Osim na oko 3,5 miliona tekućih računa kod Poštanske štedionice po 1.700 dinara novčane naknade koju građani ostvaruju iz dosadašnjeg postupka privatizacije, biće uplaćeno i na 1,3 miliona računa kod drugih poslovnih banaka, koje su građani prijavili prilikom evidentiranja za besplatne akcije.

Građanima će na Badnji dan na poseban nenovčani račun - vlasnički račun biti preneto i po pet akcija NIS-a ukupne nominalne vrednosti 2.500 dinara, ali neće moći da podignu te akcije.

Ministar ekonomije Mladjan Dinkić napomenuo je da će na šalterima pošta gradjani moći da podignu potvrde o posedovanju pet akcija NIS-a.

On je preporučio je gradjanima koji će dobiti besplatne akcije Naftne industrije Srbije (NIS) da sačekaju njihovo uključenje na berzu, jer će tada moći da ih prodaju po najpovoljnijim uslovima.

Akcije NIS-a moći će da se prodaju putem ugovora, ali ne i na berzi

Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće Sinteza, smatra da je veoma važno da što manji broj akcionara proda akcije vanberzanskim putem, jer je „u slučaju masovnog akcionarstva jedino trgovanje preko berze transparentno i jedino je na taj način moguće obezbediti fer cenu, sučeljavanjem ponude i tražnje svih učesnika na tržištu“. Prema njegovim rečima, trošak vanberzanske trgovine akcijama NIS-a bi mogao biti jednak očekivanom prihodu, što snažno destimuliše taj vid prodaje, ali je moguće da će biti učesnika koji će na ovakav način hteti da prodaju akcije, što kako naglašava naš sagovornik, stvara mogućnost raznih zloupotreba, pre svega po pitanju cene akcija i cene usluge za taj posao.

Iako će postati vlasnici akcija NIS-a, građani sutra neće moći da ih prodaju na organizovanom tržištu, pošto je NIS zatvoreno akcionarsko društvo, što znači da se njegovim deonicama ne trguje na berzi.

Tek kada ova kompanija izađe na Beogradsku berzu svi akcionari će moći da novostečeni kapital unovče davanjem naloga za prodaju akcija na šalterima Pošte, mada i stručnjaci i predstavnici vlasti savetuju građanima da sa prodajom ipak sačekaju, pošto se očekuje da će akcije NIS-a na berzi postići višu cenu od nominalnih 500 dinara.

Uz to, novi vlasnik NIS-a, ruski Gaspromnjeft, obavezan je da do februara 2011. svim akcionarima ponudi otkup akcija po ceni po kojoj ih je kupio od države, odnosno 4,8 evra, što znači da građani ne mogu biti na gubitku, čak i ako bi cena na berzi pala.

Država je prvu transakciju akcijama NIS-a oslobodila plaćanja svih dažbina, tako da građani neće morati da plate porez na kapitalnu dobit, a ni brokersku proviziju, pod uslovom da nalog za prodaju daju u Pošti, a ne u nekoj od brokerskih kuća.

Onima koji ne žele da čekaju izlazak NIS-a na berzu, zakon daje mogućnost da svoje akcije prodaju i mimo nje, klasičnim ugovorom o prodaji sa kupcem, koji mora da bude overen u sudu i preko brokera ili ovlašćene banke dostavljen Centralnom registru za hartije od vrednosti, koji će zavesti promenu u vlasništvu.

Međutim, ovaj način prodaje je ne samo komplikovan, već i skup, pošto je potrebno platiti advokatske, sudske i brokerske troškove, što može biti potpuno neisplativo ako se dobijeni paket akcija prodaje za 2.500 dinara.

Telekom i Aerodrom Nikola Tesla takođe na berzi ove godine

Dinkić je naglasio da do kraja juna ove godine NIS mora da se transformiše u otvoreno akcionarsko društvo.

Tu obavezu imaju i Telekom Srbija i Aerodrom "Nikola Tesla", čije akcije će, takodje, gradjanima biti besplatno podeljene u 2010. godini.

Podela besplatnih akcija velikih javnih preduzeća pre njihove privatizacije, kako je objasnio Dinkić, biće omogućena izmenama zakona, a gradjani će u ovoj godini dobiti i objedinjene akcije Akcionarskog fonda, dok im 2011. godine sleduju i akcije Elektroprivrede Srbije (EPS).

On je rekao da će vlada do kraja januara pripremiti zakon o korporatizaciji, na osnovu kojeg će biti raspisani tenderi za izbor savetnika za korporatizaciju, kako bi se ta javna preduzeća pripremila za izlazak na berzu.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Centralna banka je intervenisala da kako bi sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa.

Današnjom prodajom deviza, NBS je reagovala na značajno povećanje dinarske likvidnosti bankarskog sektora, prouzrokovano zamenom deviznih sredstava, koje je držva dobila od MMF-a i EU, u dinare, radi izmirivanja njenih obaveza prema budžetskim korisnicima.

O povećanoj dinarskoj likvidnosti banaka svedoči i činjenica da je BEONIA, kamatna stopa na medjubankarskom dinarskom tržištu, samo u toku jednog dana smanjena sa 9,45 na sadašnjih 8,94 odsto, kao i da je znatno povećan obim prometa na ovom tržištu, navela je NBS.

Istovremeno ova dodatna dinarska likvidnost, kreirana plaćanjima države u veoma kratkom roku, uslovila je pritisak na devizno tržište kroz povećanu tražnju za devizama, navedeno je u saopštenju.

Centralna banka je tokom 2009. godine na medjubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 651,9 miliona evra, a od te sume samo je u januaru intervenisala sa 376,3 miliona evra, u februaru sa 175,1 milion evra.

NBS je poslednji put intervenisala na deviznom tržištu 30. decembra, kada je prodala 58,5 miliona evra.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Podela besplatnih akcija počinje 6. januara, kada će 4,8 miliona građana moći da dobije potvrdu da su vlasnici pet akcija NIS-a i novčanu naknadu od 1.700 dinara od prodaje akcija i udela iz Privatizacionog registra.

Potvrdu o posedovanju besplatnih akcija NIS-a građani mogu da dobiju u poštama, a novčane naknade će biti uplaćene na račune koje su otvarali u poštama ili bankama kada su se prijavljivali za besplatne akcije.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Investicioni fondovi su se kod nas pojavili početkom 2007. godine, po mnogima sa značajnim zakašnjenjem. Zbog značajnog rasta tržišta akcija u tom periodu, vrlo brzo osnovano je više akcijskih fondova koji su beležili značajne stope prinosa sve dok kriza nije zahvatila tržište akcija i dovela do značajnog pada. Sa padom tržišta akcija, pojavili su se i konzervativniji fondovi. Danas od ukupno 14 fondova 3 fonda su balansirana, 3 su fonda očuvanja vrednosti imovina a ostalih 8 su akcijski fondovi.

Prednosti investicionih fondova

Investicioni fondovi nude nekoliko prednosti investitorima:

- Profesionalno upravljanje fondom - Društva za upravljanje su obavezna da ispune određena pravila u pogledu svojih kadrovskih i tehničkih kapaciteta kako bi dobili dozvolu za upravljanje investicionim fondovima. Društva za upravljanje moraju da angažuju licencirane portfolio menadžere za upravljanje

fondovima, što znači da obučeni profesionalci vrše istraživanja, analize, odabir i praćenje hartija od vrednosti u koje fond ulaže.

- Diverzifikacija - Mnogim investitorima, posebno onim koji poseduju mala sredstva za investiranje, jednostavnije je da postignu diverzifikaciju investiranjem u fondove.

- Jednostavan pristup - Fondovi omogućavaju i investitorima koji raspolažu malim sumama da investiraju, zahvaljujući malom iznosu minimalnog uloga kao i mogućnost da se uloženi iznos povećava bilo kada.

- Likvidnost - Investitori mogu u bilo kom momentu da unovče svoje investicije tako što će prodati svoje investicione jedinice fondu na osnovu dnevne neto vrednosti jedinice uz odbitak naknade za otkup.

Nedostaci investicionih fondova

Postoje određene karakteristike investicionih fondova koje investitori mogu smatrati nedostacima:

- Troškovi i kada postoji gubitak - Investitori su obavezni da društvu za upravljanje plaćaju naknade za upravljanje fondom bez obzira na učinak fonda – dakle, i kada fond ima gubitak i vrednost mu se smanjuje.

- Nedostatak kontrole - Investitori ne znaju šta tačno sadrži portfolio fonda i nisu u mogućnosti da utiču na investicione odluke koje donosi društvo za upravljanje.

Kako funkcionišu investicioni fondovi?

Investicioni fondovi prikupljaju novac većeg broja investitora i ulažu u akcije, obveznice, instrumente tržišta novca, druge hartije od vrednosti ili nekretnine. Sva ova imovina koju drži investicioni fond naziva se „portfolio“. Vrednost portfolija naziva se „neto vrednost imovine“ i ona se određuje svakog dana na osnovu dnevne tržišne vrednosti svih investicija u portfoliju.

Koje su vrste investicionih fondova?

Postoje različite vrste investicionih fondova osmišljenih tako da zadovolje različite investicione profile. Postoje četiri kategorije investicionih fondova:

- Fondovi rasta vrednosti imovine

- Balansirani fondovi

- Fondovi prihoda i

- Novčani fondovi.

Svaka kategorija fonda ima različite karakteristike, rizike i očekivani prinos.

Fondovi očuvanja vrednosti imovine - Ovo su najmanje rizični fondovi zato što investiraju u kratkoročne visoko kvalitetne instrumente. Njihov je cilj da se vrednost investicione jedinice održava stabilnom na 1.000 dinara, uz isplatu redovnih dividendi sličnih kratkoročnim kamatnim stopama. Drugim rečima, svrha ovih fondova je da zaštite vrednost investicije od inflacije, slično kao i oročeni depoziti. Fondovi očuvanja vrednosti imovine obično pružaju prinose niže od ostalih vrsta fondova.

Fondovi s fiksnim prihodom – Ovo su fondovi obveznica i obavezni su da ulože barem 75% svog portfolija u obveznice. Za razliku od fondova očuvanja vrednosti imovine, oni nemaju ograničenja u smislu kvaliteta hartija od vrednosti u koje mogu da ulažu. Kvalitet obveznica može drastično da varira, od niskorizičnih obveznica koje izdaje država, do visokorizičnih obveznica koje mogu da izdaju kompanije suočene sa problemima u poslovanju.

Zbog male ponude obveznica, ovo je jedina vrsta fondova koja još uvek ne postoji kod nas.

Fondovi rasta - Ovi fondovi se često nazivaju i fondovima akcija zato što su obavezni da ulažu barem 75% svog portfolija u akcije. Slično kao kod fondova s fiksnim prihodom, ne postoje zakonska ograničenja u pogledu kvaliteta akcija u koje ovakvi fondovi mogu investirati.

Karakteristike fondova rasta mogu značajno da variraju u zavisnosti od akcija u koje fond investira. Na primer, fond može da investira u akcije kod kojih se nikada ne isplaćuju dividende, ali koje imaju visok potencijal rasta njihove vrednosti i realizacije kapitalne dobiti, ili može da investira u akcije koje isplaćuju visoke dividende. Takođe, fond može investirati akcije u određenom sektoru, ili čak može pokušati da oponaša određeni berzanski indeks.

Kako investirati u investicioni fond?

Kako možete zaraditi ulaganjem u investicione fondove? Ukoliko se vrednost portfolija investicionog fonda povećava, nakon odbitka svih naknada i troškova, onda će se i vrednost vaše investicione jedinice uvećati.

Možete investirati u otvoreni investicioni fond potpisivanjem ugovora o članstvu direktno u društvu za upravljanje ili preko posrednika, kao što su banka ili broker. Investiranjem određenog iznosa u otvoreni investicioni fond, vi u stvari kupujete određeni broj investicionih jedinica fonda. Stvarni broj jedinica biće jednak novcu koji uplatite, umanjenim za ulaznu naknadu, pa podeljenim s vrednošću jedinice na dan kada ste kupili jedinice.

Investicioni fondovi obavezni su da objavljuju vrednost investicione jedinice fonda svakog radnog dana. Prema tome, svakog dana možete da pomnožite broj jedinica koje posedujete sa dnevnom vrednošću koja se objavljuje i tako ćete znati vrednost vaše investicije.

Pre nego što se odlučite da uložite u investicioni fond:

- Izaberite fond koji odgovara vašim investicionim ciljevima i riziku koji ste spremni da preuzmete. Ne ulažite novac koji vam je bitan za vašu budućnost u visokorizične fondove kao što su fondovi rasta koji ulažu u akcije. Kao što se već pokazalo, ovo su fondovi sa visokim rizikom gde možete imati značajne gubitke. Svi fondovi nose izvesnu dozu rizika, i važno je da te rizike razumete.

- Razmotrite naknade i troškove fonda. Investicioni fondovi uključuju određene naknade i troškove. Pored troškova trgovine hartijama od vrednosti, postoje tri vrste naknada koje su dozvoljene zakonom.

Naknada za kupovinu investicionih jedinica – to je iznos koji društvo naplaćuje prilikom kupovine investicionih jedinica i iskazana je kao procenat sredstava koji se uplaćuje.

Naknada za otkup investicionih jedinica – neki fondovi naplaćuju naknadu kada investitor prodaje svoje jedinice. Ta naknada je Zakonom ograničena na 1%.

Naknada za upravljanje fondom – to je naknada koja se plaća društvu za upravljanje za usluge investiranja i upravljanja imovinom fonda. Ovaj iznos se svakodnevno obračunava kao procenat vrednosti fonda.

Važno je da razumete sve naknade i troškove koji se naplaćuju iz imovine fonda. Imajte na umu da ove naknade značajno umanjuju prinos. Čak i male razlike u naknadama mogu imati velikog uticaja na prinos tokom vremena. Zbog toga je važno uporediti naknade prilikom izbora fonda.

- Pročitajte prospekt - Pre potpisivanja ugovora o članstvu sa fondom, društvo za upravljanje je dužno da vam obezbedi primerak prospekta fonda. Prospekt sadrži sve bitne podatke vezane za karakteristike, funkcionisanje i uslove fonda.

Istorijski prinos

Podatke o istorijskim prinosima fonda uvek uzimajte sa rezervom. To i nije toliko bitan podatak koliko se na prvi mah čini. Budući prinos fonda – ono je što je bitno za investitore. Međutim, iako ostvareni prinos nije garancija budućih rezultata, on može investitorima dati sliku o promenljivosti prinosa fonda kao i o njegovoj uspešnosti. Uopšteno govoreći, što su prinosi fonda promenljiviji, to je fond rizičniji.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec ocenio je da su za postizanje privrednog rasta i otvaranje mogućnosti za zapošljavanja u 2010. neophodni investicije u infrastrukturu, stvaranje povoljnijeg ambijenta za investiranje i više izvozno orijentisana privreda.

Vlada Srbije mora da radi u pomenutim pravcima da bi bio postignut predviđeni rast bruto domaćeg proizvoda od 1,5 odsto u ovoj godini, kazao je Bajec ističući da je taj rast, iako relativno skroman, pozitivan zaokret u odnosu na pad ekonomske aktivnosti u 2009. 

Bajec je ukazao da će Vlada u 2010. nastaviti reformu javnog sektora, koja treba da doprinese trajnijem smanjenju učešća javne potrošnje u BDP-u, ukazujući na važnost zakona u vezi s penzionim sistemom, koji će uskoro biti doneti.

Član Ekonomskog saveta Milojko Arsić ocenio je da bi privreda Srbije u ovoj godini trebalo da počne da se oporavlja, ali da će taj oporavak u velikoj meri zavisiti od ekonomskih kretanja u partnerskim zemljama.

Prema njegovim rečima, projekcija privrednog rasta od 1,5 odsto u ovoj godini je umerena i moguće je da rast bude i veći, ali će zavisiti od ekonomskih kretanja u evropskim zemljama s kojima Srbija ima intenzivnu trgovinu i odakle dolazi najveći broj investitora.

Arsić je ocenio i da bi životni standard građana, u proseku, mogao da poraste, ali ne za sve kategorije građana, naročito za one koji rade u javnom sektoru i penzionere, čije će zarade biti zamrznute u 2010. U slučaju da ekonomski rast bude veći od projektovanog, država bi trebalo da smanji fiskalni deficit, a eventualni višak sredstava usmeri na izdavanja za socijalnu zaštitu, smatra Arsić. 

Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić ocenio je da će prva polovina 2010. biti izuzetno teška jer će se preneti mnogi negativni efekti ekonomske krize iz protekle godine, ali da je realno očekivati da će u ovoj godini biti ostvaren ekonomski rast.

"Ako dođe do bržeg oporavka razvijenijih zemalja, vrlo moguće je da se ti pozitivni efekti brže prenesu i kod nas", precizirao je on i dodao da će najveći problemi u 2010. biti vrlo visoka nelikvidnost privrede i nedostatak poslova.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

To je za 2,3 procentna poena više nego u istom periodu 2008. godine, objavio je Republički zavoda za statistiku.

Kako su naveli u Zavodu, stopa nezaposlenosti u centralnoj Srbiji iznosila je 17,2 odsto, u Vojvodini 18,3 odsto, dok je nezaposlenost u Beogradu bila 13,4 odsto.

Stopa nezaposlenosti predstavlja broj nezaposlenih u ukupnom broju radno aktivnih stanovnika, a medju ženama u Srbiji je iznosila 18,4 odsto, dok je stopa nezaposlenosti muškaraca manja za 3,1 procentni poen i iznosila je 15,3 procenta.

Republički zavod za statistiku objavio je i da je stopa zaposlenosti, koja predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starijem od 15 godina, u oktobru 2009. iznosila je 40,8 odsto i pala je za 3,4 odsto u odnosu na oktobar 2008

Stopa zaposlenosti za muškarce iznosila je 48,5 odsto, a za žene 33,7 odsto. Najveća stopa zaposlenosti je u centralnoj Srbiji i iznosila je 42 odsto, zatim u Beogradu 41 odsto, a najmanja je u Vojvodini i iznosila je 38,3 odsto.

Stopa neformalne zaposlenosti, odnosno broj osoba koje u ukupnom broju zaposlenih rade na "crno", iznosila je 20,6 odsto u oktobru 2009. i bila je za 2,4 odsto veća nego u istom mesecu 2008, naveo je Zavod za statistiku Srbije.

Radnu snagu (aktivno stanovništvo) čine sve osobe koja rade makar jedan sat sedmično ili aktivno traže posao. Anketa o radnoj snazi sprovedena je u oktobru 2009. godine na uzorku od oko 7000 domaćinstava.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Prema podacima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u grupi malih preduzeća realizovano je 522 zahteva za odobrenje kredita u ukupnom iznosu od 1,22 milijardi dinara, dok je 177 srednjih preduzeća dobilo kredite za likvidnost u ukupnom iznosu od 2,12 milijardi dinara.

Kada je reč o velikim preduzećima, njih 39 je dobilo kredite u ukupnom iznosu od 3,28 milijardi dinara.

Ukupan broj zahteva koje su banke primile do 22. decembra za odobravanje kredita je 884, u ukupnom iznosu od 7,85 milijardi dinara, tako da je većina preostalih zahteva trenutno u procesu razmatranja.

Ministarstvo je pravilo presek odobrenih kredita u periodu od marta, kada je startovao program, do novembra ove godine i drugih vrsta kredita, pa je tako za investicione kredite odobreno 2,17 miliona evra, za kupovinu automobila 'punto' 80,1 miliona evra i traktora 12,2 miliona evra.

Tu su još i turistički krediti sa realizovanih 11.089 evra, ostali potrošački krediti sa 51,7 miliona evra i dinarski krediti u evrima vredni 62,3 miliona evra.

Računajući i ostale vidove kredita koji su odobreni stanovništvu i privredi, u prošloj godini je iznos odobrenih kredita premašio jednu milijardu evra.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Kako je saopštila Berza, u trgovanju akcijama preduzeća ostvaren je promet od 154.518.483 dinara, kroz 351 transakciju.

Veći deo prometa je postignut blok trgovanjem akcijama novopazarske Sloge, 40,77 miliona, i požarevačkog Žitostiga, u tri transakcije ukupne vrednosti 57,5 miliona dinara.

Strani investitori su realizovali 8,11 odsto trgovanja akcijama, uz učešće u kupovini od 11,58, a u prodaji 4,64 odsto.

Po rastu cene danas su prednjačile akcije užičkih Puteva (19,00 odsto), beogradskih firmi Velefarm (18,24), Jubmes banke (13,95) i Univerzal banke (12,86) i Simpa iz Vranja (12,28 procenata).

Najveći pad vrednosti pretrpele su akcije Globos osiguranja iz Beograda (11,76) i Metals banke iz Novog Sada (5,56 odsto).

Akcijama Velefarma iz Beograda i AIK banke iz Niša postignut je najveći dnevni promet od 17.530.950, odnosno 12.023.548 dinara.

U nedeljnom prometu ostvarenom od 28. do 31. decembra najviše je trgovano akcijama Prokupca iz Beograda, u vrednosti 135.701.836, Velafarma, za 60.940.569 i AIK banke, za 41.748.798 dinara. 

Hartije Velefarma su za četiri radna dana ove sedmice udvostručile vrednost, odnosno poskupele 103,67 procenata. Pojedinačna cena akcije na zatvaranju današnjeg trgovanja dostigla je 2.444 dinara, u odnosu na kraj prethodne nedelje, kada je njihova vrednost bila 1.200 dinara.

Akcije pirotskog Tigra poskupele su ove sedmice za 24,33, a užičkih Puteva 19,00 odsto.

Najveći nedeljni pad pretrpele su, kao i danas, akcije Globos osiguranja, 10,39 , Vitala iz Vrbasa, 9,27, i Jedinstva Sevojno, 7,93 procenta.

Berzanski indeksi su tri dana ove sedmice beležili značajan rast vrednosti, a samo su u sredu bili u padu. Ukupan rast BELEX15 bio je 5,52, a BELEXlajn, 6,34 odsto, navedeno je u izveštaju Berze.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)