Bord direktora Gasproma predložio je da se isplati dividenda od 0,37 rubalja (0,011 dolar) po akciji, dok je u 2007. godini dividenda iznosila 2,66 rubalja.

Uprava Gasproma, najvećeg svetskog proizvođača gasa, planira da za isplatu dividendi utroši pet odsto lanjskog profita, odnosno oko jedne milijarde dolara.

Neto profit Gasproma u poslednjem tromesečju 2008. godine iznosio je 1,1 milijardu dolara, što je 84 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Profit je opao zbog slabije tražnje na stranim tržištima i pada vrednosti rublje prema drugim valutama.

Neto dug Gasproma je 31. decembra 2008. godine iznosio 41 milijardu dolara, čime je ta kompanija postala najveći dužnik u Rusiji.

Izvor www.b92.net

U februaru je 16 članica EU koje koriste evro imalo trgovinski deficit od milijardu evra, revidiran naniže u odnosu na prvobitno procenjeni manjak od dve milijarde evra, pokazali su današnji podaci statističke službe Evropske unije, Eurostat.

Ova vest o trgovinskom suficitu u martu je pozitivna za zemlje zone evra, čija je privreda u prvom tromesečju ove godine oslabila 2,5 odsto.

Podaci Eurostata takođe pokazuju da je 27 članica EU u martu zabeležilo trgovinski deficit od 9,5 milijardi evra, što je, ipak, poboljšanje u odnosu na manjak od 10,8 milijardi evra u februaru.

Izvor www.b92.net

SAD

Euro zona

Više o pokazateljima možete pogledati ovde. 

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs

Kako je saopštila Radna zajednica za procenu poreskih prihoda, zbog teške ekonomske krize će samo u federalnoj kasi do 2013. godine biti 144,8 milijardi evra manje.

Državna kasa ove godine raspolaže sa 527 milijardi evra poreskih prihoda, što je za 45 milijardi manje nego što je planirano. Naredne godine će prihodi biti manji za 85 milijardi evra, a 2011. godine za 93,4 milijarde.

Radna zajednica za procenu poreskih prihoda, koju čine finansijski stručnjaci federacije, pokrajina, komuna, centralne banke i saveznog statističkog zavoda, svake godine u maju daju procenu visine poreskih prihoda za tekuću i naredne četiri godine.

Izvor www.b92.net

Do pada je došlo zbog toga što je banka bila prinuđena da gotovo pet puta poveća rezerve u Rusiji, Mađarskoj i Ukrajini.

Druga po veličini kreditna banka Evrope odlučila je da se osigura od rizika vezanih za produbljivanje krize u ekonomijama zemalja istočne Evrope. Uprkos svemu, sve podružnice banke su od januara do marta uspele da izvuku dobit, izuzev u Ukrajini i Sloveniji. U Mađarskoj je Rajfajzen takodje završio kvartal bez gubitaka.

Mediji navode da se banke u evropskim zemaljama bivšeg socijalističkog bloka suočavaju sa rastom "toksičnih" dugova, koji bi ove godine mogao da se ubrza zbog recesije u zapadnoj Evropi.

U prvom tromesečju ove godine, udeo "toksičnih" kredita je u Rajfajzenu porastao na 4,8 odsto ukupno odobrenih pozajmica, u poredjenju sa 3,1 odsto krajem 2008. godine.

Izvor www.b92.net

Bruto domaći proizvod (BDP) Španije opao je u prva tri meseca, u poređenju sa četvrtim kvartalom 2008, za 1,9 odsto, a 2,9 procenata u poređenju sa prvim lanjskim tromesečjem, što je najveći pad privredne aktivnosti od 1970. godine.

Evropska komisija (EK) je ranije ovog meseca procenila da će španska privreda i naredne godine imati negativan rast, iako će većina drugih zemalja regiona ostvariti blag privredni oporavak.

Sve oštrija privredna kriza u Španiji vrlo negativno se odrazila i na tržište rada, pa je broj nezaposlenih uvećan na oko četiri miliona, ili 17,4 odsto ukupno raspoložive radne snage, što je dvostruko iznad proseka Evropske unije. Stopa nezaposlenosti u Španiji iduće godine bi mogla da se uveća na 20,5 odsto, ako ekonomska aktivnost u toku 2009. opadne za 3,2 odsto.

Budžetski deficit Španije uvećaće se iduće godine, prema prognozi EK, na 9,8 odsto vrednosti BDP-a, što je više nego trostruko iznad maksimalno dozvoljenog limita u zoni evra.

Izvor www.b92.net

Proizvodnja je opala u martu dva odsto u odnosu na prethodni mesec, pokazali su podaci statističke službe EU Eurostat koja podseća da je martovsko smanjenje bilo manje od 2,5 odsto, koliko je zabeleženo u februaru.

Industrijska proizvodnja je od naročito velikog značaja u zoni evra, s obzirom na to da niz privreda te zone u velikoj meri zavisi od izvoza skupljih proizvoda, kao što su automobili i teške mašine, zbog čega mnogi prognozeri, uključujući Međunarodni monetarni fond (MMF), smatraju da će Nemačka, najveća privreda evrozone, zabeležiti veće slabljenje od drugih članica.

Evrostat je saopštio da je industrijska proizvodnja u 27 članica EU u martu opala 1,9 odsto u odnosu na prethodni mesec i 18,8 odsto na godišnjem nivou.

Na tržištu se sada smatra da je bruto domaći proizvod (BDP) u zoni evra u prva tri meseca ove godine smanjen oko dva odsto u odnosu na četvrto tromesečje lane, kada je zabeležen pad od 1,6 procenata.

Industrijske proizvođače širom Evrope takođe zabrinjava jačanje zajedničke evropske valute tokom poslednjih sedmica jer jači evro umanjuje konkurentnost evropskih proizvoda na izvoznim tržištima.

Izvor www.b92.net

"Ekonomske prognoze za 2009. su sumorne. Privreda trpi jer finansijski sektor nije u potpunosti restrukturiran i dokapitalizovan", navodi se u najnovijem ekonomskom izveštaju islandskog ministarstva finansija.

Ta ostrvska država sa severa Evrope sa samo 320 hiljadaa stanovnika je prošle godine doživela finansijski krah kada su propale tri najveće islandske banke. Inače, Island je u poslednjoj decaniji beležio pravi procvat, sa prosečnim godišnjim privrednim rastom od četiri odsto.

Hiljade Islanđana je u međuvremenu izgubilo radna mesta i ušteđevinu, a Međunarodni monetarni fond (MMF) je priskočio Rejkjaviku u pomoć u decembru 2008. sa zajmom od 2,1 milijarde dolara.

U izveštaju to ministarstvo prognozira i da bi islandska ekonmija iduće godine mogla da započne lagani oporavak, pri čemu se predviđa da će privreda porasti za 0,5 odsto, dok se početak oporavka očekuje 2011. godine.

Ekonomija Estonije manja za 15,6 odsto

Talin - Privreda Estonije manja je za 15,6 odsto u prvom kvartalu u poređenju sa istim razdobljem prošle godine zbog znatno niže industrijske proizvodnje, oštrog pada građevinske delatnosti i domaće potražnje. Ovi kvartalni rezultati prikazuju drugi najgori učinak među 27 država EU, jer je susedna Letonija već objavila pad bruto domaćeg proizvoda od 18 procenata u prvom tromesečju. Inače, ta baltička država je pre pada u recesiju beležila rast i od čak 10,4 odsto u 2006. godini.

Izvor www.b92.net