Nova fabrika prostire se na 6.000 metara kvadratnih i ima kapacitet proizvodnje od 4.000 tona u osnovnim programima i 10.000 tona u programu izrade proizvoda od reciklirane gume. U novoj fabrici posao je našlo 200 ljudi koji će proizvoditi gumeno-tehničke proizvode za različite industrije – profile i cevi za građevinarstvo i autoindustriju, proizvode za rudarstvo, putnu i železničku infrastrukturu, kao i proizvode za vojnu industriju. Najavljeno je da će do kraja prvog kvartala 2010. početi sa radom i pogon za gotove proizvode od gumenog reciklata. 

„Činimo sve da Tigar i u krizi zadrži proaktivnu ulogu“, rekao je Dragan Nikolić, predsednik korporacije.
Goran Jovanović, direktor Tigar Tehnička guma rekao je da opstanak ove kompanije zavisi od mogućnosti da tržištu ponudi kvalitetne proizvode. 

On je kazao da je završetkom ove fabrike i kupovinom danske kompanije Bilgutex Tigar Tehnička guma obezbedio prodor na inostrano tržište.

„Nastavićemo sa snabdevanjem skandinavskog tržišta ali su ambicije i da proširimo prodaju u zemlji, regionu i ostatku Evrope“, istakao je Jovanović.

Tigar ad najavio je da će povodom otvaranja nove fabrike i obeležavanja dana Tigra donirati dečje igralište predškolskoj ustanovi „Čika Jova Zmaj“ u Pirotu i postaviti igralište od gumenog reciklata u Osnovnoj školi za zaštitu vida „Dragan Kovačević“ na Voždovcu u Beogradu.

Izvor: www.emportal.rs (Zatvori)

Viceguvernerka Narodne banke Srbije Mira Erić-Jović je rekla da 20 odsto, odnosno 400.000 zaposlenih, štedi za starost. Od tog broja zaposlenih, sedam odsto ulaže u dobrovoljne penzijske fondove, a 13 odsto izdvaja za životno osiguranje.

Prema njenim rečima, za masovniju štednju za starost potrebno da se poboljša životni standard, ojača poverenje u finansijski sistem i obezbede poreski podsticaji.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić kazao je da 18,8 odsto penzionera ima pun radni vek, zbog čega će reformom penzijskog sistema biti pooštreni uslovi za odlazak u penziju.

Ilić je podsetio da se na uplatu u dobrovoljni penzijski fond do 3.560 dinara ne plaćaju porezi i predložio da dobrovoljni penzijski fondovi i osiguravajuća društva zajednički definišu šta će učiniti kako bi imali više članova i predloge šta država može da učini da se to postigne.

Direktorka Fonda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović je istakla da zaposleni koji nameravaju da uplaćuju privatne penzije i životno osiguranje dobro treba da prouče da li će biti na dobitku kad počnu da im se isplaćuju privatne penzije, odnosno da imaju u vidu gde se investira njihov novac i koliki su adminstrativni troškovi dobrovoljnih penzijskih fondova i osiguravajućih društava.

Sadašnji penzioneri bi imali veće državne penzije, a država bi s manje novca dotirala penzijski fond da je bolja naplata doprinosa od poslodavaca, ukazala je ona.

Generalni direktor Delta Generali osiguranja Nebojša Divljan je rekao da bi država mogla da ima veliku korist ako bi se novac koji prokupe dobrovoljni penzijski fondovi i osiguravajuća društva investirao u dugoročne državne zapise. Prema njemu, potrebno je uvesti obavezne private penzijske fondove, kao drugi penzijski stub, pored državnog fonda i dobrovoljnih penzijskih fondova.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Devizne rezerve banaka iznosile su na kraju novembra 1.2 milijarde evra, tako da su ukupne devizne rezerve zemlje dostigle iznos od 11.3 milijarde evra, odnosno 17.05 milijardi dolara.

U saopštenju se navodi da su najveći uticaj na povećanje deviznih rezervi Narodne banke Srbije u toku novembra imali prilivi u iznosu od 143,8 miliona evra od strane banaka po osnovu obavezne devizne rezerve.

Pored toga, priliv u devizne rezerve po osnovu korišćenja kredita ostvaren je u iznosu od 77,5 miliona evra.

Iz deviznih rezervi NBS u toku novembra isplaćeno je 5,5 miliona evra na ime izmirenja obaveza prema inokreditorima.

Obim trgovine na međubankarskom deviznom tržištu u novembru u iznosu od 439,8 miliona evra bio je za 37,2 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu.

U novembru su dnevne oscilacije kursa dinara bile umerene, tako da Narodna banka Srbije nije intervenisala i kurs se u potpunosti formirao pod uticajem tržišnih faktora na osnovu neposredne međubankarske trgovine, saopštila je NBS. 

Dinar je u novembru u odnosu na evro nominalno oslabio za 1,4 odsto.

Na svop aukcijama, koje Narodna banka Srbije organizuje u okviru posebnih mera podrške finansijskoj stabilnosti banaka,  nije bilo ponuda banaka za svop kupovinu, odnosno svop prodaju deviza, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Zapisi su prodati po godišnjoj kamatnoj stopi od 11 odsto, a na naplatu dospevaju 15. decembra 2010. godine.

Naredna aukcija dvanaestomesečnih državnih hartija od vrednosti zakazana je za 23. decembar 2009. godine.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Da velike privatizacije Zastave i NIS-a neće ostati usamljeni primeri direktne prodaje mogu da posvedoče i vesti da Jat ervejz uveliko pregovara sa mogućim strateškim partnerima, a da je najbliži saradnji Turkiš erlajns.Nedavno je najavljeno i partnerstvo FAP-a iz Priboja i kineskog Dongfenga, a ideja je da model Zastave bude primenjen i u ovom slučaju.

U energetskom sektoru su takođe „karte podeljene“, pa bi EPS, mogao da „pripadne“ Nemcima, piše Danas. U tom svetlu komentariše se i nedavno potpisani memorandum o gradnji elektrana sa nemačkom kompanijom RVE. Inače, još jedna direktna prodaja o kojoj se priča je prodaja srpskog Telekoma Dojče telekomu.

Prema navodima Danasa u vreme Koštuničine vlade ruski aerodrom Šeremetjevo bio je blizu sklapanju strateškog partnerstva sa beogradskim aerodromom, a tada je i Jat bio već viđen u rukama Aeroflota.

U svetlu tih događaja raspisivanje tendera za Galeniku ispostavilo se kao usamljen slučaj u poslednje dve godine gde država kupca traži putem otvorenog postupka u kojem nastoji da dobije što bolju cenu zahvaljujući konkurenciji. Međutim, ni eventualni neuspeh tog tendera ne znači da strateški partner nakon toga ne bi mogao da bude pronađen direktnom pogodbom. Takođe, primetno je i da se odustalo od veoma glasno najavljivane strategije restrukturiranja velikih državnih preduzeća radi podizanja njihove vrednosti već se taj posao očigledno prepušta kupcu.

Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević smatra da država ne bi trebalo da direktnim pogađanjem ulazi u strateška partnerstva umesto da firme prodaje ili aukcijom ili tenderom.. Prokopijević kaže da direktne prodaje velikih državnih i javnih preduzeća otvaraju sumnje da se u tim slučajevima radi o korupciji. On navodi primer JAT-a gde direktor započinje pregovore sa potencijalnim kupcem, što kako kaže, samo predstavlja dalju degeneraciju zakona.

"U vladi je neko dosta pogubio karte kada dozvoljava da menadžeri pregovara u ime vlasnika", kaže Prokopijević za Danas i dodaje da je tačno da je bilo kakva privatizacija bolja od nikakve, ali da postoje zakoni koji moraju da se poštuju dok se ne promene.

Međutim, konsultant malih akcionara Branko Pavlović, inače bivši direktor Agencije za privatizaciju, smatra da je osnovni problem u činjenici da ne postoji strategija za privatizaciju. Pavlović kaže da se Vlada opredelila za rešenje da se odlučuje od slučaja do slučaja, tako da zapravo ne postoji nikakva koncepcija.

"Ne zna se zašto EPS konvertuje svoja potraživanja u kapital RTB Bora niti zašto je Ju es stil prodat bez licitacije, a NIS je drastičan slučaj, pošto je donet čak i zakon da se većinski paket te kompanije proda na tenderu, pa je i pored toga prodat direktnom pogodbom", podseća Pavlović.

Pavlović kaže da je za JAT sada jako teško pronaći kupca, a svojevremeno je Aeroflot bio veoma zainteresovan i čak nije insistirao na direktnoj pogodbi, već je pristao da se organizuje tender.

"Imali su samo jedan uslov, da se tender raspiše do 31. marta 2008. godine. Čim je ministar Mlađan Dinkić čuo za to, on je namerno probio rok i Rusi su 1. aprila zvali da povuku pisma o namerama ", tvrdi Pavlović, dodajući da država sada ne bi morala da se bori sa 15 miliona evra Jatovih ovogodišnjih gubitaka da je tada prodala tu kompaniju.

U Agenciji za privatizaciju nemaju informacije da su bilo kakvi pregovori o prodaji JAT-a u toku. Oni su za Danas izjavili da se oni angažuju samo kada dobiju nalog od vlade Srbije, što se u slučaju nacionalnog avioprevoznika do sada nije dogodilo. S druge strane, u vladi kažu da je za te stvari nadležna Agencija i da oni "ne znaju za pregovore menadžmenta o budućem vlasništvu".

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Rešenje pitanja većinskog vlasništva nad Janafom (koji se u ovom slučaju posmatra kao zlatna koka), posle preuzimanja NIS-a, ruskoj strani je utoliko bitnije što bi u velikoj meri smanjilo troškove transporta nafte od luke Omišalj do pančevačke, odnosno novosadske rafinerije.

Iako nikada dokraja nije obelodanjeno ko je, zapravo, više uložio u gradnju Jugoslovenskog naftovoda, na osnovu podataka NIS-a iz 2003. godine vidi se da je srpski osnivački ulog oko 33 odsto, što je u protivvrednosti oko 88,6 miliona evra. Na bazi zakupljenih kapaciteta po principu „puno za prazno”, NIS-u pripada 55,92 odsto kapitala tog naftovoda.

Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu energetike, potvrdio je juče „Politici” da je pitanje povratka imovine NIS-a zatečene u Hrvatskoj delom poteklo i od radne grupe pri ovom ministarstvu.

– Prioritet je da se što pre reši pitanje prenosa i uknjižbe NIS-ove imovine u Srbiji, koja je još na Republičkoj direkciji za imovinu, a potom i imovina koja je ostala u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici. Već danas bi o ovom pitanju nadležni u ministarstvu trebalo da razgovaraju s predstavnicima NIS-a, budući da je u ovoj kompaniji takođe formirana posebna radna grupa koja se bavi samo ovim pitanjem – pojašnjava Mrakić.

Bilo kako bilo, problem sporne NIS-ove imovine u Hrvatskoj mora biti rešen, kaže Mrakić, napominjući da očekuje da će se problem prevazići pregovorima na najvišem nivou, jer zašto bi inače navedeno pitanje pokretao sam premijer Rusije.

NIS je na bazi raspoloživih dokumenata 2005. sačinio kompletan pregled zaostale imovine u Hrvatskoj i uputio ga Ministarstvu inostranih poslova u nameri da se ceo spor reši. Međutim, odgovor nikada nije stigao, kaže izvor blizak NIS-u, koji je tada radio na pripremi tih dokumenata. Reč je o benzinskim stanicama koje su bile u vlasništvu tadašnjeg Naftagas prometa (NAP) i „Jugopetrola”. Prema tom popisu, NIS je na teritoriji Hrvatske ostavio 37 benzinskih pumpi i više odmarališta.

Kako se saznaje, većina pumpi je posle raspada Jugoslavije izdvojena u posebna preduzeća koja su u (su)vlasništvu hrvatske Ine, koja je sada u većinskom vlasništvu mađarskog MOL-a.

Hrvatska Ina je tada tražila da se reši pitanje njenih pumpi u Srbiji, koje su pripale „Beopetrolu”, kasnije prodatom ruskom Lukoilu. Ina je tada htela da pitanje svojih 200 pumpi reši na Međunarodnom sudu u Strazburu, budući da se Trgovinski sud u Beogradu nije oglašavao. Upitan da li očekuje da bi pitanje sporne NIS-ove imovine moglo biti rešeno, isti izvor kaže, da na osnovu Sporazuma o sukcesiji NIS na to ima pravo, ali da sve treba raditi na najvišem nivou.

Upitan da li bi ovakvo „podsećanje” predsednika Mesića moglo dovesti do toga da Rusija gradnjom gasovoda Južni tok dobije većinsko vlasništvo u Hrvatskoj, a da se to „ispegla“ upravo kroz zaostale NIS-ove pumpe, isti izvor kaže da se može i tako spekulisati, ali sumnja da će do toga doći, jer je ta bivša jugoslovenska republika energetski mnogo manje zavisna od Rusije nego Srbija da bi morala da pristane na tako nešto.

Kada je reč o gasu, Hrvatska ima svoju domaću proizvodnju, ugovor s MOL-om koji tu mađarsku kompaniju obavezuje da obezbedi „Ini“ dovoljno gasa i kada ga nema u okruženju, interkonekciju sa Slovenijom i Mađarskom... Izvor „Politike” kaže da ne treba da iznenadi ukoliko se na dnevnom redu nađe i zaostala imovina NIS-a na Kosovu i Metohiji. Ostaje da se vidi šta će stajati u službenoj izjavi koju je tokom razgovora s ruskim premijerom obećao da će dati Stjepan Mesić.

„Rekao sam da je to u sporu i da ćemo se o tome službeno izjasniti”, rekao je hrvatski predsednik.

Izvor: www.investicioni-fondovi.com
(Zatvori)

U kontinuiranoj trgovini najviše je pala cena Čačanske banke [ČNB], devet i po odsto, na 16.000 dinara po akciji, uz skroman promet.

Vino Župa [VINZ] je pojevtinilo bezmalo sedam procenata uz solidan promet od 1,44 miliona dinara, BIP [BIPB] i Globos osiguranje [GLOS] na vrednosti su izgubili po gotovo pet odsto a Tigar [TIGR], sa A Listinga, nešto više od dva procenta.

Dobitnike predvodi Dunav osiguranje [DNOS] rastom od dva i po procenta, Metalac [MTLC], sa B Listinga, je poskupeo dva a Velefarm [VLFR] procenat i po uz pozamašan promet od 3,36 miliona dinara.

U rastu su bili i Energomontaža [EGMN] i Bambi Banat [BMBI], nepun procenat odnosno samo 0,03 odsto.

Najveći promet na kontinuiranom segmentu ostvaren je sa Komercijalnom bankom [KMBN], od 4,85 miliona dinara. Cena te hartije pala je nešto više od procenat, na 27.577 dinara.

Na listi akcija sa većim prometom je i AIK banka [AIKB] sa 2,84 miliona dinara. Hartija niške banke pojevtinila je procenat i po, na
2.553 dinara.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet je realizovan akcijama novosadske Užar opreme [UZAR], od 3,34 miliona dinara, po stabilnoj ceni od 1.000 dinara.

Učešće stranih investitora kretalo se oko 33 odsto u ukupnoj i trgovini akcijama, koliko je bilo i kod kupovine i kod prodaje akcija.

Najaktivniji broker bila je Fima internacional sa učešćem u vrednosti prometa od 13 procenata.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Prema Prelaznom trgovinskom sporazumu sa EU, potpisanom aprila prošle godine, a koji je Srbija jednostrano počela da primenjuje 30. januara ove godine, carine sa EU biće smanjivane, u narednih tri, pet ili šest godina, u zavisnosti od grupa proizvoda. Ti proizvodi su podeljeni na „osetljive”, „veoma osetljive”, „najosetljivije” i „neosetljive”. Budući da je unija ukinula carine za robu koja stiže iz Srbije, pomenuti prelazni rokovi za liberalizaciju trgovine važe samo za robu iz EU.

Za manje osetljive proizvode, kao što su nove gume za autobuse i kamione, mobilni telefoni ili prikolice i poluprikolice za prevoz robe, carina će u potpunosti biti ukinuta od 1. januara 2011, odnosno u trećoj godini liberalizacije trgovine sa EU. U toj grupi je 755 proizvoda.

Za drugu grupu, pod nazivom „veoma osetljivi”proizvodi, predviđeno je potpuno ukidanje carina od početaka 2013. godine. Na spisku u toj grupi nalazi se 1361 industrijski proizvod, među kojima su, na primer televizori i automobili od 1000 do 1500 kubika.

Za ovu grupu od početka 2010. godine carine će biti smanjene za dodatnih 20 odsto u odnosu na opštu carinsku stopu, pa će tako, za automobile carina od 1. januara biti 7,5 odsto (početna carina, na startu ove godine, bila je 12,5 odsto, a zbog odluke o primeni trgovinskog sporazuma sa EU, smanjena je, u februaru, na 10 odsto, koliko trenutno iznosi).

Za „najosetljivije” proizvode, odnosno one koji se proizvode u Srbiji, carina će biti ukinuta od 2014. godine. Na spisku je 614 proizvoda. Tu, recimo, spada šminka, keramika za domaćinstva, staklo, nameštaj, ali i proizvodi farmaceutske, drvne i čelične industrije.

Za robu koja se ne pravi u Srbiji, nazvanu „neosetljivi” proizvodi (3832), carine su ukinute od početka februara ove godine, od kada je Srbija odlučila da primenjuje pomenuti ugovor koji vodi stvaranju zone slobodne trgovine sa EU. U toj grupi su sirovine i poluproizvodi.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)