Na Berzi je 870.931 obična akcija Komercijalne banke a nominalna vrednost hartije je 10.000 dinara.

Odluku o prijemu na B Listing donela je berzina Komisija za listing koja je utvrdila da su ispunjeni svi uslovi za prijem.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Klijenti četiri grčke banke u Srbiji, koje zauzimaju šestinu domaćeg bankarskog tržišta, zabrinuli su se zbog spoljnog duga te zemlje, koji je dostigao 300 milijardi evra. Iz Narodne banke Srbije uveravaju da finansijska kriza u Grčkoj nema direktnih posledica na finansijsko stanje i poslovanje članica njenih bankarskih grupa u Srbiji, a i guverner je izjavio da ne očekuje negativne posledice i smanjenje kredita.

NBS tvrdi da podaci o finansijskom stanju članica bankarskih grupa iz Grčke ukazuju da su likvidne i solventne. Svi pokazatelji poslovanja su u skladu s propisanim limitom.

Našoj centralnoj banci je sada teško da prognozira kakve će rezultate ove banke iskazati u finansijskim izveštajima za ovu godinu, jer će biti poznati krajem februara 2010. U skladu s Programom podrške finansijskoj stabilnosti zemlje, izloženost bankarskih grupa iz Grčke prema pravnim licima u Srbiji, dodaje se, ne odstupa i u okviru je dogovorenog limita.

Istina, da bi banke bile konkurentne, podsetio je guverner posle vesti iz Grčke, potrebna je dobra pozadina, odnosno makroekonomska stabilnost u matičnoj zemlji.

Eurobanka EFG uverava klijente da ne treba da budu zabrinuti, imajući u vidu da je dodatno učvrstila tržišnu poziciju. I dalje je jedna od najkapitalizovanijih banaka u Srbiji, jer zauzima treće mesto po ukupnom kapitalu na bankarskom tržištu.

– Zahvaljujući disciplinovanom upravljanju kapitalom, banka je zadržala izuzetnu adekvatnost kapitala: blizu 21 odsto krajem septembra 2009. godine – tvrde u ovoj banci koja u Srbiji ima najveće tržišno učešće od banaka sa grčkim kapitalom. – Eurobank EFG, u poređenju sa ostalim (velikim) bankama u Grčkoj, ima najmanju zavisnost od Evropske centralne banke. Ona je ove godine prepolovljena i svedena na šest milijardi evra. Likvidnost EFG grupe je snažna i stalno se povećava, imajući u vidu da je uvećala depozitnu bazu za 1,7 milijardi evra samo u ovoj godini. Iako nedavno sniženje rejtinga Grčke od agencije „Fič” ne može da se ignoriše, EFG grupa veruje da pritisak koji trpi cela privreda Grčke može da se kontroliše.

Ekonomista Milan R. Kovačević ocenjuje da grčke banke verovatno neće više tako izdašno kreditirati srpsku privredu kao do sada, već svoju.

– Ako u jednoj zemlji banka ima potrebu za likvidnošću, povlači novac iz banaka u drugim zemljama, kako bi se problem rešio. Ukoliko bi povlačenje sredstava bilo masovno, smanjilo bi likvidnost banaka u Srbiji – kaže on uz opasku da visok dug ipak treba upoređivati sa ekonomijom Grčke, članice EU, koja će biti sa njom solidarna.

Guverner grčke narodne banke je početkom ove godine „Fajnenšel tajmsu” izjavioda ga brinu posledice globalne krize po Srbiju, Rumuniju i Bugarsku, koje su poslednjih godina beležile veliki bum kredita u stranim valutama. Posebno je zabrinjavajući, kako je rekao, znatan pad vrednosti domaćih valuta tih zemalja, imajući u vidu da se većina klijenata zadužuje u stranim valutama.

Prvi čovekcentralne banke Grčke je, prema navodima medija, još tada apelovao na tamošnje banke da povećaju kreditiranje grčke privrede za 10 odsto, kao i likvidnost. Preporučio im je da prilagode kreditnu politiku u jugoistočnoj Evropi depozitima koje imaju u pojedinim zemljama.

To bi moglo da znači, kažu upućeni, ne samo da će budući krediti od centrala ka ćerka bankama biti smanjeni, već i da bi banke iz regiona mogle ubrzano da vraćaju dugove prema svojim centralama.

(Zatvori)

Nominalni prihod od aukcija tromesečnih zapisa Trezora, u 2009. godini, iznosio je 121,9 milijardi dinara, po prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi od 13,8% godišnje, od šestomesečnih zapisa oko 52,9 milijardi dinara i prosečnom kamatom od 12,25%.

Najmanji prihodi su zabeleženi od aukcija dvanaestomesečnih zapisa Trezora, u ukupnom nominalnom iznosu 12,7 milijardi dinara i prosečnom kamatnom stopom od 12,25%, a sa njihovom prodajom država je počela tek 26. avgusta ove godine, navedeno je u "Službenom glasniku".

Kako je objavljeno u najnovijem broju "Službenog glasnika", u 2008. godini nominalni prihodi su iznosili oko 8,34 milijardi dinara.

Zapise Trezora mogu da kupuju i pravna i fizička lica, a prihod od njihove prodaje namenjen je za pokrivanje budžetskog deficita Srbije. Najveći kupci tih hartija od vrednosti bile su domaće banke, a NBS je često bila nezadovoljna tom činjenicom i tražila od poslovnih banaka da svoja sredstva više usmeravaju u kreditiranje privrede.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Narodna banka Srbije je mogla ranije da reaguje i da spreči nagli pad vrednosti dinara. Blagovremenim intervencijama NBS bi špekulantima poslala poruku da se ne raduju što je kurs nestabilan, ocenio je juče generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

Dugalić je upozorio da dalji pad kursa dinara može dovesti do nesagledivih posledica za domaću privredu.

– Nije moralo da dođe do skoka deviznog kursa da je NBS na vreme predvidela dešavanja na deviznom tržištu i devizne rezerve iskoristila da poveća ponudu deviza na međubankarskom deviznom tržištu. Jer, kad kurs krene, NBS ne sme da posmatra kao u bioskopu – naglasio je Dugalić.

On je na konferenciji za novinare u Udruženju banaka povodom poslednjeg ovogodišnjeg izveštaja Kreditnog biroa ocenio da je kretanje nacionalne valute centralna banka mogla da predvidi u protekle dve nedelje. To je potkrepio podatkom da NBS ima više od 10 milijardi evra deviznih rezervi, što je tri puta više od dinarske novčane mase, tako da je mogla da spreči pad kursa, a da ne ugrozi devizne rezerve.

– NBS je mogla da predvidi kakve promene kursa može da izazove povećana tražnja banaka za devizama, jer su u vreme kad je kurs premašio 96 dinara za jedan evro kupile oko 164 miliona evra zbog promene strukture obavezne rezerve poslovnih banaka koje je propisala. Da je NBS na vreme intervenisala, dinar bi manje oslabio – istakao je Dugalić, ocenivši da rast deviznog kursa u decembru, posle devetomesečnog mirovanja, ipak nije „dramatičan” i naglasio da nijedna banka od NBS ne traži fiksni kurs dinara, već da se spreči njegov veliki pad.

NBS je, prema mišljenju Dugalića, mogla da predvidi i da krajem godine dospevaju rate za otplatu kredita preduzeća koja su se zadužila u inostranstvu, za šta su im bile potrebne devize.

Dugalić je istakao da se teško može objasniti formulacija centralne banke, koju često koristi, da će NBS reagovati na deviznom tržištu samo u slučaju „ozbiljnijeg pomeranja kursa”.

– Kad kurs poraste 0,5 odsto, oni kažu da to nije drastično. Ali ako 10 dana raste po toliko procenata, onda je to problem. Nismo nikada dobili objašnjenje koja je to granica preko koje NBS neće intervenisati. Osim toga, veoma je važno vreme kada će intervenisati. Nije isto da li će prvog ili posle pet dana nakon skoka, jer se znalo da će banke morati da menjaju svoju strukturu obavezne rezerve i znalo se da dospevaju dugovi preduzeća, a svako slabljenje dinara utiče na neizvesnost kod građana – rekao je Dugalić.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije je rekao da na kurs dinara neće znatnije uticati očekivana povećana prodaja deviza u menjačnicama kad u Srbiju uoči novogodišnjih praznika doputuju naši građani koji žive u inostranstvu.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Stagnacija zaduženosti preduzeća i građana

U novembru je zabeležena stagnacija zaduženosti preduzeća i građana kod banaka u odnosu na prethodni mesec. Ukupan du je iznosio oko 1,3 milijarde dinara. Jedino je ozbiljnije povećana suma kredita za refinansiranje u iznosu od 6,9 odsto u odnosu na oktobar.

Izveštaj Kreditnog biroa pokazuje da je novembarska zaduženost privrede povećana za 2,3 odsto, a građana 1,1 odsto po kreditima banaka. „Kada je reč o stambenim kreditima građana, zaduženost je povećana za neznatnih jedan odsto u odnosu na oktobar”, rekao je Dugalić.

Kašnjenje u otplati kredita je povećano u novembru za 3,1 odsto kod građana, a ozbiljniji rast zabeležen je u prilikom izmirivanja obaveza građana po tekućim računima u bankama, sa 7,4 odsto u oktobru na 9,1 odsto u novembru. Kod lizing ugovora i kreditnih kartica, nije zabeležen znatniji porast kašnjenja u izmirivanju obaveza.

B. Dumić

Izvor: www.politika.rs (Zatvori)

Ugovor su potpisali Ministarstvo finansija Srbije, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodna finanisijska korporacija (IFC), nemački investicioni fond DEG i Švedski fond za investicije u zemlje u razvoju (Swedfund).

Posle potpisivanja tog dokumenta, ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović je rekla da će kapital Komercijalnoj banci biti uplaćen do kraja ove godine.

Prema tom ugovoru, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) povećaće kapital Komercijalne banke, u kojoj ima 25% akcija, sa 48 mil EUR.

Međunarodna finansijska korporacija (IFC) uložiće u Komercijalnu banku oko 42 mil EUR, nemački investicioni fond DEG oko 19 mil EURi Švedski fond za investicije u zemlje u razvoju uložiće 10 mil EUR.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Slobodan Đinović, direktor "Grinhaus - Telekomunikejšns Holdinga", u okviru koga posluje "SezamPro", najavio da će "SezamPro" korisnicima ponuditi i uslugu mobilnog 3G Interneta, nagoveštavajući i uvođenje uslugu digitalne IPTV televizije za kablovske korisnike.

"Izborom fiksnog operatora, pospešiće se konkurencija, a korisnicima će istovremeno biti ponudjene usluge i fiksne telefonije i Interneta", rekao je Đinović.

"Zajedno sa SezamPro-om završavamo testove digitalne televizije odnosno IPTV-a i verujem da ćemo tokom sledeće godine biti u prilici da ponudimo uslugu triple-plej- telefon, televiziju i Internet", istakao je on.

Prema Đinovićevim rečima, početkom ove godine, kompanija "Grinhaus Telekomunikejšns Holding" je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i drugim investitorima najavila ulaganje od oko 22,5 miliona evra u telekomunikaciono tržište Srbije, od čega je do sad ostvareno 70 odsto planiranih projekata, a u naredne četiri godine plan je da se uloži oko 46 miliona evra.

Govoreći o najstarijem domaćem onlajn sistemu i Internet provajderu "SezamPro", generalni direktor te kompanije Zoran Životić istakao je da je ta kompanija vodeći nezavisni Internet provajder sa više od 100.000 "dajal-ap" korisnika, sa oko 40.000 instaliranih ADSL priključaka, a broj korisnika je porastao za 17 odsto u 2009. godini, u odnosu na prethodnu godinu

"Dobijanjem dozvole za pružanje usluga prenosa govora preko Interneta (VoIP), 'SezamPro' započinje novu fazu razvoja kao javni telekomunikacioni operator sa širokim spektrom telekomunikacionih usluga i planovima za širenje infrastrukture te mreže i dobijanje licence operatora fiksne telefonije", dodao je on.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Dinkić, koji boravi u Ženevi na ministarskoj konferenciji Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA), ocenio je da je potpisivanje tog dokumenta još jedan korak ka boljem pozicioniranju Srbije u režimu slobodne trgovine.

On je istakao da će taj sporazum o slobodnoj trgovini sa državama EFTA, koje broje 13 miliona stanovnika, stupiti na snagu od aprila naredne godine, nakon ratifikacije u Skupštini Srbije i da će omogućiti izvoz srpskih proizvoda na to tržište bez carine.

Potpredsednik Vlade je ukazao na to da je Srbija ove godine potpisala ugovore o slobodnoj trgovini sa Turskom i Belorusijom i da prethodno ima sporazume sa Evropskom unijom, Rusijom i zemljama CEFTA regiona.

Dinkić je ocenio da to znači mogućnost bescarinskog izvoza srpskih proizvoda na tržište koje ima više od 800 miliona stanovnika, i istakao da je to velika šansa ne samo za srpske proizvođače i izvoznike već i za privlačenje novih stranih investicija.

Trgovina sa EFTA regionom iznosi više od 260 miliona evra u ovom trenutku, pri čemu će nakon ovog potpisivanja biti značajno povećana, a investicije koje su stigle iz zemalja EFTA sporazuma iznose približno dve milijarde evra.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu ćemo imati još više investicija i tu vidim najveću korist za Srbiju od potpisivanja ovog sporazuma.

Domaćin Ministarske konferencije EFTA danas u Ženevi bila je predsednik Švajcarske konfederacije Doris Leuthard.

Dinkić se danas u Ženevi sastao i sa generalnim direktorom Svetske trgovinske organizacije Paskalom Lamijem sa kojim je razgovarao o procesu pristupanja Srbije toj organizaciji.

Na sastanku je ocenjeno da će pristupanje Srbije STO omogućiti srpskoj privredi brojne pogodnosti u trgovini sa svetom.

Dinkić je istakao da bi Srbija postala član EU, ona mora biti član STO i da će naša zemlja u narednoj godini intenzivirati ovaj proces, i dodao da Srbija trenutno pregovara sa pojedinim zemljama.

Prema njegovim rečima, krajnji cilj tih pregovora jeste da se poveća sigurnost Srbije za strana ulaganja.

EFTA je osnovana 1960. godine Stokholmskom konvencijom. Zemlje osnivači su bile Austrija, Danska, Norveška, Portugal, Švedska, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo, a naknadno su im se priključili Island i Finska.

Pošto su članice koje su pristupile EU napustile EFTA, ona danas broji četiri članice – Republiku Island, Kneževinu Lihtenštajn, Kraljevinu Norvešku i Švajcarsku Konfederaciju. EFTA je do sada zaključila 18 sporazuma o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Najveći promet u trgovini dužničkim hartijama realizovan je serijom A2011, od 27,4 miliona dinara (284.162 evra).

U kontinuiranoj trgovini najviše je pala cena prioritetnih akcija Komercijalne banke [KMBNPB], za deset odsto, na 11.045 dinara, uz skroman promet.

Privredna banka [PRBN] je pojevtinila pet i po procenata i njenim se hartijama solidno trgovalo, za 4,17 miliona dinara, dok je cena prioritetnih akcija DIN Fabrike duvana [DINNPB] smanjena gotovo pet
odsto.

Metalac [MTLC], sa B Listinga, na vrednosti je izgubio nešto više od četiri odsto uz promet od 2,65 miliona dinara dok je Kredi banka [CYBN] ubeležila minus od tri odsto.

Dobitnike predvodi Simpo [SMPO] rastom od sedam odsto, Globos osiguranje [GLOS] je poskupelo malo više a Univerzal banka [UNBN] malo manje od četiri procenta.

Znatno skromniji rast ubeležili su Jedinstvo Sevojno [JESV] i Komercijalna banka [KMBN], od 0,21 odnosno 0,03 odsto. Akcijama građevinskog preduzeća trgovalo se za nešto više od milion dinara
a hartijama beogradske banke je realizovano 8,5 miliona.

Najveći promet na kontinuiranom segmentu ostvaren je sa Alfa plamom [ALFA], sa B Listinga, od 11,04 miliona dinara, a na listi akcija kojima se više trgovalo je i Energoprojekt [ENHL], sa A Listinga, sa prometom od 4,69 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najviše se trgovalo hartijama Topika [TPKO], za 3,9 miliona dinara, po ceni od 22.000 dinara, deset i po odsto nižoj nego u prethodnoj trgovini.

Učešće stranih investitora bilo je 43 odsto u ukupnoj i 61 u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija nešto više od 53 a u prodaji gotovo 69 odsto.

Dvocifreni udeo u vrednosti prometa imali su Hipo Alpe-Adria-Sekjuritis, nešto više od 17 odsto, Delta broker, 17 odsto, i Sinerdži kapital, malo više od deset procenata.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)