je regionalna privreda možda već prošla najteži deo kriznog razdoblja, ističe se u izveštaju Blumberga.

Agencija podseća da je nemački indeks poslovne klime u aprilu bio u porastu, nakon što je prethodno dostigao 26 - godišnji minimum. Istovremeno je i poslovno raspoložanje u SAD tokom aprila poraslo najviše za minule dve godine, dok je japanska industrijska proizvodnja u martu uvećana prvih put u periodu od pola godine. (Zatvori)

 

 

 

 

 

SAD

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
4.5	16:00	Construction Spending	Mart		-1,70%	-0,90%
4.5	16:00	Pending Home Sales	Mart		0,00%	2,10%
5.5	16:00	ISM Services	April		42	40,8
6.5	14:15	ADP Employment Change	April		-643000	-742000
6.5	16:30	Crude Inventories	1.maj		-	4053000
7.5	14:30	Initial Claims	2.maj		-	631000
7.5	14:30	Productivity-Prel	Q1		0,90%	-0,40%
7.5	14:30	Unit Labor Costs	Q1		2,50%	5,70%
7.5	21:00	Consumer Credit	Mart		-$3,3B	-$7,5B
8.5	14:30	Average Workweek	April		33,2	33,2
8.5	14:30	Hourly Earnings	April		0,20%	0,20%
8.5	14:30	Nonfarm Payrolls	April		-620000	-633000
8.5	14:30	Unemployment Rate	April		8,90%	8,50%
8.5	16:00	Wholesale Inventories	Mart		-1,00%	-1,50%

Euro zona

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
4.5	10:00	Euro area - Manufacturing PMI	April	36,8	36,7	36,7
5.5	11:00	Euro area - PPI (MoM)	Mart		-0,50%	-0,50%
6.5	1:00	UK - Nationwide Consumer Confidence	April		43	43
7.5	12:00	Germany - Factory Orders (MoM)	Mart		-0,90%	-3,50%
8.5	10:30	UK - PPI Input (MoM)	April		0,70%	1,00%

Više o pokazateljima možete pogledati ovde. 

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs

(Zatvori)

Rukovodstvo kompanije uputiće i zahtev vladi za dodatnu finansijsku pomoć, a cene karata poskupeće od 1.jula u proseku 4,9 odsto. OBB povećanje cene karata opravdava rastom troškova energenata, većim izdacima za plate zaposlenih i nabavku novih vagona.

Kompanija je lani uspela da preveze devet miliona više putnika nego 2007. ( od toga 2,4 miliona u vreme održavanja Evropskog prvenstva u fudbalu), ali je ipak u tom segmentu poslovanja imala gubitak od 331,6 miliona evra.

Gubitak u putničkom saobraćaju nije mogao da se nadoknati ni obimnim subvencijama države koja je OBB pomogla sumom od 532 miliona evra.

Stanje nije bolje ni u prevozu tereta, koji je teško pogodila globalna ekonomska kriza. Naime, prošle godine smanjen je obim prevezenog tereta za 15 odsto, a očekuje se da će u ovoj godini opasti oko 20 procenata u odnosu na lanjski nivo.

Direktor finansijske službe OBB Jozef Halbmajer je ocenio da je poslovni bilans kompanije u 2008. rezultat “sveobuhvatnih poslova raščišćavanja".

Ukupna tržišna vrednost OBB lani je, inače, opala za 376 miliona evra. Otpisano je i 420 miliona evra prethodnih dugova, a uknjižen je i gubitak od 59 miliona evra na ranije hvaljenim prekograničnim lizing - poslovima.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

(Zatvori)

Di Montecemolo je kazao da bi Opel bio "idealan partner" i da bi to bila "izvanredna prilika". To je prvi put da neko od visokih zvaničnika Fijata potvrdi da postoji interesovanje za Opel.

Nemački mediji navode da će se direktor Fijata Serđo Markione sastati s nemačkim zvaničnicima kako bi im predstavio plan za preuzimanje Opela, koji je ranije objavio da mu je neophodno 3,3 milijarde evra za izlazak iz ekonomske krize.

Vlada u Berlinu je saopštila da ne namerava da pruži direktnu novčanu pomoć Opelu, koji posluje u sastavu “Dženeral motorsa” (GM), ali da može da pomogne budućem investitoru u tu kompaniju kroz kreditne garancije.

Italijanska kompanija je za sada najozbiljniji kandidat za preuzimanje Opela. Ta kompanija takođe je u pregovorima sa američkim gigantom Krajslerom oko preuzimanja te kompanije.

Fijat bi tim preuzimanjima postao svetski automobilski gigant, koji bi godišnje proizvodio najmanje pet miliona automobila.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Ekonmisti procenjuju da je aprilska stopa nezaposlenosti u SAD uvećana na 8,9 odsto, sa martovskih 8,5 procenata i da je u prošlom mesecu izgubljeno najmanje 600 hiljada radnih mesta.

Oni upozoravaju a je od decembra 2007. godine, kada je počela recesija u SAD, ugašeno oko 5,7 miliona radnih mesta, što je najveći broj u poređenju sa bilo kojom privrednom krizom nakon Drugog svetskog rata.

Američka stopa nezaposlenosti bi do kraja ove godine mogla da se uveća na 9,5 odsto, a tokom 2010. na 9,7 procenata od ukupno raspoložive radne snage. Ekonomisti kažu da će recesija u SAD potrajati u toku cele tekuće godine, dok će se oživljavanje privrede odvijati usporenim tempom.

Veliki problemi treće po veličini američke autokompanije - Krajsler, koja je 30. aprila proglasila privremeni bankrot, imaće za posledicu gubitak 38,5 hiljada radnih mesta.

Istovremeno, automobilski gigant "Dženeral motors" (GM) preživljava samo zahvaljujući vladinoj izdašnoj pomoći i već je najavio da će otpustiti više od 137,3 hiljada ljudi iz svoje prodajne mreže.

Američki bruto domaći proizvod (BDP), kojim se uobičajeno meri nivo privredne aktivnosti, opao je u prvom ovogodišnjem kvartalu 6,1 odsto, nakon još većeg pada od 6,3 procenta u poslednja tri prošlogodišnja meseca, pokazuju vladini podaci objavljeni ranije ove sedmice.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Rukovodstvo kompanije uputiće i zahtev vladi za dodatnu finansijsku pomoć, a cene karata poskupeće od 1.jula u proseku 4,9 odsto. OBB povećanje cene karata opravdava rastom troškova energenata, većim izdacima za plate zaposlenih i nabavku novih vagona.

Kompanija je lani uspela da preveze devet miliona više putnika nego 2007. ( od toga 2,4 miliona u vreme održavanja Evropskog prvenstva u fudbalu), ali je ipak u tom segmentu poslovanja imala gubitak od 331,6 miliona evra.

Gubitak u putničkom saobraćaju nije mogao da se nadoknati ni obimnim subvencijama države koja je OBB pomogla sumom od 532 miliona evra.

Stanje nije bolje ni u prevozu tereta, koji je teško pogodila globalna ekonomska kriza. Naime, prošle godine smanjen je obim prevezenog tereta za 15 odsto, a očekuje se da će u ovoj godini opasti oko 20 procenata u odnosu na lanjski nivo.

Direktor finansijske službe OBB Jozef Halbmajer je ocenio da je poslovni bilans kompanije u 2008. rezultat “sveobuhvatnih poslova raščišćavanja".

Ukupna tržišna vrednost OBB lani je, inače, opala za 376 miliona evra. Otpisano je i 420 miliona evra prethodnih dugova, a uknjižen je i gubitak od 59 miliona evra na ranije hvaljenim prekograničnim lizing - poslovima.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Kompanija je u prva tri meseca prošle godine ostvarila čisti profit od 44 miliona evra. Lufthanza je saopštila da je njen ukupan prihod od januara do marta smanjen 11 odsto, na pet milijardi evra, sa 5,6 milijardi u prva tri meseca minule godine.

Nemačka kompanija očekuje da će se njen prihod smanjivati u čitavoj ovoj godini, zbog toga što se globalna recesija nastavlja i utiče na pad obima avionskog prevoza putnika i robe.

"U odsustvu bilo kakvih signala da će se potražnja opraviti u kraćem periodu, pad prihoda se može očekivati i u čitavoj ovoj godini, što će biti praćeno značajnim smanjivanjem poslovnih rezultata", navodi se u saopštenju Lufthanze.

Na loš finansijski rezultat najviše je uticalo pogoršavanje vrednosti akcija kompanije Fraport, koja upravlja aerodromom u Frankfurtu. Deonice Fraporta izgubile su 35 odsto vrednosti tokom prošle godine.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)