SAD

Euro zona

Više o pokazateljima možete pogledati ovde. 

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs

Analitičari, međutim, smatraju da deflacija neće dugo trajati. Oni ukazuju da je najveći uticaj imalo smanjenje cena energije za 17,1 procenat, dodajući da će taj faktor doprinositi padu inflacije još nekoliko meseci, jer su lane u isto vreme cene nafte naglo rasle, da bi se u julu popele na novi rekord.

Očekuje se, međutim, da "očišćena" inflacija, bez obuhvatanja stavki sa nestabilnim razvojem cena kao što su energija i hrana, nastavi da raste. U maju je "očišćena" inflacija, na godišnjem nivou, bila 1,6 procenata, a u odnosu na prošli mesec tako utvrdjene cene su porasle za 0,1 odsto.

Inflacija će otići u crvene brojke već do jula, smatraju ekonomisti banke "Sosijete ženeral", pri čemu bi deflacija mogla da iznosi do 0,7 odsto, a potom će potrošačke cene ponovo da rastu.

Francuski statistički zavod je dodao da su cene hrane povećane za 0,3 procenta u maju u odnosu na prethodni mesec, a na godišnjem nivou za 0,4 odsto. Cene energije su, međutim, u odnosu na april porasle za 0,2 procenta.

Izvor www.b92.net

Premijer Valdis Dombrovskis kaže da je odluka vlade da budžetske rashode umanji za milijardu dolara bila "veoma teška", ali neophodna da bi Letonija dobila narednu tranšu iz plana za spasavanje od 10,6 milijardi dolara koji je dogovoren u decembru.

Letonska vlada je donela odluku da plate zaposlenih u javnom sektoru budu niže za 20 odsto, a penzije za deset, kako bi smanjila budžetske rashode. Kao alternativu za smanjenje zarada letonsko ministarstvo finansija je predložilo da se poveća porez na dodatu vrednost sa 21 na 23 odsto, ali je taj predlog odbijen.

Evropska unija je rekla da će Letonija dobiti novu tranšu od 1,7 milijardi dolara ako vlada desnog centra smanji troškove i ublaži budzetski deficit.

Privreda Letonije je najteže pogođena u EU i očekuje se da će se ove godine umanjiti za 18 proceneta. Stopa nezaposlenosti koja je samo pre godinu dana iznosila 4,8 procenata, u maju ove godine popela se na 11, 3 odsto ili prevedeno u brojke - prošle godine je bilo nezaposleno 52.213 ljudi, dok je ove godine bez posla 126.595.

Kriza je zahvatila Letoniju nakon potrošačkog buma koji je bio omogućen jeftinim kreditima, da bi sada vlada bila primorana da spas potraži od Međunarodnog monetarnog fonda i EU.

Izvor www.b92.net

Kompanija BAIC, koja je prošlog meseca poražena u nadmetanju za kupovinu GM-ove evropske filijale Opel, poslaće svoje direktore ove sedmice u sedište Volvoa. Kineska delegacija će obići fabrike Volvoa i pregledati stanje poslovnih knjiga.

Ford, jedini od tri "velikana iz Detroita" koji nije u bankrotu, pokušava da se reši luksuznih filijala u svetu i da se okrene unapređivanju vlastitih modela, kako bi obezbedio svež novac za poslovanje i izbegao molbu za dobijanje pomoći iz američkog budžeta.

BAIC, koji uporno pokušava da kupi neku od čuvenih evropskih ili američkih robnih marki, nedavno je ispao iz trke za preuzimanje najvećeg američkog proizvođača auto delolova Delfi.

Pored "Peking auta", učešće u nadmetanju za kupovinu Volvoa najavila je i najveća kineska privatna auto kompanija Džili. Kineski proizvođači, objašnjavaju analitičari, žele da dobiju naprednu tehnologiju za izradu mnogo profitabilnijih vozila, koju nemaju mogućnost da sami razviju.

Ford traži za Volvo dve milijarde dolara, manje od trećine novca koji je pre desetak godina izdvojio za kupovinu švedske firme. Volvo je ponuđen na prodaju u decembru minule godine, pošto je isporuka vozila tipa sedan i karavana, koje on proizvodi, u SAD pala 31 odsto.

Ford, drugi po veličini američki proizvođač vozila, je prošlog juna prodao britanske filijale Jaguar i "Land rover" indijskoj kompaniji Tata za 2,4 milijarde dolara, a liniju "Aston Martin" za 931 milion dolara u maju 2007. jednoj investicionoj grupi.

Izvor www.b92.net

Američko ministarstvo trgovine saopštilo je da se deficit u aprilu povećao drugi mesec uzstopno, za 2,2 odsto, na 29,2 milijardi dolara.

Debalans je za sada u 2009. godini znatno manji od prošlogodišnjeg budući da recesija smanjuje potražnju za uvozom.

Politički osetljiv deficit s Kinom povećao se za 7,3 odsto na 16,8 milijardi dolara, premda je taj debalans u prva četiri meseca ove godine za 11,1 odsto manji od prošlogodišnjeg rekorda.

Izvor www.b92.net

Taj novac je deo zajma vrednog oko 16,5 milijardi dolara koji je odobren jesenas, a Ukrajina je do sada od MMF-a dobila dve tranše zajma vredne šest milijardi dolara, da bi stabilizovala privredu koja je pretrpela veliku štetu zbog tekuće globalne finansijsko-ekonomske krize.

Bruto domaći proizvod (BDP) Ukrajine opao je u prvom kvartalu ove godine oko 20 odsto, a sve prognoze za celu 2009. su vrlo nepovoljne, iako Timošenkova smatra da će se privredna situacija u njenoj zemlji znatno poboljšati do kraja ove godine.

Premijerka Ukrajine kaže da su stručnjaci MMF-a u najnovijoj analizi došli do zaključka da u naredih šest meseci treba očekivati "ozdravljanje ukrajinske privrede".

Ekonomisti upozoravaju, međutim, da je ukrajinska privreda opterećena bremenom velikih spoljnih i unutrašnjih dugova i da se može oporaviti "tek na duži rok" i samo pod uslovom da se bitno popravi i stanje u globalnoj ekonomiji. Inače, spoljni dug Ukrajine premašuje 105 milijardi dolara.

Nacionalizacija tri banke

Vlada Ukrajine je odlučila da otkupi kontrolne pakete akcija tri problematične banke - Ukrgasbanke, Rodovid i Kijevske - uloživši u to 1,3 milijarde dolara. Sredstvima iz budžeta država će dobiti 84,21 odsto akcija Ukrgasbanke, 99,97 odsto banke Rodovid i 99,93 odsto akcija banke Kijev.

Timošenko je rekla da će novi rukovodeći timovi u ovim bankama početi sa radom već iduće nedelje, a da će u perspektivi, posle stabilizacije stanja, država ponuditi privatnim investitorima svoj udeo u tim bankama.

Rekapitalizaciju ukrajinskih banaka ulaskom državnih sredstava u kapital odobrio je Međunarodni monetarni fond, kao najveći kreditor Ukrajine.

Izvor www.b92.net

Zemlje BRIK su u maju uvećale spoljne rezerve za više od 60 milijardi dolara, uprkos najvećoj globalnoj ekonomskoj krizi od kraja Drugog svetskog rata.

Spoljne rezerve BRIK, isključujući zlato, vrede oko 2,8 hiljada milijardi dolara i veće su 7,8 odsto nego pre godinu dana, a obuhvataju oko 42 procenta ukupnih svetskih deviznih rezervi.

Ubedljivo najveći vlasnik deviznih rezervi u svetu je Kina, sa približno dva biliona dolara, a sledi Japan sa upola manjim rezervama. Treća je na toj listi Rusija sa rezevama "teškim" nešto više od 400 milijardi dolara, a potom slede Tajvan, Južna Koreja i Indija.

Ruske devizne rezerve u maju su uvećane za 17 milijardi dolara, indijske za 10,6 milijardi, a kineske za oko 30 milijardi. Brazilske devizne rezerve su minulog meseca opale za 2,8 milijardi dolara.

Ipak, devizne rezerve azijskih centralnih banaka, isključujući kinesku, su opale u poslednjih 12 meseci, zaključno sa 30. aprilom 2009, za 300 milijardi dolara, dok su ruske rezerve smanjene 213 milijardi dolara do 31. martom. Devizne rezerve Brazila su opale 5,7 miljardi dolara u šest meseci, zaključno sa 27. februarom.

Izvor www.b92.net

Međunarodna asocijalcija vazduhoplovnih prevoznika (IATA), koja predstavlja 230 avionskih kompanija širom sveta, povećala je svoju procenu gubitka sa 4,7 milijarde dolara datu u matu, zbog "brzo opadajućih mogućnosti zarade."

IATA navodi da su aviokompanije teško pogođene u prvom kvartalu za koji je 50 vodećih prezovika izvestilo o gubicima većim od tri milijarde dolara. Očekuje se da prihod prevoznika pasti za 80 milijardi dolara - ili za nezabeležnih 15 procenata u odnosu na prošlu godinu - na 448 milijardi dolara.

Putnički saobraćaj će ove godine biti umanjen za devet procenata, na 2,06 milijardi putnika. Prevoz tereta će pasti za 17 odsto.

Tokom naredne tri godine prevoznici treba da dobiju oko četiri hiljade aviona naručenih u dobra vremena, pre recesije. Samo ove godine, aviokompanije će potrošiti oko 25 milijardi dolara za više od 800 novih letilica, što će im dodatno umanjiti rezerve gotovine.

I proizvođači letelica u krizi

Komercijalni direktor evropskog proizvođača aviona Erbasa Džon Lihi nije negirao da će 2009. godina biti "izuzetno teška", ali je naveo da ima i svetlijih poteza, kao što je, na primer, plan američkog "Junajted erlajnza" da poruči oko 150 novih aviona od Erbasa ili rivalskog Boinga, u zavisnosti od toga ko će ponuditi bolje uslove.

Erbas, najveći proizvođač komercijalnih aviona na svetu, traži oko 3,6 milijardi evra kredita od četiri evropske vlade, kao pomoć za finansiranje izrade modela A350. Krediti od Francuske, Nemačke, Španije, a možda i Britanije, učestvovaće s 30 procenata u procenjenih 12 milijardi evra uloženih u razvoj tog aviona. Avion, sa oko 350 mesta, trebalo bi da se uključi u saobraćaj u 2013. godini.

Američki Boing je objavio da su porudžbine njegovih aviona u maju smanjene za više od 70 procenata u odnosu na isti lanjski mesec, pošto je jedan broj avioprevoznika otkazao ili odložio planove za nabavku novih aviona zbog svetske ekonomske krize.

Kompanija je saopštila da je prošlog meseca primila svega 20 porudžbina, u odnosu na 67 u maju 2008. godine. Profit Boinga u prva tri meseca 2009, smanjen je 50 odsto u odnosu na isti lanjski period, na 610 miliona dolara. Ranije je kompanija objavila da je zbog pada porudžbina prinuđena da smanji broj zaposlenih za oko deset hiljada, odnosno za oko šest odsto.

Izvor www.b92.net