On je istakao da je neophodno promeniti politiku cena u toj oblasti.

"Mnogo više na inflaciju u zemlji utiču monopoli, pre svega, u trgovini i drugim privrednim granama, a politiku energenata treba posmatrati kroz mnogo širi društveni aspekt", rekao je Dragosavljević.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike je kazao da će Srbija imati stabilnu grejnu sezonu bez obzira na sve probleme koji prate sisteme za daljinsko grejanje, ali da će ove zimske sezone pitanje cene grejanja biti dominantno zbog održivosti poslovanja toplana.

Dragosavljević je ipak izrazio uverenje da će svi energetski kapaciteti u Srbiji u potpunosti zadovojiti potrebe građana i privrede tokom ove sezone.

On je kazao novinarima da "svi zajedno ne objašnjavamo dovoljno građanima Srbije da se oni građani koji se najkomfornije greju subvencionišu od strane građana koji nemaju daljinski sistem grejanja".

Struja da poskupi Predsednik Saveta Agencije za energetiku Ljubo Maćić je istakao da i cena struje mora biti `mnogo viša` i da se cene svih energenata moraju podići u narednom periodu određenom dinamikom. On je kazao da se to mora objasniti građanima, jer Elektroprivreda Srbije neće moći da obezbedi dovoljno struje građanima.

Dragosavljević je naveo da zbog sadašnjih cena toplane imaju gubitke koji se nadoknađuju iz budžeta lokalnih samouprava odnosno iz "džepa građana koji moraju plate punu cenu energenata, a kojih je skoro četiri petine".

Predsednik Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić je rekao da su toplane u ovu grejnu sezonu ušle sa nizom nasleđenih problema iz prethodnih sezona, zbog velikog dispariteta cena energenata i cene grejanja.

"Sa strepnjom smo ušli u ovu sezonu zbog ukupnih zaliha energenata, pre svega mazuta. Ušli smo u sezonu sa 57.500 tona mazuta, od toga 50.000 tona u Beogradskim elektranama, 5.000 tona u Novom Sadu i svega 2.500 tona za sve ostale toplane u Srbiji", rekao je Lečić dodajući da to nije bilo dovoljno ni za potrošnju u oktobru.

On je kazao da je vlada zbog toga obezbedila 7.500 tona iz Robnih rezervi sa kojima je počela grejna sezona.

"To nije pravo rešenje, jer smo sa tim hteli da pokrijemo špic grejne sezone - decembar, januar i februar - koliko ćemo uspeti videćemo, ali je neminovna korekcija cena grejanja u nekim gradovima u Srbiji", istakao je Lečić.

On je rekao da će sigurno u toku ove grejne sezone biti problema u nekim gradovima, na primer, u istočnoj Srbiji u Majdanpeku zbog ranijih dugova, Priboju, Trsteniku i drugim.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Šoškić je na Ekonomskom samitu, koji je u toku u Beogradu, istakao da će u narednoj godini na kretanje inflacije uticati odmrzavanje plata i penzija, koje će stvoriti veći pritisak na strani tražnje, a da ostaje otvoreno i pitanje kretanja cena pod kontrolom države.

On je podsetio da će naredna godina verovatno biti godina pripreme za izbore, zbog čega će "odgovarajuće stege po pitanju potrošnje biti manje prisutne".

Šoškić je naglasio da je kretanje cena poljoprivrednh proizvoda u Srbiji mnogo nestabilnije nego u zemljama u okruženju i ocenio da postoji prostor za unapređenje politike inervencija iz Robnih rezervi, subvencija i prelevmana, što bi smanjilo nepredviđeno kretanje cena poljoprivrednih proizvoda.

-Da su u Srbiji cene hrane bile barem podjednako nestabilne kao u zemljama okruženja, ne bismo imali inflaciju nižu od ciljane početkom godine, ali ni inflaciju višu od ciljane krajem godine - rekao je guverner.

Šoškić je najavio da će, posle završetka tekućih razgovora sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda predstavnici NBS i vlade razgovarati o tome u kojim domenima je moguće unaprediti postojeću politiku da bi se u budućnosti izbegla nestabilnost cena hrane kakvu smo imali ove godine.

On je naglasio da će NBS i u budućnosti koristiti instrumente koji su joj na raspolaganju da održi stabilnost cena i da ne odustaje od ostvarivanja ciljane stope inflacije.

Izvor www.danas.rs

 

(Zatvori)

Tadić je, prilikom obilaska pogona fabrike Fijat automobili Srbija u Kragujevcu, gde je razgovarao i sa radnicima, rekao da deblokiranje Srbije na putu evropskih integracija "podiže rejting i kredibilitet naše zemlje i povećava šansu za investicije".

"Sve ćemo učiniti da dovedemo strane investitore, pri čemu moramo voditi računa da ne bude slomljen naš ukupni finansijski potencijal", rekao je on.

Dodao je da "bez investicija nije moguće podići proizvodnju u Srbiji, ni povećati bruto domaći proizvod (BDP), a bez povećanja BDP-a ne možemo obezbediti ni bolji standard za naše građane".

Predsednik Srbije je ocenio da su subvencije koje država daje atraktivne i da je poreska politika Srbije danas "jedna od boljih za investitore u Evropi".

Tadić je kazao da je ovih dana vodio razgovore u nemačkoj pokrajini Baden-Virtember o eventualnoj investiciji kompanije Boš u Srbiju, a takođe je razgovarao i o proizvodnji auto delova.

"Moramo razumeti investitora da bi podigli broj radnih mesta u našoj zemlji i da bi razvejali strahove koji kod investitora uvek postoje", rekao je on i naveo da je najbolji način da se to učini da Srbija "bude zemlja u kojoj se poštuje pravni poredak".

Prema njegovim rečima, potrebno je i da Srbija bude zemlja u kojoj nema monopola u kojoj vlada konkurencija, kao i da privreda bude maksimalno rasterećena, kako bi se povećala proizvodnja.

Predsednik Srbije je izrazio zahvalnost Fijatu što je pred krizu odabrao Srbiju za investicije, istakavši da je u kontaktu sa rukovodstvom Fijata sa kojim razgovara o nastavku investicija, "jer bez Fijata nema budućnosti ni za Zastavu".

Tadić je ranije danas u Kragujevcu prisustvovao otvaranju 35. oktobarskih zdravstvenih dana na Šumadijskom sajmu, posetio je Centar za nuklearnu medicinu kragujevačkog Kliničkog centra, a programom je predviđeno da nakon posete fabrike Fijat automobili prošeta ulicom Kralja Aleksandra Karađorđevića i razgovara s građanima. (Zatvori)

Prema najavi organizatora, na 10. Ekonomskom samitu biće reči o aktivnostima Vlade Srbije na unapređenju regionalne stabilnosti, podsticanju razvoja ekonomije, privlačenju investicija i pristupanju Evropskoj uniji.

Najavljeno je da će na skupu sa 150 učesnika govoriti vicepremijeri Ivica Dačić, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić i ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik i ambasador Nemačke Volfram Mas.

Drugog dana samita govoriće guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik, ambasadori Rusije, Kine i Indije, ministar za infrastrukuru Milutin Mrkonjić, ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić, ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić i ministarka za telekomunikacije Jasna Matić.

Konferencija se održava pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije i Saveta stranih investitora u Srbiji.

izvor : emg.rs

(Zatvori)

– Došli smo u Srbiju, uložili mnogo novca, a onda je došla kriza slabljenje dinara… Ne želimo da naše profite anulira inflacija. Na kratak rok, rast cena nije problem, ali dugoročno gledano, a mi planiramo da ostanemo u Srbiji, to jeste problem. Mi smo zbog slabljenja dinara izgubili profit, ali dobro, takav je život. Zato nam je u budućnosti važno kakvu će politiku voditi Narodna banka Srbije. Centralna banka ne sme svojim merama da davi ekonomiju – kazao je Ćel-Morten Jonsen, predsednik Saveta stranih investitora na jučerašnjem predstavljanju „Bele knjige“ u kojoj se nalaze preporuke i zamerke stranih ulagača Vladi Republike Srbije. Jonsen je dodao da je sada trenutak kada je vrlo važno pritisnuti pravo dugme u NBS.

Sa spiska zamerki stranih ulagača srpskim vlastima juče je precrtana jedna. Krizni porez na mobilnu telefoniju od 10 odsto, zbog kog su članovi Saveta stranih investitora vrlo često negodovali, od prvog januara postaće prošlost. Ukidanje ovog nameta juče je na promociji Bele knjige najavio premijer Mirko Cvetković. Predsednik vlade obećao je juče stranim ulagačima da će vlast nastaviti da se bori protiv monopola. A da ta borba nije samo deklarativna, premijer je okupljene pokušao da ubedi nabrajajući sledeće primere:

– Vrlo retko se spominju konkretni primeri, a ja vas podsećam da je u fiksnoj telefoniji, na primer, ukinut monopol. Takođe, od prvog januara biće liberalizovano tržište naftnih derivata – kazao je premijer i najavio da će dogodine i „Železnice Srbije” dobiti konkurenciju.

S obzirom na to da strani ulagači stalno ističu kako im je bitna stabilnost i predvidljivost, premijer je juče, osim borbe protiv monopola, naveo još dva razloga za koje veruje da će doprineti da biznismeni mogu spokojno da planiraju svoje poslovanje u Srbiji. Prvi je opredeljenost Srbije ka Evropi, a drugi aranžman sa MMF-om, koji je neka vrsta garancije stranim investitorima.

– Zamolio bih vas i da u inostranstvu sve ono što je dobro prenesete svojim kolegama i tako budete ambasadori naše privrede, a sa druge strane sve što imate loše kažete nama kako bismo mi to mogli da ispravimo – poručio je premijer članovima Saveta stranih investitora.

Cvetković nije propustio ni ovu priliku da kaže kako je Srbija kroz krizu prošla relativno bolje nego zemlje regiona.

Milica Bisić, profesor na FEFA fakultetu, zatražila je od guvernera Dejana Šoškića odgovor da li centralna banka priprema dodatne mere kako bi se inflacija obuzdala. Međutim, guverner je odgovor počeo podsećanjem na to kako je u prvoj polovini godine rast cena bio u planiranim okvirima. A „probijanju” granice u drugoj polovini godine, najviše je doprineo rast cena poljoprivrednih proizvoda, pravdao se prvi čovek centralne banke.

– Ne smemo da delujemo previše restriktivno, jer to kao posledicu može da ima i gubitak radnih mesta – kazao je Šoškić i podsetio koji instrumenti su na raspolaganju NBS prilikom odbrane cena.

I dok su investitori guverneru poručivali da malo popusti stege, Šoškić ih je podsetio kako su upravo restriktivne mere NBS sačuvale bankarski sektor tokom krize.

– Zato ni jedan jedini dinar nije potrošen na spasavanje banaka – pohvalio se guverner. Istini za volju, ni zemlje iz susedstva nisu imale takve probleme u bankarskom sektoru.

Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora „Sosijete ženeral” banke, kazao je da mu nije najjasniji paket antikriznih zakona koji je vlada pre nekoliko meseci donela kako bi u slučaju proglašenja sistemske krize država pomogla banke i sprečila njihovo propadanje. Pitić je upozorio da je zapravo nerazjašnjena osnovna stvar.

– Definicija sistemske krize nije baš jasna – napomenuo je Pitić.

Milica Bisić nije propustila priliku da potpredsedniku vlade Božidaru Đeliću zameri na optimizmu državnih zvaničnika.

Kada će realnost, koja nije baš tako optimistička, jer su privrednici prezaduženi, a i dug države se približava graničnom nivou, da se uskladi sa optimističkim očekivanjima, pitala je Bisićeva. U šali je dodala da joj nije baš prijatno, jer premijer Mirko Cvetković sedi u publici.

– Ja neću da kontriram premijeru – našalio se Božidar Đelić i ponovio da je Srbija bila manje pogođena krizom nego zemlje iz susedstva. Ipak, vicepremijer je dodao i to da je nezaposlenost u Srbiji prilično porasla tokom poslednje dve godine.

– Oni koji imaju posao plaše se da ga ne izgube, a oni koji su posao izgubili ne mogu baš lako da ga nađu. To je naš veliki problem – kazao je Đelić.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

"Nacionalni savet za infrasturkturu utvrdio je prioritete za razvoj infrastrukture i ti prioriteti se ne mogu menjati zbog jednog ministarstva ili čoveka", rekla je Kalanović u gostovanju na RTS-u.

Ona je navela da izgradnja puteva, što je Nacionalni savet definisao kao pritoritet, daje stimulans razvoju zemlje.

Prema njenim rečima, novac od prodaje srpske nacionalne telekomunikacione kompanije, biće ulozen u mrežu autoputeva koji će povezati velike gradove sa postojećim autoputevima, a deo i u koridor 11, odnosno pravac od Beograda ka Crnoj Gori.

"Mreža autoputeva" ustvari su pravci Pojate-Preljina, Ruma-Šabac-Loznica, Paraćin-Zaječar i Batočina-Kragujevac.

Kalanovićeva je izjavila da ne treba sumnjati da će trošenje novca od prodaje Telekoma biti transparentno. Ona se založila za osnivanje posebnog budžetskog fonda za finansiranje infrastrukturnih projekata i ocenila da se slučaj prodaje Mobtela, kada je novac išao u budžet pokazao kao lošiji model.

Mobtel je prodat 31. jula 2006. godine, a četiri meseca kasnije održani su vanredni izbori.

U vreme prodaje Mobtela Mlađan Dinkić, lider G17, čiji je Kalanović funkcioner, bio je ministar finansija, potom je podneo ostavku a posle izbora januara 2007. godine postao je ministar ekonomije.

Dinkić je nedavno izjavio da je novac od Mobtela potrošen "za namene koje niko ne može da ospori da su bile prave", ali je "problem u tome što nije trošen za nacionalne projekte već za mnogo lokalnih kapitalnih projekata", mada je, kako je dodao, jedan deo verovatno završio i u tekućoj potrošnji.

Verica Kalanović je, govoreći o izgradnji mosta Zemun-Borča, navela da će idejni projekat biti gotov do 15. novembra i da će izgradnja početi u aprilu 2011. godine, kako je i najavljeno prilikom polaganja kamen temljca, pre tri meseca.

"Plaćaće se samo urađeno, biće angažovano najmanje 45 odsto domaće građevinske operative, za tri godine biće izgrađen most a za dve godine 21 kilomtar prisutpnih saobraćajnica", rekla je ministarka.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Održiv privredni razvoj Srbije u narednom periodu i dalje će zavisiti od priliva stranih resursa. Zbog toga, očekivano postepeno smanjenje priliva sredstava od privatizacije zahteva stvaranje podsticajnog ambijenta za povećanje grinfild investicija. Zato je neophodno ubrzati usaglašavanje srpskog zakonodavstva sa propisima EU, radi povećanja pravne sigurnosti poslovanja i investiranja.

To su ocene„Bele knjige”, preporuka Vladi Srbije koje tradicionalno „šalje” Savet stranih investitora (FIC), udruženje 120 kompanija sa više od 100.000 zaposlenih i četiri milijarde uloženih direktnih investicija. Posle detaljnog sagledavanja poslovnog ambijenta, Savet je formulisao 12 preporuka za poboljšanje uslova poslovanja i saopštiće ih danas na javnoj prezentaciji, a „Politika” ih ekskluzivno objavljuje.

Savet smatra da je od posebnog značaja:

1. Uređenje svojinsko-pravnih odnosa, posebno u vezi sa građevinskim zemljištem i izgradnjom objekata

2. Uvođenje konkurencije na tržištima infrastrukturnih i komunalnih delatnosti i pokretanje privatizacije (delimične ili potpune) javnih preduzeća koja posluju u ovim sektorima

3. Stvaranje uslova za tržišnu utakmicu na uređenom tržištu, na kom su svi učesnici ravnopravni a monopoli adekvatno regulisani

4. Reformisanje obrazovnog sistema Srbije i njegovo usaglašavanje sa potrebama privrede

5. Podsticanje razvoja primenjene nauke, kroz odgovarajuću finansijsku podršku i intenzivnije povezivanje sa istraživačkim institucijama iz inostranstva 

6. Za ostvarivanje ravnomernog razvoja neophodno je postići veću efikasnost lokalnih samouprava u izgradnji regionalne infrastrukture koja je važna za privlačenje investitora

7. Očekuje se da Vlada Republike Srbije nastavi da pojednostavljuje regulativu kroz primenu Sveobuhvatne reforme propisa. Ovaj metod je već uspešno korišćen u drugim zemljama i usmeren je na povećanje konkurentnosti kroz smanjenje administrativnih prepreka za poslovanje 

Što se tiče pitanja vanporeskih finansijskih opterećenja, FIC preporučuje:

8. Povećati transparentnost i kreirati urednu proceduru za uvođenje ovakvih naknada i taksi

9. Pripremiti i usvojiti zakonodavni akt na nivou centralne vlade kojim će se utvrditi maksimalni iznos naknada koje mogu da naplaćuju lokalne vlasti

10. Ukinuti sve nepotrebne prepreke poslovanju kao što su naknada za zaštitu i korišćenje šuma i naknada za korišćenje voda koje su predviđene kao opšte obaveze svih pravnih subjekata bez obzira na sektor u kome obavljaju svoju poslovnu delatnost;

11. Izmeniti Uredbu o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda tako što će se utvrditi fiksne naknade za usluge katastra koje će odražavati stvarnu cenu koštanja pruženih usluga

12. Jasno definisati kriterijume za određivanje ekoloških taksi za korišćenje prirodnih resursa od strane lokalne samouprave.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

"Naša privredna struktura u ovom trenutku, a to je posledica desetogodišnjih tranzicionih promena, nije takva da svojim izvozom može da generiše dovoljan devizni priliv", istakao je Šoškić gostujući na Televiziji B92.

Srbija ima stalni debalans u razmeni sa inostranstvom i platnobilansni deficit iznad devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je osnovni razlog pritiska na deviznom tržištu, naveo je on i dodao da Srbija nema dovoljno stranih direktnih investicija, a doznake građana iz inostranstva su smanjene.

Ističući da ne postoji tačno određena vrednost dinara koju će NBS braniti jer je njen osnovni cilj održavanje cenovne stabilnosti, guverner je podsetio da centralna banka vodi računa i o stabilnosti finansijskog sistema

NBS, prema Šoškićevim rečima, ne želi suviše veliki rast neizmirenih kredita, odnosno rast neizmirenih obaveza privrede i građana, jer bi to moglo da izazove probleme u bankama i ima "domino efekat" na čitav finansijski sistem.

On je rekao da će stabilnost deviznog kursa dolaziti postepeno uz rast BDP-a, koji bi u budućnosti trebalo da bude zasnovan na rastu izvoza.

Ocenjujući da će prodaja "Telekoma Srbija" eventualno doneti kratkoročnu stabilnost kursa, Šoškić je naveo da "suština nije da prodajemo i da na taj način generišemo prilive već da postanemo zemlja u koju se investira, u kojoj se otvaraju radna mesta i u kojoj se proizvodi nešto da bi se izvozilo".

On nije želeo da prognozira buduće kretanje dinara prema evru, podsetivši da će to zavisiti od odnosa ponude i tražnje na međubankarskom deviznom tržištu, a centralna banka intervenisaće pre svega da otkloni prevelike dnevne nestabilnosti deviznog kursa.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)