Česi su, prema švajcarskom izveštaju, krenuli sa nivoa od 12.000 dolara imetka po stanovniku 2000. godine, da bi 2007. dospeli do sume 35.000 dolara, ali kriza ih je osiromašila, pa su se 2010. vratili na 32.000 dolara.

Poljaci su od početka decenije svoje bogatstvo utrostručili na 28.600 dolara i spadaju među narode koji se najbrže na svetu bogate. To napredovanje ipak, kako primećuju poljski mediji, ne znači da ga osećaju svi Poljaci ili Česi u svom džepu.

U Češkoj od oko 10 miliona stanovnika ima svega oko 10.000 dolarskih milionera. Tipično za tranzicione privrede je da se ubrzano povećava zaduženje stanovništva, i svako češko domaćinstvo povećalo je u proseku svoj dug u poslednjoj deceniji za 6.900 dolara.

I u Poljskoj i u Češkoj bogatstvo je povećano između ostalog i zahvaljujući velikom rastu cena nekretnina i jačanju nacionalnih valuta.

Iako se narodi postkomunističke Evrope bogate daleko brže od stanovnika razvijenog Zapada, gde se bogatstvo tokom poslednje decenije uvećalo u proseku za 25 odsto i danas Poljak ima devet puta manje nego Francuz ili osam puta manje od Britanca.

"Treba imati na umu da imovinu koju su sticale generacije i generacije na Zapadu nije uništio Drugi svetski rat ni period komunizma. Srednja Evrope plaća ceh za 50 godina socijalističkog ropstva", kaže Filip Vajt iz londonskog Centra za evropske reforme.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je u 7,30 sati bio u plusu oko 0,5 posto, dok su cijene akcija u Hong Kongu, Šangaju, Australiji, Južnoj Koreji, Singapuru i Indiji porasle između 0,2 i 1 posto. MSCI Asia Pacific Index u plusu je 0,8 posto.

Nakon jučerašnje objave zapisnika s nedavne sednice američke centralne banke gotovo je sigurno, kažu analitičari, da će Fed uskoro dodatno olabaviti monetarnu politiku kako bi potaknuo rast privrede.

To je glavni podsticaj današnjem rastu cena akcija na azijskim berzama, s obzirom da je američko tržište najveće izvozno tržište azijskih kompanija, pa bi im koristilo ubrzanje oporavka tamošnje privrede.

Pozitivno su na tržište, posebno na tehnološki sektor, uticali i bolji nego što se očekivalo poslovni rezultati Intela u trećem tromesečju.

Najveći svetski proizvođač čipova izvestio je juče, nakon zatvaranja Wall Streeta, da je u proteklom kvartalu ostvario rast prihoda za 18 posto, na 11,10 milijardi dolara, dok mu je čista dobit dosegnula 2,9 milijardi, ili 59 posto više nego u istom prethodnom razdoblju. To je podstaklo i azijski sektor poluvodiča. Tako je Hynix Semiconductor ojačao 3 posto dok je Elpida Memory podigla cenu 0,7 posto.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Stopa nezaposlenosti trebala bi u ovoj godini iznositi 8,4 odsto, a u idućoj kliznuti na osam odsto. Nove su brojke objavljene u sklopu prvog prijedloga budžeta za 2011. koji je vlada desnog centra predstavila nakon pobjede na izborima.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

On je, naime, kazao kako se jedinstvena evropska valuta nalazi pred velikim izazovima zbog najsnažnijeg tromesečnog rasta u poslednjih osam godina. Evro je u tromesečju koje je završilo 30. septembra dobio 11 posto prema dolaru. Do tog rasta je došlo, kako prenosi agencija Bloomberg, nakon što je Evropska unija utemeljila Fond pomoći „težak“ 750 milijardi evra. Taj Fond, smatra Buffett, neće rešiti probleme koji muče evrozonu jer je teško očekivati da će 16 država članica Evropske monetarne unije da uskladi svoje ideje o vođenju fiskalne politike.

Na mogući trgovinski rat upozorio je nemački ministar ekonomije Rainer Bruderle prilikom posete Kini, upozorivši na velike razlike u trgovinskim politikama vodećih svetskih igrača. U razgovoru s novinarima Bruderle je rekao kako bi pritužbe o namernom podcenjivanju valuta mogle da rezultiraju kontra merama, iz čega bi na kraju mogao da se izrodi trgovinski rat.

Nemački ministar pritom nije naveo konkretne primere, ali Peking je izložen pojačanom pritisku evropskih i američkih trgovinskih partnera da dopusti brži rast vrednosti juana koji je prema nekim procenama podcenjen čak 40 posto.

Ozbiljna pretnja koja bi mogla da ugrozi i globalni ekonomski oporavak vidljiva je i iz „ponašanja“ donjeg doma američkog Kongresa koji prošlog meseca dao zeleno svetlo predlogu zakona kojim se proširuju ovlašćenja američkog ministarstva trgovine za uvođenje carina na kineski uvoz zbog pekinškog manipulisanja valutom. Da bi postao zakon, predlog još mora da dobije odobrenje američkog Senata, kao i potpis predsednika Baracka Obame.

Sablast globalnog valutnog rata dominirala je godišnjim sastankom MMF-a u Washingtonu protekloga vikenda, ipak bez konkretnih rezultata. Kako su javljale novinske agencije, MMF nije uspeo da umiri valutne bitke koje su uzburkale tržišta, pa je rešavanje tog pitanja prepušteno summitu grupe G-20 koji će se održati sredinom novembra u Seoulu.

Svetski finansijski čelnici složili su se da problem postoji, ali nisu našli rešenje za pretnju da nadmetanje zemalja oko odnosa s kursom potkopa globalni ekonomski oporavak.
„Oporavak se nastavlja, ali ostaje krhak i neujednačen“, navodi se u saopštenju Odbora guvernera MMF-a koji je ukazao na „napetosti“ oko promena valutnih kurseva i neravnotežu u globalnoj trgovini, najavljujući da će „produbiti rad“ na tim pitanjima i da će im MMF posvetiti veću pažnju kod godišnjih revizija ekonomskih politika zemalja članica.

U pozadini pitanja koje je dominiralo godišnjim zasedanjem MMF-a i Svetske banke je kulminacija dugogodišnjeg spora SAD-a i Kine, dve najveće svetske ekonomije, oko valutne politike i trgovinskog debalansa. Sedmicama uoči skupa SAD su pojačavale pritisak na Peking da dopusti slobodnije formiranje kursa juana, kako bi njegova vrednost pratila rast kineske ekonomije.

Čelnik MMF-a Dominique Strauss-Kahn i predsednik Svetske banke Robert Zoellick na skupu su jasno rekli da je kineska valuta potcenjena, no pokušaj SAD-a da se veća uloga Kine u upravljanju MMF-om poveže s valutnom politikom Pekinga članice MMF-a nisu prihvatile.

Guverner kineske centralne banke Zhou Xiaochuan odbacio je pozive za međunarodni ili regionalni sporazum o valutama, a čelnik Svetske trgovinske organizacije (WTO) rekao je da njegova institucija ne želi da se uključuje u borbu oko kursa.

Prvi valutni rat dogodio se 1930.-ih, a sukobile su se Velika Britanija, SAD i Francuska. Sve je počelo kada je, nakon Velike depresije, London odlučio da suspenduje zlatni standard za funtu, čime je britanska moneta snažno devalvirala, što je pomoglo rastu britanskog izvoza. Washington nije dugo čekao, dok su Francuzi na kraju popustili uprkos svojoj "ljubavi prema zlatu". Tada je počela trka čija će moneta najmanje da vredi, a kraj valutnog rata došao je s potpisivanjem valutnog ugovora između tri strane 1936. godine, čime je položen temelj za Breton-Woodski sporazum.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Na azijskom tržištu skočila je na 1,356.50 dolara, budući da investitori još uvek nisu sigurni u tempo ekonomskog oporavka, kao ni stabilnost nacionalnih valuta. Juče je cena u New Yorku završila trgovanje na 1,349.80 dolara. Zlato već mesecima neprestano ruši rekorde u ceni zbog nepovoljne globalne finansijske situacije.

Jedan od razloga je i sve slabiji dolar koji je u odnosu na japanski jen je u sredu pao na najniži nivo u poslednjih 15 godina, a u odnosu na evro na najgorem nivou u zadnjih osam meseci.

Kad vrednost dolara pada, ulagači obično premeštaju novac u sirovine, kao zlato i naftu, koja takođe zadnjih dana beleži rast cena.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

U tu kategoriju zemalja uključene su Poljska, Rumunija, Mađarska, Hrvatska, Bugarska, Litvanija, Letonija, Estonija i Turska.

Ovim je prognoza rasta za ovu godinu, koju je MMF dao proletos, povećana za 0,8 procentnih poena, ali je prognoza za 2011. snižena za 0,3 procentna poena.

U zemljama gde je usporavanje privrede bilo manje izraženo, kao što je Poljska, i u onima gde je bila relativno solidna finansijska situacija kad je kriza nastupila, kao Turska, privrede će nastaviti da jačaju, podržane normalizacijom međunarodne trgovine i protokom kapitala, navodi MMF.

Međutim, u zemljama koje su prošle kroz neodrživ ekonomski bum, kao Bugarska i Letonija, ili zemljlama koje imaju velike probleme s dugom kao Mađarska i Rumunija, oporavak će biti sporiji, navodi Fond u izveštaju o stanju ekonomije u svetu.

MMF je upozorio da ponovo raste zaduživanje u više zemalja centralne i istočne Evrope sa privredama u razvoju i da bi, ukoliko se ne preduzmu nikakve mere, mogle da se pojave nove tenzije u finansijskom sektoru, što bi moglo da ima znatne negativne efekte na realnu privrednu aktivnost.

Turska će predvoditi privredni rast ove godine sa rastom od 7,8 BDP-a, koji će usporiti na 3,6 odsto 2011. godine, kaže se u izveštaju.

Na drugom mestu je Poljska, jedina zemlja EU čija privreda je zabeležila porast 2009. godine, za vreme krize, i te godine porasla 1,7 odsto. Očekuje se da će poljska privreda porasti 3,4 odsto ove godine i 3,7 odsto 2011. godine.

Rumunija, Hrvatska i Letonija imaće pad BDP-a ove godine, a oporaviće se 2011. godine.

Letonija, koja je kumulativno za 2008. i 2009. godinu imala najveći privredni pad na svetu od oko 25 odsto, trebalo bi ove godine da zabeleži privredni pad od 1.0 od BDP-a, ali i da se oporavi za 3,3 odsto iduće godine.

Mađarska, kojoj su MMF, Svetska banka i EU pomogli 2008. godine sa 20 milijardi evra, trebalo bi da počne oporavak i zabeleži rast od 0,6 odsto ove godine, a zatim 2.0 odsto 2011.

Tokom 2009. godine Evropske zemlje u brzom razvoju su ukupno zabeležile pad BDP-a od 3,6 odsto, navodi MMF.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Svetska ekonomija će najverovatnije ojačati u ostatku 2010. i 2011, navodi MMF očekujući da će Kina i ostale zemlje čija privreda je u ekspanziji nadomestiti slab učinak SAD i Evrope.

Kako navodi ta svetska finansijska organizacija, Evropa i SAD i dalje beleže slabost ekonomskih sistema, a da bi se, kako se dodaje, svetska ekonomija uravnotežila potrebno je da zemlje sa ogromnim trgovinskim i budžetskim deficitom, poput SAD, ojačaju izvoz.

Zemlje sa ogromnim trgovinskim suficitom, kao što je Kina, morale bi, kako se ističe, da smanje svoje oslanjanje na izvoz i poboljšaju domaću potražnju.

Kada se radi o prognozama ekonomskog rasta u Evropi, zemlje koje za valutu imaju evro najverovatnije će imati prosečni rast od 1,7 odsto u ovoj i 1,5 odsto u narednoj godini, navodi MMF.

Te cifre su promenjene u odnosu na julske prognoze, imajući u vidu dužničku i budžetsku krizu u Grčkoj, koja je zapretila da se proširi i na ostatak Evrope.

Kada se radi o SAD, MMF predviđa ekonomski rast od 2,6 odsto u 2010, što je manje od julskih prognoza koje su iznosile 3,3 odsto. Očekuje se da američki ekonomski rast u 2011. iznosi 2,3 odsto, dok su u julu stručnjaci te svetske finansijske institucije predvideli rast od tri odsto.

Za Japan se predviđa rast od 2,8 odsto u 2010. i 1,5 odsto u 2011. Manji rast za sledeću godinu u zemlji izlazećeg sunca predviđa se jer se Japan još uvek bori da se izvuče iz skoro dvodecenijskog "anemičnog" rasta.

Što se tiče zemalja u razvoju, kao i onih čija ekonomija je u ekspanziji, kao što su Kina, Rusija, region istočne Evrope i Latinske Amerike, očekuje se da u ovoj godini bude zabeležen rast od 7,1 odsto, a u 2011. 6,4 odsto, što je više nego duplo u odnosu na razvijene zemlje, kao što su SAD ili zemlje evro zone.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Tražnja za stogodišnjim obveznicama je bila tako velika da je Vlada, prvobitno planirajući da proda državne zapise za 500 miliona dolara, odlučila da udvostruči tu sumu, prenele su svetske agencije.

U poređenju s drugim zemaljama, koje investitorima uglavnom nude petogodišnje, desetogodišnje i tridesetogodišnje zapise, ideja meksičke vlade je veoma originalna. Vodeći ekonomisti ne mogu sa sigurnošću da predvide šta očekuje svetsku privredu ni u nastupajućim godinama, a pogotovo kako će svet izgledati kroz jedan vek.

Prinos stogodišnjih vrednosnih papira procenjuje se na 6,1 odsto godišnje.

Meksiko je treća među zemljama u usponu, posle Kine i Filipina, koja se odlučila da ponudi stogodišnje obveznice.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)