Reč je o prvoj tranši pomoći za podršku srpskom budžetu u 2010. godini.

Srbija treba da dobije i drugu tranšu od 50 mil EUR, kao i zajam od 200 mil EUR za budžet u cilju očuvanja makroekonomske stabilnosti.

Danas odobrena sredstva su iz pretpristupnih fondova (IPA) EU iz kojih se daje pomoć zemljama koje žele u Uniju. Inače, IPA fondovi se uglavnom koriste za finansiranje projekata.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

"Ovo je istorijski dan za sve građane Srbije jer je predsednik Srbije danas i zvanično predao zahtev za članstvo u EU u ime svih građana Srbije", rekla je Đukić-Dejanović.

Ona je izrazila zadovoljstvo što je Skupština današnji dan proslavila i u radnoj atmosferi čime su, kako je navela, na pravi način pokazali da neguju evropske vrednosti.  

Određen pravac Srbije u budućnosti

Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija ocenila je danas da je podnošenjem zahteva za kandidaturu za članstvo u EU Srbija definitivno odredila svoj pravac u budućnosti.

"Sa tog pravca nema odustajanja", kazala je Kolundžija novinarima u Skupštini.

Dodala je da "to istovremeno znači i da je pred Srbijom ogroman posao koji treba da uradi kako bi ostvarila taj, za sve građane Srbije, izuzetno važan strateški cilj".

   

Srbija je zaslužila da uđe u EU

Potpredsednik Vlade Ivica Dačić izjavio je danas da su građani Srbije zaslužili da uđu u Evropsku uniju i da predaja zahteva za članstvo u EU ne znači poklon Evrope, već da iza toga stoji veliki rad.

"Srbija, kada bude ušla u EU, neće to njoj biti poklon od strane Evrope, nego je to nešto što su zaslužili građani Srbije. To što Srbija danas predaje kandidaturu za članstvo u EU, ne znači da mi od bilo koga tražimo bilo kakvu milost, niti da nas tamo prime preko reda. Srbija je sve to zaslužila", kazao je Dačić u Leskovcu.

Potpresednik srpske vlade je dodao da je Srbija takođe zaslužila i viznu liberalizaciju i odmrzavanje Prelaznog trgovačkog sporazuma.

"Zaslužila je (Srbija) i viznu liberalizaciju jer smo ispunili sve kriterijume, a Sporazum smo jednostrano primenjivali i pre nego što je stupio na snagu od strane EU. Uostalom, Srbija je deo Evrope i u Srbiji i danas postoje visoki standardi, čak i viši nego u nekim državama koje su formalno članice EU", istakao je Dačić.

Dačić je ocenio da je problem na putu ka EU predstavljalo to što u Srbiji nije nije bilo konsenzusa kuda treba zemlja da ide i šta je njen sistem vrednosti.

"Došlo je vreme kada od rasporeda političkih stranaka i načina formiranja jedne vlade neće zavisiti strateška opredeljenja Srbije.Srbija treba da bude deo EU ne zbog Evrope, već zbog građana, da oni bolje žive, i to je strateški cilj Srbije", zaključio je Dačić.

 

Kandidatura obavezuje na evropsku politiku

Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović izjavio je danas da podnošenje kandidature za članstvo u EU obavezuje vlast u Srbiji na evropsku politiku, a ne na "evropsku demagogiju".

"Moja poruka predsedniku (Borisu) Tadiću je da kandidatura obavezuje njega, njegovu stranku, vladajuću koaliciju na evropsku politiku, a ne na evropsku demagogiju", rekao je Jovanović novinarima u Skupštini Srbije.

On je rekao da mu je žao što je kandidatura mnogo monopolizovana i ocenio da je ona morala biti praćena opštim koncenzusom i jasnom manifestacijom društva u kome se potvrđuje spremnost na transformaciju.

Kako je naveo, kandidaturu u simboličnom smislu morali su da predaju predstavnici svih stranaka koje žele u EU, i svi akteri koji su deo evropskog posla u proteklih 20 godina.

"Ovo je divan dan za zemlju, za generacije koje su ostale u njoj verujući da je moguće i ovde promovisati one vrednosti koje prepoznaju u modernoj Evropi", rekao je Jovanović i dodao da je to dan u kome treba da se setimo i onih koji su otišli.

 

SRS: Nikakva korist od podnošenja kandidature

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović ocenio je danas da je podnošenje kandidature Srbije za članstvo u EU marketinški potez Vlade od koga građani neće imati koristi.

On je novinarima u Skupštini Srbije rekao da od podnošenja kandidature za članstvo u EU neće biti ništa, kao što građani nisu ništa dobili viznom liberalizacijom.

"Činjenica je da će Srbija u EU eventualno ući 2016. ili 2017. godine. Ovo danas ima za cilj da se obmanu građani Srbije i da im se ulazak u EU učini bržim", rekao je Todorović. On je istakao da cilj vlasti u Srbiji ne bi trebalo da bude ulazak u EU nego stvaranje uslova za bolji život građana Srbije.

 

Kandidatura logičan sled događaja

Šef poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija Branko Ružić izjavio je danas da je podnošenje kandidature za članstvo u EU logičan sled svih aktivnosti koje je Vlada Srbije u prethodnom periodu učinila na putu evropske integracije.

On je novinarima u Skupštini Srbije rekao da je veoma važno da je i u EU postignut visok stepen razumevanja za sve ono što je Srbija do sada uradila na svom putu ka EU.

"Srbija je time iskazala spremnost da nastavi tim putem i ispuni još mnogo uslova koji stoje pred nama kako bi praktično jednog dana, nadam se u što skorijem vremenu, postali punopravni član te velike evropske porodice", rekao je Ružić.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Prognozu kretanja kursa u narednom, predprazničnom periodu nezahvalno je davati i niko sa sigurnošću ne može tačno tvrditi na kom nivou će se kretati kurs dinara.

Oscilacije postoje i već sada je izvesno da su one značajnije i u većoj meri zastupljene u odnosu na prethodne periode u ovoj godini. Na osnovu istraživanja i analiza tržišnih kretanja, tim Banke:Online predviđa da će se kurs kretati na nivou 95,00 – 96,00 u poslednjoj sedmici ove godine.

Poslednjih par sedmica došlo je do značajnijih promena u kursu dinara u odnosu na period tokom leta i početkom jeseni i iz tih razloga navodimo neke faktore koji mogu bitno uticati na kretanje kursa u pretprazničnom periodu:

Pre svega treba istaći aktivnosti italijanske kompanije Fiat, na osnovu informacija iz Ministarstva ekonomije, koja u narednom periodu ima obavezu uplaćivanja prve tranše od 100 miliona evra u narednih par nedelja, koji u slučaju konverzije može ozbiljno da pomogne domaćoj valuti.

Ukidanje viza bi takođe moglo uticati na porast potražnje stranih valuta zbog mogućnosti odlaska većeg broja građana Srbije u zapadne zemlje u vreme praznika iz razloga povećanja pogodnih turističkih prilika i ponuda.

Aktivnosti NBS svakako imaju uticaj na kretanje kursa dinara. Monetarna politika teži pravcu relaksacije kako bi pomogla domaćoj privredi. To znači smanjenje referentne kamatne stope i oslobađanje domaće valute od rezervisanja kako bi se povećala likvidnost i nove investicije. Automatski odogovor bi bio u jačanju evra. Na ovaj način NBS smanjuje mogućnost kontrolisanja kursa dinara i svakom novom odlukom u pravcu relaksacije monetarne politike blago utiče na njegovo slabljenje.

Navešćemo i mogućnost koja je prehnodnih godina značajno uticala na odnos evra prema dinaru i konstantno uticalo na jačanje ove valute, a to je spoljnotrgovinski deficit. U 2008. godini imali smo nešto preko 8 milijardi evra spoljnotrgovinskog deficita, dok je zaključno sa septembrom ove godine na nivou od oko 3,7 milijardi evra. Ovakvo smanjenje spoljnotrgovinskog deficita prouzrokovano je pre svega smanjenjem uvoza za više od 50% a ne povećanjem izvoza. Ovakav, manji deficit više nema snage da konstantno pomera kurs na gore. Neosporno je da se mnoge obaveze ostavljaju za kraj godine i iz tog raloga očekujemo nešto veću zainteresovanost privrede za kupovinu deviza.

Dalja kretanja kursa dinara uslovljena su svim gore navedenim faktorima. Konkretne tendecije i jačine kretanja kursa će biti uslovljenje miksom istih i njihovom snagom u datom momentu.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Neobavezujuće ponude prikupljaju se do 8. februara, a obavezujuće se očekuju krajem aprila. U „Delta holdingu“ kažu da su zainteresovani za kupovinu, ali da je u postupku prodaje potrebno da postoji jasan stav slovenačke vlade, velikih akcionara i upravljačke strukture „Merkatora“. U protivnom, neće učestvovati u ovom postupku.

Jelena Krstović, direktorka korporativnih komunikacija „Delta holdinga“, podseća da je u proteklih nekoliko godina ova kompanija više puta ponovila da je zainteresovana za ulazak u vlasničku strukturu „Merkatora“.

- Takvo širenje je kompatibilno sa razvojem maloprodaje koja je kroz „Delta Maksi grupu“ jedan od najvažnijih biznisa naše kompanije. Smatrali smo i smatramo da bi takvim spajanjem bila stvorena trgovinska kompanija respektabilna ne samo na prostoru bivše SFRJ, već i u širim evropskim okvirima - kaže Krstović. Do sada interesovanje za „Merkator“ je pokazao i paradržavni fond „Kapitalska družba“ („Kad“), koji je navodno zainteresovan za deset odsto udela.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Prodata je cela emisija od 200.000 državnih zapisa po kamatnoj stopi od 10,08% godišnje, precizira se u saopštenju Uprave za trezor.

Te državne hartije od vrednosti dospevaju na naplatu 23. marta 2010. godine. Naredna aukcija tromesečnih državnih hartija od vrednosti zakazana je za 29. decembar 2009. godine.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Nešto više od trećine ukupnog prometa realizovano je obveznicama RS pri čemu najviše u trgovini serijom A2016 - 8,76 miliona dinara (91.038 evra).

U kontinuiranoj trgovini akcijama najviše je pala cena Simpa [SMPO], nešto više od sedam procenata, na 620 dinara, uz skroman promet.

Energoprojekt [ENHL], sa A Listinga, pojevtinio je gotovo četiri procenta uz promet od 2,9 miliona dinara, po malo više od tri odsto izgubili su Galenika Fitofarmacija [FITO] i Dunav osiguranje [DNOS] dok je cena Jubmes banka [JMBN] pala gotovo tri procenta.

Dobitnike rastom nešto većim od 11 odsto predvode užički Putevi [PUUE], najveći gubitnik iz prethodnog dana, Meser Tehnogas [TGAS] je poskupeo pet i po odsto, Alfa plam [ALFA], sa B Listinga, četiri, Fidelinka [FIDL] tri i po a Telefonija [TLFN] dva procenta.

Najveći promet na kontinuiranom segmentu ostvaren je u trgovini akcijama Agrobanke [AGBN], od 7,53 miliona dinara, a slede AIK banka [AIKB] sa 7,1 milion i Komercijalna [KMBN] sa 3,88 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najviše se trgovalo akcijama preduzeća Šipad Srbobran [SIPD], za 9,84 miliona dinara, uz cenu od 3.000 dinara, 11 odsto višu nego u prethodnoj trgovini.

Učešće stranih investitora bilo je nešto veće od 23 odsto u ukupnoj i 19 procenata u trgovini akcijama, koliko je bilo i kod kupovine i kod prodaje akcija.

Među brokerskim kućama izdvojili su se Vojvođanska banka i Meridian invest sa udelom u vrednosti prometa od više od 19 odnosno više od 15 odsto.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Svi brokeri u Srbiji zajedno to ne bi mogli. Bez „dodatne radne snage“ svakom od trenutno aktivnih 400 brokera dnevno bi „palo“ po pedesetak novih klijenata, koji se uglavnom prvi put susreću sa hartijama od vrednosti, da sa njima razgovaraju, objasne im proceduru trgovanja, ispoštuje želje i puste naloge za kupovinu ili prodaju.

Po kući, to je oko 240 klijenata dnevno, koliki je maksimalni kapacitet M&V Investmentsa, jedne od najvećih brokerskih kuća u Srbiji, sa učešćem od 16 odsto u ukupnom prometu akcija u 2008.

U Agenciji za privatizaciju za Ekonom:east kažu da će se ovom poslu za brokere bez sumnje pridružiti zaposleni na šalterima Pošta Srbije. Oni će od januara izdavati potvrde Centralnog registra za hartije od vrednosti o stečenih pet akcija vrednosti 2.500 dinara i primaće naloge za prodaju, kažu u Agenciji. Brokeri, ipak, neće ostati kratkih rukava budući da je 23.160 zaposlenih i bivših zaposlenih NIS-a upućeno na njih jer nemaju prava da iskoriste „besplatan šalter“ niti će, pak, „poštari“ zaista postati brokeri, kako su mnogi mediji pisali.

U planu je, naime, da se oko 1.200 šalterskih službenika interno obuči na kursu o osnovnim elementima brokerskih naloga i puta kojim oni idu, a ne da polažu brokerski ispit, kaže za Ekonom:east Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti. „Obuka će početi do Nove godine, ali ti ljudi neće dobiti brokersku licencu jer se radi o vremenski ograničenom poslu, već će proći internu obuku“, objašnjava Štimac.

Zbog toga, iako uglavnom nezadovoljni rešenjem, brokeri veruju da građani neće biti zadovoljni kvalitetom usluge nakon „instant“ brokerskog kursa te da će mnogi, veruju oni, ipak platiti svog brokera. Štimac kaže da će šalteri Pošta služiti samo za one koji ne žele da angažuju brokera i za to plate te da im država nudi besplatnu prvu transakciju preko banke Poštanska štedionica.

Izazov za berzu

Stiže još akcija Izmene i dopune Zakona o besplatnim akcijama osim izdavanja naloga na šalterima Pošte omogućiće i podelu akcija preostalih preduzeća pre privatizacije. Sledeće godine građani će dobiti i akcije Aerodroma Nikola Tesla i Telekoma, dok akcije EPS-a stižu 2011. Druga izmena je u tome da će sve akcije biti objedinjene u Akcionarskom fondu, u kom će početna imovina biti neprodate akcije i udeli iz portfelja sadašnjeg Akcijskog fonda i akcije drugih javnih preduzeća i privrednih društava s državnim kapitalom za koje Vlada donese odluku. To su Galenika, Jat Airways, javna komunalna preduzeća... Gazporomnjeft se obavezao da će do februara 2011. otkupiti besplatne akcije od svih građana koji žele da ih prodaju njima, i to po ceni koju su oni platili, 4,8 evra po akciji.

Štimac dodaje da su svi učesnici tržišta kapitala sada u niskom startu budući da do sada Srbija „nije videla“ pet miliona akcionara niti Beogradska berza „zna“ za kompaniju veličine NIS-a. Uprkos tome, on je ubeđen da su berza i Centralni registar osposobljeni da prime veliku količinu naloga, ali, ipak, savetuje da bi građani trebalo da sačekaju sa prodajom.

Vojislav Kecman iz Pošta Srbije kaže da se ovo preduzeće priprema za podelu akcija ali da je za sada jedino izvesno da će 6. januara isplatiti građanima po 1.700 dinara iz privatizacionog registra i da će podeliti akcije NIS-a.

„Učestvovaćemo u posredovanju, ali detalje još uvek ne znamo s obzirom na to da smo u fazi sklapanja ugovora“, kaže Kecman za Ekonom:east. On dodaje da će Direkcija za kadrove organizovati obuku zaposlenih i da nema posebnih smetnji da se posao odradi.

Pomoć Poštama je neophodna i da građani u manjim mestima ne bi putovali u susedne gradove kod brokera, kaže za Ekonom:east Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze.

“Infrastruktura Pošte, šalteri PTT-a, predviđeni su kao pomoćna infrastruktura člana berze, banke Poštanske štedionice. Nalozi klijenata će berzi biti prosleđeni preko člana berze, kako zakon i nalaže”, kaže Dostanićeva i dodaje da Poštanska štedionica ima pravo da angažuje drugo pravno lice koje će pružiti infrastrukturnu pomoć, sa kojim će potpisati ugovor o međusobnim pravima i obavezama, kao i da poseduje spisak lica koja će neposredno komunicirati sa klijentima i da ta lica obuči za poslove sa klijentima.

Uprkos apelu nadležnih da se akcije ne prodaju odmah jer će, navodno, kasnije više vredeti, Dostanićeva očekuje masovnu prodaju akcija.

“Pred nama je realna situacija u kojoj se 15 odsto kapitala NIS-a nalazi u rukama 4,8 miliona građana Srbije. Imajući u vidu strukturu tih investitora, njihovu dosadašnju investicionu aktivnost i njihova očekivanja od statusa akcionara, sa visokim stepenom verovatnoće se može računati da će milioni akcionara već u prvim danima nakon uključenja NIS-a na berzu ponuditi svoje akcije na prodaju”, kaže Dostanićeva.

Ona dodaje da će se to sigurno odraziti na cenu dugo očekivanih akcija. Podsetimo izlazak deonica NIS-a na berzu očekuje se sredinom 2010. do kada bi NIS trebalo da promeni pravnu formu iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo.

Reakcije brokera

Reakcije brokera su različite. Jedni su ogorčeni jer im Pošte „uzimaju hleb iz usta“ dok su drugi zadovoljni što će im olakšati posao koji sami ne bi mogli da završe. Stavovi se preklapaju oko dilema kakve će usluge dati „instant obuka“ zaposlenih u Poštama.

Branislav Jorgić, direktor Jorgić brokera za Ekonom:east kaže da upućivanje građana na šaltere Pošta nije tržišni način razmišljanja. „To doprinosi stvaranju monopola a svaki monopol nosi loš kvalitet usluge“, kaže Jorgić.

Dragijana Radonjić-Petrović, predsednik Upravnog odbora M&V Investments skeptična je povodom rezultata najavljene brze edukacije iako smatra da je to pomoć brokerima. „Toliki broj ljudi je ceo jedan birački spisak. To je zahtevan posao“, kaže Radonjić Petrović.

Vladimir Petrović, direktor InterCapital Securitiesa kaže da je uzimanje posla brokerima u godini kada je ugašeno 14 brokerskih kuća, nepotrebno. Osim toga, za brokerski posao je osim teorijskog znanja neophodna i praksa, kaže Petrović za Ekonom:east.

Iako je, kako kaže, poštena tržišna utakmica, najbolje rešenje, od ponuđenog bi bilo bolje da je država propisala maksimalnu cenu brokerskih usluga. „Prosečan prihod brokerske kuće po akcionaru za ceo paket besplatnih akcija bi iznosio oko 500 dinara“, kaže Petrović.

Na vest o tome da će šalteri Pošta brokerima „izbiti“ iz džepa „posao veka“ vredan bezmalo 2,5 milijarde dinara ukupno, Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza Invest Groupa kaže da će kvalitet usluge brzog procesa obuke biti u skladu sa cenom. Tu će, kaže Gujaničić, zbog toga, ipak, biti posla i za brokere.

Gujaničić kaže da je u ovom trenutku najvažnije da se omogući izlazak akcija NIS-a na Beogradsku berzu i transparentno trgovanje ovim deonicama. To je način da se izbegnu malverzacije na vanberzanskom tržištu koje prate masovno akcionarstvo u mnogim tranzicionim zemljama, ističe Gujaničić.

Izvor: www.b92.net / Ekonom:east magazin
(Zatvori)

Austrijska Hipo-Alpe-Adrija banka spasena je tako što je nacionalizovana i prešla u ruke države, kao novog vlasnika. Po svemu sudeći, isti model primeniće se i sa Folks bankom, a i sa svakom sledećom, ukoliko dođe do gubitaka koje ne može sama da sanira.

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije kaže da banke koje posluju u Srbiji globalna finansijska kriza nije dotakla na isti način kao njihove centrale. On napominje da je situacija u Evropi mnogo bolja nego sa bankama koje su krahirale u Americi.

„Naše banke su visokokapitalizovane, a kontrola NBS veoma rigorozna i konzervativna”, objašnjava Dugalić i dodaje da je od prošle godine, kako je počela kriza država Srbija garant za sve uloge do 50.000 evra.

On ističe da je ovo urađeno da bi se zaštitili depoziti, odnosno štednja građana, a s druge strane, stopa obavezne rezerve koju banke moraju da izdvajaju kod NBS na štedne uloge građana iznosi 40 odsto.

Dugalić smatra da su austrijske banke upale u dubiozu jer su najvećim delom izložene krizi, odnosno posluju u centralnoistočnoj Evropi, u zemljama koje je kriza žestoko ošamarila.

Prema njegovim rečima eksperti su se mnogo brinuli za stanje u bankarskom sektoru istočne Evrope, na primer, baltičkim zemljama, u Kazahstanu, i to s pravom, jer je tamo situacija zaista dramatična. Malo ko se okretao prema problemima u zapadnoj Evropi.

”U celoj situaciji nas samo može da zabrine da li ćemo moći dovoljno kredita da povučemo, i pod kojim uslovima”, smatra Dugalić. On kaže da je sigurno da će dotok deviza biti manji, a samim tim i skuplji.

Ipak, u Narodnoj banci Srbije nadaju se da će banke i dogodine da unose novac, kao što su to činile i tokom ove godine. Na to su se obavezale Bečkim sporazumom, a da li će možda ponuditi i više kredita, zavisi od njihove poslovne politike i mogućnosti naše centralne banke da ponudi olakšice.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)