Prinos premije na nemački dug najveći je od trenutka uvođenja evra što je podstaklo strahovanja da se Grčka neće tako lako izvući iz dugova. Indeks akcija Atinske berze ASE, srušio se 5 posto, što je najviše u poslednja četiri meseca, a zadati troškovi osiguranja postali su rekordni. Kako evro slabi peti dan za redom u odnosu na dolar, Steven Mansell, strateg u Citigroup Inc London, navodi da takva situacija postavlja pitanje hoće li rasti tenzije i na drugim tržištima. Mansell smatra da je neki oblik zaraze na tržištu neizbežan.

Grčki ministar finansija George Papaconstantinou izjavio je kako Grčkoj ne trebaju dodatne mere štednje, samo nekoliko sati pre nego što je predsednik Evropske centralne banke, Jean-Claude Trichet objavio promene u posredništvu centralnih banaka za zajmove za pomoć zemljama.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

"Cene nekretnina od avgusta 2007. godine, usled pucanja balona na trižštu nekretnina i dalje su u stalnom padu, pa je metar kvadratni stambenog prostora u Podgorici na kraju 2007. godine u proseku koštao 1.697 evra, dok je prosečna cena u prvom tromesečju 2010. godine bila 1.128 evra", navodi se u saopštenju CBCG.

Prema najnovjim procenama te banke prosečna cena stambenog objekta u Podgorici trenutno je niža za 8,4 odsto u odnosu na septembar 2009. godine.

Preliminarni podaci CBCG za januar 2010. godine pokazuju da ukupno učešće stambenih kredita u portfelju banaka iznosi 15 odsto, dok su banke za adaptaciju i izgradnju građevinskih objekata izdvojile oko 17 procenata ukupnih kredita.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Grčka je predugo živela iznad svojih mogućnosti, na falsifikovanim bilansnim ciframa. Konzervativna vlast je najavljivala deficit od 6% bruto društvenog proizvoda (BDP) ali je nova vlada Jorgosa Papandreua, u oktobru 2009, ustanovila da je reč o deficitu od 12,9%, a da javni dug dostiže 115% BDP-a. Siva ekonomija u Grčkoj prelazi 20% BDP-a. Oštre mere oporavka grčke privrede podrazumevaju: smanjenje troškova državne administracije i zdravstva, zamrzavanje plata funkcionera, povećanje poreza i penzijske starosne granice.

Ukupno zaduženje zvanične Atine iznosi 288 milijardi evra, a najveći poverioci su Svetska banka, MMF i OECD. Drugim rečima, 95,6% kreditora su nerezidenti i ova rekordna brojka govori da ni Grci nemaju poverenja u sopstvene kredite.

U trenutku kada su tržišta počela da paniče zbog ekonomske situacije u Grčkoj, evro je imao pad vrednosti od 13% u poslednja četiri meseca.

Lideri Evropske unije su prošle sedmice odlučili da oforme sistem finansijske sigurnosti za spasavanje Grčke u kojem će MMF takođe imati važnu ulogu, mada je Stros-Kan ukazao da za sada ništa ne ukazuje na to da će Atini takva pomoć biti potrebna, preneo je Reuters.

Grčka je danas ovlastila pet banaka da emituju sedmogodišnje obveznice, što je prva provera finansijskog tržišta nakon prošlonedeljnog dogovora o šemi pomoći toj zemlji. Grčkoj je neophodno da privuče najmanje 16 milijardi evra tokom nekoliko narednih sedmica, kako bi ispunila dužničke obaveze od oko 23 milijarde evra koje stižu na naplatu do kraja maja, a koje dostižu blizu 10 odsto bruto domaćeg proizvoda te zemlje.

Grčka agencija za dug PDMA je saopštila da je ovlastila Alfa banku, Emporiki banku, ING, Bank of America Merrill Lynch i Societe generale banku da emituju sedmogodišnje obveznice, što će biti treća grčka emisija sindikovanog državnog duga od početka godine.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Međutim, sada se sa internet stranica Srpskog narodnog vijeća (SNV) može saznati da je “interes za osnivanje izuzetno velik, a ta se ocena temelji na nizu razgovora obavljenih s potencijalnim deoničarima iz Hrvatske, Srbije, BiH i Slovenije”.

"Smatrali smo da je ime Tesla sjajan simbol. To ime znači pružanje ruke i prijateljstvo, znači razvoj i gledanje unapred, znači modernitet – sve stvari koje su itekako potrebne ovoj zemlji i ovoj regiji", kaže zamenik predsednika SNV-a Saša Milošević.

Prema njegovim rečima, struktura osnivača banke sastojala bi se od tri skupine deoničara. Prvu bi činili hrvatski i inostrani institucionalni ulagači, drugu skupinu preduzeća, ustanove i pojedinci sa značajnijim udelima, a treću mali deoničari.

Tesla banka ne bi trebalo da bude uobičajena komercijalna banka, jer je zamišljena kao regionalna razvojno-komercijalna banka čiji su osnovni strateški ciljevi “obnova i razvoj privrede ratom uništenih krajeva, povratak izbeglih i raseljenih osoba, podsticanje međuregionalne saradnje s privrednim subjektima susednih zemalja i usmeravanje sredstava radi uravnoteženijeg razvitka regija u Republici Hrvatskoj”.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

"Tehnička spremnost već postoji. Sada trebamo političku odluku. To je važno i za Grčku kako bi znala što može očekivati", kazao je Rehn za finski dnevnik Helsingin Sanomat.

"Nalazimo se na raskršću. Grčka može naneti ozbiljan udarac evru ili od ove krize možemo nešto naučiti", rekao je. Rehn je rekao da postoji više alternativa za pomoć Grčkoj te kako ne vidi probleme u tome da Grčkoj pomogne MMF. "EU je blizak s MMF-om. Mi smo partneri."

Francuski predsednik Nicolas Sarkozy i španski premijer Jose Luis Zapatero zatražili su da se pre summita EU-a u četvrtak i petak sazove summit čelnika 16 zemalja članica evro-zone kako bi razgovarali o mogućnostima novčane pomoći Grčkoj. Po diplomatskim izvorima, summit evro-zone mogao bi se održati u četvrtak ujutro, dok je početak dvodnevnog summita EU-a predviđen za četvrtak popodne.

Grčka između 20. aprila i 23. maja mora refinansirati gotovo 16 milijardi evra i nada se da bi joj pomoć EU-a, koja ne bi trebala biti aktivirana, smanjila cenu novog zaduživanja.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

On je objavio, pozivajući se na podatke Državnog zavoda za statistiku, da je Makedonija izašla iz recesije. "Ovi rezultati, ukoliko se iskombinuju sa smanjenjem nezaposlenosti, ukazuju da je Makedonija u celosti uspela da prebrodi krizu sa najmanjim mogućim posledicama", rekao je Stavreski.

Stavreski je naveo da je Makedonija ostvarila "treći najbolji ekonomski rezultat u Evropi, izmereno prema rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP)". On je posebno ukazao da je sprečen negativni uticaj krize na tržište radne snage.

Prema rečima Stavreskog, najveći udeo u ovome imale su vladine antikrizne mere, sprovedene u toku 2009. godine, reprogramiranje duga preduzeća krajem 2008, smanjenje stavki za socijalne doprinose i ukidanje takse na dobit za deo koji se koristi za reinvestiranje, ali i optimalna fiskalna politika i povećane investicije u infrastrukturu.

Makedonska vlada do kraja godine očekuje rast ekonomije od dva odsto, a u 2012. najmanje do četiri procenta.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Uobičajeno se najviše trgovalo Krkom, čija se cena na kraju prethodne nedelje vratila na nivo s početka godine od bezmalo 68 evra. Hartije Save su pak pojeftinile više od sedam odsto i spustile se na nivo iz avgusta 2006.

Indeks Crobex na Zagrebačkoj berzi izgubio je gotovo procenat na vrednosti a gubitnike predvodi Viro padom od gotovo šest procenata. Na listi gubitnika slede Jadroplov sa minusom od 3,6 odsto, Atlantska plovidba sa tri i Hrvatski telekom sa manje od jednog procenta.

Među dobitnicima su Kraš sa plusom od bezmalo pet procenata, Dalekovod sa 2,6 odsto, koliko je dobio i SN Holding, a Institut IGH poskupeo je nepun procenat.

Novi indeks na ljubljanskoj berzi Na Ljubjanskoj berzi od danas se računa novi indeks akcija LJSE Kompozite (Composite) ili LJsex. Reč je o opštem indeksu, nasledniku indeksa SBI20 i SBI, u čijoj će korpi biti sve akcije kojima se trguje na Ljubljanskoj berzi. Indeks SBI20 izašao je iz upotrebe poslednjeg radnog dana prethodne nedelje.

Na Banjalučkoj berzi indeks Birs oslabio je gotovo procenat, a nedeljni promet vredeo je 2,29 miliona KM (1,95 KM za evro) od čega je oko 45 odsto ostvareno u trgovini obveznicama. Najviše se na Listingu B trgovalo akcijama Telekoma Srpske, za 416.146 KM. Ta hartija je u prethodnoj nedelji izgubila na vrednosti tri četvrtine procenta.

Na slobodnom berzanskom tržištu najveći promet je realizovan u trgovini akcijama dobojskog Dalekovoda TKS, od 219.221 KM, a cena mu je pala nešto više od 33 odsto na sedmičnom nivou.

Indeks akcija Sarajevske berze SASX-10 neznatno je oslabio, za 0,02 odsto. Ukupan promet vredeo je manje od milion KM a više od 45 odsto je donela trgovina obveznicama. Među akcijama iz korpe indeksa SASX-10 rast su ubeležili samo BH Telekom, gotovo četiri odsto, i Elektroprivreda BIH, procenat i po.

Najveći pad zabeležio je Šipad komerc, od gotovo deset odsto, cena Hidrogradnje smanjena je gotovo osam procenata, Energoinvesta pet i po, Bosnalijeka i Fabrike duvana Sarajevo po nepuna dva procenta, IK banke nešto više od procenat, a Energopetrola pola procenta.

Na crnogorskim berzama ostvaren je promet od 1,15 miliona evra, gotovo dva puta veći nego nu drugoj martovskoj nedelji. Indeks Montenegroberze MOSTE porastao je 0,71 odsto a indeks Nex Montenegro berze NEX20 ojačao je 0,27 odsto. Najviše se trgovalo akcijama Crnogorskog Telekoma, za 578.000 evra, a cena im je povećana šest odsto.

Akcijama Kontejnerskih terminala i generalnih tereta realizovan je promet od 57.000 evra uz blagi pad cene. Neznatno je pojeftinio i Prenos čijim se hartijama trgovalo za oko 40.000 evra.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Papandreu je izjavio da je Grčka preuzela sve neophodne korake u rešavanju finansijske krize i da neće izbeći svoju obavezu plaćanja duga.

"Neka svi budu uvereni, Grčka neće izbeći (plaćanje duga), mi joj to nećemo dozvoliti. Grčka ima jaku vladu i hrabar narod. Mi se vraćamo na put ekonomske stabilnosti", rekao je grčki premijer.

Sa druge strane, Angela Merkel je ponovila da podržava reformsku politiku Grčke i naglasila da je Evropska unija odlučna u nameri da učini sve što je potrebno da obezbedi stabilnost evrozone.

Ona je pre nekoliko dana upozorila da odluka o pružanju pomoći Grčkoj ne bi smela da bude nepromišljena, ali i dodala da isključenje iz zone evra u budućnosti mora da bude moguća posledica za zemlje koje ugrožavaju stabilnost bloka.

Merkelova je rekla da lideri Evropske unije na samitu sledeće nedelje ne bi trebalo da raspravljaju o finansijskoj pomoći i upozorila da bi rasprava o mogućem planu EU za spasavanje Grčke mogla samo izazvati metež na tržištu podsticanjem lažnih očekivanja.

Grčka će možda morati da se obrati Međunarodnom monetarnom fondu ukoliko rešenje u EU ne bude pronađeno.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)