On je rekao da ne zna da li se razmišlja o prodaji Telekoma 2010. jer odluku o tome donose akcionari. Na pitanje da li kao menadžer misli da je sada povoljan trenutak za privatizaciju Telekoma, Radujko je rekao da u ovom trenutku Telekom Srbija, bez obzira na krizu, dosta vredi.

"Kao građanin, uvek bih se zapitao zašto prodavati kompaniju koja ne uzima iz budžeta, već ga puni. S druge strane, kao zaposleni u kompaniji, vidim i razloge za prodaju. Telekomu je potrebno da što pre, kao što je konkurentan na tržištu mobilne telefonije, gde je konkurencija jednaka konkurenciji na evropskim tržištima, bude konkurentan i u smislu poslovne politike. Telekom Srbija ne treba da bude diskriminisan. Niko ne može, sem nadležnih organa zaduženih za praćenje zakonitosti poslovanja, da dobije ugovor nekog našeg konkurenta. S druge strane, dovoljno je da političke partije, mediji ili pojedinci napišu pismo povereniku za informacije od javnog značaja i tog trenutka će iz Telekoma Srbija morati da bude prosleđen neki poslovni ugovor bez ikakve zaštite kompanije. Tako se naša poslovna politika čini dostupnom našoj konkurenciji, a u suprotnom smeru, takve dostupnosti, naravno, nema. Umesto da govorimo o milijardama evra, možda ćemo govoriti o višestruko nižoj vrednosti kompanije, upravo zato što se ona i dalje tretira kao da gazduje nečim, a ne da posluje i donosi prihode. Dok se to ne promeni, postojaće i određeni razlozi za prodaju kompanije", rekao je Radujko.

 

U 2009. rekordan profit, 15 milijardi dinara

Radujko je potvrdio da Telekom ne razmišlja o novim akvizicijama u 2010. "Nemamo takve planove. Planiramo da preguramo 2010. kako valja, podignemo vrednost kompanije i akcionarima donesemo veću dobit nego što je bila ove, inače rekordne, godine“, kazao je Radujko.

Iako će konačni rezultati o poslovanju Telekoma u 2009. biti poznati krajem februara, već sad je izvesno da će i godinu na izmaku, uprkos svim izazovima koje je nametnula globalna ekonomska i finansijska kriza, ta kompanija završiti uspešno.

U Telekomu procenjuju da će profit premašiti 15 milijardi dinara, i to samo iz poslovanja na tržištu Srbije. To je najbolji rezultat otkako kompanija postoji, uprkos ublaženom rastu prihoda u odnosu na prethodne godine, rekao je Radujko.

On je naglasio da o raspodeli ostvarene dobiti odlučuje Skupština akcionara. "Aktima kompanije propisana je obaveza da se najmanje 30 odsto neto dobiti rasporedi akcionarima kroz dividende. Prethodne godine podeljeno je, recimo, 70 odsto", kazao je Radujko.

Govoreći o kursu dinara, on je naglasio da ne treba imati iluziju da kurs može da bude fiksan i da ne bi ni bilo dobro da privrednici to traže. "S druge strane, bilo bi dobro da možemo poslovne planove da pravimo na osnovu stabilnijih predviđanja, da se ne ponovi 2008, kad smo zbog kursnih razlika izgubili 8,4 milijardi dinara, odnosno gotovo 100 miliona evra. To je suma dovoljna da se napravi i opremi jedan klinički centar. Ove godine nije bilo takvih turbulencija, čak je bilo perioda kad je kurs bio i povoljniji no što smo računali na početku godine", rekao je Radujko.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Berza je kod utvrdjivanja prvog radnog dana u 2010. uvažila potrebu obezbeđenja kontinuiteta i sigurnosti trgovine s obzirom na činjenicu da su u prvih 10 dana 2010. dva neradna zbog državnog praznika, jedan zbog verskog i tri dana vikenda.

Period do 11. januara biće iskorišćen za pripremu sistema za trgovinu u novoj kalendarskoj godini, uključujući podešavanje sistema, selidbu podataka i statistika i okončanje poslova radi puštanja u rad modula BelexFIXAPI.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Ulaganje u investicione i penzione fondove i kupovina akcija na berzi dogodine će biti isplativiji od dinarske i devizne štednje, ali i kupovine državnih zapisa.

Prema oceni finansijskog portala Kamatica, minulu godinu obeležile su takozvane konzervativne investicije: kamatne stope na državne zapise, dinarsku i deviznu štednju su dostizale najvišinivo od 2000. godine, a kurs je ostao na relativno stabilnom nivou.

Smeli ulagači, koji su prvenstveno ulagali u akcije na Beogradskoj berzi i u investicione fondove,imali su prilike za najviše prinose na ulaganja, ali su istovremeno bili izloženi i velikim rizicima.

– Dogodine bi, prema svim pokazateljima, moglo biti obrta, tako da se perspektive otvaraju smelijim ulagačima, dok će za konzervativne investitore to biti daleko manje profitabilna godina – prognoziraju stručnjaci sa navedenog portala.

A kada je o kursu reč, ekonomski analitičari predviđaju da će nacionalna valuta „talasati” oko pet odsto (u oba smera), a kamate na dinarsku štednju biće niže nego ove godine. Za devizne štediše 2009. godina bila je „zlatna”, ocenjuju stručnjaci.

– Kraj ove godine obeležio je osetan pad kamata, što ukazuje na blagi oporavak finansijskog sistema, a verujemo da će takav trend biti nastavljen dogodine – ističe se u analizi.

Ulaganje u investicione fondove radi kratkoročnih plasmana u 2010. godini nisu preporučljiva investicija, ali investiranje zbog dugoročnijih prinosa (tri i više godina) svakako je dobra investicija, smatraju stručnjaci Kamatice. Isplativo će biti i dugoročno ulaganje u penzione fondove.

Dodaju i to da će dogodine pasti prinosi na ulaganje u državne zapise, jer se očekuje dalji pad referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.

Katastrofalno klizanje oba berzanska indeksa i gotovo svih akcija na Beogradskoj berzi u prošloj godini i početkom ove godine, rezultirali su i znatnim padom na Beogradskoj berzi, koji je trajao od marta do oktobra. Dogodine će situacija biti znatno drugačija.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Indeks Belex15 od početka 2009. do sredine decembra porastao je gotovo 17 procenata i krajem decembra je na nivou od oko 640 poena, dok je Belexline u istom periodu dobio na vrednosti nepunih sedam odsto i trenutno je oko 1.250 poena.

Najači tokom godine za nama indeks najlikvidnijih akcija bio je pred kraj septembra, kada je bio 870,20 poena, a najslabiji u martu sa 347,46 poena, što je i dosadašnji minimum tog pokazatelja, pokazuju statistike srpskog tržišta kapitala.

Opšti indeks je najslabiji ove godine, ali i do sada, bio prvog dana aprila - 841,99 poena, a maksimum u 2009. godini od 1.607,85 poena zabeležio je pred kraj septembra.

Poređenja radi, prema prvim podacima, slično srpskom repernom indeksu prošao je i hrvatski Crobex, dok indeks SBI20 na Ljubljanskoj berzi tekuću godinu zaključuje tek jednocifrenim rastom.

Kada je o prometu reč, za nepunih godinu dana, odnosno do polovine decembra, na Beogradskoj berzi je premašio 40 milijardi dinara prema 71,8 milijardi u 2008. i čak 164,99 milijardi u 2007. godini. Tržišna kapitalizacija Berze pred kraj decembra je 924,2 milijarde dinara prema 916,5 milijardi na kraju prethodne godine.

Tokom 2009. godine na A Listingu Beogradske berze nije bilo promena dok se B Listing proširio. Naime, na Standard market su, pored Alfa plama, izašli Metalac, u maju, i Komercijalna banka, u decembru.

Takođe se ove godine povećao broj akcija koje imaju market mejkera čije aktivnosti doprinose rastu likvidnosti. Tako na izmaku 2009. market mejkera, pored Tigra, imaju hartije Metalca, Sojaproteina, Energoprojekta i Veterinarskog zavoda Subotica.

Direktorka Berze Gordana Dostanić 2009. je okarakterisala kao "ni uspešnu ni neupsešnu" jer je promet bio znatno manji nego 2008. dok je drugi pokazatelj rasta tržišta, odnosno indeks Belex15, mada je ubeležio rast, još ispod bazne vrednosti.

Za 2010. direktorka Berze očekuje da se generalno popravi situacija na tržištu kapitala i da se pojave akcije velikih državnih kompanija. "Izlaskom tih kompanija na Berzu doći će do porasta tržišne kapitalizacije, ali i do ulaska novih investitora", istakla je Dostanić.

Glavni broker Sinteza invest grupe Nenad Gujaničić kaže da, uprkos ostvarenom pozitivnom prinosu mereno indeksom Belex15, ulagači teško da mogu da budu zadovoljni tekućom godinom.

On smatra da je pad prometa direktna posledica nepoverenja investitora prema tržištu prepuštenom stihijskom razvoju i ukazuje da državni zvaničnici ni u 2009. nisu posvetili pažnju razvoju Berze dok je očekivani listing javnih preduzeća odložen.

"Upravo će pitanje eventualnog kotiranja nekog od velikih javnih preduzeća na Beogradskoj berzi i donošenje valjane regulative najvećim delom odrediti smer kretanja tržišta", istakao je Gujaničić.

Broker KBC Sekjuritisa Dušan Marković, koji je godinu za nama ocenio kao tešku, za iduću kaže da će je obeležiti barem posredno uključivanje većeg procenta ljudi na tržište kapitala, pre svega kroz proces podele besplatnih akcija gradjanima.

Ukrupnjavanje i koncentracija kapitala, ako budu transparetni, trebalo bi da utiče na povećanje likvidnosti, rekao je Marković. "S druge strane, puka podela akcija teško da će pomeriti stvari sa mrtve tačke i kreatori finasijskog okruženja morali bi da se potrude da učine finasijske podatke tih kompanija javnim i dostupnim", kazao je broker KBC Sekjuritisa.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Kompanija „Dunav osiguranje” neće biti prodata odlukom vlade bar za tri naredne godine. Za to vreme, već koliko 2010, njen menadžment treba da je „prevede” iz društvene u državnu svojinu. Ali i da joj podigne vrednost kapitala o koji će se otimati i najveće svetske kuće, ako se vlada opredeli za takvu vrstu privatizacije, kaže generalni direktor te osiguravajuće kuće mr Milenka Jezdimirović, mada je za nju „poželjniji manjinski strateški partner, kao što je slučaj sa Komercijalnom bankom”.

Vlada se, prema njenim rečima, na takvo rešenje opredelila iz čisto praktičnih, ali i ekonomskih razloga. Ponajpre, novi Ustav „ne poznaje” društvenu svojinu, a u „Dunavu” je čak 95 odsto kapitala tog neimenovanog vlasnika. Ostalo poseduju mali akcionari. To nije mali i jednostavan posao, pogotovo u veoma oštroj konkurenciji na domaćem tržištu 25 osiguravajućih firmi od kojih je čak 22 iz sveta.

Treba se, uverava nas sagovornica, baviti sobom, rešavanjem svog vlasničkog statusa, ali i odgovoriti na sve izazove tržišta i konkurencije. U tom nastojanju, Jezdimirovićeva najavljuje da će „Dunav osiguranje” domaćem tržištu nuditi više od 90 vrsta osiguravajućih proizvoda i da će i dalje kreirati nove na koje će, uverena je, naši ljudi i privreda reagovati na pravi način. Bar onako kako je to u Evropi, gde se izdvajanja za polise osiguranja ne doživljavaju kao suvišan trošak, već kao ulaganje u sigurniju budućnost i sastavni su deo života i svakog biznisa.

– „Dunav” se godinama, a odskora i sve kuće koje rade u Srbiji, trudio da u svesti naših ljudi promeni stav prema osiguranju. Da umesto verovanja „neće mene valjda”, otpočnu sa ekonomičnim i racionalnim ponašanjem. Da malim mesečnim izdacima za osiguranje obezbede sebi bar sigurnost da u slučaju neke štete neće biti sasvim sami i prepušteni ćudima nevolje koja ih je zadesila – ističe naša sagovornica, dodajući da se veliki broj ljudi javlja za osiguranje i stavlja sigurnosne brave na vrata tek kada su im stanovi obijeni. Suviše kasno. Zaboravili su na preventivu, a osiguranje je upravo to – zaštita i preventiva.

Problem je, kaže, da i male privrednike, koji u svoje pogone i poslovne prostore ulože stotine hiljada evra, a mnogo im je stotinak evra za osiguranje, ubedi u potrebu zaštite od mnogih rizika. Milenka Jezdimirović dodaje da joj je jasno da se takav konzervativan stav ne može promeniti preko noći i da osiguravajućim kućama ne ide naruku aktuelna kriza, kada se ljudi u nekoj vrsti „samoodbrane” lišavaju čak i životnog osiguranja, kako svog tako i svoje porodice. Zato i nije čudno što smo po životnom osiguranju, sa svega deset evra po stanovniku, već godinama na samom začelju lestvice evropskih zemalja.

Šteta je, kaže, što ta vrsta osiguranja nije kod nas razvijenija, jer je ona izvor veoma kvalitetnih i dugoročnih investicionih sredstava. I bez njih „Dunav osiguranje” će iduće godine početi da novac prikupljen od premija osiguranja ulaže ne samo u državne hartije od vrednosti ili zapise NBS, već i u kupovinu najkvalitetnijih obveznica naših kompanija, kao što je nedavno to učinio ulažući 95 miliona dinara u pirotski „Tigar”. Jezdimirovićeva se nada i skorašnjem usvajanju zakona o javnoj svojini na osnovu koga bi i „Dunav” mogao dugoročno, ali sigurno da ulaže i u municipalne obveznice opština i lokalnih samouprava za rešavanje njihovih infastrukturnih i drugih potreba. Mnogo jevtinije nego što bi to činile banke.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Ugovor sa EPS-om

Kompanija „Dunav osiguranje” juče je, uz saosiguranje novosadskog DDOR-a, zaključila ugovor sa Elektroprivredom Srbije o osiguranju celokupne imovine i zaposlenih, u naredne četiri godine, vredan 1,75 milijardi dinara. To je, prema rečima Mile Jezdimirović, samo nastavak deceniju duge veoma plodne saradnje sa EPS-om u koji je, zajedničkom snagom, uloženo mnogo znanjai novca u smanjivanje rizika od šteta i neželjenih događaja. Ovaj ugovor je za „Dunav” od velikog značaja, jer sada može da se okrene sebi i rešavanju sopstvenih otvorenih pitanja.

(Zatvori)

Juče je banka obavestila klijente o prestanku rada brokerskog odeljenja. Ova brokerska kuća u 2009. zauzela je 9. poziciju na tržištu sa udelom od 3,3 odsto. Prema podacima Komisije za hartije od vrednosti ovo je četvrta banka koja je u 2009. ugasila brokersko odeljenje. Njih 19 osim bankarskih i dalje pruža i brokerske usluge klijentima.

Oba indeksa Beogradske berze nastavljaju nedelju u zelenom sa rastom od po 1,59 odsto. Belex15, indeks najlikvidnijih hartija popeo se na 651,05 poena dok je opšti Belexline skočio na 1.270,54 poena. Promet je petostruko uvećan. Iz 343 transakcije trgovalo se za 538,12 miliona dinara, 5,59 miliona evra. U akcije je uloženo 497,23 miliona dominantno na vanberzanskom tržištu a najviše zahvaljujući trgovanju akcijama Prokupca za 131,6 miliona dinara uz realizaciju 2,7 odsto akcija. Obveznicama se trgovalo za 40,9 miliona dinara.

Po metodi kontinuiranog trgovanja najviše se trgovalo akcijama Galenike Fitofarmacija. Iz obima od 1.836 komada trgovalo se za 12,52 miliona uz rast cene od 10,7 odsto na 6.819 dinara. Slede Velefarm sa prometom od 6,34 miliona uz skok od 20,01 odsto na 1.727 dinara, Aik banka sa prometovanih 5,15 miliona uz gubitak od 4,3 odsto i sa padom na 2.424 dinara, Jedinstvo Sevojno sa prometom od 3,79 miliona uz pojeftinjenje od 1,75 odsto na 6.497 dinara i Sojaprotein čijim se akcijama trgovalo za 2,7 miliona uz poskupljenje od 1,54 odsto na 1.054 dinara.

Najviše je poskupela akcija Velefarma. Slede Univerzal banka sa rastom od 15,05 odsto na 7.850 dinara, Galenika Fitofarmacija, Tigar sa poskupljenjem od 7,24 odsto na 696 dinara i Čačanska banka sa rastom od 6,45 odsto na 16.499 dinara.

Listu gubitnika predvodi Simpo padom od 10,16 odsto na 557 dinara. Slede Vital sa gubitkom od 7,18 odsto na 1.215 dinara, Globos osiguranje sa pojeftinjenjem od 7,12 odsto na 652 dinara, Aik banka sa padom od 4,3 odsto na 2.424 dinara i prioritetne akcije bez prava glasa DIN-a sa pojeftinjenjem od 3,89 odsto na 2.619 dinara.

Strani investitori činili su tek 3,33 odsto ukupnog prometa, od čega su u trgovanju akcijama zastupljeni sa 3,17 odsto i u trgovanju obveznicama sa 5,24 odsto.

Najaktivniji brokeri su Olimpia Invest sa 28,4 odsto udela u prometu i 1,02 odsto udela u broju transakcija, Agrobanka sa 28,38 odsto učešća u prometu i 0,29 odsto učešća u broju transakcija i Delta broker sa zastupljenošću od 8,35 odsto u prometu i 2,19 odsto u broju transakcija.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Referentna kamata prethodno je za po jedan procentni poen smanjena 5. novembra (na 10%), 8. oktobra (na 11%) i 10. jula (na 12%).

Naredna sednica Monetarnog odbora održaće se 12. januara 2010. godine.

NBS kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeljne repo operacije. U repo operacijama NBS prodaje hartije od vrednosti uz obavezu da ih u određenom roku otkupi uz kamatu.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Agencija je navela da od 14. decembra ne sprovodi promene podataka u prijavama za besplatne akcije.

"Ubuduće će građanima koji su stekli prava na besplatne akcije i novčanu naknadu, a kojima je račun koji su naveli prilikom prijavljivanja za besplatne akcije ugašen, blokiran ili iz bilo kog drugog razloga sporan, besplatno biti otvoren novi račun u Poštanskoj štedionici", ističe se u saopštenju.

U toj banci moći će da se promene i drugi podaci, kao što je prezime, adresa, matični broj ili sprovođenje nasledstava.

Od 6. januara 2010. godine građani koji imaju pravo na besplatne akcije i novčanu naknadu moći će na šalterima pošta i u svim ekspoziturama Poštanske štedionice da dobiju potvrdu o posedovanju pet besplatnih akcija "Naftne industrije Srbije" (NIS) nominalne vrednosti 2.500 dinara, kao i da podignu novčanu naknadu u iznosu od 1.700 dinara.

Ukoliko su prilikom prijavljivanja građani dali broj računa u nekoj drugoj banci oni će u toj banci podizati novčanu naknadu.

Svi zainteresovani građani na sajtu http://www.priv.rs/ mogu proveriti da li su stekli pravo na akcije i novčanu nadoknadu, kao i broj akcija koje su im dodeljene.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)