Ukupna vrednost tih pogona je milijardu dolara, a drugi najveći proizvođač bezalkoholnih napitaka u svetu već ima 26 fabrika u Kini u kojima, između ostalog, proizvodi i napitke inspirisane tradicionalnom kineskom medicinom.

Za gigantsku kompaniju, kakva je Pepsi, ekološke fabrike su način za ekspanziju na nova lokalna tržišta koja menjaju svoje potrošačke navike, a istovremeno i mogućnost za "naoružavanje" protiv najvećeg rivala Koka-Kole.

Tržišta poput Kine i Indije su, kako se navodi, veoma važna za obe kompanije jer recesija, kao i promene potrošačkih navika, ograničavaju njihovu prodaju na glavnom tržištu u SAD.

Profit kompanije Pepsiko je u četvrtom tromesečju pao za više od 40 procenata, na 719 miliona dolara, zbog jednokratnih troškova i smanjene prodaje bezalkoholnih pića u Severnoj Americi, dok im je ukupni promet porastao za tri procenta, na 12,73 milijarde dolara.

Izvor www.b92.net

U severnoj Americi i zapadnoj Evropi je evidentiran najveći pad od čak 16 procenata, saopštio je Međunarodni institut za aluminijum. U severnoj Americi proizvodnja je u tom periodu smanjena na 2,55 miliona tona, a u zapadnoj Evropi na 1,633 miliona tona.

Zemlje istočne i centralne Evrope su produkciju primarnog aluminijuma smanjile za 9,8 odsto, na 1,743 tona. U Latinskoj Americi je produkcija od januara do maja smanjena za četiri procenata, na 1,52 miliona tona, a u Africi za 3,4 procenata, na 681.000 tona.

Azijske zemlje su, međutim, povećale proizvodnju aluminijuma za 11,8 odsto, na 1,79 miliona tona. Najveći svetski proizvođač tog metala je Kina, koja je pre izbijanja globalne ekonomske krize masovno kupovala sve obojene metale radi uvećavanja sopstvenih rezervi.

Izvor www.b92.net

Euro zona

Više o pokazateljima možete pogledati ovde. 

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs

Poznati američki investitor i čelnik osiguravajuće i investicione kompanije "Berkšir Hatavej" je rekao da "preplavljujemo sistem dolarima, dug pretvaramo u novac. Radimo sve ono, što upravo do inflacije i dovodi".

Mada to neće odmah dovesti do inflacije, "učinili smo sve što povećava verovatnoću zaista visokog tempa inflacije ranije ili kasnije", kaže on ali i dodaje da smatra da prošle jeseni, u periodu pravog rasplamsavanja finansijske krize, vlasti SAD nisu imale drugačiji izbor.

"U septembru prošle godine je naša privreda ličila na čoveka do ramena zaglibljenog u močvari kojem je neko bacio uže. Čoveka njime možete obmotati i izvući uz pomoć kamiona i pri tom mu iščašiti oba ramena, ali ga ipak izvući. Isto tako mi možemo da razorimo privredu. Drugog izlaza jednostavno nema, ali se može pojaviti visoka inflacija", rekao je Bafet.

Drugi čovek na svetu po bogatstvu, za razliku od administracije predsednika Baraka Obame, za sada ne vidi "zelene izdanke" koji svedoče o neizbežnom oživljavanju privrede.

"Mi ih ne vidimo ni u trgovini, ni u industrijskoj proizvodnji, ni bilo gde drugde. Do toga još nije došlo, ali će obavezno doći i ja to hoću da podvučem", kazao je Bafet i pozvao sunarodnike na strpljenje, istakavši da je potrebno vreme dok mere za stimulisanje privrede počnu da daju rezultate.

On je izrazio bojazan da bi početak privrednog oporavka mogla odložiti visoka nezaposlenost čiji se nivo i dalje povećava.

Izvor www.b92.net

Suma od 442 milijarde evra (odnosno 612,8 milijardi dolara) odobrena na prvoj aukciji jednogodišnjih zajmova, i predstavlja do sada najveću injekciju likvidnosti u monetarnom bloku koji obuhvata 16 zemalja - članica Evropske unije.

Navedeni nivo jednogodišnjih zajama obuhvata oko 70 odsto likvidnosti ECB i pet rocenata bruto domaćeg proizvoda zemalja zone evra, prenela je agencija Rojters iz Frankfuta, gde se nalazi bančino sedište.

Analitičari ukazuju da bi ova ogromna finansijska injenkcija usmerena prema bankarskom sektoru zone evra trebalo da podstakne labavljenje kamata na regionalnom tržištu novca.

ECB do sada nije primenjivala nekonvencionalne mere monetarne politike u cilju podsticanja privrede u zoni evra, opredeljujući se za direktne pozajmice bankama i drugim finansijskim organizacijama.

Američke Federalne rezerve i Banka Engleske kupuju vladine hartije od vrednosti kako bi direktno ulile gotovinu u svoje privrede. Kamatne stope su u tim zemljama takođe na istorijskim minimumima, a takva politika je poznata kao kvantitativno labavljenje.

ECB, za razliku od centralnih banaka SAD i Britanije, ne može kupovati vladine obveznice članica EU, jer bi to uticalo na deficite u pojedinačnim zemljama i stoga bilo u suprotnosti sa bančinom obavezom da se stara o budžetskoj stabilnosti svojih članica, ukazuju finansijski stručnjaci.

Izvor www.b92.net

Istraživanje agencije Market pokazuje povećanje indeksa kupovne moći za proizvodni sektor na 42,4 sa 40,7 iz maja. Bolji učinak u proizvodnji je u suporotnosti sa događanjima u sektoru usluga gde je indeks pao na 44,5 u junu sa 44,8 u maju.

Ovi podaci mogu biti ozbiljan nagoveštaj da u privredi 16 njenih članica treba očekivati bolje dane, nakon što je u prvom kvartalu regionalna ekonomija imala negativan rast od minus dva i po odsto, računato prema godišnjoj osnovi.

Ekonomista kažu da podaci daju nekakvu osnovu za optimizam oko budućih privrednih kretanja u "evrolendu", dok šef Evropske centralne banke (ECB) Žan Klod Triše upozorava da bi obnovljena nestabilnost na finansijskom tržištu mogla da bude pogubna za privredni oporavak.

On je ocenio da je globalna ekonomija još u "opadajućoj fazi i to je pad kakav nije zabeležen u periodu nakon Drugog svetskog rata". "Sve dok postoje znaci slabljenja privredne aktivnosti mi moramo biti spremni na brzu akciju", rekao je Triše, uz opasku da bi za globalnu privredu još mogli da budu veoma opasni nagli, novi, potresi na finansijskom tržištu.

Izvor www.b92.net

Nezaposlenost u Finskoj bila je veća samo u maju 2004. godine kada je na berzi rada bilo 11,6 procenata od ukupno raspoložive radne snage. Broj nezaposlenih u Finskoj počeo je značajnije da raste od oktobra prošle godine, kada je izbila finansijska kriza u svetu.

Najnoviji statistički podaci pokazuju da je u Finskoj prošlog meseca bez posla bilo 304 hiljade od ukupno 5,3 miliona stanovnika.

Stastički podaci za april su pokazali da je u tom mesecu bez posla je bilo ukupno 247 hiljada Finaca, ili 8,8 procenata radno sposobnog stanovništva. To znači da je stopa nezaposlenosti za samo mesec dana uvećana više od dva odsto.

Izvor www.b92.net

"Mi smo jedan od najvećih investitiora u Rusiji i ovom radikalnom odlukom želimo da pošaljemo jasan signal ruskim vlastima i onima koji donose odluke", rekao je izvršni direktor kompanije Anders Dahlvig.

Dahlvig objašnjava da "sve dok se ne pojave konkretni znaci poboljšanja u ogromnom i često nepredvidivom birokratskom sistemu, moramo da obustavimo svoje planove širenja u Rusiji". Inače, IKEA je do sada investirala četiri milijarde dolara u nove prodavnice u Rusiji.

Iako je zbog finansijske krize smanjio prognozu prodaje, švedski proizvođač nameštaja ipak očekuje rekordni profit u ovoj finansijskoj godini. IKEA procenjuje da će povećati dobit za tri odsto, na 29,8 milijardi dolara u finansijskoj godini koja se završava 31. avgusta.

Izvor www.b92.net