To znači da treba da se sastoji iz različitih ulaganja čije će se cene verovatno kretati u suprotnim smerovima pri određenim promenama na tržištu. Diversifikacija omogućava da se smanji rizik od gubitka.

Osnovni parametri za sastavljanje portfolia su rizik koji ste spremni da preduzmete i trajanje investicije. Pogledajte na slici primere portfolia u zavisnosti od ova dva parametra.

Portfolio sa niskim rizikom

Kada se investira na kraći rok, preporučuje se niskorizični portfolio koji se uglavnom sastoji od depozita i obveznica a malim delom od akcija.

Portfolio sa visokim rizikom

Kada se dugoročno investira, preporučuje su upravo suprotno. Dug vremenski period omogućava da se iskoristi mogućnost visokih prinosa od ulaganja u akcije. Dug period pruža vreme da se prebrode eventualni gubitci od ovakvih ulaganja i da se sačeka da cene porastu.

DIVESIFIKACIJA

Da bi se smanjila verovatnoća gubitka prilikom investiranja dobro je ulagati u različite vrste hartija od vrednosti i/ili nekretnina. Na primer, vrlo je verovatno da će tokom perioda kada cene akcija padaju prinosi na obveznice biti u porastu. Takođe, diverisfikacija može da se postigne i ulaganjem u različite izdavaoce ili privredne grane kada se investira u određenu vrstu hartija od vrednosti. Na primer, kada se investira u akcije dobro je ulagati u različita preduzeća i preduzeća koja posluju u različitim sektorima.

Diversifikacija je skupa zato što zahteva investiranje u različite hartije od vrednosti. Diversifikacija zahteva i razvijeno tržište hartija od vrednosti.

SASTAV PORTFOLIJA TREBA DA ZAVISI I OD STAROSTI INVESTITORA!

Staro pravilo je da oduzmete svoje godine od 100 – dobićete procenat portfolija koji treba da držite u akcijama. Ostatak treba da bude u sigurnijim investicijama na primer u obveznicama. Ako, na primer, sada imate 35 godina, možete držati i do 65% svojih investicija u akcijama. Ako imate 65 godina onda ne bi trebalo da imate više od 35% investicija u akcijama. Međutim, sa produženjem životnog i radnog veka, mnogi sada smatraju da bi pravilo trebalo da bude oko 110 ili 120 minus godine starosti. Razlog je da ljudi sve duže žive i treba im više novca a ulaganja u akcije omogučavaju veće prinose.

PRAVILO 72

Ovo pravilo može pomoći da bez kalkulatora procenite vreme potrebno da se određena investicija duplira:

• Podelite broj 72 sa očekivanom stopom prinosa vaše investicije kako biste odredili koliko godina je potrebno da se vrednost vaše investicije duplira.

• Podelite broj 72 s brojem godina za koje želite da se duplira iznos vašeg novca, kako biste dobili potrebnu stopu prinosa.

Primer: investirate 5.000 evra danas s kamatnom stopom od 8 posto. Podelite 72 sa 8 i dobićete 9. Vaša investicija će se duplirati svakih devet godina. Ili ukoliko imate novac koji želite da uložite i hteli biste da se taj iznos duplira za 10 godina, podelite 72 sa 10 i dobićete 7,2. Iznos vašeg novca će se duplirati za 10 godina ukoliko je prosečna stopa prinosa 7,2 posto.

Direktno investiranje

Da bi se direktno investiralo potrebno je vreme, znanje i novac.

Na primer, za ulaganja u akcije potrebna je dobra informisanost o tržištu, konkretnom sektoru, kompaniji, njenim proizvodima, poslovanju, konkurentima. Zatim, neophodno je dobro razumevanje finansijskih izveštaja preduzeća. Diversifikovanje ulaganja može biti skupo zato što zahteva ulaganje u više hartija od vrednosti. I na kraju, investicije je potrebno stalno pratiti.

Pored svega toga, treba imati u vidu da je kod nas prisutan problem značajnog kašnjenja u objavljivanju finansijskih izveštaja preduzeća čije se akcije kotiraju na berzi kao i nedovoljna transparentnost u izveštavanju akcionara. Ovo značajno umanjuje sposobnost investitora da na osnovu valjanih informacija donose svoje investicione odluke. Bitan problem u diversifikaciji portfolia je i relativno mali izbor hartija od vrednosti i nedostatak obveznica. Na kraju, tržište hartija od vrednosti je plitko i nedovoljno likvidno što može predstavljati značajan problem pri prodaji hartija od vrednosti.

Indirektno investiranje

Zbog zahtevnosti direktnog ulaganja u pogledu potrebnog novca, vremena i znanja postoji i alternativa u vidu investicionih fondova koja je često prihvatljivija malim investitorima.

U investicionom fondu, vaš novac je udružen s novcem drugih investitora. Investiranjem imovine fonda bave se društva za upravljanje. To su specijalizovana preduzeća koja su stručno i tehnički opremljena da profesionalno investiraju imovinu fonda. Za tu uslugu, članovi fonda plaćaju naknade društvu za upravljanje.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

„Smeli ulagači“, koji su prvenstveno ulagali u akcije na Beogradskoj berzi i investicione fondove su imali prilike za najviše prinose na ulaganja, ali su istovremeno bili izloženi i velikim rizicima, jer je tokom 2009. godine indeks Beogradske berze značajno fluktuirao.

2010. godina bi prema svim pokazateljima mogla biti godina obrta, tako da se veće perspektive otvaraju „smelijim ulagačima“, dok će za „konzervativne ulagače“ to zasigurno biti daleko manje profitabilna godina.

Tim portala Kamatica je istraživao koji su vidovi ulaganja za građane najpovoljniji sa aspekta sigurnosti ulaganja, roka ulaganja i visine prinosa. Analizirano je šest najzastupljenijih vidova ulaganja u našoj zemlji:

DINARSKA ŠTEDNJA
Dinarska štednja je izuzimajući kraj prethodne i početak 2009. godine, bila vrlo atraktivna. Prednosti dinarske štednje su viša kamatna stopa u odnosu na devizne uloge i neoporezive ostvarene kamate. Glavni nedostatak dinarske štednje je najvećim delom psihološkog karaktera i predstavlja strah od slabljenja vrednosti dinara.

Ekonomski analitičari su poprilično podeljeni oko prognoze kretanja kursa u 2010. godini, ali je generalni stav da osetnijih fluktuacija dinara neće biti (preko 5% u oba smera), sem u prva tri meseca naredne godine, kada se očekuje klizanje kursa do granice 100 dinara za jedan evro.

Očekivani pad referentne kamatne stope Narodne banke Srbije u narednoj godini bi mogao ovu štednju učiniti manje atraktivnom za ulagače, posebno ako se ima u vidu da su državni zapisi ozbiljna konkurencija dinarskoj štednji u bankama. Jasno je da će kamatne stope na bankarske depozite u narednoj godini padati, tako i na dinarsku štednju.

Dinarsku štednju ne preporučujemo samo onima koji štede sa svrhom kupovine proizvoda i usluga koji se plaćaju u stranoj valuti u tačno određenom vremenskom periodu, zbog mogućih kratkoročnih depresijacija dinara. Za sve ostale namene, ovo bi mogla biti isplativija opcija od devizne štednje, ukoliko se u obzir uzmu takozvani oportunitetni troškovi prelaska na deviznu štednju (troškovi konverzije, niže kamatne stope na deviznu štednju i sl.). Imajte u vidu da je ovo jedina vrsta štednje kod koje ćete imati zasigurno veću kamatnu stopu na uložena sredstva u odnosu na stopu inflacije. Takođe, dinarska štednja će zasigurno ostati neoporezovani vid ulaganja i nakon 2009. godine, za razliku od devizne štednje. Država garantuje dinarske uloge do visine protivvrednosti 50.000 evra.

DEVIZNA ŠTEDNJA
Za devizne štediše je 2009. godina bila „zlatna“. Kamatne stope su se kretale od 5-9%, tako da je 2009. godina bila godina najviše prosečne kamatne stope na deviznu štednju u poslednjih nekoliko decenija (ne računajući kamatne stope piramidalnih banaka u devedesetim godinama). Kraj godine obeležava osetan pad kamatnih stopa, što ukazuje na blagi oporavak finansijskog sistema, a verujemo da će takav trend biti nastavljen.
U 2010. godini biće vraćen i porez na ostvarenu kamatnu stopu, ali ovog puta u manjem procentualnom iznosu – 10%. Uz pad kamatnih stopa na devizne depozite u poslovnim bankama, uvođenje poreza bi moglo dodatno oslabiti atraktivnost devizne štednje.

Država garantuje devizne uloge do visine protivvrednosti 50.000 evra po računu na ime u svakoj pojedinačnoj banci.

Upoređujući efekte dinarske i devizne štednje, može se reći da je 2009. bila godina devizne štednje, a da će 2010. ipak biti više godina dinarske, nego devizne štednje. Na strani dinarske štednje su više kamatne stope, neoporezivanje ostvarene kamate, niža inflacija nego u 2009. i očekivanja relativno stabilnog kursa dinara prema evru (+/-5%).


INVESTICIONI FONDOVI
Investicioni fondovi su u 2009. godini bili rizična investicija i vrlo neizvesna investicija, te smo u preporukama za ulaganja u 2009. godini i preporučili izbegavanje ulaganja radi kratkoročnih prinosa. Ulaz na „velika vrata“ investicionih mogućnosti u Srbiji je završio neslavno po investicione fondove. U 2009. godini, broj investicionih fondova se smanjio, uložena sredstva su desetkovana, a vrednost investicione jedinice je fluktuirala tokom godine, uglavnom zavisno od kretanja indeksa Beogradske berze. U ovoj godini su usvojene i izmene Zakona o investicionim fondovima, koje bi mogle omogućiti veći manevarski prostor fondovima i mogućnosti da postanu nezavisniji od kretanja indeksa Beogradske berze.

Ostajemo pri stavu da i u 2010. godini ulaganje u investicione fondove radi kratkoročnih plasmana nisu preporučljiva investicija, ali ulaganje u investicione fondove radi dugoročnijih prinosa (3 i više godina) je svakako dobra investicija, imajući u vidu vrlo nizak nivo vrednosti investicionih jedinica. Ove preporuke ne važe za fondove očuvanja vrednosti imovine (novčane fondove), gde se preporučuje ulaganje ukoliko želite da štedite u dinarima u rokovima kraćim od godinu dana, jer ćete u kratkom roku dobiti višu kamatnu stopu nego u poslovnim bankama, a sredstva će vam biti dostupna u svakom trenutku.
Država ne daje garancije za uloge u investicione fondove.

DRŽAVNI ZAPISI
U 2009. godini su emitovani prvi državni zapisi, kojima je država prikupila značajna sredstva za finansiranje uglavnom budžetskog deficita. Prve emisije ovih zapisa su nosile kamatnu stopu i do blizu 18%, što u trenutnim uslovima predstavlja ogroman prinos na uložena sredstva.

Danas su, međutim, prinosi na ovaj vid ulaganja oko 10% i kreću se u nivou referentne kamatne stope Narodne banke Srbije. Zbog toga se očekuje da pad prinosa po osnovu ovih ulaganja nastavi sa padom, obzirom da je realno očekivati pad referentne kamatne stope Narodne banke Srbije tokom 2010. godine.

Procena portala Kamatica.com na početku 2009. godine je bila da će ovo tokom 2009. godine biti najatraktivniji vid ulaganja u Srbiji, što se i ostvarilo. Za 2010. godinu prognoziramo nešto manju atraktivnost ovog vida ulaganja i njihovo uravnoteženje sa kamatnim stopama na dinarsku štednju poslovnih banaka. Ipak, imajući u vidu da je kod ove vrste ulaganja prisutan najviši nivo sigurnosti i neoporezovanost ostvarenih prihoda, državni zapisi će ostati važan vid ulaganja za sva fizička i pravna lica, ali i ozbiljan konkurent dinarskoj štednji u poslovnim bankama.

Ovi zapisi se emituju sa rokom dospeća od 90 dana, 180 i 365 dana, po kamatnoj stopi koja se određuje na aukciji, a koja se kreće u malom rasponu oko referentne kamatne stope. Vrednost pojedinačnog zapisa je 10.000 dinara, a minimalna kupovina može biti 20 zapisa po jednom klijentu.

PENZIONI FONDOVI
Penzioni fondovi su se pokazali veoma izdržljivim uprkos svim problemima sa svetskom finansijskom krizom. Tokom 2009. godine su svoju vrednost uvećali u nivou dinarske štednje u poslovnim bankama, što je impozantan rezultat imajući u vidu kretanja na tržištu kapitala. Imajući u vidu dugoročnost ulaganja u ove fondove i njihovu relativnu nezavisnost u odnosu na kratkoročna kretanja, posmatrajući ukupne efekte ulaganja, preporučujemo ulaganja u ove fondove i tokom 2010. godine.

Imajte u vidu da je ulaganje u penzione fondove dugoročno ulaganje i da ne postoji mogućnost povlačenja sredstava pre napunjenih 53 godine. Zavisno od visine mesečnih ulaganja i perioda ulaganja krajnji prinosi su različiti.

AKCIJE NA BEOGRADSKOJ BERZI
Katastrofalan pad oba berzanska indeksa i gotovo svih akcija na Beogradskoj berzi u prošloj godini i početkom ove godine, rezultirali su i značajnim rastom na Beogradskoj berzi, koji je trajao od marta do oktobra. Oni koji su na vreme kupili i prodali hartije od vrednosti, mogli su zaraditi i preko 100% prinosa na svoja ulaganja. Trenutno je prisutan pad indeksa na Beogradskoj berzi, ali to predstavlja novu šansu za ulaganje i nadprosečne prinose.

Ulaganje u hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi treba posmatrati kao dugoročnu investiciju u kojoj ima prostora da se u periodima rasta cena akcija uzme ostvareni prinos na uloženi kapital. Kratkoročno investiranje je rizičan, ali često i vrlo isplativ način ulaganja, te od preferencija ulagača zavisi kakvu će strategiju sebi postaviti kao osnovnu.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Slavica Pavlović, član IO „Eurobank EFG“
1  Iako je nezahvalno da bankari prognoziraju kretanje kursa, u 2010. se, ukoliko ne dođe do drastičnih problema u ekonomiji, ne očekuju značajnije promene kursa.
2  Na snižavanje kamatnih stopa za kredite u nastupajućem periodu uticaće nekoliko faktora. To su pre svega stopa inflacije, referentna kamatna stopa koja zavisi od makroekonomske politike, i koja je nedavno pretrpela značajnije sniženje, a novo se očekuje. Značajan uticaj na cenu kredita ima i stopa devizne obavezne rezerve NBS, koja je najavila njeno smanjenje i reformu obračuna. Uticaj će imati i nivo štednje, raspoloživost izvora međunarodnih finansijskih institucija, ali i procena rizika bankarskog sektora. Takođe, ukoliko se poboljša rejting zemlje, to će dodatno uticati na pad kamatnih stopa.
3  Verujem da visina kamatne stope lagano prestaje da bude opredeljujući faktor pri izboru banke za štednju, već se građani radije odlučuju da svoj novac povere stabilnoj bankarskoj instituciji, koja raspolaže razgranatom mrežom filijala i pruža im dobar, savetodavni servis pri izboru.

Draginja Đurić, predsednik IO „Banke Inteze“
1  Uobičajene sezonske oscilacije kursa krajem godine svakako da su aktuelizovale ovu temu. Da li će se taj trend nastaviti i u 2010. i kojim tempom, nije zahvalno predviđati. Na osnovu parametara kojima u ovom trenutku raspolažemo, ipak očekujem stabilizaciju. Ukoliko se ispune obećanja o odgovornoj fiskalnoj politici, poveća priliv stranih investicija i sprovedu započete reforme javnog sektora, možemo da računamo na dugoročniju stabilnost kursa.
2  Pozitivna kretanja, u smislu nešto nižih kamata, mogu se očekivati kod dinarskih kredita budući da na njih direktno utiče smanjenje referentne stope. Kada je reč o kamatama na devizne kredite, njihova visina je, između ostalog, uslovljena kretanjem premije rizika zemlje. Bolji kreditni rejting zemlje donosi i niže kamate. U narednoj godini nas očekuje blagi rast euribora, a što će usloviti i povećanje kamatnih stopa koje su vezane za njegovu promenu.
3  Ako želimo da stvorimo uslove za pojeftinjenje kredita, to znači da kamate koje banke plaćaju na svoje izvore, pre svega deviznu štednju građana moraju isto tako da idu na dole.
 

Ivica Smolić, predsednik IO „Komercijalne banke“
1  S obzirom na aktuelnu situaciju i informacije o perspektivama dešavanja u narednoj godini, sve su projekcije da će kurs biti stabilan. Deo preduslova za to se već ostvaruje. Što bi rekli iz NBS, „kurs će biti stabilan i neizvestan“...
2  Prosečne aktivne kamatne stope banaka mogu da budu niže, i to je već skoro izvesno za „Komercijalnu banku“. Pored internih specifičnosti banaka, pre svega strukture njihovog potencijala, opredeljujući pravac će svakako definisati NBS, odlukom o klasifikaciji „klijenata“ i politikom utvrđivanja i izdvajanja obavezne rezerve banaka, visinom referentne kamatne stope... Ima prostora ne samo za grube okvire, nego i za fina podešavanja.
3  Budimo jasni i iskreni: Pri sadašnjim stopama izdvajanja obavezne rezerve - ne mogu. Bar kod banaka koje misle i planiraju, minimum, na srednji rok. 

Zoran Petrović, zamenik predsednika IO „Rajfajzen banke“
1  Teško da u 2010. možemo očekivati neke bitno veće prilive kapitala iz inostranstva u odnosu na 2009. Očekujem da će likvidnost na deviznom tržištu biti i u narednom periodu - mršava. Moja je procena da će zbog slabe agregatne tražnje kurs dinara biti stabilan (što ne znači i fiksan), praćen oscilacijama izazvanim povremenim neusklađenostima u ponudi i tražnji.
2  Visoki troškovi kreditnog rizika će biti prisutni i tokom 2010. Očekujemo da će NBS smanjiti stope rezervi na devizne depozite, što će povoljno uticati na smanjenje troškova kod banaka i smanjenje deviznih kamatnih stopa. Dalje smanjenje inflacije će ostaviti još nešto prostora za smanjenje repo stope i kamatne stope na dinare.
3  Mislim da će banke plaćati niže kamatne stope na štedne uloge. Očekujem i da će zbog slabe kreditno sposobne tražnje banke imati i viška likvidnosti, koji će takođe vršiti dodatan pritisak na pad kamatnih stopa.

Vladimir Čupić, predsednik IO „Hipo Alpe-Adrija banke“
1  Stabilnost kursa potrebna je kao pretpostavka privrednog razvoja, i ne očekujem velike oscilacije u narednoj godini. Kretanje kursa zavisiće i od dinamike uvoza, ali i od priliva svežih investicija. Ukoliko izostane investiciona aktivnost, očekujem veću osetljivost domaće valute.
2  Pored smanjenja obavezne rezerve i drugih instrumenata monetarne politike, smatram da postoji prostor da NBS u narednoj godini, u koordiniranom modelu sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, kreira model koji je usmeren na investicione potrebe privrede.  
3  U nastupajućoj godini očekujem tendenciju smanjenja kamatnih stopa na štednju. Očekujem da će fokus bankarskih aktivnosti u narednoj godini biti usmeren ka restrukturiranju problematičnih bankarskih kredita, kao i unapređenju kvaliteta kontrole troškova poslovanja. Tempo naplate problematičnih kredita umnogome će uticati na ponašanje banaka. Pored toga, očekujem da će 2010. godinu obeležiti i rad na unapređenju mehanizama selekcije kvalitetnih klijenata.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Bankarski „medeni mesec” na srpskom tržištu zalazi. Trećina banaka kraj 2009. godine dočekala je sa gubitkom, a sladak profitni kolač gotovo je prepolovljen u odnosu na prethodnu. Srećom, banke u Srbiji ipak nisu na kolenima kao neke u svetu.

Problem je, međutim, što neće više imati kome, kao nekada, da pozajme toliko novca. Preduzeća grcaju u dugovima i teško će se odlučivati na nove zajmove, a ni građani neće biti u prevelikoj prilici da se više zadužuju. Banke se međusobno merkaju i odmeravaju snage. Neke će morati da se udome, a više neće mirno spavati ni svi zaposleni u bankama.

Da li će srpske banke u 2010. juriti klijente pa i, ako treba, vući ih za rukav, kako bi im dali kredite i naplatili dugove?

– Broj banaka u Srbiji mogao bi da se smanji zbog spajanja više njih u veću, da bi bile uspešnije na domaćem tržištu. Tržišna konkurencija će verovatno uticati na dalje ukrupnjavanje, sjedinjavanje, spajanje i pripajanje tako da se može očekivati i manji broj u 2010. od sadašnjih 34 banke – ocenio je za „Politiku” Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Za dalju ekspanziju bankarskog „biznisa” neophodan je prosperitet i oživljavanje privrede. Dugalić upozorava na latentnu opasnost u koju bankarski sektor u Srbiji može zapasti, jer u 2010. velikom broju preduzeća dospevaju prve rate za otplatu kredita i podseća da je dug privrede prema inostranstvu već narastao na oko 14 milijardi evra (skoro dva puta više od državnog).

Iako znatno usporen, bankarski sektor je ostvario blagi rast u 2009. a Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Inteza banke i Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije, veruje da će se takav trend zadržati i naredne godine.

– Tempo i brzina oporavka realnog sektora značajno će uticati na bankarski sistem. Očekuje nas i nastavak reformi javnog sektora, kao i restrukturisanje i privatizacija javnih preduzeća. Upravo iz ovih razloga za banke će ponovo najveći izazov biti održavanje kreditne aktivnosti – ističe Đurić.

Da će tražnja za kreditima ostati slaba, posebno stanovništva, kao posledica rasta nezaposlenosti i zamrzavanja zarada u javnom sektoru, uveren je i Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, koji potvrđuje da će bankarski sektor u 2010. umnogome pratiti stanje privrede, u kojoj se očekuje blagi oporavak.

–Privreda će imati ograničenu tražnju za investicionim kreditima. Mislim da će kreditni portfolio onih banaka koje su imale previše agresivnu kreditnu politiku pre krize nastaviti da se pogoršava, što će uticati na njihovu profitabilnost. Zbog visokog stepena kapitalizovanosti, celokupan bankarski sektor će ostati stabilan i visokolikvidan. U fokusu će još više biti efikasnost, naplata, rizici, restrukturisanje, profitabilnost u različitim segmentima poslovanja i negovanje kvalitetnih klijenta. Moguće je da će doći i do spajanja i pripajanja, što će za posledicu imati smanjenje broja igrača na tržištu – naglašava Petrović.

Svedoci smo da je bankarski sektor verovatno najjači stub srpske privrede, smatra Ivica Smolić, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke. On podseća da su banke podigle stepen zaštite od rizičnih plasmana, unapredile procedure odobravanja kredita i povećanim rezervacijama ojačale „odbrambeni zid” za slučaj ozbiljnijih neravnoteža u okruženju. Jer su, kako kaže, svesne da je smanjena privredna aktivnost, rastuća zaduženost, nelikvidnost i nesolventnost privrede, te stagnacija ekonomske snage zaposlenih i kupovne moći stanovništva.

– Banke će u 2010. imati još veću odgovornost u racionalnom raspolaganju potencijalom, plasiranju sredstava, zaštiti od rizika i pažljivog usmeravanja ka najperspektivnijim razvojnim projektima. Prepoznavanje, razumevanje i prilagođavanje novim okolnostima i izazovima na tržištu, dobra procena perspektive klijenata i pružanje kvalitetne podrške biće kriterijum opstanka i uspešnosti banaka. Već sada je jasno da neke banke na ovom testu neće moći da prođu samostalno, neke možda ni uopšte. Kod njih će biti i spajanja i prodaje i to više na globalnom nivou, „kod kuće“. Drugima će se otvoriti dodatni prostor – kaže Smolić.

(Zatvori)

Prema izvorima iz crnogorskog M:tel, tokom protekla dva meseca vođeni su intezivni pregovori Miškovićevog preduzeća Ogalar iz Holandije sa predstavnicima Telekoma Slovenije. Posle neuspešnog kraja pregovora sa Slovencima, srpski biznismen dobio je ponudu od preduzeća M:tel iz Republike Srpske i, prema istim izvorima, očekuje se potpisivanje kupoprodajnog ugovora početkom sledeće godine. Na taj način, država Srbija vlasnik M:tela RS, dobiće 100 odsto kontrole nad trećim mobilnim operaterom koji posluje u Crnoj Gori.

Poznavaoci prilika na tržištu telekomunikacija nisu začuđeni odlukom Srbije da zaobilaznim putem, preuzme apsolutnu kontrolu nad crnogorskim M:tel.

"Ako bi išli u kupovinu direktno preko Telekoma Srbije, onda bi morali tražiti saglasnog grčkog OTE, manjinskog akcionara. U ovom slučaju, to ne moraju", tvrdi sagovornik Analitike.

Kompanija M:tel počela je da radi u Crnoj Gori u julu 2007.godine. Tadašnji izvršni direktor Zlatko Trhulj, ambiciozno je saopštio da planiraju do kraja te godine osvoje oko 15 odsto tržišta u Crnoj Gori, a do kraja 2008, čak 30 odsto.

On je prošle godine morao da se povuče sa te funkcije, a mediji su spekulisali da je razlog smene "neslaganje sa centralom u Beogradu i relativno slabi poslovni rezultati". Očekivanja Trhulja se nisu obistinila, budući da je, prema podacima Agencije za elektronske komunikacije, M:tel krajem novembra ove godine imao 28,46 odsto udela u ukupnom tržištu mobilne telefonije.

Međutim, učešće u tržištu postpejd korisnika je relativno loše, od 302.538 postpejd korisnika M:tel ima svega 44.163 korisnika (14,5 odsto).

Očigledno je da krajnji većinski vlasnik M:tel, država Srbija planira da takvo stanje promeni, piše Analitika.

Promene u vlasništvu M:tel mogle bi se lako odraziti i na kadrovsku strukturu u crnogorskoj podružnici, gde dominiraju kadrovi bliski najpoznatijim crnogorskim biznismenima.

"Ako bi se realizovala ta transakcija, ona ništa ne bi bilo kao pre", zaključuju sagovornici Analitike.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

On je u intervjuu za magazin "Ekonom: east" koji izlazi sutra, kazao da je to profit samo iz poslovanja na tržištu Srbije i da je to najbolji rezultat otkako "Telekom Srbije" postoji, uprkos ublaženom rastu prihoda u odnosu na prethodne godine.

Radujko je kazao da su prihodi "Telekoma" u 2009. godini povećani za 7% dok su ranijih godina rasli i po višestruko većim stopama i da su dobri rezultati ostvareni zahvaljujući dobroj kontroli troškova.

Generalni direktor "Telekoma Srbije" kazao i da je Vlada Srbije pre mesec i po donela odluku o prenosu akcija sa javnog preduzeća "PTT Srbije" direktno na državu, što je i preduslov za besplatnu podelu akcija te kompanije, koja bi mogla da usledi u prvoj polovini 2010.

On je kazao da je Vlada Srbije dala preporuku "Telekomu Srbija" i PTT-u da angažuju savetnika za deobu i najavio da će početkom januara biti raspisan tender za izbor konsultanta, a u prvoj polovini godine može da se očekuje transfer akcija.

Radujko je ocenio da će konkurencija u fiksnoj telefoniji, uprkos gubitku određenog broja korisnika, "Telekomu Srbije" doneti korist da počne da posluje profitabilno i u toj oblasti, zahvajujući tržišnom formiranju cene.

Polovinu prihoda u 2009. godini, kazao je Radujko, "Telekom Srbije" je ostvario u fiksnoj telefoniji, ali je u tom delu poslovao sa gubitkom.

- Jedini generator profita u "Telekomu" je mobilna telefonija, koja u strukturi prihoda učestvuje sa 46%", kazao je on i dodao da su preostalih 4% prihodovano od interneta i multimedija, od kojih se, zasad, ne očekuje profitabilnost jer su u fazi razvoja.

"Telekom Srbija" planira u 2010. godini investicije od 22 milijarde dinara, naveo je generelni direktor te kompaniji, ističući da će najdinamičnije ulaganje biti razvoj ADSL-a.

Radujko je kazao i da se početkom 2010. godine planira dokapitalizacija "M:tela", "Telekomove" kompanije u Crnoj Gori.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Poslednjih dana decembra država vrši konverziju u dinare sredstava dobijenih od MMF-a u vidu posebne finansijske podrške namenjene budžetu radi isplate budžetskih korisnika prema usvojenom rebalansu. Da bi predupredila moguće negativne efekte koje bi značajno povećana količina dinara u prometu mogla da izazove na deviznom tržištu, Narodna banka Srbije je svojom intervencijom delovala preventivno i obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.  

Kabinet guvernera

Izvor: www.nbs.rs

(Zatvori)

Nadalje prisutno dezinflatorno delovanje agregatne tražnje, i pored toga što ekonomska aktivnost u trećem i četvrtom tromesečju beleži porast; uspešno okončanje druge revizije programa sa MMF-om; niža inflacija u četvrtom tromesečju od očekivane, inflacija u decembru niža od očekivane i ispod središnje vrednosti ciljanog raspona; u prvom tromesečju naredne godine očekuje se inflacija ispod donje granice cilja; i pored toga što inflatorno deluju: finansiranje deficita krajem godine se vrši na inflatorniji (u manjoj meri emitovanjem trezorskih zapisa, a većoj povlačenjem depozita države iz NBS); kratkoročne fluktuacije kursa dinara i njihov uticaj na porast inflacionih očekivanja.

Od početka 2009. godine zabeleženo je usporavanje međugodišnje, kako ukupne, tako i bazne
inflacije; Kontrolisane cene tokom 2009 oko 15,5% (pri čemu je najveći rast cena naftnih derivata oko 46%, doprinos regulisanim cenama 6,2 p.p. ); Ostvarena stabilnost cena rezultat je pre svega niske agregatne tražnje, pada cena hrane, ali i restriktivnog karaktera monetarne politike u drugoj polovini prošle godine; Međugodišnji rast ukupne inflacije u decembru oko 7%.

Inflacija u 2009. godini je u granicama cilja. Samo u oktobru i novembru zabeležen je niži nivo inflacije od ciljanog raspona usled višeg pada cena hrane od sezonski uobičajenog; Procenjujemo da će se inflacija u decembru vratiti u granice ciljanog raspona i iznositi oko 7,0% – ispod središne vrednosti ciljanog raspona (8±2%); U prvom tromesečju 2010. godine se očekuje rast potrošačkih cena od oko 2,3%, najviše kao posledica rasta regulisanih cena (struje, naftnih derivata, cigareta); Tokom prvog tromesečja moguće je privremeno podbacivanje donje granica cilja zbog visokog rasta cena u prvim mesecima 2009.

Sa postojećom ekonomskom politikom inflacija ne bi trebalo da predstavlja veći problem ni u 2010. i 2011.
U prvoj polovini godine moguće je da u pojedinim mesecima ona bude ispod donje granice cilja, a u drugoj polovini 2010. godine se očekuje približavanje inflacije cilju; U narednom periodu, verovatnija je dalja relaksacija monetarne politike. Relaksiranje će biti obazrivije s obzirom na neizvesnost u pogledu: kretanja cena nafte na svetskom tržištu; rasta regulisanih cena (planirano 9±2%); oporavka agregatne tražnje.

Trend pada inflacionih očekivanja prisutan od početka godine zaustavljen je u decembru
Očekivana i ciljana inflacija u 2010. Inflaciona očekivanja u 2009. godini (izuzev u novembru) su iznad gornje granice cilja za narednu godinu; Decembarska anketa agencije Stratedžik marketing: Inflaciona očekivanja finansijskog sektora za narednih godinu dana su neznatno veća u odnosu na novembarsko istraživanje i iznose 8,5%; Finansijski sektor očekuje da evro na kraju 2010. godine vredi 100,4 RSD, tj. da dinar depresira za 4,3%.

Ekonomska aktivnost u drugoj polovini 2009. godine pokazuje znake oporavka
Procenjujemo da je ekonomska aktivnost u trećem tromesečju povećana (4,2%), nakon više od godinu dana. U četvrtom tromesečju 2009. očekuje se usporeniji rast (1,7%); Pad BDP-a u 2009. godini se procenjuje na 2,8%; Pad ekonomske aktivnosti prouzrokovan je smanjenjem eksterne i domaće (pre svega investicione) tražnje; U 2010. godini očekuje se blagi rast BDP-a (oko 1,5%), zasnovan na rastu investicione potrošnje i izvozne tražnje.

Veći pad uvoza od izvoza rezultirao je padom spoljnotrgovinskog deficita u 2009. godini
U 2009. godini smanjen je spoljnotrgovinski deficit: zaključno sa oktobrom, izvoz i uvoz su niži u odnosu na ostvarenje u 2008. za 1/5 i 1/4, respektivno; Smanjenje spoljnotrgovinske razmene rezultat je pada domaće (posebno investicione) tražnje, kao i realne depresijacije dinara; Desezonirani rast izvoza, kao i efekti suptitucije uvoza doprineli su ekonomskom oporavku u drugoj
polovini 2009. godine; Niži spoljnotrgovinski deficit uz porast obima doznaka uzrokovali su manji tekući deficit (smanjenje sa 17,2% u 2008. na očekivanih 7,2% u 2009).

Znatno manji neto priliv kapitala u 2009. godini, ali dovoljan za pokriće smanjenog tekućeg deficita
Neto SDI u prvih jedanaest meseci 2009. iznose oko 1,1 mlrd EUR; Bankarski sektor se u istom periodu neto zadužio u iznosu od oko 650 mln EUR (od čega 281,9 mln EUR po osnovu kraktoročnih kredita); Preduzeća su u prvih jedanaest meseci 2009. smanjila ino dug za oko 710 mln EUR; U 2010. očekuje se neto priliv po osnovu SDI od oko 1,3 mlrd EUR, što bi uz neto dugoročno zaduživanje svih sektora od oko 1,9 mlrd EUR rezultiralo suficitom finansijskog računa od 3,3 mlrd EUR.

U ovoj godini je došlo i do značajnog pada premije rizika
Od početka godine, beleži se pad premije rizika, mereno i indeksima EMBI i CDS; U poslednja tri meseca premija rizika je stabilizovana; Trenutno je EMBI spread za Srbiju na nivou pre početka krize (350 b.p.), dok je CDS još uvek iznad (358 b.p., naspram 250 b.p. u septembru 2008); Kreditni rejting Srbije po metodologiji Standard&Poors nije promenjen (BB-), ali je izgled poboljšan sa negativnog na stabilni.

Nivo deviznih rezervi je na zadovoljavajućem nivou
Uspešnim završetkom drugog razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa sa MMF-om Srbija je danas povukla dodatnih oko EUR 348 mln (SPV 319,6 mln) u cilju jačanja deviznih rezervi čime je iznos ukupno povučenih sredstava od MMF-a dostigao nivo od EUR 1,13 mlrd (SPV 1,02 mlrd) u okviru stand-by aranžmana sa MMF-om u visini od EUR 2,87 mlrd (SPV 2,62 mlrd);

Manje potrebe za intervencijama na MDT-u u odnosu na 2008.
Smanjenje tekućeg deficita, Bečka inicijativa, pad premije rizika i rast doznaka doprineli su do sredine 2009. neutralizaciji depresijacijskih pritisaka. Radi sprečavanja prekomernih dnevnih oscilacija NBS je intervenisala u januaru i februaru sa 556,4 mln EUR.Nakon togasamo 4. decembra 2009. sa svega 42 mln EUR (ukupno 598,4 mln EUR); Prosečan kurs dinara u 2009. godini kretao se oko 94,0 RSD/EUR, odnosno depresirao je za oko 6% u odnosu na kraj 2008. godine.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)