U trgovini obveznicama ostvareno je 43 miliona dinara (446.077 evra) pri čemu najviše serijom A2010, 14,6 miliona, dok je u trgovini serijama A2012 i A2013 realizovano po više od deset miliona.

Maksimalan pad u kontinuiranoj trgovini akcijama, od 12 procenata, ubeležilo je Globos osiguranje [GLOS] čija je hartija završila sa cenom od 770 dinara.

Gotovo pet procenata pala je cena Tigra [TIGR], sa A Listinga, po četiri odsto su izgubili Dunav osiguranje [DNOS] i Agrobanka [AGBN], a Kredi banka [CYBN] je pojevtinila tri i po. Solidno se trgovalo jedino akcijama beogradske banke, za 6,77 miliona dinara.

U grupi dobitnika prednjači Jubmes banka [JMBN] rastom od gotovo 11 odsto, na 17.817 dinara, uz promet od 391.970 dinara.

Meser Tehnogas [TGAS] je poskupeo dva odsto a prioritetne akcije Komercijalne banke [KMBNPB] i iste takve akcije DIN Fabrike duvana [DINNPB] na vrednosti su dobile po nešto više od procenat.

Nepun procenat je porasla cena AIK banke [AIKB] čijim je akcijama realizovan najveći promet na kontinuiranom segmentu, od 8,11 miliona dinara.

Solidno se trgovalo i hartijama Imleka [IMLK], za 2,92 miliona dinara, kao i Telefonije [TLFN], za 859.604 dinara.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet je ostvaren sa Savremenom adminstracijom [SVRME], od 2,8 miliona dinara. Cena te akcije je pala nešto više od tri procenta, na 4.607 dinara.

Učešće stranih investitora spustilo se na nepunih devet procenata u ukupnoj i nešto više od 20 u trgovini akcijama pri čemu je u kupovini akcija bilo 23 a u prodaji 18 odsto.

Dvocifreni udeo u vrednosti prometa imali su brokeri Vojvođanska banka i Eurobanka EFG, od nešto više od 23 odnosno 20 odsto.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

U oblasti energetike, ekologije i vodoprivrede, "Energoprojekt" je za 2010. planirao zbirni konsolidovani prihod od 67 mil EUR, 14% veći od planiranog za tekuću godinu.

Za sektor građevinarstva, infrastrukture i industrije zbirni konsolidovani prihod za narednu godinu je predviđen na 139,1 mil EUR što predstavlja 83% plana za 2009.

U delatnostima poslovanja ostalih "Energoprojektovih" društava planiran je konsolidovani prihod od 7 mil EUR što je 97% predviđenog za ovu godinu.

"Energoprojekt" planira ukupnu konsolidovanu bruto dobit sistema u zemlji i inostranstvu za 2010. godinu na 7,5 mil EUR što je 85% planiranog za 2009.

Za narednu godinu "Energoprojekt" je planirao ukupno ugovaranje novih poslova u vrednosti 308,2 mil EUR, od čega 119,4 miliona u zemlji. Plan ugovaranja novih poslova u 2010. je na nivou 96% planiranog ugovaranja za tekuću godinu.

"Energoprojekt" je naveo da vrednost ugovorenih poslova preostalih za realizaciju, koja je na kraju septembra bila 366 mil EUR, kao i planiranih novih, predstavljaju potencijal koji obezbeđuje određenu stabilnost poslovanja u uslovima globalne krize.

U strukturi poslovnog prihoda aktivni poslovi, odnosno ugovoreni do kraja 2009, učestvuju sa 68%, a ostalo su novi koji će biti ugovoreni.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

Novi Sad – Strani investitori u poslednja tri meseca ponovo dolaze u Vojvodinu, tvrdi direktor Fonda za podršku investicija u Vojvodini (VIP fond) Branislav Bugarski. „Od septembra imamo pozitivan trend. Investitori se vraćaju i pokazuju interesovanje”, rekao je Bugarski na konferenciji za novinare. Prema njegovim rečima, u vreme svetske ekonomske krize ipak nije bilo povlačenja investitora iz Vojvodine, ali su pojedini smanjili aktivnosti, a neki i broj zaposlenih.

Bugarski je rekao da Vojvodina ne pristaje na smanjenje plate, kao preduslov za privlačenje investitora. Naveo je da minimalna zarada koju najmanje kvalifikovani radnici mogu da dobiju kod stranih investitora iznosi 220 evra i dodao da je to cena rada ispod koje se neće ići.

Precizirao je da je 207 stranih kompanija u Vojvodini investiralo ukupno 5,1 milijardu evra i otvorilo blizu 69.000 radnih mesta. U 2009. godini najviše je uloženo u finansijski sektor, zatim u agrobiznis, farmaceutiku, naftnu industriju i građevinarstvo. Agrobiznis zapošljava najviše ljudi – više od 16.000, naftna industrija više od 14.000, a finansije blizu 9.000.

Bugarski je najavio da će u 2010. godini biti nastavljen rad na realizaciji investicije italijanske kompanije „Bernardi”, koja u Pećincima planira da na 85 hektara izgradi prodajni centar, hotel, zabavni park i trgovinsko-zanatski centar ukupne vrednosti 250 miliona evra. Dodao je da će proizvođač industrijskih pumpi „Grunfos” u Inđiji nastaviti sa investicijom od 70 miliona evra, a u toj fabrici će raditi oko 500 ljudi. Bugarski je najavio i da će kineska kompanija JTO početkom iduće godine sa firmom „Agrovojvodina mehanizacija” započeti proizvodnju traktora JTO u Novom Sadu. U Vrbasu u januaru iduće godine počinje da radi Genetički centar za svinjarstvo, u koji je nemačka pokrajina Baden-Virtemberg uložila 120.000 evra, kazao je Bugarski.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Dvocifrenim padom gubtinike u kontinuiranoj trgovini akcijama predvodi Velefarm [VLFR] koji je pojeftinio nešto više od deset procenata, na 1.160 dinara, uz skroman promet.

Cena Vino Župe [VINZ] smanjena je gotovo devet, a Telefonije [TLFN] gotovo osam odsto dok je Meser Tehnogas [TGAS] bio u minusu od nepuna tri procenta uz solidan promet od 1,48 miliona dinara.

Gotovo tri odsto pala je i cena pivare BIP [BIPB], na 36 dinara po akciji. Tokom trgovine ta akcija je ubeležila novi dosadašnji minimum od 35 dinara.

Najveći rast ubeležilo je Jedinstvo Sevojno [JESV], od četiri i po procenta, dok je Alfa plam [ALFA], sa B Listinga, na vrednosti dobio četiri procenta.

Po nešto manje od procenat poskupele su hartije Dunav osiguranja [DNOS] i Sojaproteina [SJPT], sa A Listinga, kao i prioritetne akcije Komercijalne banke [KMBNPB]. Više se trgovalo samo Sojaproteinom, za
5,07 miliona dinara.

Na čelo liste akcija sa najvećim prometom na kontinuiranom segmentu vratila se AIK banka [AIKB] sa 55,26 miliona dinara. Među trgovanijim su i Agrobanka [AGBN] sa 4,73 miliona dinara prometa i Metalc [MTLC], sa B Listinga, sa 1,4 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene veći prometi realizovani su u trgovini akcijama Utva silosa [UTSI], od 15,33 miliona dinara, i Luke Leget [LKLG], od 10,32 miliona.

Registrovane su i dve blok trgovine. U jednoj transakciji vlasnike je promenilo 46.198 akcija Balkanbelta (BLKB], što je više od polovine ukupnog broja. Cena je bila 455 dinara za hartiju i ukupna vrednost trgovine premašila je 21 milion dinara.

U drugoj blok transakciji u vrednosti 38,22 miliona dinara nove vlasnike je dobilo 9.100 akcija Utva silosa [UTSI] po ceni od 4.200 dinara.

Učešće stranih investitora popelo se na gotovo 54 odsto u ukupnoj i trgovini akcijama pri čemu je u kupovini akcijama bilo 55 a u prodaji
52 odsto.

Brokeri M&V Investments i Rajfajzen banke imali su dvocifreni udeo u vrednosti prometa, od 47 odnosno nešto više od 23 odsto.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

"Utma" je krajem novembra objavila ponudu za preuzimanje 77.621 akcije "Napreda", koje čine 22,6% ukupnog broja, po ceni od 3.002 dinara za hartiju.

Tokom ponude, koja je zatvorena 17. decembra, "Utma" je preuzela 15.022 akcije odnosno 4,37%.

Akcijama "Napreda" na Beogradskoj berzi se trguje od maja 2004. Trenutno ta hartija košta 2.801 dinar prema maksimalnih u poslednjih godinu dana 3.600 s kraja prošle godine i minimalnih 2.500 dinara iz avgusta ove godine.

"Napred" pruža kompletne usluge inženjeringa - od izrade studija, projektovanja, građenja, rekonstrukcije, do opremanja, nadzora, izrade tehnoloških i ekonomskih analiza.

Za više od 55 godina rada to preduzeće je izgradilo objekte u deset zemalja na tri kontinenta.

U prošloj godini "Napred" je ubeležio neto dobit od 424,6 miliona dinara.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Danas senavršava godinu dana od potpisivanja ugovora o kupoprodaji kontrolnog paketa akcija NIS-aizmeđu „Gaspromnjefta” i Vlade Srbije.

O tome kakve je rezultate za 10 meseci aktivnog upravljanja uspeo da postigne ruski menadžment NIS-a, kao i o planovima kompanije za 2010. godinuza čitaoce „Politike” govori generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko.

Šta ste uspeli da uradite za ovih 10 meseci?

Kao glavni rezultat naveo bihstabilizaciju finansijskog stanja kompanije kojaje bila oštro nagnuta, a o tome su jasno govorili gubici u poslednje tri godine i prva dva meseca 2009. Da bi se održao normalni režim rada, NIS je morao neprestano da povećava svoju zaduženost. Proizvodni parametri kompanije su svake godine padali – smanjivao se obim eksploatacije nafte, rekonstruisane su u proseku tribenzinske pumpe godišnje, nije bilo kapitalnih ulaganja u preradu nafte i poboljšanje kvaliteta proizvoda. To je nedopustivo u uslovima savremenog visoko konkurentnog tržišta. Naravno, naši konkurenti su otišli daleko napred.

Svi naši napori tokom proteklih meseci bili su usmereni na promenu „ugla nagiba” – smanjivanja troškova, povećanja efikasnosti rada i restrukturisanja kreditnog portfelja.Sada taj nagib više ne deluje tako preteći. Ostvarili smo dobitak u drugom, trećem i četvrtom kvartalu. Naravno, to nijedovoljnoda bi se pokriominus u iznosu od 11 milijardi dinara, koji je nastao u prvom kvartalu 2009. godine, i da bi se godina završila s dobitkom. Ali važno je da je kompanija prvi put pokazala da je u stanju da generiše dobitak – oko šest milijardi dinara i pored isplata za dobrovoljni odlazak iz kompanije, ne toliko zahvaljujući povoljnoj konjunkturi cena, koliko zbog smanjenja troškova i povećanja efikasnosti poslovanja. Naprimer, uspeli smo da smanjimo dugovanja kompanije za više od 100 miliona dolara i pretvorimo veći deo dugovau dugoročne i srednjoročne kredite. Drugi primer, po godišnjim rezultatima poslovanja specifični troškovi eksploatacije smanjeni su u dinarima 10 odsto u odnosu na planirane, odnosno 20 odsto ako se uzme u obzir i inflacija.

Važan je vektor,menja se ugao njegovog nagiba i mislim da će u prvom polugođu 2010.imatisve šanseda postane ravani stabilan, a od druge polovine sledeće godine da bude odskočna daska koja će NIS dovesti među lidereefikasnosti.

Među nama vrlo važnim rezultatima jeste i rast obima eksploatacije, prviput za tri godine i očuvanje stabilnog obima prerade u uslovima opadajućeg tržišta, početak proizvodnjedizela po evropskom standardu i početak, u ovom trenutku, najvećeg investicionog projekta u Srbiji– rekonstrukcije Rafinerije nafte Pančevo,vredne 467 miliona evra.

Da li se promenila uloga i mesto NIS-a u srpskoj ekonomiji?

NIS je, kao i pre, bio svestan svoje uloge u ekonomiji države, počevši od pitanja pripreme za zimu do inicijativa za poboljšanje zakona. Srpsko društvo se menja, NIS više ne može da ostaje kruti monopolista, on mora da se prilagodi tim promenama i da se transformiše u normalnu poslovno orijentisanu kompaniju, konkurentnu i efikasnu. Kompanija mora da se promeni iznutra i zato je za nas još jedan važan rezultat – činjenica da su promenedobile nepovratan karakter. Počinjemo s programom repatrijacije, koji podrazumeva proučavanje baze od 4.000 srpskih stručnjaka koji rade u inostranstvu u međunarodnim kompanijama i angažovanje najboljih za rad u Srbiji. Već sada u našem timu radi nekoliko takvih zaposlenih i nastavićemo s tom praksom.

I poslednje –porezi. Na osnovu rezultata 2009. godine ukupan obim poreskih davanja biće povećan za više od 40 odsto u poređenju sa 2008. godinom i iznosiće 66 milijardi dinara. Treba uzeti u obzir činjenicu da se obim poslovanja NIS-a nije promenio.

Koji su glavni zadaci za iduću godinu?

Pripremamo se za otvaranje srpskog tržišta naftnih derivata, planiranog za 2011. godinu. Iduća godina treba da postane, prvi put za nekoliko poslednjih godina, rentabilna za NIS. To će od nas zahtevati daljesmanjenje troškova, nova ulaganja u razvoj maloprodajne mreže benzinskih pumpi, poštovanje ekoloških standarda i održavanje tempa modernizacijeRafinerije nafte Pančevo. Mi planiramo da oko 12 odsto povećamo obim eksploatacije i da za osam odsto povećamo bazu resursa. Nastaviće se rad u oblasti kvalitativne promeneu strukturi proizvoda, kroz povećanje učešća naftnih proizvoda s visokom maržom.

Tako je uplanovima za 2010.povećanje obima proizvodnje evrodizela za 32 odsto i dovođenje dubine prerade u NIS-ovim rafinerijama na 83 odsto. Posebna pažnja biće posvećena razvoju maloprodajne mreže, jer računamo na povećanje obima maloprodaje naftnih derivata u 2010.za pet odstou poređenju sa 2009. godinom. Planiramo da u potpunosti rekonstruišemo više od 20 benzinskih pumpi i instaliramo tečni naftni gas na 40 njih.

Sve to zahteva investicije – osim novca predviđenog kupoprodajnim ugovoromza razvoj prerade, NIS će ulagati sopstvenasredstva u projekteeksploatacije i razvoja maloprodaje. Nastaviće se proces aktivnih promena i povećanja efikasnosti unutar kompanije. U ovom trenutku prognoziramo smanjenje troškova u 2010. godini za još 18 odsto. Osim toga, nadam se, pristupićemo razvoju poslovanja izvan granica Srbije.

Jasna Petrović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

 

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 55,2 miliona dinara. Akcije Soja proteina A.D. (SJPT) i Agrobanke A.D. (AGBN) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 5, odnosno 4,7 miliona dinara. Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Jedinstva Sevojno A.D. (JESV), gde je cena na zatvaranju iznosila 6.650 dinara, što predstavlja rast od 4,53%. Cena akcija Alfa plama A.D. (ALFA) danas je iznosila 7.800 dinara, što je povećanje od  4,00%, dok su akcije Dunav osiguranja A.D. (DNOS) uvećale svoju cenu za 0,94%, odnosno na 3.129 dinara. Detaljnije... Izvor: Ilirika Investments

(Zatvori)

Porast devizne štednje u novembru u odnosu na kraj prethodnog meseca  iznosio je 495 miliona evra, a njen neto porast u prvih jedanaest ovogodišnjih meseci 1.088 miliona evra. Najatraktivniji proizvod tokom novembra bila je štednja s unapred isplaćenom ili pripisanom kamatom.

Značajno je poboljšana i ročna struktura devizne štednje, pošto su depoziti po viđenju smanjeni, a depoziti do godinu dana povećani za čak milijardu evra. S dostignutim učešćem od 41,4 odsto, štednja od šest meseci do godinu dana postala je dominantna u strukturi devizne štednje. Poboljšanje ročne strukture štednje i činjenica da štednja po viđenju do sada nije imala tako nizak procenat u ukupnoj deviznoj štednji predstavljaju još jedan pokazatelj jačanja poverenja građana u banke.

Kabinet guvernera

Izvor: www.nbs.rs

(Zatvori)