Upućeni će reći da poređenje sa 2008. nije merodavno, jer je ona bila izuzetak. Samo u oktobru te godine zbog straha od svetske ekonomske krize sa knjižica i računa povučeno je 895,2 miliona evra, ali povećanje deviznih štednih uloga u 2009. čak za petinu ipak nešto govori.

Da li su se Srbi, možda, konačno okanuli olakog trošenja i oponašanja pijanih bogataša?

Dr Đorđe Đukić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, smatra da su prošle godine banke najviše privukle devizne štediše veoma primamljivim kamatama, u proseku oko sedam odsto. Prema podacima NBS, od 29. oktobra do 18. novembra banke su prikupile rekordnih 382,6 miliona evra, što u berićetnoj 2007. godini nisu uspele ni do 30. novembra, kada je maksimum iznosio 320,6 miliona evra.

– Bankarski sektor je visoko kapitalizovan, pa su štediše, pošto su ih testirali u 2008, stekle poverenje u banke – kaže Đukić. – Štednja deviza se pokazala kao najsigurnije ulaganje sa velikim prinosom i sigurnošću. Unosnijih ulaganja za sada nema. Berza je već poduže zamrla, mali akcionari su najviše izgubili, a tržište nekretnina je depresiralo. Kamate sada donose veći prinos i od rentiranja nekretnine. U uslovima najdublje ekonomske krize posle Drugog svetskog rata pokazalo se da je najveće bogatstvo imati gotovinu, koja se pretvara u unosnu štednju. Na drugoj strani, ljudi sa velikom gotovinom nemaju mogućnost da ostvare takav prinos bez rizika.

Đukić kaže da je naravoučenije svetske krize: domaćinstva koja imaju ušteđevinu, mogu da izdrže i najveće udare, kao što je gubitak posla.

– Oni koji su se nepromišljeno zaduživali, ne razmišljajući o štednju, kao Amerikanci, naučili su koliko to košta, uključujući i bankrotstvo – ukazuje naš sagovornik. – Dakle, vraćamo se domaćinskom ponašanju, što važi za obične ljude, ali i za državu. Pre nego što se uzme kredit, mora debelo da se razmisli za šta se uzima i može li da se vrati, a ne po onoj – lako ćemo. U Srbiji preovlađuju takozvane male štediše, sa ulozima do 5.000 evra, što govori da je preovladalo mišljenje da se mora imati neka rezerva.

Inače, nedavno međunarodno istraživanje Erste banke pokazalo je da građani Srbije, za razliku od suseda, pridaju nešto manji značaj štednji. Štedi samo 22 odsto ispitanih, dok 78 odsto ne štedi. Od onih koji štede, više od polovine uspeva da ostavi na stranu do 50 evra mesečno, oko 18 odsto između 51 i 100 evra, a oko desetina između 101 i 200 evra. U proseku 82 evra mesečno. U Mađarskoj se u proseku štedi oko 53 evra, u Ukrajini 48 evra, Rumuniji 43 evra, a u Češkoj oko 95 evra mesečno.

Dr Mlađen Kovačević, ukazuje da je Srbija po sklonosti njenih građana da štede veoma nisko kotirana. Na lestvici Svetskog ekonomskog foruma ona je u 2009. bila na123. mestu od 133 rangirane zemlje, a 2008. na 125.

– Kad se iznos ukupne štednje građana kod nas stavi u odnos sa brojem stanovnika, dolazi se do istine da ima znatno siromašnijih zemalja u kojima se više štedi u bankama – kaže Kovačević. – Nižu stopu nacionalne štednje od Srbije ima samo desetak najsiromašnijih zemalja. Koliko god se tvrdilo suprotno, građani Srbi još nemaju potpuno poverenje u banke. Pored toga, zbog niskog kursa evra, teško se može odoleti putovanjima u inostranstvo i uvoznoj robi. Svi aranžmani po svetu za Novu godinu su razgrabljeni. Prema tome, prošlogodišnje povećanje devizne štednje za oko petinu samo je posledica vraćanja onoga što je u 2008. povučeno, ali i ukinutog poreza na kamatu i povećanja državne garancije štednog uloga sa 10.000 na 50.000 evra.

Pomenuto istraživanje je ipak pokazalo da je i kriza imala osetan uticaj na ponašanje stanovništva u regionu centralne i istočne Evrope. Drugim rečima, kad je kriza više se štedi, što su potvrdili i poslovično galantni Srbi. Štednja se polako pretvara u sve stabilniju naviku, što ima i stručno objašnjenje.

Sociolozi tvrde da će se potreba ljudi da osiguraju ono što imaju, umesto da dobiju ono što nemaju, povećati upravo zbog sadašnje finansijske neizvesnosti.