U Briselu je ocenjeno da je Intel prekršio zakon EU o konkurenciji, koristeći dominantnu poziciju na tržištu u strategiji čiji je cilj bilo potiskivanje AMD sa tržišta.

Intel je davao popust proizvođačima kompjutera Ejser, Del, Hjuit Pakard i NEC za kupovinu procesora i plaćao im da bi obustavili ili odložili izbacivanje na tržište računara zasnovanih na čipovima AMD, saopštila je EU.

Utvrđeno je da je Intel najvećem nemačkom prodavcu električnih uređaja, kompaniji Medija Saturn Holding, vlasniku lanca prodavnica Medija Markt, platio da od 2002. do 2007. godine nudi samo kompjutere zasnovane na Intelovim proizvodima.

"Intel je naškodio milionima evropskih potrošaća, godinama držeći konkurenciju van tržišta kompjuterskih čipova. Takvo ozbiljno i neprekidno kršenje pravila EU ne može biti tolerisano", izjavila je evropski komesar za konkurenciju Neli Kros.

Ona je ocenila da će Intel svoj najnoviji reklamni slogan "sponzori sutrašnjice" morati da promeni u "sponzori evropskih poreskih obveznika".

"Ovde i sada mogu predstaviti viziju sutrašnjice za Intel: Poštujte zakon", poručila je Neli Kros, javlja AP.

Visina kazne je određena na osnovu vrednosti prodaje Intelovih čipova u periodu od pet godina i tri meseca. U EU se prodaje oko 30 odsto Intelove proizvodnje. (Kraj) drp

Prošle godine je EU sa 899 miliona evra kaznila kompaniju Majkrosoft zbog zloupotrebe monopola.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)

U najnovijoj analizi stanja zdravlja evropske privrede, analitičari Međunarodnog monetarnog fonda tvrde da je nepovljan scenario moguć ukoliko se nastavi pad poslovnog poverenja i tražnje u globalnoj ekonomiji.

Globalna finansijska kriza je veoma negativno uticala na najrazvijenije, ali i evropske privrede u usponu, ističe se u analizi pod naslovom "Izgledi regionalne ekonomje: Evropa", koja je objavljena na sajtu MMF-a.

MMF prognozira da će se privredni rast u najrazvijenijim evropskim ekonomija ove godine smanjiti za četiri odsto, dok bi u 2010. trebalo da opadne, ali blago. Pad ekonomske aktivnosti u evropskim zemljama, koje su od početka ove decenije imale snažan privredni uspon, biće ove godine, kako ocenjuje MMF, još veći - minus 4,9 odsto, dok će se tokom 2010. ona minimalno uvećati.

Privredni rast u Nemačkoj, čija privreda je bez premca u zoni evra i celoj EU, opašće ove godine, porema proceni MMF-a, 5,6 odsto, osetno više nego što se ranije predvidjalo. Za Italiju se u 2009. prognozira pad privredne aktivnosti od 4,4 odsto, za Veliku Britaniju - 4,1, Španiju - 3,3, a Francusku i Švajcarsku tri procenta.

U svih pet navedenih zemalja i iduće godine se očekuje blag negativan privredni rast, izuzimajući Francusku, u kojoj bi trebalo da se ostvari minimalan skok ekonomske aktivnosti.

U Rusiji će negativan ekonomski rast ove godine biti još veći - minis šest odsto, dok se za Češku, Madjarsku i Poljsku predvidja pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, 3,3 i 0,7 procenata.

Mađarska bi i iduće godine trebalo da ima blago negativnu stopu rasta, dok će češki BDP stagnirati, a poljski se uvećati za 1,3 odsto, prognoziraju stručnjaci MMF-a.

Stvaranje uslova za jači privredni oporavak podrazumeva usaglašenu akciju na evropskom nivou, ocenjuju ekonomski stručnjaci MMF-a i preporučuju, između ostalog, da se posebna pažnja obrati na dokapitalizaciju banaka, osiguranje likvidnosti i rešavanje problema loših zajmova.

U analizi se ukazuje da je tokom sadašnje krize u Evropi zabeležen drastičan pad tražnje, što je "povuklo" i veliko smanjenje robne razmene. Podaci na koje se poziva MMF pokazuju da je u poslednjem kvartalu prošle godine obim izvoza u zoni evra opao za 26 odsto na godišnjem nivou.

U izveštaju se ističe da makroekonomska politika treba u Evropi da osigura jačanje tražnje, dok centralne banke moraju koristiti sva raspoloživa sredstva da snize kamatne stope do minimalnog nivoa.

Esperti MMF-a preporučuju članicama Evropske unije da u vodjenju fiskalane politike obrate pažnju i na stanje javnih finansija i visinu budžetskog deficita, kako ne bi došlo do neželjenih poremećaja na makroekonomskom nivou.

Antikrizne mere Rusije najefikasnije

Efikasnost antikriznih mera je u Rusiji najniža u poređenju sa drugim zemljama, pokazali su rezultati istraživanja oditorsko-konsultantske kompanije FBK.

Kompanija je analizirala antikrizne mere u osam država - Britaniji, Nemačkoj, SAD, Francuskoj, Kanadi, Kazahstanu, Ukrajini i Rusiji i utvrdila da se Rusija, prema indeksu antikrizne efikasnosti koji je utvrdila FBK, našla na poslednjem mestu, objavljeno je na Internet sajtu Banki.ru.

Direktor za strateške analize u FBK Igor Nikolajev je ukazao da je "u Rusiji došlo do najvećeg smanjenja obima izvoza i spoljnotrgovinskog prometa u celini, kao i do najbržeg rasta cena". S druge strane, Rusija je po tempu smanjenja zlatnih rezervi na drugom mestu, posle Britanije.

Rusija je u decembru 2008. i januaru ove godine zauzimala pretposlednje mesto na toj listi.

"Prilično je teška situacija i u Ukrajini, ali je u 'borbi' za poslednje mesto ona izgubila u korist Rusije", ukazao je Nikolajev.

Najviši indeks antikrizne efikasnosti beleži se u Britaniji.

"U toj zemlji su ostvareni relativno najbolji pokazatelji medju tih osam država - izvoza, spoljnotrgovinskog prometa i trgovine na malo, indeksa akcija, obima industrijske proizvodnje i indeksa proizvodjačkih cena. Znatan problem za tu zemlju predstavljalo je jedino suviše brzo smanjenje zlatnih rezervi", ukazali su stručnjaci FBK.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)

"Što se tiče privrednog rasta, nalazimo se na prelomnoj tački tog ciklusa", rekao je Triše na sastanku Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu i dodao da niz nedavnih izveštaja "ohrabruje, ali da još nije vreme za opuštanje".

Centralne banke niza zemalja su skresale svoje ključne kamatne stope , a vlade ubrizgale milijarde dolara u svoje privrede kako bi suzbile najdublju svetsku recesiju od Drugog svetskog rata, podsetila je agencija Blumberg.

Prvi znaci, uključujući najveći porast potrošačkog poverenja u SAD u aprilu za više od dve godine, najveći oporavak industrijske proizvodnje u SAD od 2005. i povećanje industrijskih porudžbina u Nemačkoj u martu po prvi put za sedam meseci ukazuju da je potonuće globalne privrede možda dostiglo dno.

Triše je kazao da će centralne banke, nakon što dođe do povećanja rasta globalne privrede, morati da smanje svoju podršku privredi i vrate se normalnoj situaciji, ali i "da će činiti sve što je neophodno, kad je reč o vanrednom merama, dokle god je to neophodno".

Međunarodni monetarni fond (MMF) je prošlog meseca saopštio da su se pojavile "prve indikacije" da stopa privrednog slabljenja postaje umerenija u mnogim zemljama sveta.

MMF je prognozirao da će globalna privreda ove godine oslabiti 1,3 odsto, pre nego što se oporavi i poraste 1,9 odsto u 2010.

Triše je ukazao da su finansijska tržišta već počela da se oporavljaju.

Predsednik ECB se u Bazelu susreo sa svojim kolegama iz niza najvećih svetskih centralnih banaka, uključujcuhi i čelnike Uprave federalnih rezervi SAD, Banke Japana, kao i Kineske centralne banke.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Ruski premijer Vladimir Putin kaže da se vlada odlučila taj potez zbog poskupljenja sirovina i delova, tako da je odobrila 3,2 milijarde rubalja za povećanje osnivačkog kapitala i 3,6 milijardi u okviru federalnog programa za razvoj civilne avijacije.

Avioni "Suhoj Superdžet 100" predstavljaju prioritetan projekat ruske avioindustrije, odobren od strane vlade. Letelice odgovaraju najsavremenijim zahtevima ruskog i svetskog tržišta civilnih aviona po potrošnji goriva, ekološkim karakteristikama i udobnosti za putnike.

Generalni direktror holdinga Suhoj Mihail Pogosjan je rekao da se problem finansiranja ne može rešiti bez pomoći države, ukazujući da u uslovima krize "aviokomapnija nema potrebnu finansijsku stabilnost neophodnu za investiranje u proizvodnju aviona".

Kataloška cena "Superdžeta 100" iznosi 28 miliona dolara, a do sada je poručeno 98 aviona ovog tipa, od čega 30 za nacionalnog avioprevoznika Aeroflot, dok je deset porudžbina pristiglo od italijanskih kompanija.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Krajem decembra minule godine administracija predsednika Baraka Obame je već "upumpala" u GMAC šest milijardi dolara u okviru napora da obezbedi preživljavanje nacionalnog auto-giganta.

Najnovije ulaganje u GMAC takođe bi se obavilo iz državnog fonda koji je osnovan krajem minule godine kako bi se oživeo nacionalni finansijski sistem.

Američki ministar finansija Timoti Gajtner kaže da će „najverovatnije GMAC-u biti neophodan dodatni vladin kapital i mi ćemo biti spremni da to obezbedimo".

Minsitarstvo finansija i američki bankarski stručnjaci procenili su da će GMAC-u biti potrebno da prikupi 11,5 milijardi dolara kako bi popunio finansijski manjak, ako bude suočen sa daljim pogoršanjem privredne situacije.

Kompanija GM objavila je krajem minule sedmice gubitak od 5,98 milijardi dolara, čime je ukupan finansijski manjak premašio 88 milijardi dolara od 2004. godine.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Veliki pad aktivnosti velikim delom je u skladu sa pesimističnim predviđanjima i potvrđuje da Letonija i dalje ima najproblematičniju ekonomiju u 27-članoj Evropskoj uniji.

Ta baltička država je zabeležila pad aktivnosti u svim sektorima privrede, što je rezultat višegodišnjeg prekomernog rasta i svetske finansijske krize.

Statistička agencija Letonije je saopštila i da je industrijska proizvodnja u prvom tromesečju smanjena 22 posto na godišnjem nivou, dok se promet u maloprodaji smanjio 25 odsto tokom istog razdoblja.

Evropska komisija, inače, očekuje da će pad aktivnosti u letonskoj ekonomiji ove godine iznositi 13,1 odsto, a da će stopa nezaposlenosti porasti na 15,7 posto.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Premijer Kine Ven Djabao je ocenio da stimulativni paket vredan 585 miliona dolara, usvojen početkom novembra prošle godine, dobro funkcioniše i da do kraja ove godine treba očekivati nove vladine akcije za podsticanje privrednog rasta.

Kina je u periodu od 2000. do 2007. konstantno imala dvocifrenu stopu privrednog rasta, ali je lani, zbog globalne finansijske krize, ekonomska ekspanzija pala ispod deset procenata.

Zamenik guvernera Centralne banke Kine Su Ning izjavio je, međutim, na finansijskoj konferenciji u Pekingu da treba očekivati dalji snažan rast treće po snazi svetske privrede.

Mnogi ekonomisti ukazuju da će kineska privreda, zbog visoke stope rasta, u sadašnjem kriznom razdoblju, odigrati veliku ulogu u oporavaku globalne privrede, prenosi agencija Rojters.

Ekonomisti ukazuju i na snažan rast cena akcija na vodećoj kineskoj efektnoj berzi u Šangaju, gde je glavni kompozitni indeks deonica tokom minula dva meseca uvećan oko 50 odsto.

Kao povoljan znak o budućoj ekspanziji kineske privrede navodi se i podatak o rastu uvoza nafte tokom aprila za 13,6 odsto, računato prema godišnoj osnovi. To je bio prvi skok uvoza glavne energetske sirovine u toku ove godine.

Dalji pad cena roba široke potrošnje

Inflacija u Kini pala je aprlu u trećem uzastopnom mesecu potiskivana pojeftinjenjem hrane i goriva.

Indeks maloprodajnih cena, koji uveliko zavisi od cena hrane, pao je za 1,5 odsto aprilu u odnosu na isti mesec 2008, pošto se umanjio za 1,2 procenta u martu i 1,6 odsto u februaru, saopštio je Nacionalni biro za statistiku.

Cene hrane su pale za 1,3 odsto, a mesa za 13,5 procenata, navodi biro. Svinjsko meso je pojeftinilo za čak 28,6 odsto. Proizvođačke cene manje su za 6,6 odsto u aprilu u odnosu na isti mesec prošle godine, zahvaljući nižim energetskim troškovima. Cene goriva i sirovima pale su aprilu za 9,6 proceneta.

Istvremeno, znaci ekonomskog oporavka u Kini smanjuju rizik od deflacije, odnosno dugoročnog pada cena koji bi mogao da koči razvoj jer bi potrošači odlagali kupovine čekajući dalja pojeftinjenja.

Vlada je kroz stimulativni paket ulila miljarde dolara u građevniske projetke i drugu potrošnju u cilju podsticaja potražnje i rasta.

Optimizam o rastu kineske privrede pokrenut očekivanjima o oporavku američke ekonomije

Optimizam oko izgleda za rast kinske i svetske privrede u celini budi i najnovija procena eksperata da bi američka ekonomija već u trećem kvartalu mogla da se vrati u ekspanzivnu fazu.

Privatni ekonomisti prognoziraju, osim toga, da će SAD naredne godine ostvariti privredni uspon od 1,9 odsto, prema očekivanoj negativnoj ekspanziji od 2,8 procenata u 2009.

Ta procena je znatno povoljnija od prognoze stručnjaka Međunarodnog monetarnog fonda. Oni smatraju da će američka privreda tokom naredne godine stagnirati, posle negativnog rasta u 2009.

Oprezniji analitičari ističu, međutim, da na značajniji oporavak kineske, američke i drugih vodećih ekonomija treba sačekati, jer će, naprimer, stopa nezaposlenosti u SAD dostići vrhunac tokom proleća naredne godine. Predviđa se da će tada oko 9,5 odsto radno sposobnih Amerikanaca biti na biroima za nezaposlene, oko jedan procenat više nego sada.

Predstavnici evropskih banaka ističu da u narednom periodu treba očekivati dalji rast njihovih loših zajmova, dok vodeći svetski proizvođač automobila, japanski gigant "Tojota", očekuje u tekućoj finansijskoj godini gubitak od 8,6 milijardi dolara.

Činjenica da se broj izgubljenih radnih mesta u SAD tokom aprila znatno smanjio u odnosu na prethodni mesec, kao i da su cene globalnih akcija nastavile da rastu, daje osnova da se zaključi kako je sadašnja situacija u svetskoj ekonomiji ipak manje negativna nego donedavno, tvrde eksperti čije mišljenje prenosi Rojters.

Slično razmišlja i američki ministar finansija Timoti Gajtner. On je u intervjuu za tv Rojters rekao da se bojazan od katastrofe u globalnim finanisijama smanjila, ali da treba još "preći dug put" pre nego što se situacija na kredinom tržištu u potpunosti normalizuje i tako stvore uslovi za normalno funkcionisanje globalne ekonomije.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

U saopštenju se navodi da je u prva tri meseca 2009. ostvaren profit od 40 miliona evra, prema 446 miliona evra iz istog perioda prošle godine, dok su analitičari očekivali iznos od 81 miliona evra.

Istovremeno je proizvodnja nafte i gasa pala 3,1 odsto, na 308 hiljada barela ekvivalenta nafte na dan, a rukovodstvo OMV-a je još u novembru prošle godine smanjilo cilj proizvodnje za 2010. zbog pada proizvodnje u regionima poput Severnog mora i Rusije.

"Poslovna klima je i dalje nepovoljna zbog pogoršanja stanja privrede i činjenice da su se cene nafte tek malo oporavile pred kraj prvog kvartala", izjavio je izvršni direktor austrijske kompanije Volfgang Rutenštorfer.

OMV je u martu prodao udeo u mađarskom MOL-u ruskoj firmi Surgutnjeftegas za 1,4 milijarde evra, čime je pretrpeo gubitak od 37 miliona evra.

U agustu 2008. OMV je odustao od 13,5 milijardi dolara vredne neprijateljske ponude za preuzimanje tog najvećeg mađarskog preradjivača nafte, nakon što je Evropska unija izrazila zabrinutost oko konkurentnosti.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)