Potvrdu da ste vlasnici po pet vrednosnih papira NIS-a i 1.700 dinara možete podići za dva dana, ali i za dve godine, baš kao i svaku drugu uplatu na računu. Nema mesta panici ni u slučaju da ste promenili račun ili zagubili potvrdu da imate pravo na akcije jer je svima otvoren račun u pošti, a za podizanje je potrebna samo lična karta.

- Onima koji su po bilo kom osnovu ugasili račun do 15. decembra prošle godine, a takvih je oko 65.000, Poštanska štedionica je otvorila novi račun pa kao i svi ostali treba da se jave sa ličnom kartom. Oni, kojima je u međuvremenu zatvoren, moraju da se strpe do 22. ili 23. januara do kada ćemo i za njih otvoriti nove račune. Mislim da je njih oko dve hiljade, ne više - kaže za „Blic“ Dragoslav Rašinac, direktor direkcije za poštanske usluge u „PTT Srbija“.

Prenoseći utiske sa terena, naš sagovornik kaže da se ne treba čuditi jučerašnjim gužvama, jer je slika prvog dana isplate penzija ista i bez besplatnih akcija. Vladin poklon u vidu akcija i keša do sada su podigli mahom penzioneri.

- Iako stalno apelujem na sugrađane da sačekaju bar posle 14 časova, redovi se formiraju već oko sedam ujutro. Tako je bilo i juče i svih prethodnih dana od kada je krenula isplata novca - potvrđuje Rašinac.
Rašinac kaže da građani mahom uzimaju novac, ali svaki treći otprilike traži i potvrdu da je vlasnik besplatnih akcija. Do juče u podne keš je isplaćen oko 801.000 puta, od čega je njih 251.000 tražilo i potvrdu o vlasništvu. Inače, oko milion građana novac će dobiti preko računa komercijalnih banaka, a ostatak od ukupno 3,8 miliona isplatiće „Poštanska štedionica“. Na šaltere pošte svi će, međutim, morati da dođu po potvrde o akcijama. 

- Interesantno je da potvrdu traže ljudi iz nerazvijenih predela koji vole da imaju neki papir. Ipak, ne treba akcije da prodaju na vanberzanskom tržištu, već da sačekaju da NIS izađe na berzu. Neka čekaju pravu cenu, a mi ćemo im omogućiti da svakodnevno prate vrednost hartije za prethodni dan pošto je berza za većinu naših ljudi nepoznanica - poručuje Rašinac.

Da biste iskoristili mogućnost trgovanja akcijama, odnosno potvrdama potrebno je da odete kod brokera, sastavite ugovor, overite ga u sudu, a sve to košta. Moguće je da troškovi budu i veći od 2.500 dinara kolika je u ovom trenutku nominalna vrednost pet akcija NIS-a kojima raspolažete.

Na to upozorava i naš sagovornik, ali i većina ekonomista i stručnjaka, pa bi ih trebalo i poslušati. Akcije NIS-a, prema najavama, valja očekivati na berzi od sredine godine, a prvo trgovanje moguće je besplatno obaviti opet na šalterima pošta i biće besplatno. Savet je da se ne zalećete ni tada jer velika ponuda smanjuje cenu, kao i u svakoj drugoj trgovini, a uostalom oko 25 evra je zagarantovano jer je „Gaspromnjeft“ obavezan da do februara 2011. godini otkupi preostale akcije po minimalnoj ceni od 4,8 evra.

Agenciji za privatizaciju, od kada je krenula sa podelom Vladina Božićna čestitka, javljaju se ponajviše građani koji pitaju kako doći do akcija, odnosno novca preminulog srodnika. Odgovor nam je dao Dušan Belanović, PR ove institucije. 

- Potrebno je da akcije budu deo ostavinske rasprave i nakon okončanja, naslednici treba da idu ne u pošte već u „Poštansku štedionicu“. Ova institucija izvršiće kod Centralnog registra promenu vlasnika akcija i tek kada dobiju potvrdu, građani mogu po istom principu kao i svi ostali dobiti i hartije kao naslednici - navodi Belanović.
Naslednici pak treba da su pripremljeni na činjenicu da će keš koji dobiju pre toga potrošiti na sudske takse tako da im po završenoj proceduri sleduju samo akcije.

Naime, taksa za ostavinsko rešenje je oko 1.000 dinara, a potrebno je izvaditi i izvod iz knjige umrlih, neki dokument koji svedoči da je to lice u rodbinskoj vezi sa pokojnikom, kao što je izvod iz matične knjige rođenih i slično. Sabrano, može biti i više od 1.700 dinara.

Iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja koje je i tvorac projekta „1.000 evra od akcija“ najavili su nedavno, uz Božićni poklon, i da će u naredna dva meseca biti usvojene izmene zakona o besplatnim akcijama. Time će biti moguće dobiti besplatne deonice pre privatizacije „Telekoma“, Aerodroma „Nikola Tesla“, „Jat ervejza“ i EPS-a. Akcije sleduju i od „Galenike“ čija je privatizacija moguća ove godine.

Broj izdatih potvrda o akcijama iz dana u dan 6. januara potvrda o akcijama 83.427 7. januara (samo radili granični prelazi) 4 8. januara 87.691 9. januara 46.691 10. januar (dežurne pošte) 503 11. januar (do 14 časova) 46.010

Zaposleni u NIS-u još nisu dobili akcije Iako iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja uporno poručuju da će bivši i zaposleni radnici NIS-a dobiti po 200 evra po godini staža, istina je duplo manja. Dobiće po 15 akcija, što je 7.500 dinara i manje je i od 100 evra. Veljko Žunić, potpredsednik sindikata NIS-a, kaže za „Blic“ da oni još nisu dobili akcije, a pravo na keš nisu ni imali. - Oko 23.000 zaposlenih i bivših zaposlenih radnika NIS-a, ostvarilo je pravo na akcije, ali ih mi nismo još dobili. Čujem da je stigao neki CD sa imenima u NIS pa očekujem da ih dobijemo ovih dana, mada ne znam kako će se deliti - kaže Žunić.

Bolesni mogu da ovlaste punomoćnike

Bolesne ili nepokretne osobe, koje nisu u mogućnosti da lično odu na šaltere pošte ili u banku da podignu novac od akcija, kao i potvrdu o posedovanju akcija NIS-a, mogu na osnovu punomoćja da ovlaste rodbinu da to uradi umesto njih, izjavio je juče Tanjugu advokat Sava Anđelković. Anđelković je objasnio da je reč o specijalnom punomoćju za podizanje i raspolaganje besplatnim akcijama koje može da sastavi bolesnik, napominjući da nije potrebno angažovanje advokata za obavljanje tog posla.

- To punomoćje može biti napisano rukom ili otkucano na mašini i treba da sadrži ime i prezime osobe koja se ovlašćuje za podizanje akcija, matični broj i adresu punomoćnika - rekao je Anđelković. Ljudima je potrebno objasniti da se tu ipak izlažu nekim troškovima, kao što je plaćanje opštinskih taksi predviđenih za overu dokumenata. Anđelković je dodao da građani koji su bolesni i nepokretni imaju pravo da od opštine traže da opštinska pisarnica odredi lice koje će na terenu da overi punomoćje, a za odlazak do pisarnice sa tim zahtevom može da se zaduži bilo ko - rođak ili komšija.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Gubitak Naftne industrije Srbije od osam milijardi dinara u 2008. neće automatski uticati na smanjenje osnovnog kapitala NIS-a, odnosno nominalne vrednosti akcija od oko 500 dinara, ali će neminovno oboriti vrednost akcija u budućem trgovanju, potvrđuju u toj kompaniji.

Kolika će biti realna vrednost NIS-ovih akcija i da li će one dostići onoliku cenu koliko je za nju pre godinu dana platio „Gaspromnjeft”, biće poznato posle prvih dogovora o njihovoj kupoprodaji.

„Gaspromnjeft” je obavezan da do februara 2011. pošalje svim akcionarima NIS-a predlog o otkupu akcija po ceni kontrolnog paketa, odnosno ne manje od 4,8 evra za jednu akciju. Teško je, međutim, proceniti kolika je sada tržišna vrednost akcija, jer je ona rezultat dogovora koga još uvek nema. Tržišna vrednost će se utvrditi tek kada počne trgovina NIS-ovim akcijama.

Činjenica je da dobit, kao i gubitak neposredno utiču na tržišnu vrednost NIS-a, te ako bi se danas trgovalo akcijama, njihova cena bi, zbog gubitaka, znatno pala.

U navedenoj kompaniji ističu da će posle utvrđivanja finansijskih izveštaja za 2008. Skupština akcionara i Upravni odbor NIS-a razmotriti načine pokrivanja gubitka. Nezavisna revizija, sprovedena lane, pokazala je da je NIS poslovao s gubicima ne samo 2008, već i ranijih godina, što znači da svojim akcionarima nije donosila dobit već gubitke.

Osim toga, ocena revizorske kuće „Dilojt” prema kojoj je NIS uoči prodaje „Gaspromnjeftu” vredeo dve milijarde evra i pozitivno poslovao, nije uključivala dugove od oko milijardu dolara za koje je kompanija radeći u minusu 2008. godine, bila primorana da uzima kredite, kako bi pokrila svoje troškove.

Na pitanje da li je suma koju je „Gaspromnjeft” platio za jednu akciju, 4,8 evra, kao i vrednost svih akcija kompanije – 900 miliona evra odgovarajuća, nezvanično se saznaje da je to cena koja odgovara i prodavcu i kupcu.

Očigledno je da se dugovi kompanije pri kupovini akcija odbijaju od vrednosti kompanije, a u NIS-u su dugovanja umanjila vrednost kompanije na milijardu dolara.

Po tvrdnjama iz kompanije, Naftna industrija Srbije namerava da maksimalno skrati zakonom određeni rok od godinu dana i sprovede transformaciju u otvoreno akcionarsko društvo, što je preduslov da akcije budu na berzi. Kako objašnjavaju, pripremne procedure za transformaciju NIS-a u otvoreno akcionarsko društvo i početak trgovanja akcijama kompanije na berzi treba da budu završene do juna 2010. godine.

Zakonodavstvo propisuje da ukoliko broj akcionara posle godinu dana bude veći od 100, društvo automatski postaje otvoreno.

(Zatvori)

Tokom 11 mjeseci protekle godine kreditna zaduženost građana Srbije imala je umereni rast od 1,3 odsto, sa 380,7 milijardi na 385,6 milijardi dinara, pokazali su podaci Udruženja banaka Srbije.

Obim gotovinskih kredita smanjen je sa 142,1 milijardu dinara početkom prošle godine na oko 97 milijardi dinara na kraju novembra, pri čemu je u tom mesecu zabeleženo njihovo smanjenje od 0,6 odsto.

U 2009. godini stambeni krediti i krediti za adaptaciju imali su rast od 24,3 odsto, a samo u novembru su porasli za 1,2 odsto.

Potrošački krediti povećani su za 22,8 odsto, sa 21,2 milijarde dinara na oko 26 milijardi dinara, a u novembru je njihov obim povećan za 2,2 odsto.

Poljoprivredni krediti su u prošloj godini imali umereniji rast od 8,4 odsto, sa 20,5 milijardi na 22,2 milijarde dinara, a u novembru su opali za 1,1 odsto.

Kašnjenje građana u otplati kredita od početka januara do kraja novembra prošle godine imalo je blag porast, pošto je učešće docnje, odnosno kašnjenja većeg od 60 dana, u ukupnom dugu povećano sa 1,5 odsto na 3,1 odsto.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Svi domaći i strani investitori uskoro će moći direktno od države i opština da kupuju građevinsko zemljište u Srbiji, izjavila je pomoćnica ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje Aleksandra Damnjanović Petrović, najavljujući da će do kraja januara Vlada Srbije razmatrati uredbe koje će to omogućiti . „Svim investitorima, bili oni domaći ili strani, mali ili veliki, stvara se pravna mogućnost da direktno od vlasnika kupuju građevinsko zemljište, eliminišući time posrednike u prometu nepokretnosti”, rekla je pomoćnica ministra na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije.

Na skupu su predstavljeni Nacrt uredbe o kriterijumima i postupku za utvrđivanje visine naknade po osnovu konverzije prava za lica koja imaju pravo na konverziju uz naknadu i Nacrt uredbe o uslovima i načinu za otuđenje ili davanje u zakup građevinskog zemljišta po ceni, odnosno zakupnini koja je manja od tržišne cene, odnosno zakupnine i za otuđenje, odnosno davanje u zakup građevinskog zemljišta bez naknade, koje bi prema rečima Aleksandre Damnjanović Petrović, trebalo do kraja meseca da se nađu pred vladom.

Prvi put posle 1958. godine predviđena je mogućnost privatne svojine na gradskom građevinskom zemljištu, podsetila je ona, napominjući da će uredbama biti precizirani kriterijumi radi smanjivanja mogućnosti za korupciju.

Kako je objasnila, država, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave, po novom Zakonu o planiranju i izgradnji, vlasnici su na gradskom građevinskom zemljištu. „Stvara se mogućnost da svi vlasnici građevinskog zemljišta u javnoj svojini mogu njime samostalno raspolagati – direktno prodavati i davati u zakup građevinsko zemljište”, navela je ona, ukazujući da se to odnosi i na najavljeni projekat masovne izgradnje neprofitnih stanova, koji bi prema ranijim najavama trebalo da počne u martu.

Ona je ocenila da bi cene zemljišta trebalo uskoro da padnu, što će uticati na smanjenje cena stambenog kvadrata, s obzirom da zemljište u toj ceni učestvuje 25 odsto.

Prema njenim rečima, uredbom će biti obuhvaćena izgradnja objekata socijalnog stanovanja, ekonomski razvoj, uređivanje komunalnih delatnosti kroz izgradnju potrebnih objekata.

Predstavnici investitora su na okruglom stolu optužili Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje da sprovodi reviziju privatizacije, napominjući da su pre donošenja novog zakona o planiranju i izgradnji imali problem da objasne stranim investitorima šta znači pravo korišćenja zemljišta, a sada ne mogu da im objasne zašto moraju još jednom da plate to isto pravo.

Predstavnici pojedinih firmi su istakli da ne žele da budu vlasnici zemljišta, već da zadrže svoje pravo koje su već platili i koje im je država garantovala.

Savetnik u Odboru za građevinu PKS Aca Popović je kazao da uredba o konverziji zemljišta otvara pitanje koliko će biti ukočen postupak investiranja. „Ulazimo u jedan vrlo komplikovan proces, ali taj postupak ide u pravcu privlačenja neophodnih stranih investicija, odnosno postavlja se pitanje da li će rešavanje imovinskih odnosa biti privlačno za strane investitore”, rekao je Popović.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Crna Gora je u 2010. godinu ušla sa rekordnim brojem nezaposlenih, kojih trenutno ima oko 30 hiljada. Situacija bi tokom ove godine mogla dodatno da se pogorša jer su velike fabrike, poput podgoričkog Kombinata aluminijuma i Željezare u Nikšiću, čiji su radnici najavili protestna okupljanja odmah posle pravoslavnog Božića, u kolapsnom stanju, navodi se u najnovijoj analizi privrednih kretanja u regionu zapadnog Balkana, koju su pripremili stručnjaci najveće Međunarodne bonitetske kuće Dan i Bradstrit.

Prema pisanju Dana u analizi se konstatuje da je crnogorski bruto društveni proizvod BDP lani “u najboljem slučaju bio stagnantan", što je drastična razlika u odnosu na snažnu privrednu ekspanziju od osam i jedanaest odsto u 2008. i 2007. godini.

Eksperti su najviše pažnje posvetili dramatičnom rastu nezaposlenosti u regiji. Prethodne godine je u Hrvatskoj bez posla ostalo više desetina hiljada ljudi, a stopa nezaposlenosti uvećana je na više od 15 odsto.

Koliko je globalna finansijsko-ekonomska kriza lane bila pogubna pokazuje i primer Slovenije, koja je u ovu godinu ušla sa oko sto hiljada nezaposlenih, velikim padom izvoza i “vrlo slabašnim izgledima za respektabilan privredni rast".

Banka Slovenije je ovogodišnji privredni rast zemlje procenila na 1,6 odsto, uz očekivanu stagnaciju inostrane i domaće tražnje, pad investicija i dalji skok nezaposlenosti ističe se u analizi.

U najnezavidnijoj poziciji su, tvrde, BiH i Makedonija. BiH se suočava sa armijom nezaposlenih većom od pola miliona ljudi, a zvanična statistika pokazuje da se na tamošnjim biroima rada nalazi više od 40 odsto radno sposobnog stanovništva.

Makedoniija je 2009. okončala sa negativnom stopom rasta, visokom nezaposlenošću i deficitom u trgovini sa inostranstvom većim od 2,5 milijardi dolara.

Makedonska vlada je za ovu godinu planirala dvoprocentnu privrednu ekspanziju i isti nivo inflatorne stope, ali je, imajući u vidu nepovoljne unutrašnje i spoljašnje okolmosti, teško oceniti koliko je taj plan realno ostvariv u startu su se ogradili stručnjaci Dan i Bredstrita.

Srpska privreda će, međutim, uprkos nepovoljnim spoljnim okoliostima, ove godine biti u fazi konsolidacije. Srbija je prošlu godinu okončala sa osetno manjim padom BDP-a nego u mnogim drugim zemljama, uključujući i one iz bliskog okruženja. Tokom 2010. treba očekivati povoljnija kretanja u srpskoj ekonomiji zaključuje se u analizi.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Galetin je na konferenciji za novinare rekao da ukupnom poslovnom bilansu treba dodati i interventne poslove, kao što je otkup 65.000 tona pšenice i 130.000 tona mineralnog đubriva preko berze, što je učinjeno za potrebe Vlade Srbije.

- Tokom prošle godine imali smo 300 članova berze, sa kojima je zaključeno 1.314 komercijalnih ugovora, odnosno 3.364 ugovora za interventne poslove - kazao je Galetin.

On je ocenio da su osnove karakteristike svetkog tržišta u 2009. bile rast prinosa svih poljoprivrednih kultura kojima trguje berza, osim soje, ali i opšti pad cena, što se odrazilo i na domaće tržište.

- Cena pšenice u 2009. bila je izuzetno niska, cena kukuruza bila je na ivici rentabilnosti, dok je cena soje bila na nivou od 2008. godine - rekao je Galetin i dodao da je od ukupne prodaje najveći promet ostvaren kod kukuruza (oko 60%), pšenice (22%) i soje (5,7%).

Direktor Produktne berze je ocenio da će kukuruz i u narednim godinama biti najprespektivinija poljoprivredna kultura, jer je prošle godine u svetu iskazana veća tražnja od proizvedenih količina, ali i zato što je potrošnja kukuruza za poslednjih 20
godina porasla za 75%.

Dodao je da nije isti slučaj sa pšenicom, čija cena ne zavisi u tolikoj meri od kretanja na svetskom tržištu, a njena potrošnja za poslednjih 20 godina porasla je za svega 21%, što odgovara porastu broja stanovnika.

Galetin je najavio da će Produktna berza u 2010. godini uvesti robni zapis na listing berze, što će omogućiti trgovinu i robom koja se nalazi u javnim skladištima, odnosno da će članovima berze biti omogućeno elektronsko trgovanje.

Kao jednu od novina u poslovanju, Galetin je naveo i da će Produktna berza ove godine početi da informiše javnost o svom dnevnom poslovanju, za razliku od jednonedeljnih izveštaj što je trenutna praksa.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 9,6 miliona dinara. Akcije Energoprojekt holdinga A.D. (ENHL) i Agrobanke A.D. (AGBN) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 1,4, odnosno 1,2 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Čačanske banke A.D. (CCNB), gde je cena na zatvaranju iznosila 18.950 dinara, što predstavlja rast od 9,20%. Cena akcija Globos osiguranja A.D. (GLOS) danas je iznosila 750 dinara, što je povećanje od 8,70%, dok su akcije BIP-a A.D. (BIPB) uvećale svoju cenu za 8,11%, odnosno na 40 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Promet iz 289 transakcija vredeo je 29,92 miliona dinara (307.180 evra) od čega je gotovo trećina ostvarena u trgovini obveznicama RS.

U trgovini obveznicama RS serijama A2014 i A2015 realizovani su prometi od 1,92 miliona dinara (19.759 evra) odnosno 1,86 miliona (19.118 evra).

Dobitnike kontinuirane trgovine akcijama predvodi Čačanska banka [ČNB] rastom nešto većim od devet odsto, Globos osiguranje [GLOS] je poskupelo gotovo devet a BIP [BIPB] malo više od osam procenata.

Cena Dunav osiguranja [DNOS] povećana je gotovo šest a Simpa [SMPO] gotovo četiri procenta.

Najveći pad ubeležio je Metalac [MTLC], sa B Listinga, od 3,66 odsto, dok je Bambi Banat [BMBI] pojevtinio tri procenta.

Po gotovo dva odsto su smanjene cene prioritetnih akcija DIN Fabrike duvana [DINNPB] i Velefarma [VLFR] a Privredna banka [PRBN] je izgubila na vrednosti samo 0,14 odsto.

Prometom od 9,57 miliona dinara na kontinuiranom segmentu se izdvojila AIK banka [AIKB] čija je akcija poskupela tri procenta, na 2.550 dinara.

Trgovina akcijama Energoprojekta [ENHL], sa A Listinga, vredela je 1,43 miliona dinara, hartijama Agrobanke [AGBN] trgovalo se za 1,24 miliona a Komercijalne [KMBN] za 1,03 miliona.

Na listi akcija kojima se više trgovalo našao se i Tigar [TIGR], sa A Listinga, zahvaljujući prometu od 843.600 dinara.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene solidan promet je realizovan akcijama preduzeća NK 1. Maj [NKMJ], od 975.000 dinara. Cena hartije proizvođača mašina iz Bogatića povećana je 20 odsto, na 325 dinara.

Učešće stranih investitora bilo je nešto više od 17 odsto u ukupnoj i više od 19 u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija 27 a u prodaji 12 odsto.

Najaktivniji brokeri su bili Šumadija broker i Vojvođanska banka sa udelom u vrednosti prometa od 11 odnosno deset procenata.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)