Nepovoljni pokazatelji u prvom kvartalu rezultat su neto gubitka od 928 miliona evra u poslovima koje je kupila "Rojal benk of Skotland" (RBS), jedna od banaka koje su 2007. preuzele udeo u "ABN Amro".

U poslovima koje je kupila holandska vlada ostvarena je kvartalna dobit od 87 miliona evra, a neto profit od tri miliona evra u poslovima koje je preuzela španska banka "Santander".

"ABN Amro" je 2007. preuzeo konzorcijum koji su činili RBS, "Santander" i holandsko-belgijska bankarska i osiguravajuća grupacija "Fortis". Bankarske poslove u Holandiji nacionalizovala je holandska vlada u oktobru prošle godine, posle rasparčavanja grupacije "Fortis" koju je teško pogodila svetska finansijska kriza.

"ABN Amro" je u 2008. ostvarila neto profit od 3,6 milijardi evra.

Izvor www.b92.net

U saopštenju ministara energetike Grupe osam (G8) industrijski najrazvijenijih zemalja sveta sa sastanka u Rimu, objavljenom juče, navodi se da "trenutna finansijska i ekonomska kriza ne sme da izazove odlaganje investicija i planiranih energetskih projekata, koji su od presudne važnosti za privredni oporavak i održivi prosperitet", prenela je agencija Blumberg.

Globalna ekonomska kriza je ograničila finansiranje novih energetskih projekata i izazvala pad tražnje goriva, što je dovelo do pojeftinjenja sirove nafte od čak 58 odsto u odnosu na rekord od 147,27 dolara za barel iz jula 2008. Ulaganja naftnih kompanija su ove godine pala za gotovo 100 milijardi dolara, ili 21 odsto, objavila je ovog meseca Medjunarodna agencija za energetiku (IEA).

Glavni ekonomista IEA Fatih Birol je upozorio da bi cena nafte mogla da skoči u narednih četiri ili pet godina zato što kompanije u tom sektoru, koje se bore sa najdubljom recesijom u više od šest decenija, smanjuju ulaganja u nove projekte.

Sastanku G8 u Rimu je prisustvovalo 23 ministra energetike, 18 izvršnih direktora energetskih kompanija i zvanicnici članica Organizacije zemalja izvoznica nafte - Saudijske Arabije, Alžira, Libije i Nigerije.

Izvor www.b92.net

SAD

Euro zona

Više o pokazateljima možete pogledati ovde. 

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs

Prema podacima ukrajinske Statističke službe, u četvrtom tromesečju 2008. BDP je opao za osam odsto, s tim što je na godišnjem nivou ostvaren rast od 2,1 procenata. Prošle nedelje, ukrajinski predsednik je pad BDP u prvom tromesečju ove godine prognozirao na 14 odsto.

U novoj proceni BDP Viktor Juščenko se pozvao na podatke Narodne banke o indeksu proizvodnje osnovnih privrednih grana, koji je od januara do aprila opao za 29,7 odsto u poređenju sa istim razdobljem lane, s tim što je od januara do marta smanjen za 30,1 procenat.

Ukrajinska privreda, jedna od najdinamičnijih u regionu, sa godišnjim porastom od prosečno sedam odsto između 2000. i 2007, žestoko je pogođena svetskom krizom.

MMF, koji je novembra prošle godine odobrio Ukrajini 16,5 milijardi dolara pomoći u borbi protiv krize, predvideo je da će BDP za celu 2009. biti na nivou od osam odsto. Svetska banka računa na pad ukrajinskog BDP od najmanje devet odsto.

Izvor www.b92.net

Rusko ministarstvo finansija je ranije najavilo da će Rusija iduće godine najverovatnije emitovati evro-obveznice, u visini od pet do deset milijardi dolara. Poslednji put, Rusija je posezala za kreditnim sredstvima na inostranom tržištu kapitala 2000. godine, kada je emitovala vrednosne papire za 21,2 milijarde dolara, sa rokom do 2030. godine.

Povratak Rusije na međunarodno kreditno tržište biće u cilju pokrivanja budžetskog deficita, koji će 2010. godine, kako procenjuje Ministarstvo finansija, iznositi do pet odsto bruto domaćeg proizvoda, što je znatno više od maksimalno predviđene sume stranog kredita.

Revidiranim budžetom Rusije za 2009 godinu, konačno usvojenim tek u aprilu 2009. godine, predviđeno je da se deficit od 7,4 odsto BDP pokrije sredstvima Rezervnog fonda, formiranog u vreme visokih cena nafte.

Već u prva četiri ovogodišnja meseca, deficit ruskog budžeta je dostigao 3,3 odsto BDP, dok je poreski prihod opao u poredjenju sa istim periodom prošle godine za više od 34 odsto.

Dvorkovič je kazao da očekuje oporavak rasta ruske ekonomije u naredne tri godine, ali je dodao da je nerealno očekivati da se cene nafte vrate na prošlogodišnji maksimalni nivo.

Ruski budžet za 2009. godinu prvobitno je formiran na bazi cene nafte od 95 dolara za barel, dok je revidiran budžet, koji je vlada u Kremlju bila prinuđena da pripremi 2009. godine, zasnovan na ceni od 41 dolar. Na svetskom tržištu barel nafte se trenutno prodaje za oko 60 dolara.

Prema prognozi ruskog Ministarstva za ekonomski razvoj, BDP Rusije će ove godine opasti za šest odsto. U prethodnoj prognozi, koja je korigovana krajem aprila, ruska vlada je očekivala pad BDP za 2,2 odsto.

Rusko ministarstvo za ekonomski razvoj je očekivalo rast BDP u 2010. godini od 3,8 odsto, ali je ta procena u maju korigovana naniže na 0,5 odsto.

Izvor www.b92.net

Za obnovljive izvore energije, pre svega energiju vetra, izdvojiće se 3.000 milijardi juana 2009/2010, skoro koliko za pomoć kineskoj ekonomiji, za koju je planirano 4.000 milijardi juana. Kina, koja je jedan od najvećih zagadjivača planete i treća ekonomija u svetu, planira da smanji svoju zavisnost od uglja, iz kojeg trenutno obezbedjuje 70 odsto energije.

Kina je četvrti proizvodjač energije vetra u svetu, posle SAD,Nemačke i Španije..

Izvor www.b92.net

Fijat je prethodno izašao sa ponudom za preuzimanje GM-ovih filijala Opel i Voksal, a GM je saopštio da su učešće u nadmetanju za preuzimanje njegove filijale Opel prijavili Fijat, kanadski proizvođač auto-delova Magna i investicioni međunarodni fond RHJ.

Kanadska kompanija Magna, dala je ponudu uz podršku ruskog proizvođača kola GAZ, dok je ponudu dala i briselska holding grupacija RHJ, čiji je glavni akcionar osnivač američkog investicionog fonda Riplvud.

Istovremeno je objavljeno da će vlada Nemačke izabrati najboljeg ponuđača početkom naredne nedelje.

Najistaknutiji ponuđač za Opel je Fijat, ističu analitičari i podvlače da italijanski proizvođač želi da udruži evropske filijale GM-a, latino-američke i južno-afričke operacije sa Krajslerom, čime bi se formirala druga najveća auto-kompanija na svetu, pored japanske Tojote.

Ipak, prema upozorenjima sindikata, italijanski auto-gigant planira da zatvori šest pogona u Evropi i Južnoj Americi i da otpusti deset hiljada radnika. Taj plan, nazvan Feniks, najoštrije su osudili sindikalni zvaničnici Opela koji u Nemačkoj direktno zapošljava oko 25 hiljada radnika.

Izvor www.b92.net