Zaslužna za rast ukupnog prometa, ali i indeksa Belex15, bila je AIK banka [AIKB]. Trgovina tom akcijom dostigla je 58,24 miliona dinara a cena joj je porasla šest i po procenata, na 2.716 dinara.

Solidnim prometom, ali i najvećim rastom cene na kontinuiranom segmentu, izdvojio se i Energoprojekt [ENHL], sa A Listinga Berze. Ta hartija je poskupela sedam procenata, na 840 dinara. Promet iz trgovine Energoprojektovim akcijama vredeo je 6,96 miliona dinara.

Osetniji rast cene ubeležili su i Agrobanka [AGBN], gotovo četiri odsto, Simpo [SMPO], malo više od dva, i Privredna banka [PRBN], dva procenta.

Gubitnike predvodi Fidelinka [FIDL] padom od 9,4 odsto dok je prioritetna akcija Komercijalne banke [KMBNPB] pojevtinila nepunih šest procenata.

Metals banka [MTBN] je na vrednosti izgubila gotovo četiri procenta a Kredi banka [CYBN] i Meser Tehnogas [TGAS] po gotovo tri.

Veći prometi na kontinuiranom segmentu realizovani su i u trgovini akcijama Bambi Banata [BMBI], 2,53 miliona dinara, Komercijalne banke [KMBN], 2,03 miliona, i Jedinstva Sevojno [JESV], 1,23 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najprivlačnije ulagačima bile su akcije fabrike ulja "Banat" [BNTC] i ostvaren je promet od 1,57 miliona dinara. Cena je bila stabilna - 5.731 dinar po akciji.

Registrovane su i dve transakcije po metodu minimalne cene. U jednoj je po ceni od 50 dinara za akciju, 50 odsto nižoj nego prethodno, novog vlasnika dobio novosadski Eko prop [EKPR]. Ukupna vrednost transakcije je 709.450 dinara.

U drugoj trgovini po metodu minimalne cene, u vrednosti 8,08 miliona dinara, vlasnika je promenila gotovo četvrtina akcijskog kapitala beogradskog Holdinga Gaj [HGAJ] po ceni od 2.456 dinara.

Učešće stranih investitora bilo je više od 64 odsto u ukupnoj i više od 66 u trgovini akcijama pri čemu je u kupovini akcija bilo 64 a u prodaji nešto više od 69 odsto.

Ubedljivo najaktivniji broker bila je beogradska Sinteza invest grupa sa udelom u vrednosti prometa nešto većim od 30 odsto.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

U 2009. godini devizna štednja u Srbiji je porasla za 1,23 mlrd EUR, a više od polovine - 640,3 mil EUR, položeno je u poslednja dva meseca.

"Povećanje devizne štednje svedoči o jačanju poverenja u banke koje su izdržale udar ekonomske krize i uspele da svojom aktivnom politikom, podržane merama države i NBS, povrate stare i privuku nove štedne uloge", ocenjuje u saopštenju centralna banka.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Kako se navodi u saopštenju, naredna sednica Monetarnog odbora biće održana 21. januara.

Referentna kamata poslednji put je smanjena 29. decembra 2009. godine za pola procentnog poena, na 9,5%. Prethodno je za po jedan procentni poen smanjena 5. novembra (na 10%), 8. oktobra (na 11%) i 10. jula (na 12%).

NBS kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeljne repo operacije. U repo operacijama NBS prodaje hartije od vrednosti uz obavezu da ih u određenom roku otkupi uz kamatu.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Stamenković smatra da Vlada ne treba da ubacuje ogromne iznose dinara na tržište bez prethodnog dogovora s NBS-om. „Pitanje je zašto je država pokazala tako nizak nivo opreza prodajući specijalna prava vučenja koja je dobila od MMF-a u momentu kad je NBS snizio referentnu kamatnu stopu, što već utiče na slabljenje dinara“, rekao je Stamenković dodajući da odgovor leži u zoni političkog populizma.

Prema računici MAT-a, država je, u nameri da izmiri budžetske obaveze i pred praznike obraduje građane besplatnim akcijama, Narodnoj banci prodala specijalna prava vučenja MMF-a, 422 miliona, i 50 miliona evra budžetske podrške EU, čime je u sistem ubacila oko 40 milijardi dinara.    

Ta emisija dinara je direktno uticala na slabljenje dinara, ali u obzir treba uzeti i to da su firme kupovale evre kako bi se razdužile prema inokreditorima i da je NBS prodavao evre na međubankarskom tržištu.

„Ne vidim da je klizanje kursa bilo toliko da bi oko toga trebalo praviti dramu“, smatra Stamenković. Nervoza poslovnih krugova zbog depresijacije dinara je uzrokovana i visokim spoljnim dugom u evrima, ocena je autora MAT-a. Novac iz krosborder-kredita koji su uzimani od 2006. do 2008. uložen je u nekretnine, koje su u krizi, i proizvodnju robe koja se ne izvozi, a ne u industrijsku proizvodnju i zapošljavanja, što bi sad olakšalo otplatu duga uprkos jačanju evra, kaže on.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 58,2 miliona dinara. Akcije Energoprojekt holdinga A.D. (ENHL) i Bambi banata A.D. (BMBI) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 6,9, odnosno 2,5 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Energoprojekt holdinga A.D. (ENHL), gde je cena na zatvaranju iznosila 840 dinara, što predstavlja rast od 7,01%. Cena akcija AIK banke A.D. (AIKB) danas je iznosila 2.716 dinara, što je povećanje od 6,51%, dok su akcije Agrobanke A.D. (AGBN) uvećale svoju cenu za 3,69%, odnosno na 8.525 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Promet iz 289 transakcija vredeo je 29,92 miliona dinara (307.180 evra) od čega je gotovo trećina ostvarena u trgovini obveznicama RS.

U trgovini obveznicama RS serijama A2014 i A2015 realizovani su prometi od 1,92 miliona dinara (19.759 evra) odnosno 1,86 miliona (19.118 evra).

Dobitnike kontinuirane trgovine akcijama predvodi Čačanska banka [ČNB] rastom nešto većim od devet odsto, Globos osiguranje [GLOS] je poskupelo gotovo devet a BIP [BIPB] malo više od osam procenata.

Cena Dunav osiguranja [DNOS] povećana je gotovo šest a Simpa [SMPO] gotovo četiri procenta.

Najveći pad ubeležio je Metalac [MTLC], sa B Listinga, od 3,66 odsto, dok je Bambi Banat [BMBI] pojevtinio tri procenta.

Po gotovo dva odsto su smanjene cene prioritetnih akcija DIN Fabrike duvana [DINNPB] i Velefarma [VLFR] a Privredna banka [PRBN] je izgubila na vrednosti samo 0,14 odsto.

Prometom od 9,57 miliona dinara na kontinuiranom segmentu se izdvojila AIK banka [AIKB] čija je akcija poskupela tri procenta, na 2.550 dinara.

Trgovina akcijama Energoprojekta [ENHL], sa A Listinga, vredela je 1,43 miliona dinara, hartijama Agrobanke [AGBN] trgovalo se za 1,24 miliona a Komercijalne [KMBN] za 1,03 miliona.

Na listi akcija kojima se više trgovalo našao se i Tigar [TIGR], sa A Listinga, zahvaljujući prometu od 843.600 dinara.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene solidan promet je realizovan akcijama preduzeća NK 1. Maj [NKMJ], od 975.000 dinara. Cena hartije proizvođača mašina iz Bogatića povećana je 20 odsto, na 325 dinara.

Učešće stranih investitora bilo je nešto više od 17 odsto u ukupnoj i više od 19 u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija 27 a u prodaji 12 odsto.

Najaktivniji brokeri su bili Šumadija broker i Vojvođanska banka sa udelom u vrednosti prometa od 11 odnosno deset procenata.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

- Pravilnik bi pre kraja januara trebalo da bude donesen i tada će početi vođenje centralnog registra - kazao je on na konferenciji za novinare.

Prema njegovim rečima, u registar moraju da budu upisani svi proizvođači, prometnici i trgovci hranom, bez obzira da li su upisani u registar Agencije za privredne registre.

- Svi koji ne budu upisani u registar do 11. juna 2011. godine, neće moći da se bave proizvodnjom i prometom hrane - kazao je Pajkić, dodavši da su iz registracije izuzeti građani koji hranu proizvode za sopstvene potrebe.

Pajkić je najavio da bi u prva tri meseca ove godine trebalo da bude formiran i Savet za bezbednost hrane, kao "stručno, savetodavno telo koje će koristiti Ministarstvu i inspekciji da bi podigli bezbednost hrane na viši nivo".

- Savet će biti sasatavljen od stručnjaka koji će davati preporuke vezane za izradu i usaglašavanje novih tehničkih prppisa sa onima koji važe u Evropskoj uniji, a predlagaće i mere koje treba da se sprovedu - rekao je direktor Generalnog inspektorata.

U Inspektoratu tokom godine očekuju i uspostavljanje sistema za brzo identifikovanje i upozorenje o nebezbednoj hrani.

Pajkić je najavio i da će nakon 20. januara Generalni inspektorat predstaviti rezultate kontrole ispravnosti hleba i pekarskih proizvoda, koju su poljoprivredna i fito-sanitarna inspekcija uradile krajem prošle i početkom ove godine na čitavoj teritoriji Srbije.

Govoreći o radu Generalnog inspektorata u 2009. godini on je naveo da su poljprivredna, fito-sanitarna, šumsko-lovna i vodoprivredna inspekcija uradile ukupno 167.425 kontrola.

- Podneto je 6.409 prekršajnih prijava, 613 prijava za privredni prestup i 209 krivičnih prijava - rekao je Pajkić.

- Van prometa je stavljeno 250 tona različitih poljoprivrednih proizvoda, 250.000 litara vina, rakije, piva, alkoholnih i bezalkoholnih pića i mineralnih voda - kazao je on.

Kako je istakao, "52 tone mineralnog đubriva i 3.500 litara pesticida je uklonjeno sa tržišta, zbog lošeg kvaliteta".

Pajkić je kazao da je prošle godine u Generalnom inspektoratu radilo 310 inspektora, a da će ove godine zbog racionalizacije broj zaposlenih biti umanjen za 20 do 30 inspektora.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

Posle pet dana uzastopnog pada vrednosti, dinar je danas, prvi put od početka ove godine, ojačao prema evru i to za 0,1 odsto. Zvanični srednji kurs je 97,3274 dinara za evro. Evropska valuta vredi oko 10 para manje nego juče, kada je kurs bio 97,4290 dinara za evro. To je bila najslabija vrednost domaće valute od uvodjenja evra 2002.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je za "Blic" da će centralna banka ukoliko bude potrebno intervenisati na deviznom tržištu jer ima dovoljno deviznih rezervi. Guverner je upozorio da devizne rezerve neće biti korištene u prevelikom obimu da bi zadovoljile bilo čije želje.

Jelašić smatra da se centralnoj banci jedino može prebaciti da nije bila spremna da prodaje devizne rezerve po, kako se izrazio, 'ćefu' pojedinaca koji pri tom nisu spremni da daju odgovor na prosto pitanje: kako će se pozajmljeni novac vratiti.

Jelašić podseća da je osnovni cilj narodne banke da održi stabilnost cena, kao i da je najveći deo porasta deviznih rezervi potiče iz zaduživanja kod MMF, tačnije to je celih 1,3 milijarde evra.

On upozorava da svaka intervencija na deviznom tržištu znači smanjenje deviznih rezervi i pitao ko će sutra da stvori te devize da bi se izmirile obaveze koje pristižu, tim pre što one potiču iz zaduženja.

Prema Jelašićevom objašnjenju, način finansiranja deficita na kraju prošle godine uticao je na kurs domaće valute prema evru, što se ne poklapa sa tvrdnjama ministarke finansija Diane Dragutinović koja tvrdi da je minus države u decembru bio niži od prosečnog deficita još od 2006. godine.

“Činjenica da Narodna banka zna koliki je planirani deficit, ne znači i da može tačno da predvidi koji će biti obim tražnje za devizama. Da postoji takva magična formula, ne bi bilo potrebno tržište deviza, nego bi se samo popunila 'jednačina' deviznog tržišta”, rekao je Jelašić.

Ekonomski analitičar Goran Nikolić kaže da je mali prenos pada kursa na cene, tako da građani nisu u većoj meri osetili pad vrednosti dinara.

"Pad kursa od 4-5 dinara dovodi do dodatne inflacije od samo jedan procenat, dakle građani ipak kupuju robe, čije cene su pre svega u dinarima i njih zanima inflacija kada je u pitanju njihov životni standard, ne cena evra, dakle to važi za neke velike transakcije kao što je kupovina stana" objašnjava Nikolić.

Prema njegovim rečima, od višednevnog uzastopnog pada dinara najveću štetu pretrpeli su uvoznici.

"Jasno je da su gubitnici neto uvoznici zato što im je potrebna veća količina dinara za uvoz. Oni neće moći da prenesu značajan deo povećanja cene evra na cene imajući u vidu da je slaba tražnja, da je zemlja u recesiji, da je slaba kupovna moć. To je jedan bitan aspekt. Drugi gubitnici su oni koji imaju kredite u evrima ili indeksirane u evrima što je češća stvar, to su najvećim delom preduzeća, a u manjoj meri građani i njima svakako pomeranje kursa povećava njihovu otplatnu ratu", kaže Nikolić.

Sa druge strane, izvoznicima je slabiji dinar odgovarao jer su dobili više novca, pa je i njihova pozicija kada su u pitanju isplata zarada zaposlenima odnos prema bila jača. (Zatvori)