Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Žan Klod Triše najavio je, nakon
sastanka te banke 3. decembra, plan povlačenja vanrednih mera uvedenih zbog
finansijske krize.

Britanska privreda, iako je u trećem tromesečju opala za 0,3%, što je manje od
očekivanja, i dalje se nalazi u recesiji.

Izjava predsednika Federalnih rezervi Sent Luisa da bi kreatori monetarne
politike SAD trebalo da stimulativne mere zadrže na snazi i posle marta uticala je na
obnavljanje zaduživanja carry tradera u američkoj valuti, što je uticalo na slabljenje
dolara prvog dana izveštajnog perioda.

Kurs EUR/USD početno je porastao u ponedeljak, 30. novembra, nakon vesti da će centralna banka UAE omogućiti jeftinije kreditiranje poslovnim bankama koje bi mogle da zapadnu u probleme zbog finansiranja kompanije Dubai World.

Cene američkih državnih obveznica rasle su tokom prva četiri dana izveštajnog perioda.

U nedelju je centralna banka UAE objavila da će ublažiti uslove kreditiranja banaka kreditora komapnije Dubai World, što je dovelo do pada cena, da bi se one vratile na početni nivo nakon izjave ministra finansija Dubaija da vlada nije garantovala za obaveze te kompanije.

Glavni događaji koji su obeležili kretanje cena državnih obveznica vezuju se za odlaganje dospeća duga kompanije Dubai World, kao i za podatke sa američkog tržišta rada.

I pored toga što su zvaničnici centralne banke UAE izjavili da će sniziti cenu kreditiranja eventualno ugorženim kreditorima Dubai World-a, cene su porasle prvog dana druge nedelje izveštajnog perioda, kada je vlada Dubaija objavila vest da za dug pomenute kompanije ne postoje državne garancije.

Zlato je novu rekordnu cenu – 1.168 dolara za uncu – dostiglo u ponedeljak, uglavnom zbog slabljenja dolara, kao i opšteg rasta cena na robnim berzama. Centralna banka Rusije je potvrdila da je u toku poslednjeg meseca udeo zlata u deviznim rezervma zemlje povećala za 16 tona, što je dodatno uticalo na rast cene.

Izjava ministra finansija vlade Dubaija da dug koji ima kompanija Dubai World nije garantovala država uticala je na rast tražnje za zlatom kao sredstvom očuvanja vrednosti.

Cena nafte porasla je najpre u ponedeljak zbog rasta cena na tržištima akcija, kao i slabljenja dolara, da bi dan završila na nivou nižem od početnog.

Slabiji dolar imao je presudnu ulogu na kretanje cene zlata u ponedeljak druge nedelje izveštajnog perioda.

Izvor: www.nbs.rs
(Zatvori)

Volksbank a.d. Beograd, kao i ostale banke prisutne na tržištu Republike Srbije, posluje kao posebno pravno lice, sa sopstvenim kapitalom, koji joj omogućuje da nesmetano izvršava sve svoje obaveze prema poveriocima. Banka je visoko solventna sa pokazateljem adekvatnosti kapitala od 19,10%, što je znatno iznad međunarodno određenog minimuma od 8%, kao i minimuma od 12% koji je propisan u  Republici Srbiji. Takođe, Volksbank a.d. Beograd je i visoko likvidna banka sa pokazateljem likvidnosti koji je u kontinuitetu znatno iznad propisanog nivoa od 1.

Pored navedenog, Banka ispunjava i sve ostale propisane pokazatelje poslovanja i u toku ove, kao i prethodne godine, posluje profitabilno, zadržavajuži profit u Srbiji kao podršku daljem rastu njenih aktivnosti.

Takođe, Banka je tokom decembra ove godine usvojila strategiju poslovanja za narednih 5 godine, kojom nije predviđeno smanjenje poslovanja u Republici Srbiji.

Kabinet guvernera

Izvor: www.nbs.rs

(Zatvori)

Ova kompanija koja spada u red najvećih domaćih konditora već je prilično zadužena, kažu u borkerskoj kući Sinteza Invest Group. Kompanija je nedavno imala i neuspelu ponudu za preuzimanje koju je dao većinski vlasnik Banini Trade a koju Komisija za hartije od vrednosti nije odobrila. Vrhovni sud je u sudskom sporu doneo presudu u korist Komisije.

Oba indeksa Beogradske berze beleže gubitke. Belex15, indeks najlikvidnijih hartija oslabio je 2,02 odsto i spustio se na 645,9 poena dok je opšti, Belexline izgubio 1,37 odsto I trgovanje završio na nivou od 1.261,51 poen. Promet je trostruko povećan. Iz 242 transakcije trgovalo se za 90,02 miliona dinara odnosno 936.143 evra. Za skok prometa zadužene su obveznice kojima se trgovalo za 51,34 miliona, najviše serijom A2012, dok je promet iz akcija vredan 38,69 miliona dinara.

Najveći promet odnosio se na prioritetne akcije beogradskog AMS Osiguranja koje su po nepromenjenoj ceni od 978 dinara zabeležile realizaciju od devet miliona dinara. U Sinteza Invest Groupu kažu da je reč o unapred dogovorenoj transakciji dvojice tržišnih učesnika u kojoj je promenjeno vlasništvo nad 9,2 odsto hartija ove emisije.

Na segmentu kontinuiranog trgovanja najviše se trgovalo akcijom Energoprojekt holdinga. Iz obima od 8.574 komada ovom hartijom se trgovalo za 6,86 miliona ali uz pojeftinjenje od 1,96 odsto na 800 dinara. Slede Aik banka sa prometovanih 5,41 miliona i padom od 1,61 odsto na 2.512 dinara, Komercijalna banka sa prometom od 2,92 miliona i uz gubitak 2,11 odsto cene čime je trgovanje završila na nivou od 26.994 dinara, Univerzal banka sa prometom od 1,7 miliona dinara uz pad od 4,27 odsto na 6.703 dinara i Alfa plam čijim se akcijama trgovalo za 1,62 miliona uz pad cene od 7,52 odsto na 7.352 dinara.

Na segment na kome se trguje metodom kontinuiranog trgovanja skočila je vrednost tek tri hartije. Poskupela je prioritetna hartija bez prava glasa DIN-a, 6,41 odsto na 2.890 dinara, akcija Jedinstva Sevojno, 2,48 odsto na 6.200 dinara i deonica Sojaproteina 0,1 odsto na 1.001 dinara.

Listu današnjih gubitnika na berzi predvodi Credy banka padom od 8,05 odsto na 3.200 dinara. Slede Alfa plam, Tigar sa gubitkom 7,27 odsto cene čime je trgovanje završeno na nivou od 612 dinara, Metals banka pojeftinjenjem od 4,95 odsto na 6.701 dinar i Univerzal banka.

Strani investitori zaslužni su za četvrtinu ukupnog prometa. Od toga njihovo učešće u trgovanju akcijama je 43,66 odsto i 10,23 odsto udela u trgovanju obveznicama.

Najaktivniji brokeri su Hypo Alpe Adria Securities sa 28,46 odsto udela u ukupnom prometu i 4,96 odsto udela u broju transakcija, Delta broker sa učešćem od 26,6 odszo u prometu i 1,65 odsto u broju transakcija i Ac-broker sa zastupljenošću od 10,66 odsto u prometu I 3,93 odsto u broju transakcija.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Globalna finansijska kriza pogodila je region centralne i istočne Evrope jače nego bilo koji drugi kraj sveta. Uprkos tome, Srbija nastavlja da iskazuje napredak u tranziciji. Mnogostruko atraktivna za investitore, naša zemlja ipak još kuburi sa birokratskim barijerama i korupcijom, smatra Piter Senfej, vodeći ekonomista Evropske banke za rekonstrukciju, u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”, uoči današnjeg zvaničnog predstavljanja izveštaja EBRD u Beogradu.

Možete li da nam izložite suštinu Tranzicionog izveštaja EBRD za Srbiju u 2009 – koliki je napredak ostvaren ?

Srbija je jedna od zemalja koje nastavljaju da iskazuju napredak u tranziciji, čak i u teškim uslovima. U Izveštaju posebno naglašavamo posvećenost Srbije slobodnoj trgovini, uočljivu i iz odluke da unilateralno primeni Privremeni trgovački sporazum sa EU. To je hrabra odluka Vlade Srbije, jer podrazumeva privremeni gubitak carinskih prihoda u periodu kada ukupni prihodi padaju. Takođe, ističemo da je odlučna akcija vlade i centralne banke pomogla u sprečavanju krize u bankarskom sektoru krajem 2008. godine. Pohvalno je što je vlada održala korak u sprovođenju MMF-ovog programa. Ipak, manjak interesovanja investitora označava da pojedine važne privatizacije nisu sprovedene ili su stavljene „na led”. Po našem mišljenju, važno je da se sačine uverljivi planovi za te privatizacije za period kada se tržišna klima popravi.

Kako ocenjujete investicionu klimu u Srbiji, u poređenju sa regionom ?

Ukupno uzev, investiciona klima u Srbiji je znatno poboljšana u poslednjih desetak godina. Većina strateških investitora na srpskom tržištu je veoma zadovoljna svojim ulaganjima. Srbija je po mnogo čemu atraktivna za investitore: po svom geografskom položaju, niskim korporativnim taksama i obiljem veoma obrazovanih mladih ljudi koji govore strane jezike. Na minus strani je to što unakrsna istraživanja poslovne klime ukazuju da i dalje postoji značajan prostor za reforme u domenu ukidanja barijera i birokratije, borbe protiv korupcije i unapređenja pristupa finansijama.

Šta bi trebalo da budu strateški investicioni prioriteti naše zemlje u kratkoročnom i srednjoročnom periodu?

Kratkoročno, nadležni bi trebalo da nastoje da privuku investitore u strateške sektore kao što su energetika, telekomunikacije, aviokompanije i rudarstvo. Zato što takvi investitori mogu doneti ne samo toliko neophodan novac, već i tehničku ekspertizu i znanje. Ako se projekti urade na pravi način, kroz transparentni proces koji podrazumeva otvoreni tender i fer nadmetanje, rezultat može biti nastanak kompetitivnog okruženja od čega koristi imaju obični građani, korisnici robe i usluga velikih kompanija. Srednjoročno, Srbija bi trebalo da nastoji da iskoristi svoju geografsku prednost kao žiža Balkana. Primena CEFTA učiniće Srbiju i ostatak regiona ne samo boljim mestom za obavljanje trgovine, već i atraktivnijom lokacijom za investitore.

EBRD je nedavno zatražila dodatni kapital od svojih deoničara. Zašto je važno da se poveća bančin kapital, šta bi to značilo za region u koji investira?

Istočna Evropa se još suočava sa velikim ekonomskim i političkim izazovima. Uprkos nezabeleženim globalnim fiskalnim paketima antikriznih mera, kao i jedinstvenoj međunarodnoj saradnji i institucionalnoj podršci uz pomoć kojih je do sada izbegnuta sistemska kriza u finansijskom i valutnom sektoru regiona. Kao odgovor kontinuiranim efektima krize i povećanoj tražnji za finansiranjem, EBRD je podigla nivo investicija na osam milijardi evra ove godine, što je za 52 odsto više nego što je Banka investirala u regionu lane. Globalna kriza pogodila je centralnu i istočnu Evropu jače nego bilo koji drugi region sveta i bilo kakav oporavak u 2010. godini biće loman i sporadičan. Socijalna cena krize tek će se osetiti – promašena zaduživanja i bankroti su u porastu. Kao posledica toga, nezaposlenost će nastaviti da raste. Postoji rizik od stagnacije ekonomskih reformi, čak i od nazadovanja. Tokovi kredita u regionu zadržaće se na veoma niskom nivou. Finansiranje u komercijalnom sektoru biće skupo, ako ga uopšte i bude. Ojačane finansije EBRD biće neophodne da pomognu Banci da se kroz svoje projekte zauzme u premošćavanju praznina u tranziciji koje je kriza produbila. Zato je predsednik EBRD Tomas Mirou preporučio akcionarima EBRD da razmotre povećanje kapitala u visini od još 10 milijardi evra (sa sadašnjih 20 milijardi), što bi Banci omogućilo da podigne nivo svog godišnjeg angažovanja na devet-deset milijardi evra u periodu od 2010. do 2015. godine. Dodatni fondovi će omogućiti Banci da nastavi sa robusnom podrškom prema povećanim potrebama svojih klijenata kroz podršku bankarskom sektoru i unapređenje tokova finansija, pogotovo prema malim i srednjim preduzećima u regionu.

(Zatvori)

Ljajić je rekao da su mnogi vlasnici kupovali preduzeća ne da bi pokrenuli proizvodnju u njima, već zbog atraktivnog građevinskog zemljišta i objekata. On je najavio pojačani inspekcijski nadzor u preduzećima, kao i oštru kontrolu uplate poreza i doprinosa za zaposlene.

Ministar je rekao da ne očekuje rast stope siromaštva u 2010. godini, ali ni otvaranje većeg broja novih radnih mesta. "Bićemo zadovoljni ako očuvamo sadašnja radna mesta. Bilo bi iluzorno očekivati da u uslovima globalne krize imamo povećan procenat zaposlenih", naveo je on.

On je naveo da se za povezivanje radnog staža u Srbiji prijavilo 269 privrednih subjekata sa ukupno 44 hiljade radnika i najavio izmene u pravilima o povezivanju radnog staža, koje će se odnositi na preduzeća u stečaju, na preduzeća koja su privatizovana po starom zakonu, kao i na preduzeća u većinskom državnom vlasništvu.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

(Zatvori)

U skladu sa javno dostupnim podacima promenjen je Free float faktor (FFC) izdavaoca: Napred GP a.d., Novi Beograd NPRD 17,26%; Veterinarski zavod a.d., Subotica VZAS 40,82%; Voda vrnjci a.d VDAV 30,97%; Ruma fabrika kože a.d., Ruma RUMA 37,91%; Kopaonik a.d., Beograd KOPB 27,59%; Telefonkabl a.d., Beograd TLKB 72,99%; Beogradska pekarska industrija a.d. , Beograd BPIB 5,49%; Sinter a.d. , Užice SINT 73,61%; Institut za ispitivanje materijala a.d. , Beograd INMT 74,06%; Čoka duvanska industrija a.d. , Čoka COKA 76,61%; Pinki a.d. , Zemun PNKZ 20,05%; Dimničar a.d. , Beograd DMNR 55,76%.

U skladu sa članom 13. Metodologije za izračunavanje indeksa BELEX15 pokrenut je postupak kvartalnog prilagođavanja indeksne korpe.

U skladu sa javno dostupnim podacima promenjen je Free float faktor (FFC) izdavaoca: Veterinarski zavod a.d., Subotica VZAS 40,82%.

Odluka Indeksnog komiteta stupa na snagu 31. decembra 2009. godine posle završetka berzanskog sastanka kada će se izvršiti i prilagođavanje delioca.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Devizne rezerve banaka su poslednjeg dana novembra iznosile 1.297,9 miliona evra, tako da su ukupne devizne rezerve zemlje dostigle 11.328,8 miliona evra ili 17.056,4 miliona dolara.

Najveći uticaj na povećanje deviznih rezervi Narodne banke Srbije imao je priliv u neto iznosu od 143,8 miliona evra ostvaren po osnovu obavezne devizne rezerve banaka. Pored toga, po osnovu korišćenja kredita ostvaren je priliv od 77,5 miliona evra. U toku novembra iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije je isplaćeno 5,5 miliona evra na ime izmirenja obaveza prema inokreditorima.

Obim trgovine devizama realizovan na međubankarskom deviznom tržištu u novembru, koji je iznosio 439,8 miliona evra, bio je za 37,2 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. U prvih jedanaest meseci 2009. u  međubankarskoj trgovini je realizovano ukupno 6,1 milijarda evra.

S obzirom na to da su u toku novembra dnevne oscilacije kursa dinara bile umerene, Narodna banka Srbije nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu i kurs se u potpunosti formirao pod uticajem tržišnih faktora – na osnovu neposredne međubankarske trgovine. Vrednost dinara prema evru u novembru kretala se u pravcu depresijacije i dinar je u odnosu na evro nominalno depresirao za 1,4%.

Na svop aukcijama koje Narodna banka Srbije organizuje u okviru posebnih mera podrške finansijskoj stabilnosti za banke potpisnice Bečkog sporazuma (FSSP), u novembru nije bilo ponuda banaka za svop kupovinu, odnosno svop prodaju deviza.
   

Kabinet guvernera

Izvor: www.nbs.rs

(Zatvori)