"Kineska delegacija će veoma jasno reći da Kina očeuje da SAD primenjuju odgovornu ekonomsku politiku da bi očuvali bazičnu stabilnost dolara i garantovali bezbednost kineske imovine u SAD", izjavio je pomoćnik ministra finansija Kine Džu Guanđao.

Zvaničnici Kine zabrinuti su da bi veliki paket za podsticanje privrede mogao da dovede do inflacije u SAD i da umanji vrednost američkih državnih obveznica.

Prema podacima američkog Ministarstva finansija, Kina je najveći kreditor SAD i ima 801,5 milijardi dolara u obveznicama američkog Trezora.

Prvi bilateralni razgovori Kine i SAD tokom mandata američkog predsednika Baraka Obame održaće se 27. i 28. jula u Vašingtonu.

Predsednik Federalnih rezervi SAD Ben Bernanke izjavio je ove sedmice da centralna banka veruje da može da spreči nagli skok inflacije kada američka privreda krene da se oporavlja.

Američku stranu u razgovorima predvodiće državna sekretarka Hilari Klinton i ministar finansija Timoti Gajtner, dok će kinesku delegaciju predvoditi zamenik premijera Vang Ćišan.

www.economy.rs
(Zatvori)

Objavljujući osnivanje fonda, ministar finansija Abdulrahman al Saleh rekao je da će novac biti pozajmljivan kompanijama vezanim za državu, na osnovu strateškog značaja i značaja za razvoj zemlje.

Dubai, s raširenom mrežom kompanija povezanih s državom, cvetao je na bogatstvu od nafte i gasa, ali tone sve dublje u dugove po izbijanju svetske finansijske krize. Vlada je objavila da država i državne kompanije imaju dug od 80 milijardi dolara.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

U mesečnom izveštaju najveće nemačke banke za jul, kritikuju se nastojanja da se ponište refoma i mere štednje u penzionom osiguranju.

Na udaru je posebno nedavno obećanje Vlade da više od 20 miliona penzionera ne mora da strahuje od smanjenja penzija čak i ako plate budu opadale.

Sadašnji državni izdaci za penzije će, kako se navodi u istraživanju, do 2060. godine porasti za pet odsto.

S obzirom na to i na stalno starenje stanovništva, stručnjaci Dojče banke smatraju da je nužno ne samo da se ne odustane od odluke o podizanju starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina do 2029. godine, već da ona do 2060. mora da se poveća na 69 godina.

Jer, kako se navodi, samo je tako moguće da se postigne barem približna ravnoteža broja zaposlenih i broja penzionera, odnosno radne i penzione faze.

Većina građana Nemačke, kako pokazuju ankete, protivi se i sadašnjem rešenju, prema kojem od 2012. do 2029. starosna granica za odlazak u penziju treba postepeno da se podigne na 67 godina.

Nemački sindikati su pre nekoliko dana zatražili da se, s obzirom na ekonomsku krizu i rast broja nezaposlenih, ta odluka makar privremeno stavi van snage.

Pored toga, sindikati su pozvali svoje članove da na saveznim izborima u septembru ne glasaju za one stranke koje podržavaju kasniji odlazak u penziju.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Kapitalne investicije u junu su porasle za 11,8 odsto u odnosu na maj, što ukazuje da se kod investitora vratilo poverenje u ekonomsku stabilnost zemlje. U poređenju sa junom 2008. godine, investicije su i dalje manje za 20,1 odsto.

Stopa nezaposlenosti u junu pala je na 8,3 odsto, što je najniže od decembra 2008. godine kada je iznosila 7,7 odsto. Najviša zabeležena stopa nezaposlenosti ove godine iznosila je 9,5 odsto, ili sedam miliona ljudi.

Ruska privreda prolazi najtežu recesiju za poslednjih nekoliko decenija, što se snažno odrazilo na direktne strane investicije i kreditno tržište.

Društveni proizvod pao je u prvoj polovini godine za 10,1 odsto, iako je vlada u Moskvi predvidela da će ukupan pad u ovoj godini iznositi osam do 8,5 odsto.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Kako se navodi u saopštenju MMF-a, odbor guvernera će se o tom predlogu izjasniti 7. avgusta, a ako ga odobri, novac će članicama biti na raspolaganju od 28. avgusta.

Oko 100 milijardi dolara će moći da koriste zemlje s jakim potencijalom rasta i zemlje u razvoju, a od toga će zemlje s niskim prihodima dobiti 18 milijardi dolara.

"Dodela specijalnih prava vučenja je ključan deo mera MMF-a za ublažavanje krize i pružiće članicama podršku u ovim teškim vremenima", rekao je direktor MMF-a Dominik Stros-Kan.

Dodatnih 250 milijardi dolara specijalnih prava vučenja trebalo bi da poveća likvidnost i da ojača međunarodne rezerve zemalja članica.

Članice će moći da deo dodeljenih kvota prodaju drugim članicama kojima je potreban novac, na primer da bi rešile probleme deficita tekućeg plaćanja.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Kako je preneo Vol strit žurnal (Wall Street Journal), planirana je dokapitalizacija tri najznačajnije banke Kauting (Kauthing), Glitnir i Landsbanki, koje su u jeku svetske ekonomske krize u jesen 2008. godine propale i gurnule Island u duboku krizu.

Planirano je da se dokapitalizacija završi do 14. avgusta, a biće finansirana prodajom novih državnih obveznica.

Pojedini analitičari tržišta smatraju da je iznos dokapitalizacije isuviše nizak za glomazan bankarski sistem Islanda.

"To je isuviše malo u poređenju sa time kakve su te banke bile pre dve godine, kada su imale bilansnu aktivu od 150 milijardi dolara", izjavio je Karl Hamer (Carl Hammer) iz kompanije za finansijske usluge SEB iz Stokholma.

Hamer je ocenio da je Island "na pravom putu ka oporavku".

Kako je preneo AP, tri najveće banke Islanda su u trenutku kada su propale dugovale 60 milijardi dolara inostranim zajmodavcima.

Vlada Islanda je u petak 17. jula saopštila da je podnela zahtev za prijem te zemlje u Evropsku uniju, što je parlament Islanda odobrio dan ranije tesnom većinom od 33 prema 27 poslanika.

Pridruživanje EU je donedavno na Islandu imalo malu podršku, ali je slom islandskog bankarskog sistema pod teretom velikih dugova nakupljenih tokom godina poljuljao poverenje Islanđana u domaći finansijski sistem i promenio stav dela građana prema pristupanju EU.

Island je deo evropskog ekonomskog prostora, što njegovim državljanima omogućava da žive i rade u EU, dok država može da vodi samostalnu politiku u poljoprivredi, ribolovu i monetarnim pitanjima.

Island će, ako uđe u Evropsku uniju, morati da pristane na zajedničku politiku u ribolovu i da dozvoli ribarima iz ostalih članica da love u njegovim vodama, što bi ozbiljno pogodilo ribarstvo, jedan od retkih sektora koji su preživeli finansijski krah na Islandu.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

U ovom trenutku kinesko berzansko tržište je vredno 3.200 milijardi dolara, što je još daleko od vrednosti američkih berzi, 11.200 milijardi dolara. Šangajski kompozitni indeks je ove godine dobio na vrednosti 75 procenata, dok je reperni američki S&P 500 indeks ostvario 4,1 odsto rasta.

Kina je prošlog meseca odobrila prvu inicijalnu javnu ponudu posle septembra, okončavši devetomesečni moratorijum na takvu aktivnost. Vrednost deonica prve dve domaće kompanije koje su na berzu iznele svoj paket akcija porasla je za nepunih mesec dana 139, odnosno 64 odsto. Berzanska kapitalizacija na najpoznatijoj Njujorškoj berzi je od jula 2007. pala 19.100 milijardi dolara ili 41 odsto. Razlika između dve, sada najveće berze sveta, Šangajske i Njujorške, tiče se dominantnog prisustva kompanija u državnom vlasništvu na prvoj i privatnih kompanija na drugoj berzi.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)