Najviše se trgovalo obveznicama stare devizne štednje, i to u iznosu od 81 odsto. Od ukupnih 434 miliona dinara trgovanja obveznicama, najtrgovanija bila je serije A2011, sa 192 miliona dinara.

Najveće interesovanje investitora već tradicionalno vladalo je za akcijama niške AIK banke (BSE:AIKB) čiji je promet iznosio 192 miliona dinara.

U grupi najtrgovanijih, ali sa drastično nižim ostvarenim prometom, našli su se tokom protekle sedmice i Niška mlekara (BSE:MLNI)i Komercijalna banka (BSE:KMBN) sa devet miliona dinara, odnosno 7,6 miliona dinara.

Najveći nedeljni dobitnici bili su Telefonija (BSE:TLFN), sa ostvarenim rastom cene akcija od 14,14 odsto, Univerzal banka (BSE:UNBN), sa rastom cene 9,82 odsto, i Globos osiguranje (BSE:GLOS) čije akcije su poskupele 9,41 odsto.

Među gubitnike su se u prošlonedeljnoj trgovini svrstali Fidelinka (BSE:FIDL) sa padom od 12,17 odsto, Credy banka (BSE:CYBN) sa padom od 12 odsto, i Simpo (BSE:SMPO) čije akcije su tokom prošle nedelje pojeftinile za 9,82 odsto.

Učešće stranih investitora u ukupnom prometu bilo je povećano u odnosu na prethodni period i kretalo se u proseku oko 60 odsto, uz ponovo intenzivnije prisustvo na strani kupovine.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Do izvesnog smanjenja ukupnog spoljnog duga došlo je, ne zbog prestanka zaduživanja države i privatnog sektora, odnosno izmirivanja finansijskih obaveza bez ulaženja u nove kreditne aranžmane, već usled jačanja dolara u odnosu na evro, naveli su u IZIT-u.

Upravo zbog kursnih razlika je i registrovano redukovanje spoljnog duga Srbije u aprilu prema stanju s kraja prošle godine.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ovaj deficit je smanjen jer je petomesečni uvoz vredan 4,75 milijardi evra samo za 1,6 odsto premašio vrednost uvezene robe u periodu januar – maj 2009. A kada bi i u decembru 2010. vrednost izvoza pokrila 61,2 odsto uvoza, kao što je bio slučaj u maju (u istom mesecu lane 59,8 procenata), što je debeli razlog za našu vladu da saopšti svetu da kriza više „ne stanuje” u Srbiji.

Poslovično obazrivi ekonomisti ipak upozoravaju da naoko lepe brojke petomesečnih kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni ne ukazuju na ubrzani rast srpske ekonomije od početka godine, što bi neki možda mogli da zaključe. Oni kažu da bi Srbija mogla s pravom da se hvali navedenim visokim dvocifrenim povećanjem vrednosti izvezene robe u prvih pet meseci ove godine da se taj rast ne poredi s mršavim rezultatom u istom periodu 2009. Podsećanja radi, izvoz robe i usluga izražen u evrima prošle godine je smanjen za oko 17, a u dolarima čak za 22 odsto.

Petomesečno povećanje izvoza, nažalost, nije došlo ni kao posledica povećanja proizvodnje. Jer, autori poslednjeg broja biltena Ekonomskog instituta Mesečne analize i trendovi (MAT) ukazuju da se industrija još sporo oporavlja od prošlogodišnjeg pada proizvodnje od 12,1 odsto. Doduše, dalji pad je zaustavljen u septembru 2009, ali od tada ona uglavnom stagnira.

Veliki rast izvoza u prvih pet meseci ove godine ostvaren pre svega zahvaljujući povećanju plasmana proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda, ukazuju analitičari privrednih kretanja Centra za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije. Činjenica da je reč o bitnim proizvodima u strukturi srpskog izvoza ukazuje na tendenciju da bi se pozitivan rast izvoza mogao nastaviti i u narednom periodu. Pored toga, na petomesečne rezultate određeni uticaj je imao i pad vrednosti dinara u odnosu na evro, koji je stimulisao izvoz i učinio da on raste brže od uvoza, tvrde istraživači PKS. Neki analitičari smatraju da je povećanju izvoza i sporom rastu uvoza doprinela i osetno niža domaća tražnja.

Srbija je od početka januara do kraja maja najviše izvozila gvožđe i čelik za 364 miliona dolara, obojene metale u vrednosti od 261 milion dolara, električne mašine i aparati 196 miliona dolara, žitarice i proizvode od njih 173 miliona dolara i povrće i voće za 169 miliona dolara, što čini 32,4 procenta od ukupnog izvoza.

Izvoz je u maju ove godine vredeo 616 miliona evra, uvoz oko milijardu evra, a deficit 390 miliona evra. U odnosu na maj prošle godine, izvoz je povećan za 17,8, a uvoz za 15,1 odsto, pa je deficit bio manji za 11,1 odsto. Vrednost izvoza u maju bila je najveća od oktobra 2008. godine, ali je još daleko manja od rekordne vrednosti iz jula 2008, kada je izvoz bio u vrednosti od 727 miliona evra.

Sudeći po kretanju u prvih pet meseci, uvoz bi do kraja godine trebalo sve više da raste. Tome će se najviše obradovati „ključari državne kase” jer rast uvoza na koji se plaća carina i PDV povećava budžetski prihod.

Primanja budžeta su u prvih pet meseci 2010. zabeležila apsolutni porast od 16,5 milijardi dinara u odnosu na isti period 2009. godine, tako da su i iznosila ukupno 248,1 milijardu dinara. Ovo povećanje predstavlja realni rast od 2,7 odsto. Pri tome prihodi od PDV-a u prvih pet meseci ove godine pokazuju oporavak, odnosno realan rast za 3,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok su prihodi od carina realno niži za gotovo 17 procenata. Prihodi od akciza su od početka godine iznosili 44,3 milijarde dinara, što je gotovo šest milijardi više nego u prethodnoj godini, pokazuje računica analitičara MAT-a.

Urednik pomenutog biltena, Stojan Stamenković, je mišljenja da su beneficirani potrošački krediti od početka godine uticali na povećanje proizvodnje kućnih električnih aparata, ali istovremeno i na njihov izvoz. Inače, najviše se uvozila nafta i naftni derivati, u vrednosti od 509 miliona dolara, prirodni gas 506 miliona dolara, obojeni metali 239 miliona dolara, pa električne mašine i aparati 239 miliona dolara i drumska vozila 216 miliona dolara, što je 26,6 odsto ukupnog uvoza.

Prema Stamenkovićevim rečima, ohrabrujuća je činjenica da je u uvozu sve veće učešće sirovina i poluproizvoda, što ukazuje da u drugom polugođu treba očekivati veći rast industrijske proizvodnje, što je oko tri odsto za celu ovu godinu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Upitan odakle onda tvrdnje u javnosti da prvog dana trgovanja NIS-ovim akcijama njihova vrednost neće prelaziti 200 dinara, jer je reč o knjigovodstvenoj vrednosti, Cvetković naglašava da te tvrdnje apsolutno ne stoje.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Agencija za privatizaciju su, objašnjava, u više navrata obaveštavali javnost da je početna cena po kojoj će se trgovati NIS-ovim akcijama ista ona po kojoj je ruski većinski vlasnik preuzimao akcije od NIS-a, odnosno 4,8 evra po akciji.

"Cena od 4,8 evra po akciji je ujedno i „zaštitna cena” za građane, jer je to i cena po kojoj je izvršena cela transakcija prodaje akcija NIS-a ruskom partneru i NIS ima ugovornu obavezu da će do februara meseca 2011. godine morati da manjinskim akcionarima ponudi minimalno 4,8 evra za otkup jedne svoje akcije. Nakon ove inicijalne cene, tržište hartija od vrednosti, odnosno ponuda i tražnja, regulisaće stvarnu vrednost akcija", rekao je Cvetković.

Imajući sve ovo u vidu, građanima se savetuje da ne žure s prodajom svojih akcija, već da sačekaju uključivanje akcija drugih preduzeća na Berzu („Telekom Srbija”, Aerodrom „Nikola Tesla”) na čije akcije će građani ostvariti pravo u narednom periodu kao i očekivani sveukupni ekonomski oporavak i povećanje tražnje investicionih fondova za ovu vrstu akcija.

Treba očekivati da pojava akcija pomenutih preduzeća na Berzi dovede i do povećanja broja zainteresovanih investitora za trgovanje akcijama i samim tim utiče na povećanje vrednosti akcija.

Građani kojima se, međutim, žuri ne moraju čekati februar naredne godine da bi akcije prodali ruskoj strani, već to mogu uraditi i pre.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Najviše se trgovalo obveznicama godišta A2012, za 166,59 miliona dinara (1,6 miliona evra) a serija A2011 zabeležila je obim trgovanja od 26,17 miliona dinara (252.141 evra).

Kada je reč o akcijama, najviše se trgovalo hartijama banaka i to niške AIK banke [AIKB] za 2,32 miliona dinara, Komercijalne banke [KMBN], sa B Listinga Beogradske berze, za oko dva miliona dinara i Agrobanke [AGBN] za oko 830.000 dinara.

Među dobitnicima trgovanja izdvaja se Univerzal banka [UNBN], čije akcije su skuplje za oko 18 odsto i zahvaljujući tom poskupljenju i Belex15 je zabeležio najveći dnevni rast u poslednjih mesec dana.

Sledi Telefonija [TLFN] sa skokom cene akcija od 14,14 odsto i Jubmes banka [JMBN] koja je poskupela za osam procenata.

Hartije Dunav osiguranja [DNOS] skuplje su za 3,64 odsto.

U kontinuiranom trgovanju najviše su pojeftinile akcije Fidelinke [FIDL] za preko 12 procenata, dok su akcije beogradskog Progresa [PRGS] izgubile na vrednosti 6,33 odsto.

Akcije beogradske pivare [BIPB] jeftinije su za tri procenta a Galenike Fitofarmacije [FITO] za 2,65 odsto.

Kada je reč o trgovanju po metodu preovlađujuće cene za 1,12 miliona dinara trgovalo se akcijama beogradskog preduzeća Ratko Mitrović [RMBG].

Učešće stranih investitora bilo je 86,25 odsto u ukupnoj, i oko 30 odsto u trgovini akcijama.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Ova kompanija, koju je protekle godine praktično podržavilo JP Srbijagas, ostvarila je poslovne prihode u visini od 1,1 milijardu dinara  što je pad od nepunih 30 odsto. Neto dobit iznosi dva miliona dinara u odnosu na 123,1 milion dinara iz 2008. Slično kao i ranijih godina, Informatika je zabeležila gubitak iz redovnog poslovanja ali su ovaj put izostali visoki ostali prihodi pa je kompanija objavila minimalni pozitivan rezultat, navodi se u izveštaju Sinteze Invest Group-a.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Početna cena akcija Naftne industrije Srbija prvog dana trgovanja na Beogradskoj berzi biće zapravo knjigovodstvena vrednost i neće prelaziti 200 dinara. Maksimalna cena tog dana mogla bi biti 600 dinara, budući da vrednost akcija samo tog prvog dana može porasti za 300 procenata, potvrdio je juče za „Politiku” Branko Pavlović, savetnik malih akcionara NIS-a.

– Ne treba očekivati ništa spektakularno tog prvog dana trgovanja NIS-ovim akcijama, osim što po pravilu berze vrednost akcija samo tada može za toliko da skoči, pojašnjava on i dodaje da već narednih dana njihova vrednost može varirati do plus 12, odnosno minus osam procenata.

Na pitanje, da li na cenu akcija utiču i poslovni rezultati kompanije Pavlović kaže da lane nije bilo gubitka od oko 37,5 milijardi dinara da bi vrednost akcija bila sigurno veća.

Budući da je reč o kapitalno velikoj kompaniji privlačnoj na finansijskom tržištu, realno je očekivati da će uključenje akcija NIS-a na berzu pojačati tržišnu kapitalizaciju, a istovremeno pojačati i investicionu aktivnost domaćih i stranih investicionih fondova, kaže on.

Goran Takić, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije NIS-a kaže da je nominalna vrednost akcija 500 dinara, dok će se tržišna cena formirati u zavisnosti do ponude i tražnje. Ništa ne znači, kaže, ako na berzi bude pet miliona akcija, a tek dva miliona onih koji bi da ih kupe.

Na vrednost akcija dodatno utiče i poslovanje kompanije u poslednje tri godine.

Budući da je NIS 2008. godinu završio s gubitkom od oko osam milijardi, a prošlu s 37,5 milijardi dinara to se dodatno odražava na nisku cenu akcija, kaže on i dodaje da ohrabruju najave čelnih ljudi kompanije da bi tekuća godina mogla biti pozitivna.

On upozorava da akcionari moraju da razlikuju nominalnu od vrednosti akcije po kojoj se one kupuju i prodaju. Cena koju je strateški partner „Gaspromnjeft” platio za kupovinu 51 odsto kompanije nema uticaja na nominalnu vrednost akcija. Na nju jedino utiču vrednost osnovnog kapitala i broj akcija, a budući da se vrednost osnovnog kapitala nije menjala, ukupna nominalna vrednost je ostala nepromenjena.

Nominalna vrednost bi bila ista i da nije došlo do prodaje akcija „Gaspromnjeftu” ili bilo kom drugom investitoru. Promena pojedinačne nominalne vrednosti akcije do koje je došlo prošle godine rezultat je povećanja broja akcija usled podele svake akcije u razmeri jedan prema 20, što znači da umesto jedne akcije nominalne vrednosti 10.000 dinara, sada postoje 20 akcija nominalne vrednosti 500 dinara. Akcije se, međutim, prodaju i kupuju po tržišnoj vrednosti.

Tržišna vrednost se utvrđuje na berzi i zavisi od odnosa ponude i tražnje ili se utvrđuje sporazumom između prodavca i kupca kada se prodaja vrši putem ugovora.

Takić podseća i na pravo akcionara da dobiju dividende koje se isplaćuje na godišnjem nivou. Uslov za isplatu je da NIS ostvari dobit, a Upravni odbor odobri njihovu isplatu.

Na pitanje da li će „Gaspromnjeft” kupovati akcije građana kako bi povećao svoj udeo u NIS-u, u ovoj kompaniji odgovaraju da za to „nema sumnje”, te da će ruski većinski vlasnik u potpunosti ispunjavati uslove iz kupoprodajnog ugovora, u skladu sa kojim je u obavezi da do februara 2011. godine da ponudu za otkup akcija manjinskih akcionara.

Jasna Petrović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Još uvek nije poznato kada će biti održana redovna skupština ove kompanije nakon što je odložena zbog nedostatka kvoruma ali i naloga Privrednog suda koji je doneo rešenje kojim emitent mora da obezbedi pravo glasa novom akcionaru, Republici Srbiji. Energoprojekt holding je uložio žalbu Privrednom apelacionom sudu u Beogradu s obzirom da Republika Srbija nije bila akcionar u Centralnom registru hartija od vrednosti na dan kada je utvrđen presek za skupštinu akcionara.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)