„Poslovanje i rad Hipo banke u Srbiji definisano je strogim uslovima poslovanja banaka koje propisuje Narodna banka Srbije, i po tome se ta banka ne razlikuje od drugih banaka čije se matice nalaze u drugim državama“, rekao je Čupić.

Hipo Alpe-Adrija-banka ove godine uspešno realizuje, a u mnogim segmentima i prebacuje zacrtane poslovne planove, rekao je Čupić i dodao da poslovanje i rad matičnih banaka, čije je sedište u inostranstvu ima uticaj na definisanje poslovnih politika regionalnih članica, "ali nema direktne posledice u poslovanju sa klijentima".

U centrali banke već nekoliko puta naglašeno je da Srbija predstavlja jedno od ključnih tržišta za Hipo Grupe Alpe Adria, rekao je Čupić.

Kako je ovim povodom saopštila Narodna banka Srbije, ta banka "kao i ostale banke prisutne na tržištu Republike Srbije, posluje kao posebno pravno lice, sa sopstvenim kapitalom, koji joj omogućuje da nesmetano izvršava sve svoje obaveze prema poveriocima".

"Banka je visoko solventna (sa pokazateljem adekvatnosti kapitala od 26,94 odsto, što je više od 3,5 puta iznad međunarodno određenog minimuma od osam procenata, odnosno više od dva puta iznad minimuma propisanog u Republici Srbiji od 12 odsto), kao i visoko likvidna (propisani pokazatelj likvidnosti trenutno iznosi 1,67 i u kontinuitetu je znatno iznad propisanog minimuma od jedan)", navodi NBS.

Ta banka, kažu u NBS, "pored navedenog, ispunjava i sve ostale propisane pokazatelje poslovanja i u toku ove, kao i prethodne godine, posluje profitabilno, zadržavajući profit u Srbiji kao podršku daljem rastu njenih aktivnosti".

Dinkić: Štedni ulozi bezbedni

Jelašić: Podržavamo preuzimanje Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić pozdravio je odluku austrijske države da preuzme Hipo Alpe Adrija Grupu, ističući da je to dobar znak ne samo za stabilnost bankarskog sektora u Austriji, već i u Srbiji. "To je dokaz da ako se radi o važnim bankama, država je spremna da vodi brigu o njima i da ih podrži", izjavio je Jelašić. Mi to, svakako, podržavamo i u toku smo sa svim fazama pregovora sa tim u vezi, istakao je guverner.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da štediše, odnosno klijenti Hipo Alpe-Adria banke, ne treba da brinu za svoje novčane uloge. "Ono što je najvažnije za štediše, privredu i komitente banke je da ne treba da brinu jer je banka promenila samo formu i prešla iz privatnog u državno vlasništvo", rekao je Dinkić.

On je istakao da veruje da je reč o privremenom rešenju i da će austrijska vlada brzo tu banku prodati nekoj od postojećih austrijskih banaka. "Austrijska vlada je sada ubrizgala kapital u banku i ja verujem da će oni tu banku da prodaju", rekao je Dinkić.

On je dodao da glasine bankarskim krugovima kažu da će Erste banka preuzeti Hipo Alpe-Adria banku. On kaže da štediše ne treba da brinu jer se ništa nije desilo sa bankom osim što je došlo do promene vlasničkih odnosa.

Ministarka finansija Diana Dragutinović smatra da prelazak Hipo Alpe Adrija banke u većinsko vlašništvo države Austrije neće proizvesti nikakve posledice po štediše u Srbiji. "Ne bi trebalo (prelaženje banke u državno vlasništvo) da proizvede nikakve posledice po štediše u Srbiji zato što su sve banke koje posluju ovde domaće banke, bez obzira u čijim se rukama nalazile, i one su regulisane domaćim zakonodavstvom", kazala je ona.

Erste demantuje interes za Hipo

Bankarska Erste Grupa demantovala je spekulacije u medijima da namerava da preuzme austrijsku Hipo Alpe Adrija Grupu, umesto države Austrije, navodeći da je jedina povezanost sa tom bankom to što će joj obezbediti 500 miliona evra likvidnih sredstava.

Reagujući na izjavu ministra ekonomije Mlađana Dinkića, koji je rekao da "glasine u bankarskim krugovima kažu da će Erste banka preuzeti Hipo Alpe-Adria banku", u zvaničnom saopštenju se ističe da je "jedina povezanost Erste Grupe sa austrijskom Hipo Grupom, čije je preuzimanje najavila država Austrija, ta što je Erste jedna od četiri banke koje će zajedno obezbediti 500 miliona evra likvidnosti za Hipo Grupu".

Za ta sredstva garantovaće austrijska država, kažu u Erste banci. "Trenutna situacija je takva da je država Austrija najavila da će preuzeti 100 odsto kapitala u Hipo banci, tako da nije u pitanju akvizicija (preuzimenje od strane druge banke). U ovom trenutku ništa nije na prodaju tako da nema potrebe ni za komentarisanjem", navedeno je u saopštenju Erste banke.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Generalno posmatrano, najveći deo odobrenih kredita građanima u Srbiji prate sledeći rizici: promena kursa, rast indeksa cena, promene evropskih kamatnih stopa i promena marži poslovnih banaka.

Promena kursa evra prema dinaru je svoj značaj i uticaj na otplatu kredita najbolje pokazala krajem prošle i početkom ove godine. Pad vrednosti dinara za oko 25% je u istoj meri uticao na povećanje mesečnih rata u dinarima. Poslednja kretanja kursa su takođe uticala na mesečne rate za otplatu kredita, ovog puta u značajno manjoj meri. Najveći problem koji imaju korisnici kredita indeksiranih u evrima je neusklađenost promena mesečnih primanja sa promenom visine rate za otplatu kredita. Zbog toga se dešavalo da građani, koji su izdvajali 30% svojih mesečnih primanja,za otplatu rate kredita, dođu u situaciju da im mesečna rata zbog promena kursa poraste na gotovo 40% mesečnih primanja. Ovakve promene su bile među onima koje su najdrastičnije uticale na povećanje neredovnih otplata kredita.

U 2010. godini se, ukoliko ne dođe do drastičnih problema u ekonomiji, ne očekuju značajnije promene kursa dinara prema evru. Prognoze istraživačkih centara pojedinih banaka govore da će se kurs najverovatnije kretati između 92 i 98 dinara za jedan evro u narednoj godini. Sigurno je da će sezonskih oscilacija biti, tako da se viši kurs može očekivati početkom naredne godine, a niži kurs evra tokom letnjih meseci, i u tim periodima su moguće oscilacije koje bi izašle van gore navedenog raspona. Ukoliko bi ipak došlo do značajnijih promena kursa, to po pravilu vuče ostale gore navedene rizike i značajno pogoršava dužničko kreditne odnose građana i poslovnih banaka, tako da promena kursa ostaje najveći rizik za otplatu odobrenih kredita građanima.

Ne manje bitan rizik za otplatu odobrenih kredita je i promena evropske međubankarske kamatne stope – EURIBOR. Krajem prošle i početkom ove godine su uticaj stranih referentnih kamatnih stopa najviše osetili građani zaduženi po kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, koji su zavisni od kretanje LIBOR-a. Danas je situacija nešto drugačija, jer je Narodna banka Srbije u dogovoru sa poslovnim bankama omogućila građanima da reindeksiraju svoje kredite iz švajcarskih franaka u evre. Zbog toga je sada daleko značajnije kretanje EURIBOR kamatne stope za korisnike kredita.

Kretanje EURIBOR-a će najvećim delom zavisiti od oporavka evropske privrede. Obzirom da se u 2010. godini očekuje izlazak iz recesije, za očekivati je i blago pomeranje EURIBOR-a naviše. Ovaj uticaj u 2010. godini neće imati značajnije posledice u vidu promena visine rate korisnika kredita, ali se u narednim godinama on može pokazati kao bitan, posebno za korisnike kredita koji su se početkom 2009. godine zaduživali kreditima indeksiranim u evrima sa visokim bankarskim maržama. Njima bi i trenutno visoke kamatne stope, zbog visokih bankarskih marži, mogle postati još više, ali ovog puta zbog promene EURIBOR-a.

Npr. promena kamatne stope EURIBOR sa 1% na 3%, što se može očekivati u narednih par godina, bi uticala na promenu visine mesečne rate za kredit za oko 5%.

Sličan uticaj kao i EURIBOR ima i rast indeksa cena na malo, koji se koristi kao indikator za promenu kamatnih stopa na dinarske kredite. Zavisno od toga, kako poslovna banka u ugovoru definiše uticaj ovog indikatora na kamatnu stopu, moglo bi se desiti da kamatne stope na kredite ove vrste budu povećane za nekoliko procenata svake godine. Imajući u vidu da se u narednoj godini očekuje ekspanzivna politika Narodne banke Srbije u pravcu povećanja dinarskih kredita građanima, preporučujemo da se do detalja raspitate o tome od čega zavisi kretanje kamate na dinarske kredite kod službenika poslovne banke.

Promena marži poslovnih banaka je faktor koji zavisi isključivo od poslovne banke koja Vam odobrava kredit. Zbog toga je jako važno pri uzimanju kredita saznati pod kojim uslovima se ona može menjati. Jedan od najčešće pominjanih razloga je „povećanje rizika zemlje“. Ovaj faktor je vrlo širok i često može biti zloupotrebljen od strane poslovnih banaka. Poseban značaj poslovne marže bi mogle dobiti baš u 2010. godini, jer se u proteklom periodu, sa tendencijom nastavka takvog trenda, povećao broj građana koji neredovno otplaćuju svoje kredite. Iz tog razloga poslovne banke često podižu svoje marže, kako bi pokrile gubitke koji se stvaraju zbog nepotpune naplate kredita. Ipak, ovakva politika se uglavnom primenjuje na nove, a ne već odobrene kredite.

KAKO SE ZAŠTITITI OD RIZIKA
Na kraju, tu su i neke mogućnosti za građane da se odbrane od prethodno navedenih opasnosti.
Prvi i uvek aktuelni savet je: Detaljno se raspitajte oko uslova kredita. Nije dovoljno znati samo kamatnu stopu, vrlo je važno saznati i od čega zavisi da li će se ona promeniti, ali i u kojim intervalima banka vrši revidiranje i promenu kamatnih stopa.

Izbegavajte maksimalna zaduženja po osnovu svoje kreditne sposobnosti. Iako imate mogućnost da se zadužite do 30% svojih mesečnih primanja, preporučljivo je da to ne koristite maksimalno. Naime, promene koje se mogu desiti u narednom periodu mogu uticati na to da se procenat odvajanja za otplatu mesečnih rata značajno poveća i da dođete u situaciju da niste u mogućnosti da otplaćujete kreditna zaduženja.

adužujte se u valuti u kojoj imate i mesečna primanja Iskustva, ne samo korisnika kredita u Srbiji, već i u okruženju, pokazuju da iako su nešto veće kamate na kredite indeksirane u domaćoj valuti, kod ovih kredita je mnogo manja neusklađenost promene mesečnih primanja sa promenom mesečne rate kredita.

Preferirajte kredite sa fiksnom kamatnom stopom. Što je duži period otplate kredita, to su veći i rizici za promenu uslova kreditiranja. Zbog toga je preporučljivo da se, kada god je to moguće, zadužujete u kreditima sa fiksnom kamatnom stopom. Krediti sa fiksnom kamatnom stopom su uvek nešto skuplji od kredita sa promenljivom, ali kod njih je rizik od promene uslova sveden na minimum. Vrlo je važno da imate u vidu da ovakvi krediti ne smanjuju rizik od promene kursa, već isključivo od promene kamatne stope i bankarske marže. Zbog toga bi sa stanovišta rizičnosti „idealan kredit“ bio dinarski kredit sa fiksnom kamatnom stopom.

Refinansirajte kredit. Ukoliko dolazite u situaciju da otplata mesečne rate postaje prevelik teret za vaš budžet, možete pokušati da refinansirate kredit. Refinansiranje, iako košta korisnika kredita, može doneti značajne olakšice, prvenstveno u pogledu povećanja roka otplate i smanjenja mesečne rate za otplatu kredita.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Jelašić je istakao da se kurs slobodno formira na Međubankarskom deviznom tržištu na osnovu ponude i tražnje, a centralna banka može samo da preuzme odgovornost da ne bude prevelikih dnevnih fluktuacija. Guverner je naglasio da slabljenje dinara 4. decembra nije bilo najveće u ovoj godini, već čak deveto po veličini, pošto su depresijacije prvih meseci ove godine bile mnogo veće.

Dinar sutra slabiji za 0,04 odsto Dinar će sutra oslabiti prema evru za 0,04 odsto i zvanični srednji kurs biće 95,9742 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro će vredeti oko četiri pare više nego danas, kada je kurs bio 95,9315 dinara za evro. Dinar je ove godine najslabiji bio 7. decembra, kada je kurs bio 96,57 dinara za evro, a najjači je bio prvog radnog dana u godini, 5. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 89,54 dinara za evro. NBS je 4. decembra, prvi put posle devet meseci intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 42 miliona evra, a od početka godine prodala je ukupno 593,4 miliona evra, od čega 376,3 miliona evra u januaru i 175,1 milion evra u februaru.

Kurs je odraz stanja u ekonomiji određene zemlje, tako da ne može biti stabilnog kursa bez stabilne ekonomije, rekao je guverner NBS i dodao da je u zemljama sa plivajućim kursom on jedan od glavnih amortizera u vremenima krize. Jelašić je kazao i da fiksni kurs nije dobra ideja, ocenjujući da se ne može preći na fiksni kurs, a da sve ostalo ostane isto, odnosno, da se ne promene plate i penzije.

"Uvođenje fiksnog kursa u Srbiji nije dobra ideja i grdno se varaju svi koji misle da će sve ostati isto ako se promeni režim deviznog kursa", ocenio je guverner NBS.

"NBS je svesna šta za privredu znače kursne razlike - bilo pozitivne ili negativne, ali se samo na osnovu njih neće promeniti situacija u firmi", kazao je Jelašić i preporučio privrednicima da prave bilanse koji neće biti ugroženi kursnim razlikama, onako kako to čine banke.

Jelašić je potvrdio da NBS "može i hoće" da preuzme odgovornost za sprečavanje prevelikih dnevnih ocijalacija deviznog kursa, navodeći da je dinar u decembru, u danu kadje imao najnižu vrednost, bio slabiji svega 0,23 odsto nego 28. januara ove godine, kad je imao rekorni pad u odnosu na evro.

Promenljivi kurs je, prema njegovim rečima, bio ključni faktor za očuvanje makroekonomske stabilnisti u zemlji zbog čega je Srbija imala manji pad bruto društvenog proizvoda u vreme ekonomske krize nego druge zemlje gde je kurs fiksni.

Sa druge strane, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin kaže da privreda „od NBS ne očekuje da zakuje vrednost deviznog kursa na bilo kom nivou, već smo želeli da sa guvernerom i predstavnicima Vlade razgovaramo o tome da oscilacije dinara ne budu tako velike“.

„Domaća valuta je u poslednjoj nedelji novembra i početkom decembra pala za 2,3 odsto i to je izazvalo veliku zabrinutost privrednika da se ne ponovi scenario s kraja prošle godine kada je i uz veliku intervenciju centralne banke evro ipak, ’divljao’”, kaže on.

Bugarin navodi i da je „ogroman broj firmi zbog toga ubeležio velike gubitke, a ako se to ponovi i ovog decembra, a znamo da je država za sledeću godinu pripremila nastavak subvencionisanja privrede, kako će preduzeća izaći pred banke i zatražiti kredite ako imaju negativne bilanse“.

Dinar se u više navrata tokom ove godine “klizao”, poslednja veća oscilacija bila je deveta po redu od januara. Evro je najviše jačao početkom godine, kada je za manje od mesec dana skočio za oko sedam dinara. Tako je 5. januara vredeo 89,81 dinara, a 28. janaura 96,62 dinara, što je bila i njegova najveća vrednost u ovoj godini.

„Privreda je zbog obaranja dinara izgubila oko 18 milijardi dinara i razumljivo je što su privrednici nezadovoljni. Ali, ako smo se odlučili za plivajući kurs, onda moramo da računamo i na to da on ide i gore i dole“, kaže ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije.

Pad kursa, po rečima Nikolića, najviše smeta preduzećima koji imaju dugove, a skoro svaka firma se zadužila da bi investirala. Naravno, ovakva situacija ima i drugu stranu medalje. Slab dinar odgovara izvoznicima jer im je izvoz konkuretniji. Fleksibilan kurs služi da bi se prilagođavali promenama. Ako neko od nadležnih kaže da devizni kurs neće prelaziti određeni nivo, automatski podstiče špekulativne akcije sa dinarom.

PKS traži stabilan i predvidiv kurs

„Privreda Srbije ne traži fiksni, već stabilan i predvidiv kurs“, kaže direktor Centra za informisanje Privredne komore Srbije Ivan Jakšić i dodaje da PKS nije zvanično dobila obaveštenje od guvernera Radovana Jelašića da ne želi sastanak ako bi on za temu imao fiksni kurs, već da je to saznala iz medija.

Privrednici i ne traže fiksni kurs, već smatraju da je NBS zakasnila sa reagovanjem i dozvolila veliki pad dinara pri kraju godine, što može da se negativno odrazi na poslovne bilanse preduzeća i žele da se to ubuduće spreči, rekao je on.

"Želimo da ukažemo na štetne posledice visokih oscilacija kursa, upravo iz prošlogodišnjeg iskustva u istom periodu, kada je ceh velike depresijacije dinara platila srpska privreda", ukazao je Jakšić.

Privrednici traže predvidiv privredni ambijent, a od NBS, koja ima sve raspoložive instrumente, očekuju da blagovremeno reaguje u odbrani dinara, u poslednjem slučaju zakasnila je dva dana, rekao je on.

Prema Jakšićevim rečima, dobro je što se kurs trenutno stabilizovao, ali nije dobro da guverner sa predstavnicima privrede razgovara putem medija, već je neophodan kontinuirani dijalog, ne samo na ovu temu, već i o ostalim privrednim aktuelnostima.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

On je napomenuo da je time uspostavljeno većinsko državno vlasništvo, jer je državnom paketu pridodato 22% kapitala koji je bio u vlasništvu Grada Novog Sada. U vlasničkoj strukturi Novosadskog sajma, kako je rekao Vasić, 24% kapitala je vlasništvo kompanija, a 11% malih akcionara.

- Samim tim, Novosadski sajam po ugledu na nemačke i austrijske sajmove, ima u sebi pomireno državno i privatno vlasništvo, što smatramo da je najbolji model za ovakve kuće. To podrazumeva podršku države, regije i grada u našim aktivnostima, kao i pozitivan pritisak kompanija da je neophodno sve raditi transparentno u skladu sa zakonskim normama i poštujući logiku profita - zaključio je Vasić.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

Maksimalnih 12 odsto u kontinuiranoj trgovini pala je cena Pupin telekoma [PTLK], na 262 dinara za akciju, uz skroman promet.

Gotovo devet procenata pojevtinila je povlašćena akcija Komercijalne banke [KMBNPB], cena Laste [LSTA] smanjena je sedam i po a Metals banke [MTBN] malo više od sedam odsto.

Komercijalna banka [KMBN] je na vrednosti izgubila gotovo četiri procenta i spustila se na 27.886 dinara. Tom hartijom se trgovalo za 12,43 miliona dinara.

Dobitnike predvode Čačanksa [ČNB] i Kredi banka [CYBN] rastom od gotovo 20 odnosno više od 14 odsto, Telefonija [TLFN] je poskupela gotovo devet procenata, BIP [BIPB] pet a Sojaprotein [SJPT], sa A Listinha, nepuna dva procenta.

Veći prometi na kontinuiranom segmentu, osim u trgovini akcijama Komercijalne banke, ostavreni su sa AIK bankom [AIKB], od 3,27 miliona dinara, i Agrobankom [AGBN], od 2,25 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet je realizovan akcijama Betonjerke [BTNS], od 1,68 miliona dinara, po stabilnoj ceni od 5.280 dinara.

Učešće stranih investitora bilo je gotovo 48 odsto u ukupnoj i 54 u trgovini akcijama, koliko je bilo i u kupovini i u prodaji akcija.

Ubedljivo najaktivniji broker bio je KBC Sekjuritis koji je udelom od nepuna tri procenta u broju transakcija pokrio nešto više od 35 odsto vrednosti prometa.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Hypo Alpe Adria a.d. Beograd, kao i ostale banke prisutne na tržištu Republike Srbije, posluje kao posebno pravno lice, sa sopstvenim kapitalom, koji joj omogućuje da nesmetano izvršava sve svoje obaveze prema poveriocima. Banka je visoko solventna (sa pokazateljem adekvatnosti kapitala od 26,94%, što je više od 3,5 puta iznad međunarodno određenog minimuma od 8%, odnosno više od 2 puta iznad minimuma propisanog u Republici Srbiji od 12%), kao i visoko likvidna (propisani pokazatelj likvidnosti trenutno iznosi 1,67 i u kontinuitetu je znatno iznad propisanog minimuma od 1). Banka, pored navedenog, ispunjava i sve ostale propisane pokazatelje poslovanja i u toku ove, kao i prethodne godine, posluje profitabilno, zadržavajući profit u Srbiji kao podršku daljem rastu njenih aktivnosti.
 
NBS je informisana da je na završenoj sednici  Skupštine akcionara HGAA postignut dogovor po kome je Republika Austrija postala vlasnik ove grupe. Činjenica da je Republika Austrija postala vlasnik HGAA potvrđuje sistemski značaj koji ova grupa ima u Austriji i spremnost države da je podrži u celini, što će stabilizovati poslovanje ove banke, kao i doprineti daljem očuvanju stabilnosti i razvoju njenih banaka kćeri, uključujući i banku u Srbiji.

Kabinet guvernera

Izvor: www.nbs.rs

(Zatvori)

"Stvar sa strateškim partnerstvom sa ’Turkiš erlajnsom’ se zahuktava, i vrlo je blizu trenutak kada ćemo mi iz Jata potpunu komunikaciju sa "Turkiš erlajnsom“ prepustiti vlasniku kapitala, odnosno državi, jer smo mi već postali objekat transakcije, a ne onaj ko to treba da vodi", precizirao je Radovanović.

On je istakao da bi dobar model strateškog partnerstva mogao da bude po ugledu na Fijat i Zastavu, odnosno da "Turkiš erlajns" i vlada budu vlasnici nacionalnog avioprevoznika, napominjući da će to biti utvrđeno tokom pregovora.

Radovanović je naveo da je bilo još zainteresovanih za strateško partnerstvo sa Jatom, kao što su Marfin grupa sa Kipra i Etihad ervejz iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali se najdalje i najkonkretnije u razgovorima otišlo sa "Turkiš erlajnsom" i "99 odsto daljih koraka u tom pravcu je na vladi".

On je rekao da će Jat ovu godinu završiti sa gubitkom od oko 15 miliona evra, što je niže od prvobitno prognoziranih 20 do 25 miliona evra i duplo manje od gubitka u prethodnoj godini.

"To, naravno, nije sjajno, ali je bolje nego što smo se nadali. 'Jat ervejz', kao i većina avioprevoznika u svetu, ove godine ima gubitke. 'Turkiš elajns' jedan je od retkih koji je zabeležio profit u 2008. i 2009. godini", naglasio je Radovanović.

Povodom očekivanog dolaska većeg broja "lou kost" kompanija u Srbiju, posle ukidanja viza, Radovanović je rekao da one ne mogu ugroziti poslovanje Jata, pošto pravu konkurenciju predstavljaju velike aviokompanije.

Direktor Jata je naveo da ta kompanija u ovoj godini očekuje oko 1,1 miliona putnika, ukoliko se ostvare planirani rezultati od promotivnih letova u evropske gradove, napominjući da je već 1. decembra dostignuta cifra od milion prevezenih putnika u ovoj godini.

Radovanović je istakao da, kako stvari stoje u ovom trenutku, planove za narednu godinu od 1,5 miliona putnika neće biti lako ostvariti, a "jedan od razloga je što je Jat, kao javno preduzeće, istovremeno i na tržištu i uz to mora da vodi konzervativnu poslovnu politiku".

"Mi smo jedno od retkih javnih preduzeća koje je na tržištu, tako da nam ta dvostrukost otežava položaj, mi ne možemo kao neka druga javna preduzeća da tražimo od države da nam se podignu cene i onda na taj način da pokrivamo gubitke", ukazao je on.

"Mi moramo da krešemo troškove, da dižemo promet i istovremeno da spuštamo cene, a u celoj toj situaciji nas, kao javno preduzeće opterećuju i postojeće procedure. Zakoni i procedure se apsolutno moraju poštovati, ali je činjenica da nas usporavaju", naveo je Radovanović, podsetivši da je projekat za taksi usluge putnicima Jata odložen zbog žalbi u postupku javne nabavke.

"Avioni koji lete su super bezbedni, i mi u Jatu se ponosimo činjenicom da smo, kada je reč o pitanjima sigurnosti i bezbednosti, u samom svetskom vrhu, o čemu svedoče svi potrebni međunarodni sertifikati, i rigorozne međunarodne kontrole koje uvek prolazimo bez ijedne neusaglašenosti sa strogim propisanim međunarodnim standardima", kaže direktor Jata.

"Međutim, ako nešto na avionu nedostaje, onda on mora da bude prizemljen. Da bi se otklonili nedostaci potreban je radni materijal, a za to je potreban novac", objasnio je on. Radovanović je najavio da će u narednoj godini Jat uvesti sopstveno linijsko održavanje aviona, čime će u 2010. godini biti ostvarena ušteda od tri miliona evra.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Na taj način će se ispitati tržište da bi se nakon što se utvrdi da li ima zainteresovanih potencijalnih kupaca raspisati obavezujući tender. Najavljeno je da obavezujući tender neće biti pre januara 2010. godine za kada je planirano da se završi fabrika farmaceutskih proizvoda u čiju izgradnju je uloženo 60 miliona evra. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja je naveo i da će se odustati od tendera ako se ne dobiju povoljne ponude.

Kompanija Galenika predstavlja srpski brend sa 65 godina dugom tradicijom i zajedno sa vršačkim Hemofarmom čini okosnicu farmaceutske industrije. Direktor Galenike Nenad Ognjenović nedavno je izjavio je da ako dođe do privatizaciju firme, on očekuje da se "zadrži isti broj zaposlenih i još više poveća produktivnost i izvoz preduzeća". Prema njegovim rečima, Galenika je započela velike investicije, od kojih je najveće ulaganje u fabriku čvrstih farmaceutskih preparata.

Kapacitet ove fabrike biće dve milijarde tableta i 100 miliona kapsula godišnje, i njenom izgradnjom će se udvostručiti kapaciteti. Započeta su i ulaganja u Centar kontrole kvaliteta i u Institutut za istraživanje i razvoj kao i novog magacina za skladištenje sirovina i pakovanja, a ukupna vrednost ovih investicija procenjena je na oko 15,5 miliona evra.

Galenika poseduje zavidnu imovinu - upravnu zgradu i pogone, Institut za razvoj i kontrolu kvaliteta, nekoliko lokala u zemlji , pogon u Dusanovoj ulici u Beogradu za proizvodnju dentala, oko 40 hektara zemlje u svom vlasništvu kao i nekoliko predstavništava u inostranstvu.

Malo je poznato da je i Galenika u Crnoj Gori osnovala preduzeće sa mešovitim kapitalom gde je vlasnik 75 odsto republika Srbija, a 25 odsto kapitala vlada Crne Gore. Reč je o fabrici cefalosporina koja se nalazi u Podgorici i koja je puštena u radu u maju ove godine.

Galenika za sada, bez obzira na krizu 'drži korak' pa tako njeni lekovi nisu deficitarni, a prema rečima Ognjenovića neosetan je i pad prodaje. Ova firma nalazi se i u grupi preduzeća čijih će 15 odsto akcija biti podeljeno besplatno građanima. Ako se usvoje izmene Zakona o podeli besplatnih akcija, te akcije će građani dobiti i pre završetka privatizacije.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)