Ekonomski rast će dogodine biti uslovljen prilivom stranih direktnih investicija, poruka je koju je juče stručna javnost sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu poslala kreatorima privredne politike. Gotovo da identično izgleda ekonomski portret sledeće godine slikan četkicama dve grupe stručnjaka, okupljenih oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) i „Kvartalni monitor”. Na jučerašnjoj tradicionalnoj decembarskoj konferenciji u organizaciji Naučnog društva ekonomista prognoze za 2010. godinu gotovo da su se poklopile.

Tako je ocenjeno da je zbog nereformisanog javnog sektora najveće učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP), odnosno svemu što se u našoj zemlji proizvede za godinu dana, pre krize su imale usluge, zato je njegova struktura sada nepovoljna.

– Da bi se taj problem rešio neophodno je u narednom periodu podići ukupan nivo investicija. Njihova struktura se mora menjati tako da se promeni i struktura BDP-a – upozorio je Stojan Stamenković, urednik „MAT-a”.

Prema njegovoj proceni, više neće moći da funkcioniše model ravnoteže u kome potrošnja raste brže od BDP-a. Efikasna i izvozno orijentisana privreda preduslov su novog modela ravnoteže i rasta, dodaje Stamenković.

Oporavak će u narednim godinama biti izvestan, ali spor. Pod uslovom da investicije dogodine nadoknade ovogodišnji pad i od 2011. godine počnu da rastu po prosečnoj stopi od 15 odsto. Samo u tom slučaju možemo da budemo svedoci optimističnog scenarija po kome će 2012. godine privredni rast biti šest odsto. U najgoroj varijanti, ekonomski rast će u istom periodu biti tri, umesto šest odsto. Potrošnja će u optimističnom scenariju, izračunali su stručnjaci MAT-a, dogodine moći skromno da poraste za 3,5 odsto.

– I to se prvenstveno odnosi na potrošnju domaćinstva, pod uslovom da država i dalje bude štedljiva i skromna – objasnio je Vladimir Vučković MAT-ove računice.

Inače, u optimističnoj verziji scenarija ekonomisti okupljeni oko ovog biltena predviđaju prosečnu inflaciju od 5,8 odsto, ali i slabljenje dinara. Nacionalna valuta bi dogodine trebalo da pređe takozvanu psihološku granicu od 100 dinara za evro. Za Stojana Stamenkovića polemika guvernera i privrednika zapravo se svodi na izbor Narodne banke da li da zaštiti interese neopreznih velikih dužnika ili obaranjem referentne kamatne stope, koja za posledicu ima slabljenje dinara, štiti buduće investitore.

Viceguverner Bojan Marković objasnio je prisutnima kakve negativne posledice bi privredi Srbije donelo zadržavanje kursa na bilo kom nivou. Najbolji odgovor na to pitanje, istakao je, daju nam primeri dugih zemalja koje imaju fiksni kurs a u kojima je nezaposlenost posle krize duplirana.

– Plivajući devizni kurs je automatski stabilizator privrednih ciklusa – kazao je Marković.

On je naveo da trošenje deviznih rezervi za odbranu nacionalne valute zahteva velika sredstva a cilj je gotovo nemoguće postići.

A. Nikolić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

On je novinarima kazao da će konačnu odluku o povećanju kapitala Agrobanke doneti Skupština akcionara.

Aranđelović nije mogao da kaže kada će dokapitalizacija biti obavljena ni koliki će biti obim emisije akcija, ali je rekao da će to zavisiti i od kretanja na Beogradskoj berzi.

Prema podacima Narodne banke Srbije, kapital Agrobanke na kraju septembra 2009. godine iznosio je 16,5 milijardi dinara (oko 170 mil EUR).

Agrobanka ima oko 5.000 akcionara, a prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, najveći akcionar je država Srbija sa 20% kapitala.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

Najveći pad u kontinuiranoj trgovini akcijama ubeležila je Jubmes banka [JMBN], od nešto više od sedam odsto, na 16.500 dinara, uz skroman promet.

Pivari BIP [BIPB] cena je smanjena pet i po procenata, na 34 dinara, a ta hartija je tokom trgovine zabeležila i novi dosadašnji minimum od 33 dinara.

Energoprojekt [ENHL], sa A Listinga, pojevtinio je nešto više od tri odsto uz promet od 453.270 dinara, cena Simpa [SMPO] pala je gotovo tri procenta a Veterinarskog zavoda Subotica [VZAS] dva odsto.

Dobitnike predvodi Agrobanka [AGBN] rastom od tri i po odsto a sledi Velefarm [VLFR] sa plusom od tri odsto i solidnim prometom od 16,45 miliona dinara.

Prioritetne akcije Komercijalne banke [KMBNPB] poskupele su dva i po procenta a hartije iste vrste DIN Fabrike duvana [DINNPB] nepuna dva.

U grupi dobitnika je i AIK banka [AIKB] sa skromnim plusom od 0,33 odsto i danas najvećim prometom od 84,43 miliona dinara.

Među akcijama sa većim prometom na kontinuiranom segmentu su i Jedinstvo Sevojno [JESV] sa milion dinara i Galenika Fitofarmacija [FITO] sa 476.380 dinara.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet je ostvaren akcijama Žitosrema [ZISR], od 8,28 miliona dinara. Toj hartiji cena je skočila 20 odsto, na 1.380 dinara.

Učešće stranih investitora bilo je skromno - nešto više od osam procenata u ukupnoj i gotovo devet u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija nepuna tri a u prodaji gotovo 15 procenata.

Ubedljivo najaktivniji broker bila je Komercijalna banka koja je udelom od nepunih pet odsto u broju transakcija pokrila 60 procenata vrednosti prometa.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

"Postepeno će se stvari popravljati, a vidljivo bolje biće nam u 2011. godini", rekao je sinoć Dinkić, dodajući da očekuje da će već na proleće, kada se uoče prvi znaci oporavka privrede, vlada će krenuti u razgovore sa sindikatima o povećanju zarada zaposlenih.

Gostujući u programu televizije "Pink", Dinkić je ocenio da će automobilska industrija biti nosilac razvoja privrede Srbije naredne godine i nagovestio da će 2010. biti obeležena dolaskom proizvođača iz automobilske industrije iz zapadne Evrope u Srbiju.

Dinkić je ponovio da će u sledećim godinama doći do seljenja industrijskih kapaciteta iz zapadne Evrope u region jugoistočne Evrope "i tu je šansa Srbije".

Komentarišući CeSID-ove rezulate istraživanja javnog mnjenja, prema kojem G17 ne bi prošao cenzus na eventualnim parlamentarnim izborima, Dinkić je rekao da na to ne obraća pažnju, jer ta istraživanja nisu pouzdana.
On je podsetio da je na lokalnim izborima na Voždovcu G17 plus imao 4,4 odsto glasova, a u Kostolcu devet odsto, tako da CeSID-ova anketa nije merodavna.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Bambi-Banat će akcije sticati na Beogradskoj berzi u cilju sprečavanja poremećaja na tržištu hartija od vrednosti i štete za kompaniju, navodi se u saopštenju. Izdato je 393.316 običnih akcija s pravom glasa Bambi-Banata. Cenu po kojoj će se sticati akcije odrediće direktor koncerna na osnovu informacija o trgovini na Berzi i u skladu s finansijskim mogućnostima Bambi-Banata.

Proizvođač prehrambenih proizvoda, u većinskom vlasništvu Danube Foods Group, te akcije će prodati najkasnije godinu dana od dana sticanja.

Akcijama Bambija na Beogradskoj berzi se trguje od kraja 2004. Trenutno ta hartija košta 7.226 dinara prema maksimalnih ove godine 15.005 dinara iz februara i minimalnih 6.500 iz januara.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Investiranje je upošljavanje štednje. Podrazumeva ulaganje novca na duži rok i preuzimanje većih rizika kako bi se zaradili i veći prinosi. Investicije su različite vrste imovine koja pruža mogućnost redovnih prihoda, uvećanja vrednosti ili neke druge koristi u budućnosti.

Investiranje nije samo za bogate. Nije potrebno puno novca da bi se investiralo. Neki ljudi počnu sa investiranjem malih iznosa pa polako tu investiciju uvećavaju. Drugi radije sačekaju da uštede veći iznos da počnu sa investiranjem.

Prilikom investiranja, obično se izlažete većem riziku da izgubite svoj novac zato što investicije nemaju garanciju države kao što ima štednja u banci. Međutim, investicije uglavnom daju veće prinose od tradicionalnih vidova štednje i često pružaju bolju dugoročnu zaštitu od inflacije.

Kako da počnete?

Počnite tako što ćete razmisliti o sledećem:

- Koliko novca imate na raspolaganju za investiranje?

- Koliki je rok na koji želite da investirate svoj novac odnosno kada će vam taj novac biti potreban?

- Da li želite da vaš novac raste ili da vam donosi prihode od kamate?

- Koliko rizika i kakve vrste rizika ste spremni da prihvatite?

- Da li imate dovoljno znanja i vremena da sami investirate ili vam je lakše da investirate kroz investicione fondove?

- Da li želite da odlučujete o svakoj investicionoj odluci ili želite da to rade profesionalci umesto vas?

- Da li neke investicije imaju povoljniji poreski tretman ili su oslobođene poreza?

Postoje različite vrste investicija. Neke će vam odgovarati a neke uopšte nisu za vas. Sve zavisi od toga šta je vaš investicioni cilj i koliko rizika ste spremni da prihvatite.

Odredite investicioni cilj

Razmislite zašto želite da investirate, za koje ciljeve. Da li će vam novac biti potreban za kupovinu stana za 5 godina ili želite dodatni prihod kada se penzionišete? Kada odredite svoje ciljeve, dobićete odgovore i na ostala pitanja – koliko rizika možete da prihvatite ili koliko vremena imate na raspolaganju.

U suštini, postoji nekoliko osnovnih ciljeva investiranja. To su:

- sačuvati vrednost novca

- obezbediti prihode od kamate

- uvećati vrednost novca

Odredite rizik koji možete da prihvatite

Rizik je sastavni deo svake investicije. Zato treba dobro razmisliti o nivou rizika koji želite i možete da prihvatite. Postoje različite vrste rizika. Rizik može biti da ne zaradite onoliko koliko ste očekivali ali rizik može biti i da izgubite sve što ste uložili.

Neke investicije mogu značajno da porastu tokom narednih 15 godina ali u međuvremenu mogu značajno da gube i dobijaju na vrednosti. Rizik kojem se izlažete kod ovakvih investicija je da ćete biti prinuđeni da unovčite investiciju kada su cene niske.

Investicije sa visokim rizikom mogu doneti najveće prinose ali imaju i najveću verovatnoću da ćete izgubiti uloženi novac. Rizik koji ste spremni da prihvatite zavisiće velikim delom i od vaše ličnosti i sklonosti ka riziku.

Da li volite da se kockate i vozite brza kola? Da li volite da rizikujete ili, naprotiv, volite sigurnost? Da li ćete moći da spavate noću ako ste uložili svoj novac u nešto gde ga lako možete izgubiti? Ili ćete se radije zadovoljiti sa manjom zaradom da bi vaš novac bio sigurniji?

Čak i ako ste skloni preuzimanju rizika, visokorizične investicije nisu uvek primerene.

Na primer, ako je vaš cilj da za tri godine imate određenu ušteđevinu za kupovinu stana, trebalo bi da investirate u sigurnije i konzervativnije proizvode, tako da se zaštitite od fluktuacija na tržištu tokom trajanja vaše investicije. Ukoliko investirate dugoročno, možete da preuzmete mnogo veći rizik, budući da vam duži vremenski period omogućava da se izborite s eventualnim gubicima.

Na primer, ukoliko štedite za penziju i imate još 30 godina pre planiranog penzionisanja, možete da razmišljate i o rizičnijim investicijama, s obzirom na dugoročni vremenski horizont.

Na taj način imaćete više vremena za rast vašeg novca, a zahvaljujući dužem investicionom horizontu moći ćete da unovčite vaše investicije tokom perioda povoljnijih cena.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Trstenik – Za kupovinu delova holdinga „Prva petoletka” iz Trstenika zainteresovana su dva potencijalna investitora, jedan iz Italije i jedan iz Rusije, izjavio je juče generalni direktor te kompanije Dragan Egerić.

Egerić je agenciji Beta rekao da su predstavnici dva potencijalna strateška partnera nedavno posetili tu fabriku i o kupovini razgovarali sa predstavnicima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Agencije za privatizaciju. „Italijanski partner zainteresovan je samo za jedno akcionarsko društvo u sistemu ’Petoletke’, a ruski investitori su za nekoliko delova našeg programa. Takođe, postoji i nekoliko investitora koji su zainteresovani za privatizaciju naše fabrike u Novom Pazaru”, precizirao je Egerić.

Prema njegovim rečima, cilj zaposlenih u „Petoletki” jeste da do privatizacije dođe što pre, ali „ne po svaku cenu i ne pod bilo kakvim uslovima”, već da se to dogodi onda kada se „stvore uslovi i nađe pravi partner”. „Naš cilj je, pre svega, da zajedno sa predstavnicima Ministarstva ekonomije i u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike podignemo stepen uposlenosti i kvalitet poslovanja naših firmi i da iza toga sa strateškim partnerima ozbiljno pričamo o privatizaciji”, naveo je Egerić.

U tom smislu, naglasio je on, od velikog značaja za taj kolektiv je podrška Ministarstva rudarstva i energetike koju su ministar Petar Škundrić i predstavnici Elektroprivrede Srbije potvrdili prilikom nedavne posete Kruševcu. „Za nas je važno što imamo njihovu podršku da učestvujemo u što je više moguće projekata koji su u planu za naredne godine kada je reč o elektroprivredi. To je značajno ne samo za povećavanje uposlenosti kapaciteta, nego i za potencijalne investitore kojima će ’Petoletka’ sigurno postati mnogo atraktivnija zato što će imati mnogo više posla”, naglasio je Egerić.

Napomenuo je da se svetska ekonomska kriza posebno odrazila na poslovanje tog preduzeća, jer je „Petoletka” izvozno orijentisana i okrenuta proizvođačima mobilnih sredstava koji su se prvi našli na udaru krize. „Obim poslovanja i realizacije ’Prve petoletke’ je značajno manji nego što je bio u 2008. godini. Međutim, zahvaljujući socijalnom programu koji smo sproveli u prvoj polovini godine, kao i podršci Ministarstva ekonomije, mi i danas funkcionišemo i uspevamo da isplaćujemo neto zarade i deo obaveza koje se odnose na doprinose za zdravstveno i socijalno osiguranje”, kazao je Egerić.

Dugovanja poslovnim bankama i deo obaveza prema dobavljačima, po Egerićevim rečima, već nekoliko godina kreću se između četiri i pet miliona evra, ali se povećavaju dugovi za neisplaćene doprinose za penzijsko, invalidsko osiguranje i nezaposlene i neuplaćene poreze.

U „Prvoj petoletki”, koja je do sada imala tri neuspešna tendera za prodaju većinskog kapitala, zajedno sa namenskom proizvodnjom i fabrikama u Brusu, Aleksandrovcu, Beogradu i Novom Pazaru, trenutno ima 4.700 zaposlenih.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Kako piše u saopštenju, povlačenje novca za jačanje deviznih rezervi omogućio je Odbor direktora MMF-a koji je pozitivno ocenio realizaciji dogovorenog ekonomskog programa Srbije u okviru kreditnog stend-baj aranžmana od 2,9 mlrd EUR.

Povlačenjam druge rate, ukupna iskorišćena sredstva iz tog aranžmana, odobrenog 15. maja ove godine, iznosiće oko 1,12 mlrd EUR.

Na sastanku Odbora direktora MMF 23. decembra je istaknuto da je realizacija dogovorenog ekonomskog programa pomogla Republici Srbiji da uspešno odgovori na izazove svetske ekonomske krize, poveća devizne rezerve, smanji pritisak na deviznom tržištu i prikupi značajna sredstva za podršku budžetu i ekonomskom oporavku.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)