Komisija je vanrednim nadzorom Sarajevske berze prije nekoliko mjeseci ustanovila da su odredbe Statuta ove institucije u koliziji s pojedinim zakonskim rješenjima zbog čega je sporno imenovanje dva člana Nadzornog odbora Sarajevske berze - Zijada Blekića i Džemaludina Peljte. Kao što su "Nezavisne" ranije objavile u slučaju imenovanja Blekića nije bilo jasno da li ispunjava uslov u pogledu stručne spreme, dok su kod izbora Peljte sporne odredbe prema kojima član Nadzornog odbora ne može biti lice koje je direktor ili član uprave drugih dioničkih društava. Peljto je direktor društva "Merkur" izlistanog na slobodnom berzanskom tržištu.

Komisija za vrijednosne papire je na jednoj od posljednjih sjednica, na prijedlog Mateja Živkovića, glasala o pripremi rješenja o privremenoj obustavi dozvole za rad Sarajevskoj berzi zbog nepostupanja Sarajevske berze po nalogu regulatora tržišta. Odluka, ipak, nije donesena, jer prijedlog nije dobio podršku najmanje tri člana Komisije s obzirom na to da su dva člana bila "za", a dva "protiv".

Hasan Ćelam, predsjednik Komisije za vrijednosne papire FBiH, kaže da se o rješenju o obustavi dozvole berzi, glasalo za slučaj njenog nepostupanja po nalogu Komisije.

Nakon duže prepiske s Komisijom u Sarajevskoj berzi su, ipak, odlučili da pristupe izmjeni svog statuta, a rasprava o tome vodiće se na sjednici Skupštine zakazanoj za 31. mart. U prijedlogu Nadzornog odbora uvršteni su novi uslovi koje kandidati moraju ispunjavati za članstvo u tom tijelu, dok se briše sporna odredba u Statutu da član Nadzornog odbora ne može biti direktor ili član Uprave drugih dioničkih društava, koja je preuzeta iz nespretnih rješenja Zakona o privrednim društvima FBiH.

Trakavica sa aktima Sarajevske berze i imenovanjima krenula je od žalbi pojedinih kandidata koji nisu izabrani u Nadzorni odbor prošle godine, a rezultirala je vanrednim nadzorom berze, te višemjesečnim nedavanjem saglasnosti Zlatanu Dediću za još jedan četverogodišnji mandat za poziciju direktora Sarajevske berze.

S obzirom na postojanje struja u brokerskim krugovima, doznajemo da bi na skupštinskoj raspravi o izmjeni Statuta ponovo moglo biti "vatre", kao što je bilo i prilikom izbora novog Nadzornog odbora. Osim izmjene akata, na dnevnom redu sjednice Skupštine 31. marta biće i izvještaj o poslovanju Sarajevske berze za 2009. godinu kad je ostvarila gubitak od 283.000 KM, kao i usvajanje plana poslovanja za ovu godinu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Svi oni koji imaju primanja veća od šest hiljada kuna (od 822 evra) i dalje će plaćati krizni porez od četiri odsto na celokupni iznos primanja.

Kosor je na sednici Vlade rekla da je odluka o pokretanju izmena Zakona o posebnom porezu doneta na sastanku užeg kabineta, dodavši da će biti "operacionalizovana u sledećim danima i sedmicama".

"Želimo da to bude dodatni podsticaj potrošnji i onom tračku optimizma u Hrvatskoj koji nam je svima potreban i za koji ima razloga", naglasila je Kosor, izrazivši nadu da će ta odluka biti dobro primljena među preduzetnicima i u Hrvatskom udruženju poslodavaca.

Hrvatski sabor doneo je 31. jula prošle godine Zakon o posebnom porezu na sva primanja, koji je počeo da se primenjuje od 1. Avgusta i trebalo je da važi do kraja 2010. godine.

Predviđeno je bilo da bude na snazi do kraja ove godine, a procenjivalo se da će zahvatiti više od milion zaposlenih i oko 300 hiljada penzionera.

Uz uvođenje kriznog poreza, vlada je progurala i povećanje poreza na dodatu vrednost sa 22 na 23 odsto. Tokom 2008. godine hrvatski budžet je od kriznog poreza prihodovao oko 800 miliona kuna (110 miliona evra).

Uvođenje kriznog poreza izazvalo je negodovanje javnosti, a zahtev za ocenu ustavnosti tog zakona podnelo je više hiljada građana, ali i tadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić. Sud je, međutim, odlučio da je zakon u skladu s Ustavom.

Zakonom su uvedene dve stope kriznog poreza na plate, penzije i ostala primanja i to dva odsto na primanja od tri do šest hiljada kuna i četiri odsto na primanja veća od šest hiljada kuna, a porez se obračunava na celokupan iznos primanja.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Gubitak je zbog dobrog poslednjeg kvartala ipak bio nešto niži od očekivanja, a prihodi od prodaje su iznosili 1,18 milijardi evra, što je za 11 posto manje u odnosu na 2008. godinu.

U decembru prošle godine Gorenje je prognoziralo da će u 2009. zabeležiti gubitak od 13 miliona evra i prodaju od 1,16 milijardi evra.

U četvrtom tromeseču prošle godine Gorenje je ostvarilo neto dobit u iznosu od 2,57 miliona evra. Prihodi od prodaje u poslednja tri meseca 2009. su iznosili 320 miliona evra što predstavlja pad od pet posto u odnosu na isto razdoblje 2008. godine.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Nakon što je 29. septembra prošle godine, prilikom posete predsednika Srbije Sloveniji, potpisan pomenuti sporazum i na najvišem političkom nivou postignut dogovor između Slovenije i Srbije da isti bude ratifikovan u oba parlamenta do kraja 2009. godine, Skupština Srbije je sporazum ratifikovala prema postignutom dogovoru.

Sa druge strane, slovenačka Vlada je, u četvrtak, tek odobrila predlog zakona o ratifikaciji socijalnog sporazuma sa Srbijom, što znači da će sporazum konačno biti poslat u slovenački parlament, gde treba da dođe na dnevni red za ratifikaciju.

Tek nakon što ga slovenački parlament bude usvojio, odnosno ratifikovao, sporazum će početi da važi. Slovenački ministar spoljnih poslova, Samuel Žbogar je, danas na novinarskoj konferenciji, rekao da se nada će se to desiti "na jednoj od narednih sednica".

Sporazum između Srbije i Slovenije o socijalnom osiguranju detaljno reguliše zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje u slučaju nezaposlenosti i roditeljsku zaštitu, odnosno stupanjem na snagu pomenutog sporazuma će biti uspostavljeni uslovi za isplaćivanje penzija srpskim državljanima koji su radili u Sloveniji i slovenačkim koji su radili u Srbiji, kao i ostala prava koja proističu iz socijalnog osiguranja, u ovom trenutku za više od 10 000 osiguranika.

Sporazum predviđa i reciprocitet u zdravstvenom osiguranju državljana obeju država

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

U odnosu na prethodno tromesečje BDP te zemlje se u poslednja tri meseca 2009. godine smanjio za 0,4 posto.

Podaci prilagođeni za broj radnih dana pokazuju da je mađarski bruto domaći proizvod u četvrtom tromesečju 2009. pao na godišnjem nivou za 4,1 posto, što je u skladu s očekivanjima zavoda.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Ova banka je pokušala da proda očigledno bezvredne nekretnine i placeve sopstvene firme koja se bavila nekretninama, ali je plan propao zbog veta koji je stavila osiguravajuća kompanija "Gracer vekselsajtige" (Grazer Wećselseitigen), koja je deo "Grave grupe"(Grawe).

Pravosudni organi trenutno analiziraju četiri, prema njihovom mišljenju, veoma sumnjiva projekta vezana za nekretnine. Tri projekta su išla preko hrvatskih firmi, a četvrti preko srpskog "Blok 67 d.o.o."

Ovo srpsko preduzeće bilo je uključeno u izgradnju jednog stambenog naselja u Beogradu, koju je trebalo da finansira "Hipo banka", navodi "Format".

Nedeljnik citira nalog za pretres od prošle nedelje, u kojem piše da, "iako se ispostavilo da firma nije mogla da realizuje ovaj projekat zbog nastupajućih rizika, uprava "Hipo internešenel" je pokušala da te nekretnine interno proda "Hipo Alpe Adria Imobilien AG"".

Nakon sto je "Grave" osiguranje stavilo veto,"Hipo" je sam otkupio celokupan projekat. Na prvobitno odobreno finansiranje dodato je još 17,5 miliona evra i troškovi projekta su eksplodirali sa 150 na 237 miliona evra, tvrdi "Format".

Kod srpskog preduzeća se, prema pisanju nedeljnika, radi o sestrinskoj firmi austrijske "CEE Invest Holding", čiji je je osnivač raniji poreski savetnik "Hipo".

Nejasno je, takodje, da li je on taj posao vodio kao poverenik ili ga je radio za sebe. Njegovo preduzeće negovalo je tesne veze sa bivšim šefom "Hipo" Ginterom Štridingerom. Štridingerovo preduzeće "Rubikon Invest AG" je od "CEE Investment Holding" dobilo veliku pozajmicu.

"Format" ukazuje da su i tri projekta u Hrvatskoj, koja su sumnjiva istražnim organima, vezani za slične probleme.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Predsednik Nacionalne komisije za prognoze (CNP) Jon Gizdeanu kaže da bi Rumunija mogla da postigne nivo iz 2008. već naredne 2011. godine. Takvo mišljenje dele i predstavnici nekoliko rumunskih banaka.

Analitičari Erste Grupe, koja je i većinski akcionar Rumunske komercijalne banke (BCR), smatraju da Rumunija ne može postići BDP iz 2008. pre 2012. godine, iako ocenjuju da će ove godine rast BDP-a biti 1,9 odsto, što je više od prognoza MMF-a.

U poređenju sa BDP-om od 136,8 milijardi evra 2008. uz pad od 7,2 odsto lane, BDP bi 2011. trebalo da iznosi 133,9 milijardi evra, i 145,5 milijardi evra u 2012. godini, prognoziraju predstavnici banaka.

U godinama pre ekonomske krize, za vreme liberalne vlade Kalina Popeskua Taričeanua, Rumunija je zabeležila rekordni ekonomski rast od 7,9 odsto 2006. i 7,1 odsto 2008. godine.

Ministar finansija Sebastijan Vladesku je izjavio da su za ekonomski oporavak sada najbitniji održanje makroekonomske stabilnosti, investicije u razvoj, štednja u budžetskom sektoru i njegova reforma.

Vladesku je naveo da su u Rumuniji preveliki troškovi u budžetskom sektoru, koji, prema neefikasnosti, zauzima sedmo mesto među zemljama članicama Evropske unije. Dao je primer Nemačke koja najmanje troši na plate javnih funkcionera i to 6,9 odsto BDP-a, dok Rumunija troši gotovo dva puta više, odnosno 10,2 odsto.

On je precizirao da u Rumuniji budžetski troškovi premašuju mogućnosti budžeta i održivost na srednji i dugi rok, zbog čega država ne može dovoljno da ulaže u infrastrukturu, prosvetu i zdravstvo.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Cene akcija u Evropi su uglavnom bile "depresivne", a isto važi i za kotacije najvažnijih strateških sirovina na londonskoj berzi, usled bojazni investitora od širenja dužničke krize na više članca zone evra.

U ranoj popodnevnoj trgovini na indikativnoj berzi u Londonu evro je razmenjivan za manje od 121 jen, što je najmanja vrednost zajedničke valute 16 članica Evropske unie prema japanskom takmacu od februara prošle godine.

Istovremeno je evro opao na nešto manje od 1,35 dolara, izgubivši 0,4 odsto vrednosti, dok je "amerikanac" napredovao prema drugim jakim valutama i na londonskoj berzi je kotirao 1,0844 švajcarska franka i 1,5299 za funtu sterlinga.

Jen je, osim prema evru, napredovao i u odnosu na američkog konkurenta i danas se manjao po kursu od 89,37 za dolar, jer su investitori na azijskom tržištu masovnije tražili japansku novčanu jednicu kao sigurno pribežište u kriznim vremenima, izveštava agencija Kjodo.

Lošija klima na finansijskom tržišima se, inače, osetila neposredno pošto je juče kreditna agencija "Standar i Purs" saopštila da će možda sniziti rejting Grčke, koji sada iznosi BBB plus, tokom narednih mesec dana.

Medujunarodna kreditna agencija "Mudis" je saopštila da bi Atina morala da pristupi neodložnoj realizaciji ranije obećanog plana fiskalnih reformi, ako želi da izbegne sniženje rejtinga.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)