To je rast od 2,6 odsto, što je drugi mesec zaredom da raste vrednost tih obveznica. Prethodno su obveznice u junu pale za 2,8 odsto, a u maju za 3,6 odsto.

I drugi veliki vlasnici američkih obveznica povećali su svoje portfolije u avgustu. Japan, drugi na listi poverilaca te države, povećao je količinu obveznica u svom posedu za 1,9 odsto, na 836,6 milijarde dolara,

Rast vrednosti državnih obveznica pažljivo se prati u Vašingtonu jer SAD imaju deficit koji je veći od 1.000 milijardi dolara. Pad tražnje za američkim obveznicama u inostranstvu mogao bi da dovede do povećanja kamatnih stopa u Americi.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Neposredno nakon otvaranja londonske berze, cena zlata pala je ispod 1355 dolara za uncu, no kupci su dobro iskoristili taj pad, te su jačanjem potražnje cenu ponovo podigli iznad 1360 dolara. Analitičari očekuju da će vrednost zlata nastaviti rasti nakon što je u petak Ben Bernanke, predsednik američke centralne banke FED, najavio politiku slabljenja kursa dolara u odnosu na ostale svetske valute putem kreiranja dodatne likvidnosti u američkom monetarnom sistemu. No budući da predsednik FED-a nije ulazio u detalje oko ostvarenja plana ciljane inflacije, cene plemenitih metala reagovale su na njegove izjave blagom korekcijom.

Zlatni i srebrni fondovi

Što se tiče stanja zaliha u fondovima koji ulažu u plemenite kovine, informacije su raznolike. Dok je najveći svetski zlatni fond SPDR Gold Trust objavio kako su njegove zlatne rezerve, zbog prodaje ulagača, smanjene za gotovo dve i po tone te sada iznose nešto malo manje od milion i 302 hiljada tona, fond iShares Silver Trust, najveći svetski fond koji ulaže u srebro naveo je u izvještaju kako su njegove srebrne zalihe narasle na 10.224,05 tona, što predstavlja novi istorijski rekord. Cena srebra na svetskom tržištu jutros je takođe u padu od 2 posto. Srebro se, tako, danas prodavalo po 23 dolara i 75 centi za uncu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ukoliko bude uspešna, emisija akcije će biti najveći IPO u poslovnoj istoriji Indije. Vlada, koja je većinski vlasnik kompanije, planira da prodajom udela od 10 odsto prikupi 3,5 milijardi dolara, prenosi BBC.

Prodaja ovog udela deo je Vladinog programa da se oslobodi dela vlasništva nad 60 državnih kompanija kako bi pokrila budžetski deficit i programe poboljšanja standarda stanovništva.

Upis i uplata akcija traju do četvrtka ove nedelje.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Na Wall Streetu je Dow Jones indeks prošle sedmice ojačao 0,5 posto, na 11.062 boda, dok je S&P 500 porastao 0,9 posto, na 1.176 bodova, a Nasdaq indeks 2,8 posto, na 2.468 bodova.

Skok vodećih američkih indeksa na najviše nivoe u pet meseci najviše se zahvaljuje očekivanjima da će Fed, centralna banka SAD-a, početkom novembra dodatno da olabavi monetarnu politiku.

Nakon niza makroekonomskih podataka koji ukazuju na usporavanje rasta, sve je jasnije da su američkoj ekonomiji potrebne nove podsticajne mere, što je u petak najavio i predsednik centralne banke SAD-a.

Visoka nezaposlenost i niska inflacija ukazuju na potrebu daljnjeg labavljenja monetarne politike, kazao je Ben Bernanke. To podsticajno deluje na tržišta kapitala, ali ne i na američku valutu.  I na evropskim berzama cene akcija su porasle prošle sedmice.

Londonski FTSE indeks ojačao je 0,81 posto, na 5.703 boda, dok je frankfurtski DAX porastao 3,19 posto, na 6.492 boda, a pariški CAC 1,70 posto, na 3.827 bodova.

Na Tokijskoj berzi je, pak, Nikkei indeks prošle sedmice pao 0,92 posto, na 9.500 bodova.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

On je, samo nekoliko sati pre nego što će zvanični Vašington odlučiti da li da Peking proglasi valutnim manipulatorom, istakao da nije pravedno kritikovati vrednost juana upirući prstom samo u izvoznu snagu Kine, preneo je Rojters.

"Potpuno je pogrešno od SAD da prave problem od kineskog trgovinskog suficita i zbog toga vrše pritisak na kurs juana", rekao je Jao i dodao da "druge države nemaju pravo da komentarišu o tome koliki bi trebalo da bude trgovinski suficit neke zemlje".
 
Kineski trgovinski suficit je u septembru nešto pao u odnosu na prethodni mesec, ali se oporavio od pada zabeleženog tokom globalne finansijske krize i već gotovo pola godine redovno premašuje iznos od 20 milijardi dolara mesečno.
 
Jao je takođe kritikovao Japan, čiji je ministar finansija Yoshihiko Noda ove sedmice izjavio da se reforma juana odvija suviše sporo. "Japan nije zemlja koja bi to trebala da govori, budući da već osam godina zaredom beleži suficit u trgovanju sa Kinom", istakao je kineski portparol.

Neke zapadne zemlje, predvodjene SAD, optužuju vlasti Kine da veštački održavaju nacionalnu valutu potcenjenom, kako bi pomogle sopstvenom izvozu, ali da na taj način izazivaju veliki trgovinski deficit drugih zemalja, koji rezultira ukidanjem radnih mesta u njima.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Kako se nemačka ekonomija oporavlja, broj nezaposlenih bi trebalo da po prvi put od 1992. bude manji od tri miliona.

Nemačke vlasti takođe očekuju da će budžetski deficiti već od sledeće godine uspeti da svedu ispod tri odsto bruto državnog proizvoda, koliko propisuju i pravila EU. Za ovu godinu prognozira se budžetski deficit od 3,8 odsto BDP, a za 2011. od 2,7 odsto BDP.

Vlada Nemačke je do sada projektovala deficit budžeta od 4,5 odsto BDP u ovoj godini.

Veliko povećanje izvoza pomoglo je Nemačkoj da ostvari ekonomski rast u drugom kvartalu od 2,2 odsto u odnosu na prva tri meseca, što je podstaklo ekonomiste na revidiranje prognoza.

Vlada Nemačke treba da iduće sedmice objavi novu prognozu ekonomskog rasta. Prema sadašnjoj projekciji, datoj u aprilu, rast bi ove godine trebalo da iznosi 1,4 odsto i 1,6 procenata u 2011. Nemačka ekonomija je prošle godine oslabila 4,7 odsto, najviše od Drugog svetskog rata.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Studija se zasniva na kalkulacijama više od 30 firmi, čijim se akcijama trguje na berzanskim tržištima. Među njima su i brokerske firme i preduzeća koja nude investicione usluge (banke, hedž fondovi, kao i društva za upravljanje, ili organizatori tržišta hartija od vrednosti).

Lane je ukupan obim isplaćenih plata i bonusa na njujorškom Volstritu dostigao 139 milijardi dolara, a ukoliko se ove godine plate bankara budu povećale, kao što pretpostavlja studija WSJ, biće to u odnosu na 2009. rast od četiri odsto.

Od 35 firmi, kojima se bavio taj ekonomski list, očekuje se povećanje plata u čak 26.

Ukupno 29 firmi, od pomenutih 35, prognozira da će ove godine imati i veću dobit, koja se, međutim, neće povećavati tako brzo, kao što će rasti plate.

Pretpostavlja se da bi se prinosi mogli povećati za 3,5 odsto na 448 milijardi dolara i to uprkos tome što se u nekim ključnim aktivnostima računa sa usporavanjem rasta.

Tiče se to, na primer, trgovanja akcijama i obveznicama.

Uobičajeno bi Volstrit trebalo svojim zaposlenima da isplati oko 32,1 odsto od ukupne dobiti, što bi bio isti odnos kao i lane. Najveći raspon je bio 2007. godine kada je na plate bankara odlazilo čak 36 procenata dobiti.

Profiti finansijskih firmi na Volstritu su se tokom finansijske krize značajno smanjili, a istinsku krizu je taj finansijski centar doživeo 2008. godine.

Ove godine bi se, pak, prema pisanju WSJ, profit mogao kretati oko 61,3 milijarde dolara, što je, međutim, za oko 20 procenata manje nego u rekordnoj 2006. godini, kada su ukupni profiti pomenutih kompanija na Volstritu dostigli 82 milijarde dolara.

U istom periodu je ukupna kompenzacija za zaposlene povećana za 23 procenta.

"Dok se te institucije ne počnu usmeravati na stvaranje dugoročne vrednosti za akcionare, a ne na povećanje dobiti, i dalje će sve uočljivije biti tako sramne plate i bonusi", napomenuo je direktor Vajnbergovog centra na američkom Univerzitetu Delaver, Čarls Elson.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Na Tokijskoj berzi Nikkei je u 7:30 bio u plusu oko 1,8 posto, a više od jedan posto porasle su i cene akcija u Hong Kongu te Australiji. Berzanski indeksi u Singapuru, Indiji, Južnoj Koreji i Šangaju porasli su između 0,2 i 0,9 posto. MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je u plusu jedan posto, dosegnuvši najviši nivo od juna 2008.

Bolji nego što se očekivalo kvartalni poslovni rezultati niza američkih kompanija podstakli su juče rast cena akcija na Wall Streetu na nove najviše nivoe u pet meseci, što je ohrabrilo azijske ulagače.

Ponajviše su porasle cene akcija u rudarskom sektoru jer je američka valuta nastavila da slabi, što je izazvalo rast cena sirovina. Tako je cena zlata jutros porasla 0,4 posto, dostigavši nov rekordan nivo od 1376 dolara po unci, dok je terminska cena nafte porasla za 80-ak centi, na 82,50 dolara po barelu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)