Ako bude potrebno da interveniše na deviznom tržištu, NBS će to lakše činiti zahvaljujući visokom nivou deviznih rezervi, navodi se u saopštenju.

Monetarna politika NBS-a u 2010. zasnivaće se na Memorandumu NBS-a o monetarnoj strategiji, usvojenim u decembru prošle godine, i Memorandumu NBS-a o utvrđivanju ciljane stope inflacije za period od 2010. do 2012, usvojenim na današnjoj sednici, koji predviđa postepeno smanjenje ciljanih stopa inflacije.

U 2010, cilj monetarne politike je da se nivo inflacije s početka godine od osam odsto plus- minus dva do kraja godine svede na šest odsto plus-minus dva procentna poena.

Navedenim memorandumima predviđeno je da se ciljevi utvrđeni za inflaciju postignu uz korišćenje referentne kamatne stope kao osnovnog instrumenta monetarne politike.

Ostali instrumenti monetarnog regulisanja, uključujući stopu obavezne rezerve i intervencije na deviznom tržištu, imaće pomoćnu ulogu, navodi NBS.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

- Koliko je velika tražnja za ovim povoljnim kreditima pokazuje činjenica da je od 2002, kada je odobren Apeks 1, do kraja septembra 2009. godine kada su potrošena poslednja sredstva iz Apeksa 2, odobreno svega 65 mil EUR, a sada je samo za mesec dana odobreno čak 50 mil EUR iz Apeksa 3", navodi se u saopštenju iz kabineta Božidara Đelića.

Treći po redu Apeks zajam za mala i srednja preduzeća, vredan 250 mil EUR, zaključen je u maju 2009. godine, a Zakon o potvrđivanju usvojen je u Skupštini Srbije 31. avgusta.

Sredstva iz te kreditne linije EIB plasira preko poslovnih banaka uz posredovanje Narodne banke Srbije.

Krediti se odobravaju za nove investicione projekte, kao i za refinansiranje postojechih kredita pod povoljnijim uslovima, pri čemu je period otplate do 15 godina, poček do pet godina, a kamatna stopa do 5,5%.

Finansiraju se projekti malih i srednjih preduzeća, lokalna infrastruktura, projekti u oblasti ekonomije znanja, energetike, zaštite životne sredine, zdravstva i obrazovanja.

- Prva sredstva od 31 mil EUR biće povučena do 21. decembra, a ukoliko se nastavi sa takvom dinamikom već na proleće ćemo od Evropske investicione banke zatražiti odobravanje i četvrtog Apeks kredita - navodi se u saopštenju.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Šesti dan zaredom oba indeksa Beogradske berze gube poene. Belex15, indeks najlikvidnijih hartija od vrednosti izgubio je 0,1 odsto i završio na 665,61 poena, dok je Belexline opao 2,55 odsto i trgovanje završio na 1.290,94 poena. I promet je u padu. Iz 235  transakcija trgovalo se za 21,13 miliona dinara odnosno za 221.700 evra. U akcije je uloženo 16,72 miliona, u obveznice 4,41 milion.

Najviše se trgovalo akcijom Agrobanke. Iz obima od 264 komada promet je vredeo 2,19 miliona uz pad cene od 2,72 odsto na 8.299 dinara. Slede Energoprojekt holding sa prometovanih 662.350 dinara i gubitkom od 1,25 odsto čime se cena spustila na 789 dinara, Aik banka sa prometovanih 478.372 dinara uz pojeftinjenje od 0,51 odsto na 2.558 dinara, privredna banka Beograd sa prometom od 418.935 dinara i gubitkom 0,43 odsto cene na 699 dinara i Sojaprotein u čijim se akcijama trgovalo za 266.495 dinara uz gubitak od 1,1 odsto što je cenu spustilo na 987 dinara.

Najveći rast cene ostvarila je akcija Komercijalne banke, 6,01 odsto na 30.000 dinara. Slede Velefarm sa poskupljenjem od 4,53 odsto na 1.200 dinara, BIP sa rastom od 2,33 odsto na 44 dinara, Veterinarski zavod Subotica sa skokom od 1,9 odsto na 590 dinara i Alfa plam sa rastom od 1,34 odsto na 7.990 dinara.

Listu gibitnika započinje Simpo padom od 4,33 odsto na 640 dinara. Slede Imlek sa izgubljenih 4,21 odsto cene čime je trgovanje završeno na nivou od 1.500 dinara, Masser Tehnogas sa padom od 3,6 odsto na 6.970 dinara, Bambi sa pojeftinjenjem od 2,87 odsto na 7.350 dinara i Agrobanka sa padom od 2,72 odsto na 8.299 dinara.
Učešće stranaca u ukupnom prometu 10. decembra iznosilo je tek 13,46 odsto, od čega 11,2 odsto u prometu akcijama i 22 odsto u trgovanju obveznicama. 

Najaktivniji brokeri su Beo monet sa 24,39 odsto udela u prometu i 20,21 odsto u broju transakcija, Sab Monet sa 13,7 odsto učešća u prometu i 12,77 odsto udela u broju transakcija i InterCapital Securities sa 6,55 odsto zastupljenosti u prometu i 4,68 odsto udela u broju transakcija.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Kako je najavljeno iz vlade Srbije, Agencija za privatizaciju trebalo bi da 15. decembra raspiše neobavezujući tender za izražavanje interesovanja za privatizaciju Galenike. Na osnovu tog neobavezujućeg tendera biće jasno koje firme su zainteresovane za kupovinu.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je nedavno rekao da u toj prvoj fazi postupka vlada želi da vidi da li se neko interesuje za strateško partnerstvo sa Galenikom pri čemu je osnovni uslov da za 100 odsto kapitala neće biti prihvaćene ponude niže od 200 miliona evra.

„Ukoliko ponude u prvoj etapi budu odgovarajuće išli bismo na obavezujući tender“, rekao je Dinkić i precizirao da se u drugu fazu postupka neće ići pre januara sledeće godine jer bi do tada Galenika trebalo da završi izgradnju nove fabrike što bi kompaniji dodatno podiglo vrednost.

Nameru države da proda Galeniku potvrdio je krajem novembra i direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković koji je rekao da već postoji lista potencijalnih ozbiljnih investitora u Galeniku.

Prema njegovim rečima, to je jedino veliko preduzeće čija se privatizacija može očekivati sledeće godine. "Iako dinamiku i model privatizacije tih kompanija određuje Vlada, mislim da u sledećoj godini ne treba očekivati početak privatizacije ni Telekoma, ali ni Jata, Aerodroma Nikola Tesla, EPS-a", kazao je on tom prilikom.

Galenika je prošle godine ostvarila neto dobit od 580 miliona dinara, dok je njena neto dobit u 2007. bila 60 odsto veća i iznosila je 950 miliona dinara. Inače, to preduzeće je već bilo privatizovano 1991. godine kada je prodata Milanu Paniću.

Ipak, ta prodaja je poništena s obrazloženjem da novi vlasnik nije ispunio ugovorne obaveze. Paniću je na temelju presude međunarodne arbitraže kao nadoknada isplaćeno 40 miliona dolara, a Galenika se ponovo našla u državnom vlasništvu.

Hemofarm i Alapis odranije zainteresovani

Inače, Hemofarm je i ranije pokazivao zainteresovanost da kupi Galeniku, a u javnosti se spekuliše da bi glavni konkurent na tenderu vršačkoj kompaniji mogao da bude grčki Alapis, koji je u Srbiji vlasnik Šumadijaleka. Još u maju je Miodrag Babić, predsednik UO Hemofarma i potpredsednik nemačke Štada grupe, vlasnika Hemofarma, kazao da je Štada zainteresovana za kupovinu Galenike.

„S obzirom na to da se već razgovaralo o novim ulaganjima, svakako da ćemo otkupiti dokumentaciju, pa ćemo analizirati celu situaciju. Štada već ima potvrdu opravdanosti opredeljenja da investira u srpsku privredu. Videćemo šta će stručnjaci koji će raditi analizu, sugerisati u vezi Galenike“, kazao je tada Babić.

Interes je Galeniku tada je potvrdio i Džon Georgakopulos, generalni direktor grčke kompanije Alapis koja je u Srbiju ušla pre dve godine, kupovinom Šumadijaleka. Georgakopulos je naveo da Alapis želi da bude jedan od glavnih konkurenata na tenderu i dodao da u kupovini Galenike vidi šansu da postave dobru bazu za proizvodnju u Srbiji i širenje na zapadnom Balkanu, ali i za izvoz u Rusiju.

Sindikat: Preniska cena

Sindikat zaposlenih u Galenici ima svoju procenu vrednosti i tvrdi da kompanija vredi bar duplo više od onoga što govore predstavnici države. Zoran Pantelić iz sindikata Nezavisnost Galenike kazao je u septembru da oni traže da Ministarstvo ekonomije obrazloži svoju računicu. “Cena od 200 miliona apsolutno je nerealna. Ona je preniska”, tvrdi Pantelić.

“Smatramo da još uvek nije vreme da se privatizacija sprovede, upravo iz razloga što se izgradnja nove fabrike privodi kraju i početkom sledeće godine biće puštena u pogon i ubeđeni smo da će time ‘Galenika’ mnogostruko više vredeti”, dodao je on.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

U julu i avgustu zabeleženo je smanjenje vrednosti indeksa od 0,9%, odnosno 0,1% respektivno, u odnosu na prethodni mesec, uz godišnji rast od 8,5%, odnosno 8% respektivno, dok je u septembru zabeležen porast vrednosti indeksa potrošačkih cena od 0,3% u odnosu na prethodni mesec, uz godišnji rast indeksa od 7,3%.

Pad vrednosti indeksa najlikvidnijih akcija Beogra-dske berze BELEX15 zausta-vljen je krajem marta 2009. godine, nakon čega dolazi do korekcije vrednosti na gore. Tokom trećeg kvartala 2009. godine indeks je zabeležio rast vrednosti od blizu 45% u odnosu na prethodni kvartal i sa 569 porastao na 826. Međutim, likvidnost je i dalje na niskom nivou. Vrednost prometa akcijama na Beogradskoj berzi za ceo treći kvartal manji je nego u prethodnom kvartalu i iznosio je 4,2 mld dinara, odnosno oko 70 miliona dnevno. Sa rastom cena akcija na berzi, povećao se i udeo u ukupnoj imovini fondova. Učešće akcija poraslo je sa 6,9%, na 8,5%, odnosno sa 406 na 560 miliona dinara, uglavnom kao posledica rasta cena akcija iz portfelja fondova. Ovakav trend, međutim, nije nastavljen i početkom četvrtog kvartala, koga karakterišu rast prometa, ali i pad vrednosti indeksa. Bez obzira na to, belex sentiment1 od avgusta 2009. ima vrednost preko 100.

Tekuću godinu karakteriše pad bruto domaćeg proizvoda (u 2008. godini rast BDP od 5,4%) i pad industrijske proizvodnje.

Nakon značajnog porasta vrednosti kursa evra tokom januara 2009. godine, dolazi do njegove stabilizacije na nivou od oko 93 dinara za evro. Tokom trećeg kvartala kurs evra u odnosu na dinar opao je 0,46% u odnosu na kraj prethodnog kvartala. Najveća vrednost kursa bila je 93,6, dok je najmanja vrednost iznosila 92,5. Najveći deo imovine pod uticajem kursa čine obveznice stare devizne štednje. Njihov udeo iznosi nešto ispod 25% ukupne imovine fondova.

NBS je smanjila refere-ntnu kamatnu stopu u avgustu sa 13% na 12%, na kom nivou je zadržana i u septembru. Krajem oktobra, referentna kamatna stopa je ponovo smanjena, na 11%, a početkom novembra na 10%. Sa prome-nama referentne kamatne stope, dolazi i do promena u nivou kamatnih stopa koje društva ostvaruju za sredstva položena na oročene depozite i sredstva na kastodi računima. Na dan 30.09.2009. godine na oročenim depozitima nalazi se 4,5% ukupne imovine, dok je na transakcionim računima 17,8%, što predstavlja smanjenje od blizu 10 procentnih poena u odnosu na jun 2009. godine, kao posledica većeg učešća fondova na aukciji trezorskih zapisa.

Početak 2009. godine odlikuje pojava novog finansijskog instrumenta, značajnog za dobrovoljne penzijske fondove. Reč je o trezorskim zapisima, koji u proseku nude veću kamatnu stopu od one koju društva dobijaju za sredstva na transakcionim računima, kao i manji nivo rizika ulaganja.

Pored tromesečnih i šestomesečnih, u trećem kvartalu država je otpočela emisiju jednogodišnjih trezorskih zapisa. Obavljene su četiri aukcije po stopi od 12,50% do 12,53%. U istom periodu izvršeno je dvanaest emisija tromesečnih zapisa po diskontnoj stopi od 14,31% (prva emisija) do 12% (poslednja emisija u kvartalu), kao i trinaest emisija šestomesečnih trezorskih zapisa po stopi od 13,99% (prva emisija) do 12,03% (poslednja emisija u kvartalu). Tokom trećeg kvartala došlo je do povećanja udela trezorskih zapisa u ukupnoj imovini fondova sa 34,1% na 43,5% u odnosu na prethodni kvartal.

Na kraju trećeg kvartala 2009. godine u nepokretnosti je ukupno uloženo 1,2% imovine fondova, te eventualne promene cena na tržištu nekretnina, pri aktuelnoj strukturi ulaganja, ne bi imale značajne posledice.

Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova je na kraju trećeg kvartala 2009. godine zabeležila rast od 12,4% u odnosu na kraj prethodnog kvartala, a u odnosu na isti period prethodne godine rast od 66%. Rast neto imovine većim delom je generisan uplatama penzijskih doprinosa, ali i porastom vrednosti ulaganja.

Prinos indeksa FONDex u odnosu na prethodni kvartal iznosio je blizu 5%. Vrednost indeksa je porasla sa 1.187 na 1.246. Rastu indeksa najviše je doprineo prihod od kamate2 na trezorske zapise i obveznice stare devizne štednje, s obzirom na visoko učešće ovih hartija u portfelju fondova. Rastu indeksa doprinelo je i pozitivno kretanje cena akcija na Beogradskoj berzi. Obzirom na njegovu stabilnu vrednost od oko 93 dinara za evro, kurs nije imao uticaj na kretanje indeksa.

Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova trenutno posluje devet društava za upravljanje koji upravljaju imovinom 10 dobrovoljnih penzijskih fondova, četiri kastodi banke, 113 fizičkih lica i pet banaka posrednika.

Prilikom kupovine i prodaje hartija od vrednosti društva za upravljanje trenutno sarađuju sa 17 brokerskih kuća.

Organizaciona mreža društava za upravljanje
Organizaciona mreža društava za upravljanje se u trećem kvartalu 2009. godine nije bitnije izmenila, tako da ona sada obuhvata 27 poslovnih jedinica, filijala i ekspozitura. Najveći broj ovih poslovnih jedinica pripada jednom društvu za upravljanje. Većina društava, za sada, ima samo centrale.

Na kraju trećeg kvartala 2009. godine, postoji pet banaka4, koje obavljaju usluge posredovanja, a koje su angažovane od strane šest društava za upravljanje. Pored toga, u toku trećeg kvartala 2009. godine, Narodna banka Srbije je izdala dodatne 2 dozvole fizičkim licima za obavljanje poslova informisanja o dobrovoljnim penzijskim fondovima, tako da ih sada ukupno ima 215, od kojih je 113 angažovano.

Na kraju trećeg kvartala, ukupan broj zaposlenih u društvima za upravljanje iznosi 188, što predstavlja pad od 5% u odnosu na prethodni kvartal. Većina zaposlenih angažovana je na poslovima prodaje i marketinga. Neto imovina svih fondova po zaposlenom je u stalnom porastu i na kraju trećeg kvartala 2009. godine iznosi oko 35,2 mln dinara, što je dvostruko više u odnosu na isti period prošle godine.

Naknade koje društva naplaćuju
Jačanje konkurencije na tržištu dovelo je do snižavanja visine naknade koja se naplaćuje prilikom uplate penzijskih doprinosa. Iako društva imaju mogućnost da naplate najviše 3% od vrednosti izvršenih uplata, u trećem kvartalu 2009. godine, na nivou industrije, prosek naplaćenih naknada je iznosio 2,52%.

Naknada za upravljanje fondom može se naplatiti u iznosu od najviše 2% godišnje od vrednosti imovine fonda. Ona se obračunava svakodnevno, a imovina fonda se umanjuje za obračunati iznos. To je trošak koji članovi, praktično, ne mogu da vide, ali koji direktno utiče na vrednost investicione jedinice. Sva društva za upravljanje naplaćuju ovu naknadu u visini zakonskog maksimuma.

Ukupan iznos naknada koje su društva naplatila u trećem kvartalu je 44,77 mln dinara. Kao i u prethodnom kvartalu, ukupan iznos naknada za upravljanje je veći od iznosa naknada prilikom uplate doprinosa. Naknade prilikom uplate doprinosa iznose ukupno 13,48 mln dinara, što predstavlja 30% od ukupno naplaćenih naknada, dok naknade za upravljanje iznose 31,27 mln dinara, odnosno 70%5 od naplaćenih naknada. Naknade za prenos računa (prema stvarnim troškovima prenosa) čine 0,02 mln dinara, ili odnosno 0,04% ukupnih naknada.

POSLOVANjE DOBROVOLjNIH PENZIJSKIH FONDOVA
U ovom periodu je ostvaren porast neto imovine u odnosu na prethodni kvartal od 12,4%, dok je u odnosu na isti period prethodne godine ostvaren rast od 66,3%.

Rast neto imovine najvećim delom je generisan neto uplatama6 članova, koje u trećem kvartalu iznose 419 miliona dinara. Ukupne uplate članova, po odbitku naknade pri uplati, iznose 522 miliona dinara, dok su isplate 103 miliona dinara. Pored neto uplata doprinosa, uticaj na porast neto imovine u odnosu na prethodni kvartal imao je i ostvareni prinos fondova. FONDex je, u trećem kvartalu, zabeležio porast svoje vrednosti za 4,94%, dok je prinos u 2009. godini 13,53%7.

Vrednost indeksa tržišne koncentracije u sektoru dobrovoljnih penzijskih fondova je u periodu od dve godine opala sa 10.000, koliko je iznosila kada je poslovao samo jedan fond, na 2.755. Pad indeksa je uslovljen pojavom novih fondova i porastom učešća fondova koji nisu preneli sredstva iz osiguranja. Snižavanje vrednosti pokazatelja ukazuje na jačanje konkurencije na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova, ali njegova vrednost, i pored toga, govori da je tržište i dalje visoko koncentrisano.

Prvi put, od početka rada fondova, došlo je do povećanja vrednosti ovog indeksa, sa 2.754 u prethodnom na 2.755 u ovom kvartalu, što se može objasniti porastom tržišnog učešća jednog fonda iz grupe velikih fondova u odnosu na ostale fondove u periodu jul-avgust. Od septembra ponovo dolazi do pada vrednosti indeksa HHI.

Struktura ukupne imovine fondova na kraju trećeg kvartala
U stranoj valuti, za sada samo u evrima, na kraju trećeg kvartala, nalazi se 2 milijarde dinara, odnosno 30% imovine, dok se u domaćoj valuti nalazi 4,6 mld dinara, odnosno 70% ukupne imovine. Imovinu u evrima najvećim delom čine obveznice stare devizne štednje.

Najveći udeo u ukupnoj imovini fondova imaju državne dužničke hartije od vrednosti sa 68,2%, od čega obveznice stare devizne štednje 24,6% i trezorski zapisi 43,5%, a zatim neoročena sredstva sa 17,8%. Slede ih akcije sa 8,5% i oročeni depoziti sa 4,5%.

U odnosu na prethodni kvartal, neznatno je izmenjena izloženost delova imovine fondova pojedinim vrstama tržišnog rizika.9 Procenat imovine izložen riziku promene cene iznosi 33%. Izloženost je povećana kod akcija, a smanjena kod obveznica stare devizne štednje, kao posledica većeg ulaganja u akcije i manjeg udela obveznica. Izloženost riziku promene cena nekretnina je niska, zbog malog udela nepokretnosti u ukupnoj imovini fondova. Valutnom riziku je izloženo oko 33% imovine fondova i ona je nepromenjena u odnosu na prethodni kvartal. Najveći deo imovine na koju neposredno utiče promena kursa čine obveznice stare devizne štednje. Najveći deo imovine, oko 73%, izložen je riziku promene visine kamatnih stopa. Najvećim delom rizik je prisutan kod obveznica stare devizne štednje, gde promena kamatne stope direktno utiče na promenu cene.

Obim trgovanja penzijskih fondova hartijama od vrednosti
Obim prometa dobrovoljnih penzijskih fondova u drugom i trećem kvartalu 2009. godine znatno je veći nego nego u prvom, i iznosi 3.751, odnosno 4.522 mln dinara, respektivno. Ovi visoki iznosi su posledica učestalih emisija tromesečnih i šestomesečnih trezorskih zapisa Republike Srbije, ali i uključivanja novog podatka o dospeću HoV. Kupovina trezorskih zapisa u kupovini HoV učestvuje sa 96%.

Obim prometa DPF na Beogradskoj berzi od početka godine prati trend pada, ali su fondovi, ipak, ponovo bili na strani tražnje. Odnos kupovine prema prodaji HoV je 1,5, što je posledica pojave trezorskih zapisa. Učešće dobrovoljnih penzijskih fondova u prometu na berzi u trećem kvartalu iznosi oko 2,25%.

Ukupan promet na Beogradskoj berzi smanjen je oko 25% u trećem, u odnosu na drugi kvartal. Promet akcijama smanjen je oko 20%, a obveznicama stare devizne štednje oko 35%. Broj obavljenih transakcija ostao je nepromenjen.

Broj i struktura korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova
Na kraju trećeg kvartala 2009. godine, u fazi aktivne akumulacije – faza članstva u kojoj se doprinosi uplaćuju u fond – nalazi se ukupno 164.025 korisnika10, odnosno za 0,9% više nego na kraju prethodnog kvartala. Oni ukupno imaju 214.390 sklopljenih ugovora o članstvu11 u dobrovoljnim penzijskim fondovima, što je povećanje od oko 1,5% u odnosu na prethodni kvartal. Istovremeno, osam korisnika, odnosno 12 ugovora o članstvu, koji se nalaze se u fazi povlačenja sredstava primaju programirane isplate. Svi podaci u daljem tekstu ovog odeljka, osim ako nije drugačije naznačeno, odnose se samo na korisnike u fazi aktivne akumulacije.

U toku ovog kvartala, dobrovoljni penzijski fondovi su stekli 3.133 nova korisnika, dok je 1.652 korisnika povuklo sva sredstva sa individualnih računa, čime je prestalo njihovo članstvo.

Vrednosti investicionih jedinica
Vrednosti investicionih jedinica svih dobrovoljnih penzijskih fondova beleže porast vrednosti i u trećem kvartalu 2009. godine. Negativna kretanja na Beogradskoj berzi su se zaustavila u martu 2009. i počela da beleže rast vrednosti. Indeks najlikvidnijih akcija BELEX15 dostigao je svoju maksimalnu vrednost u poslednjih godinu dana. Ovakvo kretanje cena akcija na berzi povoljno utiče na vrednost investicione jedinice, međutim, imajući u vidu udeo akcija u strukturi imovine fondova, navedene promene nisu u velikoj meri uticale na povećanje vrednosti investicione jedinice. U istom periodu dinar je ojačao za 0,46%. Vrednost evra prema dinaru je sa 93,44 na početku pala na 93,01 na kraju perioda što negativno utiče na rast aktive izražene u stranoj valuti. FONDex, prosečna ponderisana vrednost investicionih jedinica svih fondova, zabeležio je porast svoje vrednosti za 5% i dostigao najveću istorijsku vrednost.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

(Zatvori)

Kako je na današnjoj (10. decembar 2009. godine) konferenciji za medijie rekao Zoran Popović, direktor "Triglav Kopaonika", nova firma biće odnovana sredinom 2010. godine, a kao razlog naveo je potencijal razvoja životnog osiguranja u Srbiji, koje sada nije dovoljno zastupljeno.

Govoreći o rezultatima Zoran Popović je rekao da je "Triglav Kopaonik" u prvih devet meseci 2009. godine imao tržišno učešće od 3,3% i premiju od 1,34 milijardi dinara sa rastom od 4,5% u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Očekivanja te kompanije su da kraja godine ostvari učešće od 3,5% uz premiju od 1,88 milijardi dinara i oko 550 miliona dinara rešenih i isplaćenih šteta.

- Za 2010. planiramo premiju od 1,94 milijardi dinara sa rastom između 7% i 8% i planiramo da uzmemo učešće na tržištu 4% - naveo je Popović.

On je najavio i poboljšanje strukture portfolija, kao i uvođenje novih proizvoda kao što su putna asistencija, osiguranje odgovornosti, kao i lepeza proizvoda iz životnog osiguranja i investiciono osiguranje.

"Triglav Grupa" posluje na sektorima osiguranja, upravljanja imovinom i bankarstva. Primarna delatnost joj je osiguranje koje donosi 80% ukupnog prihoda. "Grupa Triglav" ima devet osiguravajućih društava, u svim zemljama bivše Jugoslavije, kao i u Češkoj i Slovačkoj.

U avgustu 2009. godine bonitetna kuća "Standard&Poors`s" Rating service" je "Grupi Triglav" dodelila bonitetnu ocenu A sa stabilnom srednjoročnom prognozom.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Građani ne treba da nasedaju na oglase u kojima im se nudi da za 800 evra ustupe svoje pravo na besplatne akcije, jer su takve ponude mešetarske, rekao je pre samo tri meseca Nebojša Ćirić, državni sekretar Ministarstva ekonomije. Međutim, istima je sada omogućen šestomesečni prostor da legalno otkupljuju akcije NIS-a van Berze.

U Agenciji za privatizaciju objašnjavaju da su zakonski rokovi razlog što će građani dobiti akcije NIS-a pre nego što se one nađu na transparentnom, berzanskom tržištu.

Vlada najavljuje da će 4,8 miliona građana dobiti besplatne akcije u januaru i da će sve dok NIS ne izađe na Berzu njima moći da se trguje putem kupoprodajnog ugovora. Boris Majstorović iz Agencije za privatizaciju smatra da bi bilo bolje da su građani dobili akcije kada NIS izađe na Berzu, ali podseća da je već probijen rok za besplatnu podelu.

“Prosto, moralo se ljudima podeliti ono što im prema zakonu pripada. Od 6. januara svaki građanin će posedovati svoje akcije i ni država ni bilo ko ne može da utiče na to da li će neko fizičko lice zadržati te akcije i sačekati da se uključe na trgovanje na Berzi ili će ih prodati za pet dinara ili pet hiljada dinara nekom pravnom ili fizičkom licu”, kaže on.

Svako trgovanje mimo organizovanog berzanskog tržišta predstavlja prostor za mešetarenje, smatra glavni broker Sinteza invest grupe Nenad Gujaničić. Zbog toga je takva trgovina omogućena samo za zatvorena akcionarska društva koja imaju manje od 100 akcionara, što od januara svakako ne važi za NIS.

“Zatvorena akcionarska društva kod nas u praksi, a to je po zakonu, imaju manje od 100 akcionara i zato tim akcijama može da se trguje mimo nekog organizovanog tržišta iz prostog razloga što je to mali broj članova. Svim drugim društvima, koja treba da budu otvorena odnosno da imaju više od 100 akcionara, naročito ako su u pitanju hiljade ili milioni njih, je predviđena trgovina javnim putem, putem organizovanog tržišta odnosno berze kako bi se izbegle manipulacije koje mogu nastati kada ad ima tako veliki broj članova”, objašnjava on.

Branko Pavlović, nekadašnji predsednik Agencije za privatizaciju, ne očekuje da će se neko okoristiti u periodu koji je vlast ostavila za privatne transakcije. “Nije tehnički moguće overiti 4,8 miliona ugovora u šest ili sedam meseci. Drugo i najvažnije, predmet transakcije je beznačajan – 2,5 hiljade dinara. Ta cifra nominalne vrednosti akcije ne može da izdrži transakcione troškove. Praktično, dok NIS bude zatvoreno akcionarsko društvo trgovanja neće ni biti iako formalno pravno gledano ono nije nemoguće”, smatra Pavlović.

Nedovoljno organizovana besplatna podela akcija je u nekim zemljama istočne Evrope dovela do toga da se vlasništvo koncentrisalo u rukama malobrojnih. U Hrvatskoj na primer akcije nisu besplatno deljene već je građanima dato pravo preče kupovine. Tako je nastala afera “torbara” koji su po sistemu “od vrata do vrata” za novčanu naknadu preuzimali deonioce od neinformisanih građana, podseća hrvatski ekonomski analitičar Dražen Kalodera.

„I to ne mora biti loše ako je on hteo od tog preduzeća napraviti dobru firmu, ali je tragično ako umesto investitora dođu grupe špekulanata i probisveta. Ove deonice gde je državno vlasništvo pretvoreno u privatno za zaposlene i građane, one su specifične i mogu biti pod određenim restrikcijama. To znači da se ne mogu prodati, da ne može ovo, da ne može ono, dok ljudi ne shvate šta imaju u rukama”, objašnjava on.

Akcije NIS-a naći će se na Beogradskoj berzi najranije u junu kada bi njihovu realnu vrednost trebalo da odredi tržište. Međutim, oni koji bi od građana u međuvremenu mogli da otkupe značajan broj akcija imali bi moć da berzanskim špekulacijama utiču na podizanje odnosno spuštanje vrednosti akcija.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)