Dvocifreni rast u kontinuiranoj trgovini akcijama ubeležili su Simpo [SMPO], od 11,5 odsto, i Globos osiguranje [GLOS], nešto više od deset odsto.

Vino Župa [VINZ] je poskupelo gotovo pet procenata, Jedinstvo Sevojno [JESV] malo više od tri a Metals banka [MTBN] bezmalo tri procenta. Solidno se trgovalo jedino akcijama Jedinstva, za 1,54 miliona dinara.

Gubitnike predvode užički Putevi [PUUE] padom od deset procenata, na 900 dinara za akciju. Promet je dostigao 25,75 miliona dinara.

BIP [BIPB] je na vrednosti izgubio pet procenata i spustio se na 37 dinara, što je novi dosadašnji minimum za hartiju beogradske pivare.

Cena Jubmes banke [JMBN} smanjena je četiri procenta, Fidelinke [FIDL] nešto više od tri a Privredne banke [PRBN] nešto više od procenat.

Među akcijama sa većim prometom na kontinuiranom segmentu su i Sojaprotein [SJPT], sa A Listinga, sa 5,07 miliona dinara, AIK banka [AIKB] sa 1,64 miliona i Energoprojekt [ENHL], takođe sa A Listinga, sa 1,35 miliona.

Akcija Komercijalne banke [KMBN], nove članice B Listinga, trgovinu je završila u plusu od dva i po odsto, na 27.700 dinara, a u prometu su bile samo dve hartije.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najviše se trgovalo akcijama Šipad Srbobrana [SIPD], za 6,44 miliona dinara. Cena te hartije smanjena je deset odsto, na 2.700 dinara, što je novi minimum za godinu dana.

Učešće stranih investitora bilo je gotovo 46 odsto u ukupnoj i oko
53 odsto u trgovini akcijama, koliko je bilo i na strani kupovine i na strani prodaje akcije.

Ubedljivo najaktivniji broker bio je beogradski KBC Sekjuritis koji je sa udelom u broju transakcija od samo procenat pokrio bezmalo 37 odsto vrednosti prometa.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

On ističe da su kapitalna ulaganja u 2009. godini bila smanjena zbog uvodjenja takse od 10 odsto na mobilnu telefoniju i krize, ali da će Telenor u 2010. godini uložiti više novca u Srbiji.

Prioritet investicija Telenora u 2010. i narednim godinama, naveo je, biće obezbedjivanje visokokvalitetanog pristupa širokopojasnoj mreži (brodbendu).

Jonsen je kazao i da je potrebno da se obezbedi povezivanje gradova u Srbiji, kao i da se investira u osnovnu infrastrukturu za brodbend pristup u gradovima, i dodao da Telenor sada ima infrastrukturu koja povezuje Beograd i Budimpeštu.

Prema njegovim rečima, razvoj širokopojasnog pristupa omogućiće jeftinije poslovanje kompanijama i bolju komunikaciju gradjana sa javnim službama zbog čega se u razgovorima sa vlastima naglašava da je neophodno da operateri zadrže frekvencije koje sada koriste i za razvoj četvrte generacije (4G) mreže mobilne telefonije.

Uvodjenjem digitalne televizije, naveo je Jonsen, biće oslobodjen deo spektra preko kojeg je emitovan program i ukoliko telekomunikacione kompanije dobiju mogućnost da koriste te frekvencije, uvešće nove usluge uz manje troškove.

"Telenor sam gradi infrasturkturu, ne tražimo pomoć od Vlade, a plaćamo velike poreze. Gradimo infrastrukturu budućnosti besplatno, samo tražimo da imamo jasne i predvidljive propise za telekomunikacionu industriju, da bismo se razvijali", kazao je on.

Telenor : Produženje tendera za fiksnog operatora neophodno

Jonsen je naveo da je Telenor otkupio tendersku dokumentaciju i razmatra nadmetanje za licencu drugog operatora fiksne telefonije kao interesatnu opciju.

"Ključni element za Telenor je što bi dobijanje licence omogućilo da se lakše i sa više predvidljivosti razvija telekomunikaciona infastruktura kompanije u Srbiji", kazao je.

Mnogo toga, naveo je Jonsen, već je dostupno prema zakonima u Srbiji, ali bi dozvola za fiksnu telefoniju pojednostavila procedure i za iznajmljivanje infrastrukture od Telekoma Srbije i za izgradnju sopstvene telekomunikacione infrastrukture.

Jonsen je ocenio da je rok za dostavljanje ponuda na tender "izazovan", zbog novogodišnjih i božićnih praznika i dodao da bi produženje roka moglo da bude neophodno.

Drugo rešenje bi bilo, naveo je, da Telenor pripremi ponudu na osnovu iskustava u drugim zemljama. Rok za dostavljanje ponuda ne tender za drugog operetera fiksne telefonije u Srbiji je 12. januar, a tendersku dokumentaticiju su, pored Telenora, otkupili Vip mobajl, Konsing grupa i Kersejko tredjing limited.

Kompanija Telenor u Srbiji u trećem tromesečju 2009. imala je profit pre odbijanja kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) oko 3,64 milijardi dinara, što je 11 odsto manje nego u istom periodu 2008. Pad EBITDA za 450 miliona dinara posledica je ekonomske krize, novog poreza na mobilnu telefoniju i povećanja direktnih troškova poslovanja, a da bi se nadoknadilo smanjenje dobiti, smanjena su kapitalna ulaganja za 12 odsto, odnosno za 85 miliona dinara.

U narednoj godini, kazao je, očekuje se blagi rast u poslovanju Telenora, ako dodje do ekonomskog rasta u Srbiji i ukidanja takse na mobilnu telefoniju.

Jonsen je naveo da ne može da iznese precizne podatke o rezlutatima poslovanja Telenora u 2009. godini, pošto je matična norveška kompanija na berzi, ali je istakao da nema razloga da se menja procena iz septembra po kojoj će biti zabeležen rast prihoda do dva odsto.

Jonsen je ocenio da je prostor za rast na tržištu mobilne telefonije u Srbiji ograničen, pošto je tržište veoma blizu potpune zasićenosti, a rast dolazi od novih usluga, medju kojima je i mobilni širokopojasni pristup.

Norveški Telenor je sedmi po veličini mobilni operetor na svetu sa 172 miliona korisnika, od čega 2,86 miliona u Srbiji.


Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

"Očekujem stabilnost i nadam se da će 2010. biti godina oporavka i da ćemo i bez povećanja poreske stope uspeti da stabilizujemo javne finansije", rekla je Diana Dragutinović za RTS i dodala da je budžet za 2010. socijalni i u velikom delu podsticajan".

Ministarka je navela da je došlo vreme za reformu penzionog sistema i da će novi zakon, koji je u pripremi, biti pred Vladom u martu ili aprilu. "Penziona reforma donosi uštede na dugi rok, a cilj je da smanjimo broj novih penzionera na dugi rok", kazala je ona.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Kragujevac – Srbija je strateška destinacija „Fijata“, sa kojim i „Zastava“ i ceo metalski kompleks čine tehnološki iskorak ka putu u Evropu, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić prilikom jučerašnje posete „Zastavi“, dan pošto je predsednik „Fijat grupe“ Serđo Markione u Torinu najavio potpisivanje aneksa ugovora kojim je definisana prva značajna investicija u kragujevačku fabriku automobila, vredna 100 miliona evra.

Aneks ugovora o osnivanju zajedničkog društva „Fijat automobili Srbija“ biće potpisan u sredu, u Beogradu, a ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će proizvodnja 200.000 automobila godišnje doneti Srbiji dve milijarde evra prihoda od izvoza.

– Siguran sam da će „Fijat“ biti najveći srpski izvoznik, a dve milijarde evra prihoda koje očekujemo je trećina sadašnjeg srpskog izvoza. Investicija „Fijata“ u „Zastavu“ ujedno je i početak kraja krize u Srbiji – napomenuo je Dinkić.

U Kragujevcu će se proizvoditi dva nova „Fijatova“ automobila, s tim da proizvodnja prvog kreće na jesen 2011. godine. Predsednik Tadić i ministar Dinkić juče nisu želeli da otkriju o kojim modelima je reč, ali su naglasili da će se oni proizvoditi samo u Kragujevcu „i nigde više u svetu“.

– Srbija ne samo da je dobila ozbiljnog, stabilnog i visokokotiranog partnera u svetskim okvirima, već i automobile koji su zaista tehnološki iskorak u odnosu na sve koje je „Zastava“ do sada proizvodila – naglasio je Tadić.

Napominjući da je Srbija strateška destinacija „Fijata“, Tadić je najavio i osnivanje akademije za obuku radnika. Akademiju će, kako je rekao, voditi italijanski stručnjaci, a cilj je da se za sve radnike u Kragujevcu obezbede radni uslovi kakve imaju i njihove kolege u drugim zemljama gde italijanska kompanija ima svoje fabrike.

Dolazak „Fijata“, kako je objasnio predsednik Srbije, ne znači samo boljitak za Kragujevac, već i za ceo metalski kompleks u Srbiji.

– Otvaranje malih i srednjih preduzeća za proizvodnju auto-delova u celoj zemlji i zapošljavanje na desetine hiljada radnika u metalskom sektoru, to je naš cilj. Bilo bi dobro da i u drugim granama privrede dobijemo strateškog partnera kao što je „Fijat“ u industriji automobila – naglasio je Tadić.

Najavljujući da će Šumadija u budućnosti biti najveći centar auto-industrije u jugoistočnoj Evropi, ministar Dinkić je rekao da će kragujevačko Kormansko polje, nedavno proglašeno za slobodnu bescarinsku zonu, u narednih šest meseci biti infrastrukturno opremljeno za dolazak najvažnijih „Fijatovih“ kooperanata.

Podsećajući da je u političkom delu društva bilo dosta „gunđanja i podmetanja nogu“ u vezi sa dolaskom „Fijata“, predsednik Tadić je napomenuo da je država stala iza ovog posla zato što su, između ostalog, to učinile i druge zemlje koje su želele da formiraju svoju auto-industriju. Kao primer je naveo Slovačku, napominjući da je zemlja koja „do juče nije pravila automobile, sada postala najveći proizvođač vozila po glavi stanovnika u Evropi“.

(Zatvori)

Štednja čini život jeftinijim. S porastom ušteđevine, smanjuje se potreba čestog korišćenja kreditnih kartica, dozvoljenog minusa i drugih vrsta zaduživanja a ušteđevina može da donosi prihod zarađujući kamatu. Odlaganje određenih kupovina dok se ne uštedi potreban novac, čini takve kupovine značajno jeftinijim.




Nekada je nemoguće štedeti. Postojanje kredita s visokom kamatom ili skroman mesečni budžet čini štednju nemogućom. Međutim štednja treba da bude cilj, čak i kada se počinje s veoma malim iznosima.

Zaštitite ušteđevinu od inflacije

Inflacija smanjuje kupovnu moć novca pa ušteđevina koja ne zarađuje kamatu gubi svoju vrednost. Prema tome, da bi se sačuvala vrednost ušteđevine, potrebno je obezbediti da ona zarađuje kamatu koja je veća od inflacije valute u kojoj se štedi.

Uvećajte ušteđevinu: Iskoristite efekat obračuna kamate na kamatu

Ušteđevinu možete oročiti u banci i na taj način zaraditi kamatu. Ako kamatu pripišete glavnici i ponovo oročite sve zajedno – zarađujete kamatu na kamatu. Na taj način, kamata uvećava glavnicu ali uvećava i kamatu koju ste već zaradili. Ovaj efekat je veći što su iznosi veći i vreme oročenja duže, kao što se vidi u narednoj tabeli koja prikazuje oročenje 1.000 i 5.000 evra na rok od 5,10 i 20 godina uz kamatu od 5% godišnje.

.	Iznos	Iznos
Vreme	1000 evra	5000 evra
5 godina	1.276 evra	6.381 evra
10 godina	1.628 evra	8.144 evra
20 godina	2.653 evra	13.266 evra

Gde štedeti?


Budući da je štednja uglavnom namenjena kratkoročnim ciljevima ili hitnim potrebama, treba da bude lako dostupna i sigurna. Štednja u banci je najjednostavniji način. Vaš novac će biti na sigurnom i zaradićete kamatu i koristiti efekat obračuna kamate na kamatu bez rizika jer država osigurava depozite u bankama do iznosa od 50.000 evra preko Agencije za osiguranje depozita.

Banke nude različite vrste štednih računa i treba da odaberete onaj koji odgovara vašim potrebama. Kada upoređujete štedne račune, obratite pažnju na sledeće:

- kamatne stope – neki računi imaju fiksne, a neki promenljive kamatne stope koje se povećavaju s vremenom ili iznosom novca koji se dodaje na račun;

- minimalni period štednje potreban da bi se zaradila visoka kamata;

- minimalni depozit;

- vremenske rokove u kojima se novac može povući bez penala;

- način na koji se kamata zaračunava i dodaje na vaš račun – mesečno, tromesečno ili godišnje.

Fleksibilnost podrazumeva i veću cenu. Banke nude niže kamatne stope za depozite po viđenju ili kratkoročne depozite. Ako ste spremni da se odreknete pogodnosti da vam je novac uvek na raspolaganju, možete da dobijete veću kamatnu stopu. Prilikom poređenja kamatnih stopa, proporučljivo je obratiti pažnju na efektivnu kamatnu stopu. Slično kao i kod kredita, efektivna kamatna stopa uzima u obzir kamatu ali i sve troškove održavanja računa.

Poreski tretman štednje

Kamata koja se isplaćuje po osnovu štednje tretira se kao „prihod“ i stoga se oporezuje isto kao i bilo koja druga vrsta prihoda. Međutim. prihodi od kamata na dinarsku štednju su oslobođeni poreza već duže vreme. Prihodi od kamata na deviznu štednju su privremeno oslobođeni poreza tokom 2009. godine da bi se stimulisala štednja. Međutim, trenutni predlog je da takva štednja bude ponovo oporezovana po stopi od 10% u narednoj godini.

Pripremite se za nepredviđeno: napravite fond za nepredviđene situacije


Pre nego što se počne sa dugoročnom štednjom, mudro je napraviti „fond za nepredviđene situacije”. Mnogi stručnjaci za finansijsko planiranje sugerišu da bi „fond za nepredviđene situacije“ trebalo da bude u stanju da pokrije troškove života tokom tri do šest meseci u slučaju nastanka određene nepredviđene situacije – na primer, ukoliko izgubite posao i ostanete bez redovnih prihoda.

Kada štedite i investirate

1. korak – Umanjite dugovanja i otplatite skupe kredite, tako da zaduženost možete kontrolisati. Kamata koju plaćate na kredite može na kraju biti veća od onog što možete zaraditi štednjom.

2. korak – Napravite “fond za nepredviđene situacije” kojim možete pokriti troškove života za tri do šest meseci. Ova sredstva treba da budu lako i brzo dostupna. Praktično je držati ih na štednom računu, odvojeno od ostatka štednje.

3. korak – Počnite da redovno štedite i investirate za dugoročne potrebe. U odnosu na potrebe, ciljeve i ličnu sklonost za preuzimanje rizika, izaberite bankarske i investicione proizvode koji pružaju mogućnost većih prinosa uz nešto veći rizik.

4. korak – Uvek pratite svoju štednju i investicije. Takođe, s vremena na vreme ponovo utvrdite koju su vaši ciljevi kako biste bili sigurni da ste na pravom putu.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Utvrđeni ciljevi za inflaciju odražavaju nameru centralne banke da se stabilnost cena postigne postepenim smanjenjem inflacije, bez izazivanja makroekonomskih poremećaja. Postepeno smanjivanje ciljanih stopa inflacije do 2012. godine, kako je obrazloženo, zasniva se na oceni dugoročnih makroekonomskih kretanja i potrebi da se pritisci na nominalni devizni kurs umanje, a samim tim i rizici od mogućeg negativnog uticaja na konkurentnost privrede.

Dozvoljeno odstupanje ukazuje na zonu koja se smatra prihvatljivom za kretanje inflacije, uzimajući u obzir činjenicu da može doći do brojnih prolaznih šokova manjih razmera koji će izazvati kratkoročne oscilacije stope inflacije, ali neće zahtevati reakciju monetarne politike.

Stopa inflacije i dozvoljeno odstupanje definisani su za svaki pojedinačni mesec u godini. To znači da se ostvarenje ciljane inflacije može pratiti u svakom momentu, a ne samo u jednom određenom trenutku (kraj godine). To takođe doprinosi stabilizaciji inflacionih očekivanja u situacijama kada snažan šok rezultira privremenim odstupanjem inflacije od ciljanog nivoa. Utvrđivanje cilja za nekoliko godina unapred odražava opredeljenost Monetarnog odbora za postizanje srednjoročne stabilnosti cena i doprinosi stabilizaciji inflacionih očekivanja.

Centralna banka će nastojati da ciljanu inflaciju ostvari pomoću osnovnog instrumenta monetarne politike – kamatne stope, koja se primenjuje u sprovođenju dvonedeljnih repooperacija. Visina te stope će se menjati na održiv, dosledan i predvidiv način, zavisno od ekonomskih kretanja i projekcija inflacije. Ostali instrumenti monetarnog regulisanja, uključujući i stopu obavezne rezerve i intervencije na deviznom tržištu, imaće pomoćnu ulogu.

NBS će, kako se napominje, nastaviti da sprovodi režim plivajućeg deviznog kursa. Intervencije na deviznom tržištu biće ograničene na slučajeve znatnih dnevnih oscilacija kursa dinara, odnosno ugroženosti finansijske i cenovne stabilnosti. Ako bude potrebno da intervenišena deviznom tržištu, NBS će to lakše činiti zahvaljujući visokom nivou deviznih rezervi.

Ciljane stope inflacije od 2010. do 2012. godine utvrdila je Narodna banka u saradnji s vladom, na osnovu analize makroekonomskih kretanja i smernica za rast cena proizvoda i usluga na koje vlada direktno ili indirektno utiče.

Izvor: www.politika.rs
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca Putevi Užice A.D. (PUUE) sa obimom od 25,7 miliona dinara. Akcije Sojaproteina
A.D. (SJPT) i AIK banke A.D. (AIKB) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 5,
odnosno 1,6 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Simpa A.D. (SMPO), gde je cena na zatvaranju iznosila 669,
što predstavlja rast od 11,50%. Cena Globos osiguranje A.D. (GLOS) danas je iznosila 875 dinara, što je povećanje
od 10,34%, dok su akcije Vino župa A.D. (VINZ) uvećale svoju cenu za 4,62%, odnosno na 7.900 dinara.

Detaljnije

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Promet iz 243 transakcije vredeo je 122,96 miliona dinara (1,27 miliona evra). Za najveći promet u poslednjih desetak dana najzaslužnija je bila blok trgovina akcijama Utva silosa [UTSI].

Gubitnike kontinuirane trgovine padom od četiri i po odsto predvode prioritetne akcije DIN Fabrike duvana [DINNPB] i obične hartije Alfa plama [ALFA], koje su sa B Listinga. Sa Alfom je realizovan solidan promet od 9,94 miliona dinara.

Lasta [LSTA] je pojevtinila nešto više od tri odsto a Telefonija [TLFN] i Metalac [MTLC], sa B Listinga, po nešto više od dva, pri čemu se Telefonijinim akcijama trgovalo za 7,13 miliona dinara.

Na čelu liste dobitnika su Tigar [TIGR], sa A Listinga, sa plusom nešto većim od osam odsto, i Velefarm [VLFR] sa gotovo osam odsto.

Globos osiguranje [GLOS] poskupelo je nešto više od četiri procenta a po malo više od procent na vrednosti su dobili Jedinstvo Sevojno [JESV], uz promet od 1,3 miliona dinara, i Sojaprotein [SJPT], sa A Listinga, uz promet od 3,74 miliona.

Među akcijama sa većim prometom na kontinuiranom segmentu našle su se i AIK banka [AIKB] sa 4,68 miliona dinara i Komercijalna banka [KMBN] sa 3,78 miliona.

Inače, obične akcije Komercijalne banke danas su završile sa trgovinom na vanberzanskom tržištu jer će od ponedeljka biti na B Listingu.

Najveći promet u trgovini po metodu preovlađujuće cene ostvaren je sa duvanskom industrijom "Čoka" [COKA], od 2,04 miliona dinara. Cena te akcije porasla je nepunih 20 procenata, na 1.500 dinara.

Blok trgovina akcijama Utva silosa vredela je 75,18 miliona dinara.
Vlasnike je promenilo 17.900 akcija kovinskog metalskog preduzeća po ceni od 4.200 dinara.

Učešće stranih investitora bilo je 45 odsto u ukupnoj i gotovo 48 u trgovini akcijama, pri čemu u kupovini akcija bezmalo 78, a u prodaji
17,5 odsto.

Najaktivniji broker bio je KBC Sekjuritis koji je sa udelom u broju transakcija od nepunih šest odsto pokrio gotovo 16 procenata vrednosti prometa.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)