Posledica toga može da bude da građani i privreda sigurnost traže kupovinom evra zbog nepoverenja u dinar, a to onda dovodi do slabljenja domaće valute, upozorio je Jelašić, ukazujući da je u tom slučaju NBS stavljena u poziciju ili da povlači višak dinara sa tržišta preko repo hartija ili da još više interveniše na deviznom tržištu.

U autorskom tekstu u najnovijem broju nedeljnika NIN, Jelašić je rekao da bi takva situacija, "stvorena političko-populističkim egzibicionizmom", centralnoj banci znatno otežala ostvarenje njenog ključnog cilja - stabilnost kursa, ocenjujući da je kurs jedan od bitnih faktora koji utiče na inflaciju i stabilnost finansijskog sistema.

Jelašić je predočio da bi, sa aspekta trošenja deviznih rezervi, za državu bila skuplja varijanta da stalno interveniše na deviznom tržištu da bi održala stabilnost kursa.

"U kriznim vremenima ponovo je dobio na značaju uticaj države na privredu i nekima se to očito baš mnogo dopalo, kako onima koji uslovno rečeno daju, tako i onima koji primaju", rekao je Jelašić, podsećajući da država obezbeđuje subvencije, kreditira, daje specijalne pogodnosti nekim firmama, uključuje se u obezbeđivanje kredita za određene projekte, masovno se zadužuje za infrastrukturu i osigurava plate u javnim preduzećima.

Država to čini u ime sprečavanja eskalacije krize, preduzimajući razne mere za koje nije uvek jasno koliko su podržane realnim materijalnim mogućnostima same države i kako će se sutra iz njih izaći, rekao je on.

"Sigurno je da će ekonomski populizam biti teže ostvarljiv kada budemo imali zakon o budžetskoj disciplini, koji će proširiti atribute fiskalne odgovornosti", smatra Jelašić, ističući da će sa povećanjem transparentnosti i fiskalnom odgovornošću biti mnogo teže da se kompenzujemo, "prebijamo", peglamo socijalne i druge probleme preko javnih preduzeća i slično.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Viceguverner NBS Bojan Marković ocenio je da je u proteklih desetak dana došlo do pada vrednosti dinara prema evru, jer se deo deviza od MMF-a, posle zamene u NBS u dinare i isplate budžetskim korisnicima, vraća na tržište i zamenjuje za devize i tako vrši pritisak na domaću valutu da slabi.

Marković je objasnio da je država dobijena sredstva od MMF-a, razmenila za dinare kod Narodne banke i te devize su ostale u okviru deviznih rezervi, samo su sada na računu NBS, umesto na računu države. On je rekao da centralna banka ima visoke devizne rezerve kojima može da održi stabilnost dinara i istakao da nije bilo štampanja dinara bez pokrića.

On je kazao da je primarna emisija novca od 29. do 31. decembra povećana za 47 milijardi dinara, jer je država prodala oko 480 miliona evra, a ti evri su u deviznim rezervama na računu NBS. "Svaki dinar koji je po tom osnovu emitovala Narodna banka ima pokriće u evrima i nema govora o ocenama da je NBS stampala dinare bez pokrića", naveo je viceguverner NBS.

Viceguverner NBS Bojan Marković je kazao i da su sada dnevne oscilacije kursa manje nego, na primer, u poslednjoj dekadi prošle godine, a dinar je u poslednje dve nedelje depresirao za oko 1,5 odsto, što je uobičajeno u zemljama sa fleksibilnim kursom. Marković je naglasio da NBS neće braniti ni neki odredjeni nivo kursa, niti će uticati na trend njegovog kretanja, jer kurs ne zavisi samo od kratkoročnih priliva, već i od drugih bitnih ekonomskih faktora.

Marković je naveo da je na tanko devizno tržište u Srbiji uticalo to što je deo konvertovanog novca, zajedno sa ostalim redovnim budžetskim plaćanjima, pušten u opticaj preko banaka u izuzetno kratkom roku. Sredstva na računima banaka su u poslednja tri decembarska dana povećana za 8,9 milijardi dinara, istakao je on.

On je naveo da je najveći deo uticaja povećane dinarske likvidnosti na kurs prošao pošto je država izvršila veći deo plaćanja za obaveze iz lanjskog budžeta. "Efekti konverzije deviza trajaće i tokom januara, ali u manjem obimu", kazao je viceguverner.

Viceguverner je precizirao da je kao posebnu finansijsku podršku država od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za podršku budžetu dobila 434 miliona evra, a od EU još 50 miliona evra. Marković je rekao i da je država razmenila evre za dinare kod NBS i da se ta devizna sredstva nisu pojavila na međubankarskom deviznom tržištu, tako da nisu ni mogla da utiču na kretanje kursa.

Istovremeno, guverner NBS Radovan Jelašić kaže da pojedini političari, predstavnici vlasti i državnih institucija šalju negativnu poruku ekonomiji da je dinar "na izdisaju". On dodaje da oni i ne trepnu kada kažu da je domaća valuta loša i da je treba istisnuti iz sistema i zameniti evrom, ocenjujući da to može to može veštački da izazove slabljenje dinara.

Narodna banka je u 2009. godini na međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 651,9 miliona evra. Dinar je u 2009. godini bio najjači 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,5436 dinara za evro, a najslabiji 7. decembra, kada je zvanični srednji kurs iznosio 96,5657 dinara.

Posledica toga može da bude da građani i privreda sigurnost traže kupovinom evra zbog nepoverenja u dinar, a to onda dovodi do slabljenja domaće valute, upozorio je Jelašić.

Sa druge strane, direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević tvrdi da dinar nikako nije mogao da oslabi tako što bi NBS prodala evre, već da bi u tom slučaju morao da ojača te da postoji drugi razlog za pad domaće valute. On ka\e da je u pitanju štampanje novca.

“Narodna banka je naštampala nove novčanice, koje su državi bile potrebne da obavi neka plaćanja, računajući na to da ovih dana ima puno praznika i da se zbog toga to neće odmah videti na tržištu. Međutim, to je odmah primećeno i da NBS nije otkupljivala dinare, kurs evra bi već sada bio na 100 dinara. Koliko je novca odštampano, ne zna se, jer NBS krije te podatke”, kaže Prokopijević.

Stabilizacija kursa krajem januara

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec kaže da bi kurs dinara prema evru trebalo da bude stabilizovan u drugoj polovini januara.

Bajec, koji je i ekonomski savetnik premijera, ističe da Narodna banka Srbije ima dovoljno deviznih sredstava da spreči značajnije slabljenje domaće valute. On je dodao da nema razloga za paniku zbog slabljenja dinara poslednjih dana jer je centralna banka pokazala da preduzima mere "da bi sprečila brzo klizanje kursa naniže".

On je objasnio da stabilizacija kursa ne znači da će se dinar vratiti na ranije vrednosti, koje je imao prema evru, ili da se kurs uopšte neće menjati, već da neće biti njegovih naglih promena tokom jednog dana.

"Treba sačekati drugu polovinu januara i mislim da će se posle toga kurs ustaliti, ali, naravno, ukoliko bude situacija da se stalno stvara velika ponuda dinara, onda će ta tražnja za devizama, odnosno nesklad izmedju ponude i tražnje dovesti do toga da dinar slabi", kazao je Bajec.

On je istakao da u tom slučaju NBS ima dovoljno sredstava da deluje stabilizirajuće na kurs. Bajec je precizirao da to ne znači da će centralna banka uticati na trend kretanja kursa, odnosno globalni odnos ponude i tražnje, već da će paziti da fluktuacije kursa ne budu suviše velike.

Prema njegovoj oceni, NBS neće dozvoliti naglo slabljenje dinara i zbog toga što bi takve tendencije neminovno uticale na rast cena u Srbiji. "Osnovni zadatak Narodne banke je da brine o stabilnosti cena, a pošto cene reaguju na slabljenje dinara mislim da taj momenat, takođe, treba imati u vidu", rekao je Bajec.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Sa druge strane, prema saopštenju centralne banke do povećane dinarske likvidnosti je došlo zbog konverzije deviza koje je država dobila od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, zbog izmirivanja obaveza prema budžetskim korisnicima.

Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević, tvrdi da dinar nikako nije mogao da oslabi tako što bi NBS prodala evre, već da bi u tom slučaju morao da ojača te da postoji drugi razlog za pad domaće valute.

“Narodna banka je naštampala nove novčanice, koje su državi bile potrebne da obavi neka plaćanja, računajući na to da ovih dana ima puno praznika i da se zbog toga to neće odmah videti na tržištu. Međutim, to je odmah primećeno i da NBS nije otkupljivala dinare, kurs evra bi već sada bio na 100 dinara. Koliko je novca odštampano, ne zna se, jer NBS krije te podatke”, kaže Prokopijević.

On napominje da će dinar sigurno nastaviti da pada i da će 1.700 dinara koji su građanima podeljeni iz Privatizacionog registra u narednim danima dodatno pritiskati domaću valutu.

Da konverzija deviza dobijenih od EU i MMF-a nikako nije mogla da obori dinar, slažu se i drugi stručnjaci. Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da je to nelogično i teorijski neutemeljeno objašnjenje, pošto bi povećana ponuda evra trebalo da dovede do jačanja, a ne do slabljenja dinara.

Dinar će danas dostići rekordno nisku vrednost od 97,2271 prema evru, nastavljajući tako trend započet u decembru, od kada domaća valuta kontinuirano slabi. Narodna banka Srbije prekjuče je reagovala prodajom 20 miliona evra po kursu od 97,15 dinara za evro, kako bi sprečila prevelike dnevne oscilacije, ali ni to nije pomoglo da se zaustavi pad.

On, međutim, smatra da treba očekivati da se nastavi trend smanjivanja vrednosti domaće valute, jer je smanjenjem referentne kamatne stope centralna banka suzila prostor bankama za zaradu na repo hartijama, pa one iznose sredstva na devizno tržište, što stvara pritisak na kurs.

“To će se nastaviti sve dok NBS bude ostajala pri aktuelnoj strategiji, a za sada nema razloga da je menja. Ovakav trend promene domaće valute ukazuje na to da bi već na proleće kurs mogao da dostigne 100 dinara za evro, mada nije toliko bitno da li će do toga doći tada ili nešto kasnije”, tvrdi Nikolić.

Profesor Ekonomskog fakulteta i glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore Nikola Fabris kaže da je evidentno da je došlo do povećane količine dinara u opticaju i samim tim, pod uticajem ponude i tražnje, do pada dinara.

“Kod nas su još jako prisutna sećanja na devedesete i veliki broj monetarnih udara, tako da se na svaku, pa i vrlo malu nestabilnost kursa panično reaguje i dinari konvertuju u evre, što dovodi do dodatnog pritiska na kurs dinara i novog straha od gubitka vrednosti. U situaciji kakva je naša, kada je spoljnotrgovinski deficit izuzetno visok, a inflacija viša nego u Evropskoj monetarnoj uniji, nužno je određeno slabljenje domaće valute”, kaže on.

Fabris dodaje da će “ako se ova tendencija nastavi, biti neophodno da NBS snažnije interveniše, kako ne bi došlo do većeg pada, pre svega zbog kreiranja psihoze straha. NBS ima velike devizne rezerve i ne bi trebalo da se ustručava da ih koristi za sprečavanje prevelikih oscilacija ne samo na dnevnom nego i na nedeljnom nivou”.

Po njegovom mišljenju dinar bi tokom ove godine mogao da izgubi od pet do deset odsto svoje vrednosti, ali bi zbog sprečavanja pojave straha, koja može da pogura kurs dinara nadole, NBS kratkoročno morala da reaguje većim intervencijama.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Iskustva u primeni regulative korporativnog upravljanja i privatizacije ukazuju na potrebu unapređenja nekoliko propisa: Zakona o privrednim društvima, Zakona o hartijama od vrednosti, Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, Zakona o investicionim fondovima, a posebno na regulativu u oblasti sankcionisanja.

Privatizacija i paralelno nastajanje tržišta kapitala doveli su do vidljivijih indikatora razvoja tog tržišta (ukupan promet hartijama od vrednosti, broj listiranih kompanija, formiranje listinga A i B Beogradske berze, tržišna kapitalizacija kompanija). Korporativno upravljanje se napuštanjem društvene svojine polako vraća u pravni i privredni sistem, a naročito kroz prodaju manjinskih paketa akcija iz portfelja Akcijskog fonda Srbije. Privatizacijom ovih paketa započet je, posle 60 godina, proces nastajanja tržišta kapitala u Srbiji prvim aukcijskim transakcijama od aprila 2002.godinena Beogradskoj berzi. Ovim procesom omogućeno je da disperzija vlasništva – na zaposlene, Fond PIO, državu (Akcijski fond), velike investitore i male investitore (građane)– bude valorizovana mehanizmom ponude i tražnje na jedino organizovanom tržištu, u realnoj vrednosti hartija od vrednosti. Od tog perioda do danas Beogradska berza doživela je svojevrsnu renesansu, formiranjem dva berzanska indeksa i (u pojedinim periodima) podjednakim učešćem stranih i domaćih investitora, sve do maja 2008.godine i prvih posledica globalne finansijske krize.

Ovi procesi direktno su uticali na postprivatizacioni period u kompanijama, na njihovo profitabilno poslovanje, učešće na tržištu i na prve korake korporativnog upravljanja. Posebno u onim kompanijama privatizovanim iz portfelja Akcijskog fonda (više od 50), koje su očuvale srpske brendove kao što su: Alfa plam, Aleva, Apatinska pivara, Banini, Bambi, Vunizol, Zvezda-Helios, Imlek, Jafa, Karneks, Klas, Meser tehnogas, Metalac, Mlekoprodukt, Neoplanta, Palanački kiseljak, Pivara Čelarevo, Potisje Kanjiža, Sintelon, Sojaprotein, Soko Štark, Somboled, Fidelinka... Ti procesi doprineli su i adekvatnom ostvarivanju prava akcionara na učešće u vlasništvu i raspodeli dobiti.

Privatizacija i dalji razvoj tržišta kapitala će i ubudućebiti u korelaciji, jer će strateškim pristupom biti određeni modaliteti privatizacije pojedinačnih firmi, javnih preduzeća i preostalih neprivatizovanih kompanija u državnom vlasništvu.

Praksa je pokazala da je važeću normativu u oblasti korporativnog upravljanja neophodno unaprediti i podići na viši nivo. To obavezno uključuje i izmene Zakona o privrednim društvima, posebno u onim delovima koji regulišu osnivačka i druga akta akcionarskih društava, prava članova AD i DOO, ulogu direktora, menadžmenta, nadzornih organa, odluke o promeni kapitala i raspodeli dobiti, odluke o reorganizaciji akcionarskog društva. Izuzetno su važni zaokreti ka uspostavljanju, uvažavanju i sankcionisanju nepoštovanja novih pravnih i ekonomskih normi koje čine osnovu korporativnog upravljanja. Iskustvo je pokazalo da u postprivatizacionom periodu protivzakonite pojave i zloupotrebe prava većinskih i manjinskih akcionara (članova DOO) nisu posledica samo nepoznavanja, neznanja i neinformisanja, već i svesnog nepoštovanja propisa i odsustva sankcija. Tako se, recimo, u pojedinim kompanijama korporativno upravljanje svodi na to da akcionari donose odluke na skupštinama akcionara, da ih direktori sprovode, a da su drugi kontrolni mehanizmi marginalizovani.

Za nivo korporativnog upravljanja u Srbiji može se reći da ulazi u fazu postepene normalizacije vlasničke i statusne strukture. Neminovnost tranzicionog perioda pa tako i zakonskih rešenja (Zakon o privrednim društvima i drugi prateći zakoni) u oblasti zajedničkog upravljanja dovode do primera da vlasništvo iz ruku zaposlenih prelazi u ruke investitora, a da vlasnici menjanjem statusa firme i pretvaranjem u DOO i praktično utiču na karakter zajedničkog upravljanja.

Civilizacijska tekovina tržišne ekonomije, pa tako i korporativnog upravljanja, jeste maksimalizacija dugoročne vrednosti akcija unapređenjem procesa odlučivanja u akcionarskim privrednim društvima kroz visokokvalitetno strukturisanje odnosa između akcionara, investitora, menadžmenta i drugih učesnika (investicionih kreditora, zaposlenih). 

Definitivna normalizacija vlasničke i statusne strukture nužna je pretpostavka daljeg unapređenja korporativne kulture i korporativnog upravljanja u kompanijama kao neophodnog faktora privrednog razvoja.Time će se okončati konflikt između grupa zaposlenih, koji su istovremeno akcionari i većinskog akcionara, odnosno menadžmenta o pitanjima koja nisu u neposrednoj vezi sa poslovanjem, a odnose se na visinu plata, sigurnost radnih mesta i slično.

Dakle na sindikalnu, a ne na tematiku korporativnog upravljanja.

(autor je direktor Akcijskog fonda Republike Srbije)

(Zatvori)

Ovom intervencijom Narodna banka je delovala preventivno u cilju prikupljanja dodatne dinarske likvidnosti, kreirane u poslednjih nekoliko dana, koja bi mogla da izvrši pritisak na devizno tržište i dovede do preterane dnevne oscilacije kursa.

Istovremeno, na današnjoj repo aukciji prodato je za 18 milijardi dinara više repo hartija od vrednosti u odnosu na njihovo dospeće, čime je Narodna banka Srbije nastavila da povlači  povećanu dinarsku likvidnost.  

Kabinet guvernera

Izvor: www.nbs.rs

(Zatvori)

Građani će potvrdu o posedovanju besplatnih akcija NIS-a moći da dobiju u poštama, a novčane naknade biće uplaćene na račune koje su otvarali u poštama ili bankama kada su se prijavljivali za besplatne akcije.

Za podizanje potvrda o vlasništvu u NIS-u, odnosno novčanih naknada od prodaje besplatnih akcija, potrebna je lična karta i broj računa.

Pravo na besplatne akcije ima 4,8 miliona građana Srbije.

Pošta Srbije danas, zbog praznika, radi skraćeno do 17.00, ali građani svoje potvrde i novčane naknade mogu da preuzmu i narednih dana, jer rok za preuzimanje nije ograničen.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Za razliku od novembra, razlika od očekivanja i stvarnosti je bila manja, a što se uglavnom može pripisati novogodišnjem skoku cena akcija koji se dogodio poslednjih trgovačkih dana 2009. godine. Medjutim, uprkos ovom rastu pred sam kraj godine, indeks BELEX15 beleži pad na mesečnom nivou od 2,56%, dok BELEXline beleži pad od 0,34% u istom periodu. Takodje, treba istaći da je ovaj rast uočen na akcijama koje imaju slabiju likvidnost, dok generalno najlikvidnije akcije Beogradske berze (AIKB, AGBN, ENHL) beleže manji rast i to na nižim prometima, tako da se, slično kao i prethodnih godina može govoriti o novogodišnjem efektu rasta cena akcija na Beogradskoj berzi, koji je ove godine bio slabijeg inteziteta. Ako izuzmemo blok transakciju akcijama Apatinske pivare (APTP) u iznosu od 16,39 milijardi dinara, dolazimo do mesečnog prometa koji je bio znatno niži od novembarskog. Januarski BELEXsentiment, koji je niži od decembarskog, trebalo bi da ukaže na očekivanje da će "novogodišnji efekat" ipak izgubiti dah u januaru, a takodje može biti i odraz jedne šire, globalnije slike tržišta kapitala koja po ocenama analitičara nudi i previše optimističan pogled u odnosu na ekonomsku realnost kako globalne tako i regionalne privrede. Medjutim, sve prognoze treba uzeti sa rezervom, s obzirom na generalni trend povećanja volatilnosti svih svetskih indeksa, a u našem slučaju treba biti i dodatno oprezan usled dramatičnog pada likvidnosti, koja dozvoljava relativno maloj količini sredstava da značajno utiče na cene pojedinih akcija koje ulaze u sastav repernih indeksa Beogradske berze.

Najrazvijenija zapadna tržišta kapitala (SAD,V.Britanija, Nemačka) uspela su da u poslednjem mesecu 2009. godine ubeleže pozitivne rezultate (S&P 500 +0,56%, FTSE +1,90%, DAX +3,13%), uz nešto bolje makroekonomske podatke od očekivanih, a posebno one koji su vezani za potrošnju i stanje na tržištu nekretnina u SAD. U poslednjih mesec dana američki dolar (USD) je ojačao u odnosu na evro (EUR) za 5,04%, a cena zlata je pala za 8,33%. Tržišta u razvoju (emerging markets) beleže slične rezultate kao i razvijenija tržišta kapitala, uz generalno blag rast cena u decembru mesecu. Medjutim, sva tržišta kapitala u okruženju (bivše SFRJ republike) beleže značajan pad repernih indeksa - hrvatski Crobex je u decembru pao za 5,25%, dok makedonski MBI 10 beleži pad od 7,62%. Jedan od glavnih uzroka ovakvog pada regionalnih indeksa može ležati u činjenici da su u odnosu na svetska tržišta ova tržišta mogu okarakterisati kao "periferna". Na ovim tržištima, pritisak ponude akcija stvoren je u manjoj meri od strane inostranih investitora koji su motivisani željom za realizacijom profita (ostvarenog usled solidnog rasta cena od martovskog dna), a većim delom i od strane domaćih investitora, kojima je gotovina bila potrebnija od pozicija u akcijama. Kada na ove činjenice dodamo slabu domaću i inostranu potražnju za akcijama preduzeća i banaka u najbližem okruženju, dolazimo do nivoa cena sa kojima smo završili 2009.godinu.

Po svemu sudeći, prva polovina ove godine mogla bi da protekne u znaku slabe likvidnosti i stalnog prereagovanja tržišta u oba smera. Zbog male likvidnosti domaće tržište nema epitet efikasnog, a kretanja će ostati pod uticajam sporadičnih pritisaka ponude ili tražnje. U tom smislu, povoljni fundamenti domaćih kompanija verovatno neće biti okidač za rast cena akcija, već pre svega povratak likvidnosti, odnosno stranih i domaćih investitora. S obzirom da je u bližem okruženju prisutna opšta nelikvidnost, kao i da su banke ozbiljno suzdržane u odobravanju kredita, pokretač tržišta mogle bi da budu kupovina većih paketa akcija od strane novih ulagača na Beogradskoj berzi, kao što se već dogodilo u martu odnosno septembru prošle godine.

Milun Trivunac
Portfolio menadžer

*Vrednost BELEXsentimenta za tekući mesec analizira portfolio menadžer koji je u prethodnom mesecu imao najprecizniju procenu kretanja tržišta Beogradske berze

Izvor: www.belex.rs

(Zatvori)

Narodna banka Srbije juče je tokom prepodnevnog trgovanja na međubankarskom deviznom tržištu intervenisala prodajom 17 miliona evra po kursu od 96,8 dinara za evro. Kako su objasnili iz centralne banke, time je sprečena prevelika dnevna oscilacija kursa i ograničeni su mogući negativni efekti trošenja dodatnog novca od države na funksionisanje deviznog tržišta.

- O povećanoj likvidnosti banaka svedoči i činjenica da je BEONIA - kamatna stopa na međubankarskom dinarskom tržištu, samo u toku jednog dana smanjena sa 9,45 na sadašnjih 8,94 odsto, kao i da je znatno povećan obim prometa na ovom tržištu. Istovremeno ova dodatna dinarska likvidnost, kreirana plaćanjima države u veoma kratkom roku, uslovila je pritisak na devizno tržište kroz povećanu tražnju za devizama – kažu u Narodnoj banci.

I bankari potvrđuju da trenutno na tržištu ima viška dinara, ali i da je uvećana tražnja preduzeća za devizama. Ipak, nadaju se da će u narednih nedelju do deset dana doći do stabilizacije.

- Očekivalo se sezonski, da će pred kraj godine doći do ovakve situacije. S jedne strane je višak dinara, a s druge povećana je tražnja preduzeća za devizama jer žele da zatvore kredite i to je uticalo na rast - komenatriše za „Blic“ Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete Ženeral banke“.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)