Prošle godine BA je imao profit od 922 miliona funti, a iz te kompanije je saopšteno da su gubici posledica manjeg broja putnika, manje tražnje za prevozom robe i visokih cena goriva tokom prošle godine.

Zbog dugovanja je odlučeno da se dividende BA ne isplaćuju za 2008. godi

"Smanjenje potražnje u putničkom i teretnom avio-prevozu i visoka cena goriva doprineli su 220 miliona funti "teškom" operativnom profitu, dok je naš ukupan račun za gorivo dostigao tri milijarde funti", izjavio je izvršni direktor BA Vili Volš.

On je naglasio da "nema nikakvih nagoveštaja oporavka." Kompanija je zbog krize bila prinudjena da otpusti više od 2.500 radnika od prošlog leta. Ukupan broj putnika koje je lane prevezao BA smanjen je 4,3 odsto, na oko 33,1 milion.

Generalni sekretar udruženja pilota britanskog avioprevoznika, Džim Mekoslan, rekao je da sindikati sa rukovodstvom traže put za izlazak iz krize:

"Mi u Udruženju pilota imamo uslove pod kojima ćemo podeliti breme gubitaka sa kompanijom. Jedan uslov je da kad se stanje popravi - a to će se desiti, jer nismo u tunelu kome nema kraja, tada treba da delimo i zaradu."

Iako je Britiš ervejz poslovao loše, BBC-jev dopisnik kaže da su rezultati ipak bolji od rezultata poslovanja većine njegovih glavnih konkurenata, koji su poslovali s većim gubicima nego britanska aviokompanija.

Britanski prevoznik pregovara o mogućem udruživanju sa kompanijama "Ameriken erlajnz" i španskom "Iberijom", ali američko ministartsvo za saobraćaj i Evropska unija još procenjuju taj zahtev u skladu sa propisima o konkurentnosti i borbi protiv monopola.

BA je najavila da će tokom zimske sezone zbog recesije smanjiti kapacitete do četiri odsto, prizemljenjem do 16 aviona, prenele su agencije.

Zbog smanjenja obima putivanja i skupog goriva, najveći evropski avioprevoznik "Er Frans-KLM" objavio je sredinom maja prvi godišnji gubitak od 1996. godinei i najavio dalje kresanje radne snage. Sspanska "Iberija" je saopštila da su njeni gubici u prvom tromesečju 2009. povećani na 92,6 miliona evra.

Izvor www.b92.net

SAD

Euro zona

Više o pokazateljima možete pogledati ovde. 

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs

To je potvrdio predsednik Uprave Palome Bojan Rajtmajer koji je precizirao da će radna grupa pregledati obe pristigle ponude.

O sadržaju ponuda, kako je kazao, Nadzorni odbor će raspravljati 28. maja a ponuđačima je omogućeno da odrede iznos koji su spremni da uplate u slovenačku papirnu industriju.

Mađari su se i ranije zanimali za kupovinu Palome, ali su kao i fabrika Violeta iz BIH, koja izvozi 90 odsto svoje proizvodnje papirne galanterije, odustali zbog uslova nadmetanja.

Paloma je u većinskom vlasništvu paradržavnih fondova Kapitalskog društva (Kad) i Slovenačkog odštetnog društva (Sod).

Izvor www.b92.net

Te banke su novac dobile u oktobru primile od države u okviru programa za pomoć ugroženim bankama (TARP), vrednog 700 milijardi dolara. Da bi vratile novac, bankama je potrebno odobrenje američke emisione banke, Uprave federalnih rezervi, glavnog nadzornog organa bankarskog sistema u SAD.

Ukoliko zahtev bude prihvaćen, biće to najveća suma vraćena u državnu kasu iz programa namenjenog oživljavanju finansijskog sektora u SAD, ugroženog teškom krizom, koja je prerasla u svetski ekonomski zastoj.

Institucijama je jako stalo da vrate novac, kako bi mogle da budu izuzete od restrikcija u deljenju kompenzacija i zapošljavanju novih radnika, koje su im nametnute u februaru, upravo zato što su korisnice državne pomoći.

Bile bi to prve velike banke koje su vratile novac od TARP-a, budući da je 14 manjih banaka već vratilo taj dug državi. Najvećih 19 američkih banaka je nedavno bilo podloženo stres-testu, koji je pokazao da je grupi od deset njih još uvek potreban dodatni kapital.

Izvor www.b92.net

U saopštenju te kompanije se navodi i da je HP u tri meseca zaključno sa aprilom ostvario prihode od 27,4 milijarde dolara ili tri odsto manje u odnosu na isti period lani, pri čemu je pad posledica smanjene prodaje kompjutera i tonera za štampače.

HP, najveći svetski proizvođač računara, je najavio da će u toku sledeće godine otpustiti 6.400 radnika ili dva odsto svoje ukupne globalne radne snage koja broji 321 hiljada ljudi. Kompanija je ranije objavila da će otpustiti 24.600 zaposlenih.

Rezultati poslovanja HP-a su pružili uvid u to kako recesija utiče na proizvođače računara. Podaci su pokazali da je ta američka kompanija u tromesečju zaključno sa aprilom prodala isti broj kompjutera kao i u istom periodu lani, ali je ostvarila čak 19 odsto manje prihode, odnosno 8,2 milijarde dolara.

To ukazuje na trend da kompanije za maloprodaju snižavaju cene računara da bi privukli kupce, ali se oni više okreću novoj kategoriji kompjutera nazvanoj "netbuks". To su minijaturni laptopovi koji koštaju manje i donose manju maržu prodavcima nego obični laptop računari.

Izvor www.b92.net

Dajmler je platio oko 50 miliona dolara (37 miliona evra) za akcije u Tesli, kompaniji koja proizvodi električni auto "model S", vozilo koje može da pređe 480 kilometara sa jednim punjenjem baterija.

Dve kompanije će sarađivati i na izradi baterija i električnih motora, ističe se u zajedničkom saopštenju, dok član Dajmlerovog odbora direktora Tomas Veber kaže da je strateško partnerstvo dve kompanije značajan korak na putu ubrzanja svetske komercijalizacije električnih vozila.

Dajmler je nedavno preuzeo akcije u nemačkoj grupaciji "Li-tek" kako bi se olakšala proizvodnja litijum-jonskih baterija za električna vozila. Nemački auto-gigant namerava da proizvede nekoliko modela električnih vozila do kraja ove godine.

U septembru je Dajmler objavio i da je udružio snage sa kompanijom RWE, jednim od najvećih snabdevača energijom u zemlji, kako bi se formirala mreža za dopunu baterija električnih vozila i podigle servisne stanice u Berlinu. Taj poduhvat biće jedan od najvećih te vrste u svetu i trebalo bi da startuje do 2010. godine.

Izvor www.b92.net

Norveški kopneni bruto domaći proizvod (BDP), isključujući sektore nafte i gasa i industriju brodogradnje, smanjen je jedan odsto u periodu od tri meseca do kraja marta, posle pada od 0,8 odsto u četvrtom kvartalu 2008.

Time je ta zemlja ušla u recesiju koja se definiše kao dva uzastopna kvartala smanjenja BDP.

Kopneni BDP se smatra boljim indikatorom ekonomskog zdravlja te skandinavske zemlje, budući da sektori nafte i gasa učestvuju sa 25 odsto u njenom ekonomskom rastu, ali zapošljavaju samo oko jedan odsto ukupne radne snage.

Statistički biro Norveške je revidirao naviše procenu rasta kopnenog BDP u 2008. za 0,2 procentna poena, na 2,6 odsto, što je, međutim, primetno smanjenje u odnosu na rast u 2007. od 6,1 odsto.

Ukupan norveški BDP, koji uključuje sektore nafte, gasa i brodogradnje, opao je u prvom tromesečju 0,4 odsto, posle rasta od 0,8 procenata u poslednjem kvartalu lane.

Vlada Norveške planira da utroši 15 milijardi evra iz svog prihoda od nafte u otklonjanje uticaja sadašnje globalne finansijske krize. Najveći deo te sume se obično ulaže u državni penzioni fond, a sada ta skandinavska zemlja planira da utroši tri odsto BDP na mere za stimulisanje privrede.

Izvor www.b92.net

SAD

Euro zona

Više o pokazateljima možete pogledati ovde. 

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs