One se razlikuju po nivou rizika kao i vrsti prihoda. Njihovom kombinacijom, dobićete investicije koje su primerene svakom od tri investiciona cilja.

Preporučljivo je investirati u različite vrste investicija zato što se time smanjuje ukupni investicioni rizik. To se naziva diverzifikacijom i predstavlja jedno od važnih pravila investiranja.

Iako je kod nas izbor investicija koji je dostupan prosečnom građaninu limitiran (što je posebno slučaj kod hartija od vrednosti, posebno obveznica), ipak su osnovne četiri kategorije uglavnom dostupne, pa treba imati u vidu njihove osnovne karakteristike i kojim investicionim ciljevima odgovaraju.

Gotovina – kratkoročni bankarski depoziti

Generalno, gotovina se drži na štednim računima u banci da bi se donisila kamatu, pri čemu se investitoru obezbeđuje sigurnost i likvidnost. Prinos je nizak u poređenju s drugim investicijama, ali je siguran. Vrednost glavnice kod ove investicije neće opasti, a novac je lako dostupan.

Kao što je ranije pomenuto, štedni računi su dobar izbor kada je reč o štednji za kratkoročne potrebe i fondovima za nepredviđene situacije. Za srednjoročne i dugoročne potrebe, međutim, ne moraju biti dobra investiciona opcija.

Obveznice – Pozajmljivanje novca

Kada kupujete obveznicu, pozajmljujete novac izdavaocu – državi, opštini ili kompaniji. Dajete im novac na određeni period, a oni se obavezuju da vam plate određenu kamatu i celokupan iznos po isteku roka dospeća.

Kamata na obveznice zavisi od rizičnosti obveznice – radi se o kreditnoj sposobnosti izdavaoca da isplati obveznice kada one dospeju na naplatu. Što je rizik manji, kamata na obveznicu će biti manja. Logično je da su državne obveznice najmanje rizične jer za njih garantuje država. Rizičnost ostalih obveznica zavisi od finansijske situacije izdavaoca.

Obveznice mogu da se drže do dospeća ili se njima može trgovati pre dospeća. U trenutku izdavanja one se emituju po svojoj nominalnoj ceni, odnosno iznosu koji će investitori dobiti o roku dospeća. Kada se obveznicom trguje pre dospeća onda njena cena može biti veća ili manja od nominalne vrednosti.

• Cena veća od nominalne - Kada su važeće kamatne stope niže od kamatne stope obveznice prodajna cena obveznice biće veća od njene nominalne vrednosti. Zašto? Zato što takva obveznica nudi veću kamatu od onih koje se mogu naći na tržištu u tom trenutku.
• Cena niža od nominalne - Kada su važeće kamatne stope više od kamatne stope obveznice situacija je obrnuta pa je prodajna cena obveznice ispod nominalne vrednosti i kaže se da se obveznica prodaje uz diskont.

Akcije – udeo u vlasništvu preduzeća

Kada kupite akciju, postajete jedan od vlasnika kompanije – akcionar. Kao akcionar možete zaraditi na dva načina, od:

• Dividende: Kada kompanija ostvari profit, raspodela tog profita akcionarima na kraju godine predstavlja dividendu. Redovna raspodela dividende nije obavezna i zavisi od odluka rukovodećih tela kompanije.
• Kapitalne dobiti: Kada prodate akcije za iznos veći od onoga za koji ste ih kupili ostvarujete kapitalnu dobit. Cene akcija se povećavaju u skladu s očekivanjima vezanim za uspešnost poslovanja kompanije.

Nema garancija da ćete zaraditi kao akcionar, čak ni garancija da ćete povratiti svoju investiciju. Prilikom kupovine akcije, preuzimate rizik da izgubite jedan deo ili celokupan uloženi novac, ukoliko kompanija bude loše poslovala ili ukoliko dođe do opšteg pada cena akcija. S druge strane, takođe se može desiti da vrednost vaših akcija poraste i da donesu daleko veći prinos od onoga koji donose obveznice. S obzirom da je domaće tržište akcija dosta plitko, treba imati u vidu i likvidnost određene akcije, odnosno, mogućnost da se ona lako proda kada je to potrebno.

Pre nego što uložite u akcije određene kompanije, treba da se dobro upoznate sa njenim dosadašnjim poslovnim rezultatima, budućim poslovnim planovima, konkurentima, tržištu na kojem posluje i privrednom sektoru kome pripada. Uspešni investitori su dobro informisani, ne samo prilikom početnog ulaganja, već tokom celog trajanja investicije.

Akcije nisu dobar vid kratkoročnog investiranja, imajući u vidu kolebljivost berze koja prolazi kroz periode rasta i opadanja. Usled kolebljivosti, cene akcija mogu biti niske u trenutku kada želite da ih prodate, zbog čega se smatraju lošim izborom za kratkoročno investiranje. Rizičnije akcije nude veći potencijalni prinos od drugih investicija, ali kod njih takođe postoji i veća mogućnost za pad vrednosti investicije.

Ukoliko se opredelite da investirate u akcije, potrudite se da vaša investicija bude dugoročna i pripremite se da se vrednost vaših akcija često menja.

Nekretnine

Ulaganjem u nekretnine postajete vlasnik sopstvenog doma ili ulažete u stambene i komercijalne objekte. Investiranje u nekretnine je najbolje kao dugoročna investicija, s obzirom na to da postoji mogućnost kratkoročnih kolebanja cena nekretnina.

• Mesto stanovanja – Svako teži da postane vlasnik sopstvenog doma – stana ili kuće. Ipak, budite realistični kada je reč o kupovini stana/kuće i učinite to delom svog finansijskog plana. Imajte na umu da će vrednost ove investicije verovatno porasti, ali vam ona neće obezbediti prihode. Prema tome, ukoliko će značajan deo vašeg imetka biti investiran u vaš dom, možda bi trebalo da razmislite o nekom manje skupom stanu a da vaš novac rasporedite i u druge investicije.
• Stambeni objekti (za izdavanje) – Ukoliko kupite stambeni objekat i izdajete ga, možete zaraditi novac na dva načina: (1) na osnovu povećanja ukupne vrednosti nekretnine ukoliko odlučite da je prodate; i (2) na osnovu prihoda koji dobijate od stanarine, nakon odbitka troškova poput troškova održavanja ili otplate kredita.
• Komercijalni objekti (za izdavanje) – Ovo su investicije u kancelarijski prostor, prodajni prostor, skladište ili neki drugi industrijski objekat. Novac se zarađuje na isti način kao u slučaju stambenog objekta namenjenog izdavanju, ali treba imatu u vidu da na cenu rentiranja značajan uticaj ima opšta poslovna klima. Ove investicije su često većeg obima, ali i mali investitori mogu da ulažu preko investicionih fondova specijalizovanih za ulaganje u ovakve nekretnine.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Vođene sigurnom dobiti, minimumom rizika i lakom špekulativnom zaradom, banke su se u 2009. okrenule kupovini državnih hartija od vrednosti a manje klijentima. Razlozi za „prepakivanje” kreditnih portfolija leže u podatku da su dvonedeljni repoaranžmani sa Narodnom bankom Srbije za banke plasman „super posao”, s obzirom da za njih nisu potrebna nikakva rezervisanja za potencijalne gubitke, kao kada daju zajmove preduzećima i građanima.

To je po oceni dr Branka Živanovića, profesora Beogradske bankarske akademije, pruzrokovalo devijacije novčanih tokova – tako što je nivo repotransakcija 4. decembra dostigao je 175,1 milijardu dinara dok je NBS na ime godišnje kamate trebalo da plati 14,2 milijarde dinara zaključno sa 18. decembrom. On je stava da je do smanjenja referentne kamatne stope u 2009. moralo doći znatno ranije.

– Na srpskoj sceni je kancerogeni kreditni triling koji čine NBS, Trezor i banke. A vidimo kako se provela privreda sa takvom samodovoljnom „trilateralom”. Repooperacije NBS su od oktobra 2008. rasle sa 77 milijardi na fantastičnih 168,5 milijardi dinara do kraja novembra. Istovremeno je od februara obim trezorskih zapisa porastao sa 1,1 na 93,3 milijarde dinara. Paralelno, banke su više nego skromno povećavale kredite privredi koji su rasli od početka 2009 – u januaru 660 milijardi dinara a u septembru tek oko 736 milijardi dinara. Za stanovništvo gotovo da i nije bilo povećanja cele godine i krediti su se držali na 380–390 milijardi dinara – kaže Živanović.

Da bi punila praznu kasu, i vlada je od početka godine počela da izdaje trezorske zapise čiji je nivo početkom decembra iznosio oko 93 milijarde dinara. Pozitivan efekat ove emisije na razvoj finansijskih tržišta potpuno je umanjen visokim rizikom zbog nelikvidnosti budžeta i daljim produbljivanjem zaduženosti države, kao i činjenicom da će znatna sredstva biti isplaćena u vidu kamate. Obaveza države po osnovu te vrste zaduživanja mogla je, kako ocenjuje, da bude manja da je referentna stopa smanjena u prvoj polovini godine.

– Realno pozitivne kamate na repooperacije i trezorske zapise preusmeravaju kredite banaka u sigurne „niše” i time još više zaoštravaju nezadovoljstvo privrede. Taj mehanizam otvara pitanje opravdanosti, jer je NBS na ime kamate u 2009. platila preko 150 miliona evra – ističe Živanović.

Za glavnu referentnu kamatnu stopu, NBS je odabrala repo stopu (na dvonedeljne repotransakcije), i tim instrumentom monetarno-kreditne politike centralna banka je htela da kontroliše svoj glavni cilj – targetiranu baznu inflaciju. Njeni pravi efekti su bili stabilizacija nacionalne valute i kontrolisanje neželjenih fluktuacija kursa, u čemu je u punoj meri uspela. Međutim, na drugoj strani je, smatra Živanović, dugo zadržavala precenjen kurs, otežavala kreditnu aktivnost i ponekad ozbiljno narušavala likvidnost makrosistema.

– Pridajući preveliki značaj ovoj formi „komunikacija” sa bankama, NBS je prouzrokovala i negativne posledice. Veći deo kreditnog potencijala banke su preusmeravale u neproduktivni i skup kanal prema NBS – napominje Živanović.

(Zatvori)

Kako se navodi u izveštaju o poslovanju bankarskog sektora u trećem tromesečju 2009. godine, gubitak u poslovanju imalo je 14 banka, koje čine 17 odsto ukupne bilansne aktive sektora, dok je 20 banaka poslovalo profitabilno.

Ukupna aktiva bankarskog sektora Srbije na kraju septembra 2009. godine bila je 1.963 milijarde dinara (20,3 milijarde evra), što je za 103,3 miljarde dinara ili 5,6 odsto više nego na kraju drugog tromesečja, dok je porast aktive u prvih devet meseci bio 10,5 odsto.

Samo jedna banka od 34 na srpskom tržištu imala je tržišno učešće veće od 10 odsto, i to Banka Inteza (Intesa) sa udelom od 14,83 odsto.

Slede Komercijalna banka sa 9,96 odsto tržišnog učešća po bilansnoj aktivi, Rajfajzen banka (Raiffeisen) sa 9,36 odst, Hipo Alpe-Adria banka sa 6,35 i Evrobanka EFG sa 6,08 odsto.

Ukupan iznos plasiranih kredita na kraju septembra 2009. iznosio je 1.192 miljarde dinara (12,3 milijarde evra), što je za 16 odsto više nego na kraju 2008. Privredi je ukupno odobreno 715 milijardi dinara kredita, stanovništvu 375 milijardi dinara, a javnom sektoru 87 milijardi dinara, od čega je zduženje države 77 milijardi.

Rast kredita u trećem tromesečju ove godine iznosio je 33,3 milijarde dinara, navela je NBS.

U trećem tromesečju 2009. godine privredi je plasirano 15,9 milijardi dinara kredita, javnom sektoru 13,2 milijarde, od čega državi Srbiji 12,7 milijardi dinara, dok je stanovništvo uzelo 5,1 milijardu dinara kredita, od čega za stambenu izgradnju 3,1 milijarda.

Prema podacima izveštaja o strukturi problematičnih kredita koje banke dostavljaju NBS, na kraju septembra 2009. godine pokazatelj učešća problamatičnih kredita u ukupno odobrenim na neto nivou iznosi 10,36 odsto ili 114 milijardi dinara.

NBS je navela da su ukupni depoziti bankarsko sektora na kraju septembra 2009. iznosili 1.146 milijardi dinara, što je za 12 odsto više nego na kraju 2008. godine. Depoziti su od jula do septembra 2009. uvećani za 45 milijardi dinara.

Devizni depoziti čine 72,5 odsto ukupnih depozita koje je prikupio bankarski sektor Srbije.

Na kraju septembra 2009. bankarski sektro Srbije zapošljavao je 31.524 osobe, što je za 2,5 odsto ili 818 osoba manje nego na kraju decembra 2008. Najveći broj zaposlenih u bankama u Srbiji bio je na kraju januara 2009. i iznosio je 32.383 osobe.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Rasprava o kursu dinara, između privrednika i guvernera NBS naoko je okončana susretom iza zatvorenih vrata u vladi Srbije, ali time problem nije rešen. Tačnije, prema poruci predsednika Privredne komore Srbije Miloša Bugarina, samo je definisan gotovo ultimatumom guverneru NBS Radovanu Jelašiću – drži kurs pod kontrolom ili uvodi evro. Koliko će guverner moći da održava željenu stabilnost po plivajućim pravilima, ostaje da se vidi, ali jedno ne može da učini ni da je Deda Mraz – da uvede evro kao zvanično platežno sredstvo, iako je on godinama nezamenljiva paralelna valuta uz mučni dinar.

Zašto ne može, a mi bismo to žarko želeli? Da nam smiri kurs, stopira inflaciju, stabilizuje privredne i ukupne ekonomske tokove, podigne standard, uvede nas u Evropu… Zar sve to nije lepo i poželjno?

Jeste, ali je za Srbiju nemoguća misija. Bar u ovom času, tvrdi prof. dr Vladimir Vučković sa Megatrend univerziteta i saradnik MAT-a. Najpre, mi za tako nešto ne bismo dobilidozvolu, a ako bismo to ipak učinili na svoju ruku, „zaradili” bismosankcije EU. Evropska centralna banka i EU insistiraju na poštovanju pravila i strogih mastrihtskih kriterijuma.

A Crna Gora ili Kosmet? Šta s njima?

– To što suCrna Gora, pa iKosovo i Metohija uvelievro, splet je različitih, uglavnom političkihokolnosti – ukazuje Vučković. –Prvo, Crna Gora je imala marku, na koju je Nemačka „širom otvorenih očiju zažmurila” iz čisto političkih razloga. Posleje lakše „progutan” i prelazak na evro. Veliko jepitanje šta će biti sa crnogorskim evrom kada ta državabude ušla u EU. Članstvo u EU je jedna, a mesto u evrozoni sasvim druga stvar.

Može se čak desiti da ulazak Crne Gore u EU bude uslovljen odustajanjem od evra, smatra Vučković.Crna Gora već od 2002. ima evro i tada nije biloprotivljenja nekih zemalja „iz čekaonice”. Treće, „evrizacija” se dozvoljava malim zemljama, nekadašnjimkolonijama, a zlobnici bi rekli i danas državama kolonijalnog tipa, poput Kosova i Metohije, pošto one ne mogu da nanesu mnogo štete evrozoni, čak i kada bi imale katastrofalne finansijske i privredne rezultate.

To je, međutim, jedna strane medalje, ali zašto nama ipak (ne) treba evro?

– Srbija bi izgubila jednim potezom sopstvenumonetarnu, a bez nje nema ni samostalne ekonomske politike. Danas,kada neka naša banka hoće da uveze strani kapital, u evrima,NBS kaže – može,ali 40 odstoostavljaš po strani, u obaveznojrezervi. Tajprocenat Narodna banka može da povećava ili smanjujei na taj način da obeshrabruje ili podstičepriliv kapitala.

Promenom referentne kamatne stope,NBS utiče na atraktivnost dinara ili evra. Kada repostopa raste, atraktivniji su dinaripošto skačeprinos, pa bankainvestira u našehartije od vrednosti. Tokovi kapitala tada su,po definiciji,potpuno slobodni,ali zemlja se izlaže prevelikim oscilacijama i nema nijedan instrument za amortizovanje promena novčane mase.

– Danas imamo devizni kurs i možemo da podesimo ekonomsku politiku ka smeru da dinar lagano slabi i da deprecijacijom damo izvozu kakav-takav podsticaj. To ne bismomogli ako bismoimali evro. Evro ne garantuje ni nižu inflaciju, niti manje kamatne stope. Cene rastu i u evrima ako ima ko da ih podiže. Kao u Crnoj Gori u prvim godinama. Kamatne stope zavise od rizika, koji bi se samo malo umanjio uvođenjem evra. Uostalom, ne treba nam bolji primer od Grčke, koja je članicaevrozone, akakve sve probleme ima – ističe Vučković i dodaje da bi „šuškanje” evra u džepuumesto dinara smanjilo sekiraciju zbog nepovoljnog kursa, alibismoimali mnogo veće muke od promene drugih ekonomskih veličina: pale bi plate (u evrima) i zaposlenost.

Slobodan Kostić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Kada novac bude na računu zajednička kompanija italijanskog Fijata i Vlade Srbije, Fijat automobili Srbija, preuzeće imovinu Zastavine fabrike automobila u Kragujevcu. Ovo je inače prvo ulaganje Fijata u kragujevačku Zastavu od kada su Vlada Srbije i Fijat, u septembru prošle godine, potpisali ugovor o zajedničkom ulaganju u fabriku automobila u Kragujevcu.

Drugi deo osnivačkog uloga Fijata od 100 miliona evra, kako je ranije bilo najavljeno, trebalo bi da bude uplaćen tokom 2010. godine.

Predstavnici Vlade Srbije i italijanskog Fijata potpisali su 23. decembra aneks ugovora o ulaganju u zajedničko preduzeće za proizvodnju automobila u Kragujevcu, kojim Zastava postaje deo te italijanske kompanije kada Fijat izvrši plaćanje dogovorenih sto miliona evra.

Investicije u proizvodnju novih modela automobila u Kragujevcu trebalo bi da premaše 700 miliona evra, a planirano je da fabrika Fijat automobili Srbija ima kapacitet od 200 hiljada vozila godišnje. Dva nova modela automobila u Kragujevcu biće lansirana u drugoj polovini 2011. godine, a Fijat namerava da automobile proizvedene u Srbiji izvozi uglavnom u druge zemlje Evrope i u SAD.

Prema informacijama predstavnika Srbije, u Kragujevcu bi trebalo da se proizvodi jedan model B, kao i jedan model C klase, ali je i dalje nepoznato o kojim se konkretno modelima radi. Ono što su i predstavnici Fijata, ali i Srbije, naglašavali poslednjih dana je da su u pitanju potpuno novi modeli koji bi trebalo da zadovolje i kupce u rezvijenim zemljama.

Fijat automobili Srbija, zajedničko preduzeće Fijata i Vlade Srbije, u kojem će italijanska kompanija imati 67 odsto kapitala, a srpska vlada 33 odsto, osnovano je 14. oktobra prošle godine. Tada je dogovoreno da Fijat u delovima izvrši planirano investiranje u Zastavu, ali su i ti rokovi, ali i iznosi, prolongiranisve do konačnog potpisivanja aneksa 23. decembra. koji reguliše ta ulaganja.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banke A.D. (AIKB) sa obimom od 21,8 miliona dinara. Akcije Sojaproteinaa
A.D. (SJPT) i Imleka A.D. (IMLK) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 5,4, odnosno 5,4 milion dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Velefarma A.D. (VLFR), gde je cena na zatvaranju iznosila
1.439 dinara, što predstavlja rast od 19,92%. Cena akcija Energomontaže A.D. (EGMN) danas je iznosila 4.200 dinara, što je povećanje od 8,25%, dok su akcije Tigra A.D. (TIGR) uvećale svoju cenu za 8,17%, odnosno na 649
dinara.

Vesti: Strane investicije u Srbiju u 2010. mogle bi da budu 2 mlrd EUR, a najviše se očekuje od dobavljača za "Fiat", izjavila je direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) Vesna Perić.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments

(Zatvori)

Ćirić, državni sekretar Ministarstva ekonomije, navodi da će građani moći da podignu po 1.700 dinara novčane naknade iz dosadašnje privatizacije i potvrdu da su vlasnici pet akcija NIS-a, ukupne nominalne vrednosti 2.500 dinara.

Pravo na besplatne akcije ima 4,8 miliona građana Srbije i svi će od 6. januara sa ličnom kartom i brojem računa, koji su dostavili na prijavi, moći da podignu novac i potvrdu za akcije NIS. Novčana naknada deli se iz Privatizacionog registra u kojem je do sada sakupljeno osam milijardi dinara.

Čak 3,5 miliona ljudi ima ili je otvorilo račune u Poštanskoj štedionici. Oni će na jednom mestu podići i novac i potvrdu. Ostalih 1,3 miliona građana novčanu naknadu uzeće u bankama, čije su račune prijavili.

"Novac će biti istovremeno na računima otvorenim u Poštanskoj štedionici i računima u svim drugim bankama i nema bojazni da negde neće moći da se dobije 1.700 dinara naknade", objasnio nam je Ćirić.

Brokeri u Pošti Po izlasku akcija NIS na berzu država će omogućiti građanima da na jednostavan način, preko šaltera Pošte, daju nalog za prodaju akcija. Prvo trgovanje akcijama NIS na berzi biće potpuno besplatno, dok će penzioneri, bivši i sadašnji radnici naftne kompanije sami angažovati brokere i snositi troškove prodaje.

Iako su građani postali akcionari NIS, berzanskog trgovanja neće biti dok naftna kompanija ne postane otvoreno akcionarsko društvo i pusti akcije na Beogradsku berzu. Prema najavama iz NIS, izlazak na berzu očekuje se od polovine 2010. godine. Akcije NIS mogu da se prodaju i van berze potpisivanjem kupoprodajnog ugovora koji se overava u sudu uz plaćanje takse.

"Preporuka građanima je da ne prodaju akcije NIS van berze, jer će tek otvoreno tržište kapitala pokazati tržišnu vrednost kompanije", kaže Ćirić.i dodaje da se "procene da će vrednost akcija NIS rasti i da u budućnosti mogu daleko više da vrede".

Vlasnici akcija NIS mogu sačekati do februara 2011. godine do kada je ruski Gaspromnjeft obavezan da otkupi preostale akcije po minimalnoj ceni od 4,8 evra.

Fond Izmenama zakona osnovaće se Akcionarski fond sa objedinjenim neprodatim akcijama, kao i udelima preduzeća za koje vlada donese odluku o prodaji. Građani sa pravom na besplatne akcije dobiće akcije i njima će moći da trguju na berzi ili ih prodaju fondu.

"U narednih 30 do 40 dana Vlada Srbije usvojiće izmene zakona o podeli akcija, a građani će dobiti preostale i pre privatizacije", kaže Ćirić i navodi da "do polovine 2010. godine očekuje usvajanje u parlamentu, a potom pokrećemo prelazak Telekoma iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo".

Plan je i da Aerodrom pređe iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Iako je pre dve godine najavljivano 1.000 evra od besplatnih akcija šest državnih preduzeća, sadašnji dobitak je gotovo simboličan. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je nisku cenu akcija NIS obrazložio netenderskom prodajom kompanije.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Šta je, zapravo, istina i zašto je za Srbiju bolji fluktuirajući od fiksnog kursa, to su samo neka od pitanja na koja odgovore, u intervjuu Danasu, daje guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

Na deviznom tržištu ništa se alarmantno nije desilo, niti se sada dešava. U tom kontekstu trebalo bi podsetiti da su krajem 2006. i 2007. godine svi očekivali apresijaciju dinara i to su „stručno“ objašnjavali dolaskom naših ljudi koji rade u inostranstvu, da bi se 2008. i 2009. razvila nova teorija prema kojoj neko, kalkulišući, pokušava da zaradi na rastu kursa. A moj komentar je da niko ne bi trebalo da preuzima ulogu proroka i da predviđa koliki će kurs biti, već bi poslovni ljudi trebalo da obezbede stabilnu bilansnu strukturu svojih firmi koja neće zavisiti od toga da li je kurs 80, 90 ili 95 dinara za evro.

To praktično znači da dinarska aktiva bude pokrivena odgovarajućom pasivom iskazanom u dinarima, a isti princip važi i za devizni deo bilansne strukture. Podsetio bih, takođe, da bi oni koji ostvaruju dinarske prihode a zadužuju se u devizama, trebalo da znaju da će, ukoliko dođe do pritisaka na kurs, plaćati skuplji kredit. Ali, ja se nadam da je svako ko se zaduživao u evrima svestan činjenice da taj kredit nosi devizni rizik i da nije uvek jeftiniji od dinarskog, bez obzira na kamatnu stopu.

Posebno nezadovoljstvo izražavaju privrednici koji tvrde da su zbog kursnih razlika prošle godine zabeležili velike gubitke i strahuju da bi se slična situacija mogla ponoviti i ove godine. Da li je njihov strah opravdan i šta to znači kad guverner poruči da će kurs biti stabilan?

To, pre svega, znači da kurs nije fiksan i da se krećemo putanjom utvrđenom pre tri godine kada smo usvojili novi okvir monetarne politike. Želim da naglasim i to da je pomeranje kursa, zabeleženo 4. decembra, po visini kursa bilo tek deveto u toku ove godine i samo je za 0,2 odsto veće u odnosu na kurs zabeležen u januaru. I, ako bi trebalo da biram između makroekonomske stabilnosti Srbije na srednji i duži rok i lične i institucionalne popularnosti, onda bih izabrao prvu opciju.

Činjenica je da bi uvoznicima odgovarao niži kurs, ali ako je neko mislio da mu je jedini posao da nešto kupi u inostranstvu za dva evra i da u Srbiji proda tu robu za dva i po ili tri evra, ne snoseći pri tome nikakav kursni rizik, onda je on u zabludi.

A kada je reč o stabilnosti kursa, one koji se zalažu za uvođenje fiksnog kursa i u tom kontekstu pominju Hrvatsku, Makedoniju, BiH i Crnu Goru, pitao bih zašto sve investicije nisu završile u tim zemljama ako je fiksni kurs jedini i najvažniji kriterijum makroekonomske stabilnosti. Osim toga, meni nije poznato da je u Srbiji fiksni kurs ikada uspeo da se „primi“ na duži rok. Očigledno, problem je u tome što se polazi od pretpostavke da kurs može da se fiksira, a da sve ostalo, ceo koncept ekonomske politike, ostane isti. To, naravno, nije moguće. Naprotiv. Ništa više ne bi bilo isto, pogotovo bi nivo potrošnje morao dodatno da se smanji.

Da bi sprečila velike dnevne oscilacije kursa dinara Narodna banka je tokom 2009. na deviznom tržištu prodala 593,4 miliona evra pri čemu je čak 376,3 miliona prodato u januaru, a od februara, kada je na tržište „izbačeno“ dodatnih 175,1 milion evra, pa do decembra, kada su prodata 42 miliona evra, NBS nije intervenisala. Može li se sličan scenario ponoviti i početkom 2010. godine i da li je ova oscilacija kursa mogla da bude sprečena da je NBS ranije reagovala?

To će zavisiti od dnevnih oscilacija kursa, ali i od likvidnosti deviznog tržišta. Ako procenimo da su oscilacije velike i da je tržište plitko, NBS će, kao i početkom 2009, biti spremna da reaguje, ne prejudicirajući pri tom na kom nivou bi kurs trebalo da se zaustavi. A kad je reč o kritikama upućenim na račun Narodne banke da je trebalo ranije da reaguje, podsetio bih da je već 5. decembra kurs pao za 0,8 odsto i da se sredinom decembra stabilizovao na nivou nižem od onog zabeleženog 4. decembra.

I ako neko želi da kaže da su pometnju na deviznom tržištu izazvali spekulanti željni zarade, onda mogu da primetim da to i nisu bili neki profesionalci, s obzirom na to da je evro koji su kupili od NBS po ceni od 96,2 dinara već sledećeg dana vredeo 95,2 dinara.

Može li se, imenom i prezimenom, označiti onaj ko je tog 4. decembra izazvao „pometnju“ na deviznom tržištu ili će se i ovoga puta banke naći u ulozi dežurnih krivaca?

Ako pođemo od pretpostavke da banke raspolažu svojim novcem i novcem svojih klijenata i da su minimalno izložene deviznom riziku, teško je poverovati da bi se upustile u jednu takvu transakciju. Dakle, turbulencije na deviznom tržištu izazvalo je, najverovatnije, neko od preduzeća koje je iskazalo značajno veću tražnju za devizama i, naravno, onaj ko istrči sa takvim zahtevom po pravilu bude „kažnjen“ višim kursom, što se i dogodilo. Trebalo bi još jednom podsetiti da je naše tržište plitko i ne može da podnese udar od, recimo, 100 miliona evra, a da se to ne odrazi na kolebanje kursa.

Kad je reč o budžetu za 2010, tu nije bilo previše iznenađenja - kreće se u okvirima utvrđenim dogovorom sa MMF-om, ali dok ga vladajuće stranke predstavljaju kao razvojni i socijalni, opozicija je predlog dočekala na nož nazivajući ga rasipničkim i razornim. Kakav je Vaš utisak?

Budžet odražava stavove koalicione vlade koja je procenila da bi sve budžetske stavke mogle da budu realizovane. Ali podatak da bi naredne godine deficit trebalo da bude smanjen tek za 0,5 odsto (sa 4,5 na 4 odsto), kao i to da se očekuje značajno smanjenje udela javne potrošnje, ukazuje na to da je reč o bolnom i dugom procesu, utoliko pre što se 2010. očekuje i pad kupovne moći. Ključno pitanje je, međutim, u kojoj meri će biti realizovane kapitalne investicije za koje je 2009. godine planirano i potrošeno tri puta manje novca nego 2007. Jer, za Srbiju je u ovom trenutku izazov ne da nabavi novac za investicije već da taj novac i potroši u te svrhe.

Ministarka finansija najavila je pojačanu kontrolu trošenja novca iz državne kase, ali i usvajanje zakona o fiskalnoj odgovornosti. Posle ovakvog, prilično netolerantnog odnosa prema Izveštaju Državne revizorske institucije, verujete li da je Vlada Srbije spremna za tu vrstu izazova?

I izveštaj državnog revizora i primedbe ministarke finansija ukazuju na to da je neophodna mnogo veća transparentnost trošenja novca iz državne kase. Narodna banka pozdravlja takvu inicijativu, utoliko pre što je naše iskustvo sa Savetom NBS i nezavisnim oditorom pozitivno. Kad je reč o fiskalnoj odgovornosti podsetiću da je sa MMF-om dogovoreno da se do kraja februara pripreme izmene Zakona o budžetskom sistemu, kao i zakon o fiskalnoj odgovornosti i nadam se da će taj dogovor biti ispoštovan.

Fiskalni deficit će, po svemu sudeći, i dalje biti finansiran zaduživanjem na inostranom i domaćem tržištu. Analitičari upozoravaju da posebnu opasnost predstavlja zaduživanje posredstvom državnih zapisa s obzirom na to da će država sve više novca morati da izdvaja za finansiranje kamata. Dodatni problem predstavlja i to što banke slobodni kapital radije ulažu u kupovinu blagajničkih zapisa NBS i zapisa Trezora nego u kreditiranje privrede. Ima li istine u tome i preti li Srbiji, imajući u vidu tempo zaduživanja, dužnička kriza?

Ako govorimo o javnom dugu, Srbija se nikada više nije zaduživala nego 2009. godine, niti je manje novca uloženo u kapitalne investicije. Ilustracije radi, u prvih devet meseci javni dug je povećan za oko 100 milijardi dinara, dok su kapitalne investicije dostigle nivo od skromnih 20 milijardi.

Što se tiče dinamike novog zaduživanja, aranžman sa MMF-om trebalo bi da garantuje da se Srbija neće suočiti sa problemom dužničke krize. Ali, posebno bi trebalo ukazati na kamatne stope koje plaćamo u evrima i koje su vezane za referentnu kamatnu stopu tromesečnog i šestomesečnog euribora koja je sada na istorijski niskom nivou. Ako se poveća, to će biti znak da je evropska privreda oživela, ali to će, istovremeno, značiti da će dug koji sada otplaćujemo po stopi od šest odsto, za godinu-dve poskupeti na sedam odsto.

S druge strane, kad je reč o zaduživanju u dinarima, trebalo bi podsetiti da iza kamatne stope od 11 odsto koju država plaća na svoje zapise na godinu dana, ipak stoji inflacija od šest odsto. To znači da se realno plaća manje nego u evrozoni gde je inflacija oko nule. Siguran sam, takođe, da banke ne bi ni dinar više kredita usmerile ka privredi i da država nije emitovala svoje hartije. Slobodan kapital banaka bi najverovatnije bio usmeren u repo hartije NBS ili u kupovinu deviza.

Zato mislim da bi država taj mehanizam zaduživanja trebalo više da koristi, utoliko pre što samo oko 13 odsto duga ima u dinarima, a ostatak u devizama, i što je, upravo zbog toga, najviše izložena deviznom riziku.

Privrednici i građani slažu se u oceni da je poslovna politika banaka koje su prisutne na našem tržištu rigidna i da su kamate i marže još visoke. Šta bi to trebalo da se dogodi pa da banke postanu fleksibilnije prema zahtevima klijenata usmerenim, pre svega, na odobravanje povoljnijih kredita?

Kada sam, pre desetak godina, pitao komitenta jedne banke u Istočnoj Evropi da li je zadovoljan rigidnom politikom koju ta banka primenjuje, njegov odgovor je bio: Da, veoma, pošto sam ja istovremeno i komitent i deponent te banke. Rigidnost znači da bankari brinu o novcu deponenata, koji se ne deli šakom i kapom. Osim toga, zahvaljujući takvoj politici, bankarski sektor u Srbiji uspeo je, i u vreme svetske ekonomske krize, da ostane stabilan.

U kriznim vremenima i građani teže i ređe otvaraju novčanik, pa ne treba da čudi što se tako ponašaju i banke. Međutim, poboljšanje makroekonomskih uslova, privredni rast, ubrzanje evropskih integracija, bolji rejting naše zemlje, dakle sve ono što država želi da postigne kroz par meseci i godina, svakako će doprineti da kredita bude više i da budu jeftiniji. Mada, ipak, ne na nivou od pre dve godine. Iako se očekuje nastavak smanjivanja bankarskih marži, istovremeno se očekuje i rast referentnih kamatnih stopa u evrozoni kao rezultat poboljšanja ekonomskih uslova, te će kumulativni efekat na cenu kredita biti manji.

Sve projekcije za narednu godinu bazirane su na privrednom rastu od 1,5 odsto i inflaciji od šest odsto. Procenjuje se, takođe, da će oporavak uslediti tek 2011. Kakve su Vaše procene?

Iako ćemo oporavak osetiti već sledeće godine, nivo bruto domaćeg proizvoda iz 2008. biće ostvaren tek tokom 2011. godine, pošto ovogodišnji pad od 2,8 odsto nećemo moći da „kompenzujemo“ u narednoj godini. Sa stanovišta dugoročne održivosti, međutim, važnije je što će u idućoj godini doći do izmene strukture BDP, jer se tekuća potrošnja realno smanjuje, a smanjuje se i tekući platni deficit. Ključ naše makroekonomske stabilnosti je pridržavanje programa sa MMF-om, čiji su delovi uključeni i u budžet za 2010. godinu.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)