SAD

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
1.6	14:30	Personal Income	April	0,50%	-0,20%	-0,30%
1.6	14:30	Personal Spending	April	-0,10%	-0,20%	-0,20%
1.6	16:00	Construction Spending	April	0,80%	-0,80%	0,30%
1.6	16:00	ISM Index	Maj	42,8	42	40,1
2.6	16:00	Pending Home Sales	April	6,70%	-	3,20%
2.6	14:15	ADP Employment Change	Maj	-523000	-543000	-491000
3.6	16:00	Factory Orders	April	0,70%	0,30%	-0,90%
3.6	16:00	ISM Services	Maj	44	45	43,7
3.6	16:30	Crude Inventories	29.5.	2870000	-	-5410000
4.6	14:30	Initial Claims	30.5.	621000	620000	623000
4.6	14:30	Productivity-Rev.	Q1	1,60%	1,20%	0,80%
4.6	14:30	Unit Labor Costs	Q1	3,00%	2,90%	3,30%
5.6	14:30	Average Workweek	Maj	33,1	33,2	33,2
5.6	14:30	Hourly Earnings	Maj	0,10%	0,20%	0,10%
5.6	14:30	Nonfarm Payrolls	Maj	-345000	-550000	-539000
5.6	14:30	Unemployment Rate	Maj	9,40%	9,20%	8,90%
5.6	20:00	Consumer Credit	April	-$15,7B	-$6,0B	-$11,1B

Euro zona

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
1.6	10:00	Euro area - Manufacturing PMI	Maj	40,7	40,5	40,5
1.6	10:30	UK - Manufacturing PMI	Maj	45,4	44,1	42,9
2.6	11:00	Euro area - Unemployment rate	Maj	9,20%	9,10%	8,90%
3.6	1:00	UK - Nationwide Consumer Confidence	Maj	53	52	50
3.6	11:00	Euro area - PPI (MoM)	Maj	-1,00%	-0,90%	-0,70%
3.6	11:00	Euro area - GDP (QoQ)	Q1	-2,50%	-2,50%	-2,50%
5.6	10:30	UK - PPI Input (MoM)	Maj	0,40%	0,80%	-1,00%

Više o pokazateljima možete pogledati ovde. 

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs

(Zatvori)

Izvršni direktor MMF-a Dominik Stros-Kan kaže da Fond ima nameru Fonda da preduzima razne mere da bi se što pre stekli uslovi za stabilizaciju svetske privrede i povratak globalne ekonomije u stanje rasta.

Fond će "pojačati mere za uspostavljanje sistema globalne finansijske zaštite, uvećati sredstva za odobravanje stabilizacionih zajmova pod povoljnijim uslovima, davati jeftinije kredite zemljama sa niskim deviznim prihodima i pojačati praćenje i kontrolu sprovodjenja ekonomskih programa dogovorenih sa MMF - om".

Stros-Kan je, takođe, ukazao i na nameru Fonda da se ozbiljno pozabavi promenom sadašnje strukture celokupnog međunarodnog finansijskog sistema, kao i izmenom važećeg mehanizma raspodele kvota MMF-a.

Izvršni savet Fonda će razmotriti predlog da se obavi opšta raspodela takozvanih specijalnih prava vučenja u MMF od 250 milijardi dolara, a tokom naredne sedmice Izvršni savet MMF-a treba da razmotri i mogućnost dopunskog kreditiranja država - članica sa najnižim prihodima.

MMF je od prošle jeseni odobrio grupi od dvadesetak najugroženijih zemalja, medju kojima je i Srbija, zajmove u ukupnoj vrednosti od približno 180 milijardi dolara, ali se smatra da će ti zajmovi, usled prodženog trajanja kriznog perioda, na kraju biti višestruko veći.

Fond je, pre nego što je odobrio pomenute kredite, raspolagao sopstvenim sredstvima za pozajmice u vrednosti 250 milijardi dolara, a sa Japanom je već ugovorio zajam od sto milijardi dolara koji će se, kako je najavljeno, takođe iskoristi za pružanje finansijske pomoći najugroženijim ekonomijama.

Ukupna sredstva Fonda za te pozajmice bi trebalo da se utrostruče u poređenju sa početnom sumom, na 750 milijardi dolara. Do sada je, osim Japana, Evropska unija iskazala spremnost da sa više desetina milijardi dolara podrži kreditni fond MMF-a, dok je Kina najavila da je spremna da uloži 50 milijardi dolara u dužničke hartije Fonda.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Ta ruska banka, sastavni je deo konzorcijuma sa austrijsko-kanadskom firmom Magna koja se dogovorila sa nemačkom vladom o kupovini automobilske industrije Opel, firme-kćeri giganta američke automobilske industrije.

Sberbanka bi, u skladu sa tim dogovorom, trebalo da preuzme 35 odsto udela u Opelu. Ta banka je objavila i investiciju od 500 miliona evra u Opel, ali i navela da bi udeo u nemačkoj automobilskoj kući mogla da proda posle završetka restrukturalizacije te autokompanije.

Kupac bi mogao da bude neko od ruskih proizvođača automobila, kao što je GAZ, "TaGaz", "Solers" ili "IzhAvto".

Dosadašnja matična firma Opela, američki "Dženeral motors", koji je proglasio bankrot, najveći u istoriji automobilske industrije u SAD, zadržaće 35 odsto udela u nemačkom proizvodjaču, dok će preostalih deset procenata dobiti zaposleni.

Opel u četiri fabrike u Nemačkoj zapošljava oko 25 hiljada ljudi, ali automobile pod svojom markom proizvodi i u Belgiji, Poljskoj, Portugaliji i Britaniji.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Razlog je novo poskupljenje nafte, ali i procena da se situacija na američkom tržištu rada donekle poboljšala.

Na globalnim deviznim berzama pritisak na funtu sterlinga je pojačan nakon novih poziva da premijer Velike Britanije Gordon Braun napusti položaj šefa vlade.

Akcije velikih međunarodnih rudarskih kompanija "Rio tinto" i "BHP Biliton" uvećane su tokom prepodnevne trgovine na londonskoj efektnoj berzi više od devet odsto.

Tržišni analitičari u Londonu navode da je taj rast usledio posle izveštaja da je australijsko-britanska metalurška kompanija "Rio Tinto" odustala od 19,5 milijardi dolara vredne planirane integracije sa kineskom firmom "Čajnalko" i umesto toga se odlučila na osnivanje zajedničkog preduzeća sa rivalskim "BHP Bilitonom" i prodaju akcija, sa namerom smanjenja dugova.

Vesti iz kompanija "Rio" i BHP su jako pozitivne, ocenio je Dejvid Morison, strateški ekspert londonske firme "GFT market".

Morison je rekao da će on i njegove kolege pažljivo analizirati izveštaj o kretanju nezaposlenosi u SAD tokom minulog meseca, što znači da će ti podaci direktno uticati i na zaključne cene akcija u ovoj sedmici.

Eksperti procenjuju da je u privredi SAD tokom maja izgubljeno 520 hiljada radnih mesta, što je osetno manje nego nekih prethodnih meseci, ali da se stopa nezaposlenosti uvećala na 9,2 odsto, sa aprilskih 8,9 procenata.

Funta je oslabila zbog zaoštravanja političke situacije u Londonu

Panevropski indeks, koji prati kretanje cena akcija najlukrativnijih kontinetalnih kompanija, porastao je u kasnoj prepodnevnoj trgovini 0,7 odsto, dok su deonice u takozvanim brzo rastućim ekonomijama poskupele nešto više - 0,85 procenata.

Kotacije nafte danas su uvećane blago, za 0,4 odsto, na nešto više od 69 dolara po barelu, nakon što su juče "odskočile" oko četiri procenta.

Glavna energetska sirovine bi mogla da poskupi do kraja ove godine i do nivoa od 85 dolara po barelu, prognoziraju eksperti američke banke "Goldman saks".

Sadašnji rast cena nafte, koja je početkom ove godine pojeftinila na svega 33 dolara po barelu, podstiče i poskupljenje niza drugih sirovina i popravljanja raspoloženje investitora na efektnim berzama.

Funta sterlinga je danas bila "negativan junak" na vodećoj evropskoj deviznoj berzi u Londonu, jer je oslabila, usled zaoštravanje političke situacije u Velikoj Britaniji, prema dolaru, evru i većini drugih takmaca.

Funta je razmenjivana za nešto više od 1,60 dolara, što je najniži nivo prema američkoj valuti u proteklih sedam dana, dok istovremeno opala na 88,66 penija za evro.

Kurs britanske novčane jednice prema evru je približno jedan odsto i kretao se oko najniže vrednosti u protekle dve sedmice.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Porše je od savezne razvojne banke KfW zatražio zajam od 1,75 milijardi evra. Inače, proteklih meseci kompanija je pokušala da pregovara o kreditu u iznosu od 12,5 milijardi evra za pokrivanje operativnih troškova.

Novim ugovorom o kreditu, potpisanim krajem marta, Porše je osigurao deset milijardi, dok je prošlog meseca Tokijska banka obećala dodatnih 750 miliona evra.

Porše se bori sa devet milijardi evra dugova koji su nastali planiranim preuzimanjem Folksvagena, najvećeg evropskog proizvođača vozila. Prošlog meseca Porše i VW su se konačno dogovorili da integrišu poslove u zajedničku kompaniju.

Planirano je da se udruživanjem objedini deset robnih marki pod jednim krovom, saopštio je Porše. Devet od tih brendova nalazi se u vlasnistvu VW, dok će Porše, kao mnogo manji partner, ponuditi robnu marku svojih sportskih automobila.

Porše je 2005. počeo da kupuje akcije VW, a u januaru ove godine postao je vlasnik 51 odsto deonica gigantskog nemačkog proizvođača automobila, kada je uprava najavila da će taj udeo povećati na 75 odsto.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Kompanija je u prethodnoj godni poslovala sa profitom od 481 miliona evra, a ukupna godišnja prodaja diskontnog prevoznika porasla je 8,4 odsto, na 2,49 milijardi evra.

Ta kompanija je saopštila da su izdaci za gorivo porasli na 1,26 milijardi evra, sa 791,1 miliona evra u prethodnoj godini. Kompanija je navela da je bila prinuđena da otpiše vrednost njenih 29,8 odsto akcija u "Er Lingusu" za još 222 miliona evra, nakon što su pale deonice tog prevoznika.

Rajaner, najveći akcionar u "Er Lingusu", dva puta je neuspešno pokušavao da preuzme tu kompaniju pošto je irska vlada, drugi veliki ulagač, odbacila tu ponudu. Kada se ne bi uzimale u obzir posledice otpisa deonica "Er Lingusa", Rajaner je poslovao sa profitom od 105 miliona evra, 78 odsto manje nego u prethodnoj poslovnoj godini.

Izvršni direktor Rajanera Majkl O'Liri očekuje da će profit kompanije u ovoj fiskalnoj godini, koja se završava 31. marta 2009, biti izmedju 200 i 300 miliona evra, zahvaljujući nešto povoljnijem kretanju cene goriva i pokušajima da se nižim cenama karata privuče veći broj putnika.

Kompanija je povećala broj putnika za 15 procenata u 2008/09 godini, na 58,5 miliona, a planira i dalji rast prevezenih putnika, na 67 miliona u ovoj godini, uz istovremeno smanjivanjme prosečne cene karte za 15 do 20 procenata.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Kineski korporacija Tengžong kaže da je postigla sporazum sa bankrotiranim američkim proizvođačem automobila o kupovini Hamera po ceni koja nije saopštena, dok je GM objavio da je zaključio preliminarnu prodaju marke svojih sportsko rekreativnih vozila (SUV), ali ne kaže ko je kupac.

GM kaže da će prodaja verovatno spasiti više od tri hiljade radnih mesta u SAD u produkciji, razvoju i prodaji Hamera. Hamer će zadržati postojeći rukovodeći tim i sedište u SAD.

Hamer, prema procenama, vredi oko 500 miliona dolara. Tengžnog iz Sečuana se bavi gradnjom puteva, plastikom i teškim mašinama, a Hamer bi bio prvi ulazak kompanije u automobilski posao.

Istovremeno, Gm je saopštio da ima 16 kupaca zainteresovanih za njegovu marku Saturn i troje za švedski Saab. Dženeral Motors želi da proda prodajnu mrežu Saturna koji je u gubicima i uporedo vodi pregovore sa švedskom vladom o zajmu za premošćavanje.

Nekad najveći fabrikant automobila na svetu, GM je ušao u proces bankrotstva da bi se pod zašitom suda od poverilaca reorganizovao u manju i efikasniju kompaniju. GM je dobio odobrenje Stečajnog suda da rasproda imovinu do kraja ovog meseca, nakon što je doživeo kolaps pod teretom od 172,8 milijardi dolara duga zbog toga što se kompanija nije prilagodila potražnji za automobilima manje potrošnje goriva.

Kompanija GM je kupila robnu marku Hamer 1999. godine, a model "hamer H1" prodavala je za 140 hiljada dolara. Ipak, GM nikada nije uspeo da proda više od 875 komada godišnje, da bi 2002. godine tržištu bio ponuđen model "H2", a 2005. i "H3", koji je kasnije počeo da se izrađuje u Južnoj Africi, zbog manjih troškova radne snage, za tržište Evrope, Blikskog istoka i Afrike. Zbog drastičnog rasta cene goriva potražnja za "hamerom" je splasnula, a GM je 2006. obustavio proizvodnju modela "H1".

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Podaci Evrostata ukazuju da je stopa nezaposlenosti u 16-članoj monetarnoj grupaciji prošlog meseca uvećana na 9,2 odsto sa 8,9 odsto u martu. To umanjuje izglede za brži izlazak regionalne privrede iz najgore ekonomske krize još od Drugog svetskog rata.

Tokom aprila je bez posla u evro-zoni ostalo 396 hiljada ljudi. Time je ukupan broj nezaposlenih porastao na 14,58 miliona ljudi. Aprilska stopa od 9,2 odsto je najviša još od septembra 1999, što ukazuje da realna privreda tek treba da oseti poboljšanje koje analitičari već najavljuju u svojim prognozama.

Evropska komisija procenjuje da će se stopa nezaposlenosti u evro-zoni ove godine povećati na 9,9 odsto, sa 7,5 odsto iz 2008, a da 2010. dostigne 11,5 odsto od ukupno raspoložive radne snage.

Podaci za celu Evropsku Uniju (EU), koja ima 27 članica, pokazali su da je u aprilu nezaposlenost porasla na 8,6 odsto sa martovskih 8,4 odsto, što je najviši nivo od početka 2006.

Najveću stopu nezaposlenosti u okviru EU ima Španija, od 18,1 odsto prema 17,3 odsto u martu. U Nemačkoj, najvećoj privredi EU, stopa lica bez posla je porasla na 7,7 odsto u aprilu sa martovskih 7,6 procenata, dok je u Francuskoj, drugoj privredi po veličini u zoni evra, istovremeno nezaposlenost uvećana na 8,9 sa 8,8 odsto.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)