Kako tvrde u vladi Australije pozitivna brojka pokazuje da se njen stimulativni paket pokazao kao uspešan.

Izvoz i potrošnja stanovništva su podigli ekonomiju, dok su poslovna ulaganja bila slaba.

Knjiženjem bar nekog rasta posle pada od 0,6 odsto u poslednjem prošlogodisnsjem tromesečju, Australija je izbegla ulazak u recesiju koja se obično definiše kada dođe do pada u dva uzastopna kvartala.

Cela poslovna godina, koja se završila krajem marta, pokazale je privredni rast od takođe 0,4 odsto - najniži od 1991.

Premijer Kevin Ruđ pozdravio je skromni pomak, ukazujući da je Australija jedina velika napredna ekonomija koja nije u recesiji.

Država je od kraja prošle godine podelila većini stanovništva milijarde dolara da troše i tako pomognu provredu. Rud danas hvali taj pristup, ali opominje da je ishod i dalje neizvestan.

Vlada planira da poveća budžetski deficit sa sadašnjih 58 milijardi australijskih dolara na 188 milijardi tokom neredne četiri godine, prvenstveno kroz troškove u infrastrukturu usmerene da podstaknu ekonomiju.

Izvor www.b92.net

SAD

Euro zona

Više o pokazateljima možete pogledati ovde. 

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs

Stečaj stogodišnje kompanije, nekada simbola američke ekonomske snage, treći je po veličini bankrot u američkoj istoriji i najveći u sektoru proizvodnje. Stečajni postupak će omogućiti kompaniji GM da se restrukturiše uz pomoć novca iz budžeta federalne vlade i uz nadzor suda.

GM će dobiti još trideset milijardi dolara od američke vlade, odnosno ministarstva finansija kao davaoca novčane pomoći, koja će postati vlasnik 60 odsto akcija kompanije.

Tokom stečajnog postupka, koji će trajati izmedju 60 i 90 dana, GM će poslovati pod nadzorom i uz garancije suda, posle čega se očekuje formiranje nove i znatno manje automobilske kompanije.

GM je poslovao sa gubicima od preko trideset milijardi dolara prošle godine, a opstao je zahvaljujuci hitnom zajmu američkog ministarstva finansija. Restrukturisanje GM-a je pokrenuto po nalogu američke vlade, ali taj proces nije završen u roku pa je odbor direktora GM bio prinuđen da pripremi dokumenta za proglašenje bankrotstva.

GM će zadržati četiri osnovne marke - Ševrolet, Kadilak, Bjuik i GM - a odbaciće četiri druge. Kompanja planira i da otpusti 21 hiljadu ljudi, oko 34 odsto svoje radne snage i smanji broj prodavaca na 2.600.

Izvor www.b92.net

SAD

Euro zona

Više o pokazateljima možete pogledati ovde. 

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs

Nemački ministar finansija Per Štajnbrik rekao je da je sporazum postignut rano u subotu posle druge runde razgovora u poslednja dva dana.

Magna će uzeti udeo od 20 odsto u Opelu a ruska Sberbanka 35 odsto, čime će taj konzorcijum imati većinu u kompaniji. GM će zadržati 35 odsto, dok će preostalih 10 odsto otići zaposlenima u Opelu.

Nemačka vlada i lokalne vlade nekoliko nemačkih država obezbediće zajam od 1,5 milijardi evra, od kojih će jedan deo biti odmah dostupan. Parlametarni komiteti u dve države, Hese i Severna
Rajna-Vestfalija, još treba da  odobre to finansiranje, što će se dogoditi verovatno sutra.

Na ovaj način, okončano je 80 godina dugo većinsko vlasništvo General motorsa u Opelu. GM je kupio Opel još za vreme Velike depresije 1929. godine.

Očekuje se da GM u SAD početkom iduće nedelje podnese zahtev za zaštitu od bankrotstva, a Nemačka je želela da Opel zaštiti od mogućih posledica tog poteza.

Konzorcijum koji će biti novi vlasnik Opela namerava da radi zajedno sa ruskim proizvođačem automobila GAZ na proizvodnji više od jednog miliona vozila u Rusiji i istočnoj Evropi.

Direktor Magne Zigfrid Volf rekao je da očekuje da će sporazumi sa GM-om biti potpisani za pet nedelja, ali je dodao da će jutros postignutim dogovorom biti sprečeno da Opel deli sudbinu GM-a.

Kao deo dogovora sve četiri fabrike Opela u Nemačkoj nastaviće sa radom, iako je ranije Magna najavila da će morati da otpusti oko 2.500 radnika.

Opel i sestra firma Vauxhall imaju između ostalog još i fabrike u Belgiji, Španiji i Poljskoj.

Nemačkoj je bilo od presudnog značaja da postigne sporazum koji bi zaštitio Opel - koji zapošljava 25.000 ljudi u zemlji - od zahteva za zaštitu bankrotstva koji će GM podneti, i velikog
restrukturiranja te američke kompanije koje će uslediti.

Drugi zainteresovani kupac za Opel, grupa Fiat, odustala je od učešća u noćašnjim pregovorima o spasavanju te automobilske kompanije jer je bila suočena sa "nerazumnim zahtevima za
finansiranje".

Izvor www.emportal.rs

Industrijska proizvodnja, koja je ostvarila najveći rast od marta 1953. i tadašnje stope od 7,9 odsto, u aprilu je bila značajno veća od očekivanja analitičara, koji su predvideli rast od 3,2 odsto.

Ministarstvo predviđa da će japanski indeks industrijske proizvodnje u maju porasti 8,8 odsto, a u junu 2,7 odsto. Ipak, skok nezaposlenosti i pad cena bacaju senku na izglede druge najveće privrede sveta.

Stopa nezaposlenosti popela se na šetogodišnji vrhunac od pet procenata, potrošnja stanovnistva je pala za 1,3 odsto a opasnost od deflacije se vratila.

Broj nezaposlenih Japanaca uvećao se za 710 hiljada u odnosu na april prošle godine i sada iznosi 3,41 miliona, saopštila je vlada. Broj zaposlenih smanjio se za 1,7 odsto, na 63,22 miliona.

Premijer Taro Aso očekuje da će ogromni stimulativni programi vlade pokrenuti preokret. Njegov novi paket pomoći od 150 milijardi dolara sastoji se od programa za podsticanje potrošnje stanovništva koja zahvata više od polovine japanske ekonomije.

Japanska nezaposlenost je, u odnosu na stanje zabeleženo pre 12 meseci, uvećana za bezmalo 26 odsto, a kao glavni razlog što je veliki broj ljudi ostao bez posla vladini zvaničnici navode globalnu ekonomsku krizu.

Eksperti japanskog ministarstva rada procenjuju da bi do kraja ove godine situacija na domaćem tržištu rada mogla, usled sve veće krize na globalnom nivou, dodatno da se pogorša i da se stopa nezaposlenosti uveća na 5,5 odsto, što bi bio posleratni rekord.

Izvor www.b92.net

Pozivajući se na izjavu Ignjatjeva, s obzirom na to da banka još nije objavila zvanične podatke, mediji navode da je u tom periodu Centralna banka na domaćem tržištu otkupila 30 milijardi dolara.

Ruska centralna banka je aktivno otkupljivala devize na domaćem tržištu kako bi sprečila brzu revalvaciju rublje. Samo u maju, banka je otkupila više od pet milijardi dolara.

Od avgusta 2008. godine, kada su ruske devizne rezerve bile na rekordnom nivou od oko 600 milijardi dolara, banka je bila prinuđena da deo rezevi usmeri u intervencije na održavanju domaće valute, čija je vrednost opadala zbog pada cena nafte i odliva kapitala iz Rusije

Izvor www.b92.net

SAD

Euro zona