Grčki ministar financija George Papaconstantinou rekao je kako želi da ostale zemlje članice eurozone daju detaljan plan o tome kako namjeravaju financijski spasiti Grčku, koja pleše na rubu potpune financijske katastrofe.

Papaconstantinou je rekao da je takav potez potreban da bi smirio strah tržišta oko toga da će Grčka bankrotirati, a ti komentari dolaze nekoliko dana nakon što su čelnici zemalja eurozone rekli da će pomoći Grčkoj, ali nisu dali podatke o načinu na koji misle pomoći.

"Pretpostavljam da je ono što će u ovom trenutku spriječiti tržišta da napadaju Grčku dodatna, eksplicitna poruka koja će u djelo provesti ono što se odlučilo prošlog četvrtka", rekao je Papaconstantinou za AP.

Dodao je da 16 zemalja koje koriste euro trebaju "smisliti mehanizam, tako da u slučaju potrebe on bude dostupan" pomoći svakoj zemlji članici koja ne može otplatiti svoje dugove. Jean-Claude Juncker izjavio je kako se sada čeka da Grčka dokaže da je ozbiljno shvatila sve preuzete obveze.

Istodobno, Eurostat je objavio kako je Grčka prošle godine falsificirala podatke, ne bi li sakrila puni raspon svog duga.

EU je Grčkoj dala do kraja veljače da točno objasni kako su valutni swapovi, jedan oblik financijskih derivata, utjecali na grčke financije.

Papaconstantinou je rekao da su neki od tih swapova sada ilegalni, ali su u vrijeme u kojemu ih je Grčka koristila bili legalni, a Grčka nije bila jedina zemlja koja je ulazila u takve financijske transakcije.

Grčka od zemalja članica eurozone traži paket financijske pomoći kako bi smanjila svoj deficit proračuna, koji je trenutno na 12,7 posto, dok zemlji neprestano prijeti bankrot.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Pravila Evropske monetarne unije ne dopuštaju mogućnost da neka članica neposredno pomaže drugima, kada se suoče sa budžetskom neravnotežom. Zbog toga će Grčka morati da se sama pobrine za pokrivanje svog deficita, premda je nervozno finansijsko tržište već pokazalo neraspoloženje – kurs evra prema dolaru je opao. Za sada još nema dramatičnih padova, ali ukoliko se Grčkoj pridruži još neka članica evro područja, zajednička valuta bi se mogla naći u mnogo većim iskušenjima. To bi potkopalo stabilnost evropskog novca.Upravo se zato i očekuje neki oblik pomoći Grčkoj, ali na nivou cele EMU, rekao je za „Politiku” prof. dr Davor Savin, univerzitetski profesor i saradnik biltena MAT, odgovarajući na naše pitanje – može li se Grčka nadati konkretnim oblicima pomoći za svoje nezavidne javne finansije.

Može li se Grčka sama izbaviti iz velikih teškoća i šta je u vezi s tim do sada preduzela?

Grčka je prošlog mesecaizdala državne obveznice vredne petmilijardi evra. Za njihplaća 6,12 odstokamatu. To je dvostruko više odnemačkog Bundespapira. Zbog visokog prinosa,tražnja za grčkim obveznicama bila je velika i prodali su ih brzo i bez poteškoća. To je, međutim,tek početak. Grčka ove godine za otplatu dugova mora daobezbedi još oko 50 milijardi evrakredita ilipetinuplaniranog BDP. Finansijsko tržište ocenjuje grčku ekonomsku situaciju veoma slabom i neizvesnom. To je bio i razlog da međunarodne agencije Grčkoj u decembru snize bonitetnu ocenu.

Kako EU gleda na poslednja obećanja grčke vlade – da će da poveća štednju, uvede više poreze, smanji visoku potrošnju...?

Sumnja se, najblaže rečeno, da će država,zbog socijalnih i političkih razloga,uspeti da sprovede najavljeno smanjenje javnog duga i da će za tri godine svesti budžetski deficitu mastrihtski okvir– do tri procenta BDP.

Veći budžetski deficit, znatno iznad mastrihtske crte, imale su sve članice EU, ali Grčka grca. Može li joj još neko pomoći?

Postoji mogućnost da se Grčka obrati za pomoć i MMF-u, ali evropski zvaničnici zgroženo odbacuju tu mogućnost, jer bito bilo priznanje damonetarnaunija nije sposobnada sama upravlja svojom sudbinom. Međunarodna reputacija evra bila bi ugrožena,pabi finansijsko tržište uplitanje Fonda razumelo kao slabost najveće monetarne aglomeracije na svetu.

Ali MMF, ipak, pomaže nekim državama iz evropske familije država?

Da. EU nije protiv da MMFpomogne Mađarskoj, Litvaniji i Rumuniji, jer teuzemlje nisu članice evro zone, ali Grčkoj, pošto je unutra – za sada ne.

Da li je rešenje, kako se, po EU šapuće, da Grčka „abdicira“ iz evro zone i vrati se svojoj drahmi?

Čuju se i takviglasovi, ali to je, ipak, veoma malo verovatno.

Zbog čega?

Nema, presvega, definisanog pravnog puta za izlazak iz EMU. To bi zahtevalo novi postupak ujedinjenja preostalih članica Unije. U načelu je, doduše, moguć dogovor sa drugim članicama o izlasku iz evro institucija. Formalno gledano to bibilo izvodljivo, ako država istovremeno napusti i EU. Takav epilog je, međutim,još manje verovatan. Napitanje da li će Grčka izaći iz novčane zajednice, predsednik ECBje odgovorio: „Ne komentarišem apsurdne spekulacije”. Apsurdne ili ne, te spekulacije su velikabriga vlada članica EMU i, razumljivo, finansijskog tržišta.

Štabi Grčka uopšte dobila, ako bi napustila evro?

Malo u odnosu na ono što biizgubila. Vlada bi mogla da snizi kurs svoje valute i manipulišekamatnom stopom, što se sada određuje na nivoucelokupne novčane unije, nezavisno od toga koliko kurs i kamatna stopa odgovarajupojedinim članicama. Tim potezimaGrčka bimogla da podigne konkurentnost svojih izvoznika i podstakne investicionuaktivnost.

Troškovi bi, međutim,bili izuzetno visoki i nadmašili bi prvobitne prednosti. Devalvacija nove valute podigla bi troškove uvoza,monetarna politika ne bi imala poverenja domaćeg i stranog finansijskog tržišta, premije za valutni i državni rizik odmah bi poraslei to bi osetno poskupelo nove kredite. Povećali bi se troškovi servisiranja starih kredita u novom, domaćem, novcu,a postojeći dug u evrima postao bi obavezau stranoj valuti, što bi podiglo realnu zaduženost. Ponovo bi se platilitroškovi zamene sopstvenog novca za evro i to bi slabo uticalo na međunarodnu trgovinu i investicije.

Šta ako EU, ipak, odluči da Grčkoj na neko vreme isključi i vrati joj drahmu kako bi zaštitila evro od daljeg posrtanja?

Grčka klasična književnost ostavila je Evropi u kulturno nasleđe nezaboravne tragedije vrhunske umetničke vrednosti. Eventualno napuštanje evra savremenoj Grčkoj napravilo bi tragediju koju generacije ne bi mogle da zaborave.

Slobodan Kostić

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Opasan virus dugova

Kako je Grčka, i pored toga što je u EU, dopustila sebi da zapadne u tolike dugove?

Evropa će, bez svake sumnje, ozbiljno razmotriti uzroke njenog zaduživanja, ali sada za to nema vremena, bez obzira na to što je Grčka lane imala budžetski deficit od 12,7 odsto vrednosti BDP ili četiri puta više nego što to dopušta Mastrihtski sporazum. Njen javni dug gotovo dva puta prelazi 60-procentnu dozvoljenu granicu. Zato EU mora brzo da reaguje da se grčki „virus dugova” ne bi proširio ne još neke zemlje.

Koje, konkretno?

Pored Grčketo su još Portugalija, Irska i Španija. Londonski „Gardijan” je tu grupu država cinično nazvao PIGS (prasići), što je akronim od Portugal, Ireland, Greece, Spain. 

Izvor: www.politika.rs
(Zatvori)

"Čvrsto sam uvjeren da Mercatoru (LJSE:MELR) treba strateški kupac, dakle poduzeće iz iste, trgovačke branše - samo na taj način vidim pozitivne učinke i pravu sinergiju", rekao je Štemberger u razgovoru za današnji broj ljubljanskog Dela. Slovenski mediji ovih su dana neslužbeno prenijeli da je ponude poslalo više financijskih fondova, dok od trgovačkih kompanija navode samo da je ponudu poslao Agrokor te da je ponudio najvišu cijenu po dionici.

Početkom prošlog tjedna osam banaka koje imaju 36 posto dionica najveće slovenske trgovačke kompanije objavile su da su dobile osam ponuda iz kojih će kasnije sastaviti listu najpovoljnijih od kojih i se onda zatražile obvezujuće ponude, ali nisu navele niti ponuđače niti koliko je ponuđeno po dionici. Slovenski mediji neslužbeno su tada naveli da je najpovoljnija ponuda Agrokora, ali da nastavak postupka prodaje nije bez neizvjesnosti, jer Nova ljubljanska banka (NLB) nije zadovoljna pristiglim ponudama.

Štemberger je kazao da ga je pozitivno iznenadila odluka Agrokora da konkurira za kupnju Mercatorovih dionica samostalno i transparentno, a ne preko financijskih investitora.

"Agrokor očito ima svoje razloge i instrumente kojima želi otvorenom komunikacijom uvjeriti protivnike njihova ulaska u Mercator da nemaju pravo", rekao je Štemberger, dodajući da se u Sloveniji do sada pretjerano naglašavao tzv. "nacionalni interes" protiv ulaska Mercatorovih konkurenata na slovensko tržište i da je o tome najčešće odlučivala politika.

Otkrivanje Agrokorove ponude, odnosno cijena ponuđena za dionicu Mercatora, mogla bi pomoći i da dođe do ponovnog oživljavanja trgovine na zamrloj i nelikvidnoj Ljubljanskoj burzi, ocijenio je Štemberger koji tvrdi da njegova kuća zbog sadašnjeg stanja na burzi samo 10 posto svog poslovanja obavlja u Sloveniji. Budu li prodane Mercatorove dionice to će "svakako" pomoći da se na Ljubljansku burzu vrati likvidnost, no to ovisi i o cijeni transakcije, upozorio je Štemberger.

"Što cijena bude viša, više će biti optimizma. No, trebalo bi i nešto više poticaja burzi, odnosno više zanimanja investitora i za druga poduzeća u burzovnoj kotaciji", dodao je.

Štemberger tvrdi da je slovensko burzovno tržište premalo razvijeno i premalo likvidno iako na poslovanje Ilirike, kako je priznao, djeluje i kriza, pa je sada tako u upravljanju njihovih uzajamnih fondova tri puta manje sredstava nego prije nekoliko godina.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Vrednost 56 obveznica bila je 35,9 milijardi kuna (4,9 milijardi evra), za 0,6 odsto veća nego na kraju decembra, dok je vrednost 105 komercijalnih zapisa smanjena procenat i po, na 23 milijarde (3,15 milijardi), pokazuju podaci SKDD.

Tržišna vrednost svih 1.156 vrednosnih papira iz registra SKDD na kraju januara je bila 291,9 milijardi kuna (39,98 milijardi evra), bezmalo tri procenta veća nego poslednjeg dana decembra.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Kako će Grčka isplivati iz tekuće ekonomske krize, najteže u kojoj se našao član briselske familije od 1993. godine, i ko „sa strane” treba i može da pomogne egejskoj naciji? Glavno pitanje na upravo završenom samitu G7, u kanadskom gradu Ikvalit na Arktiku, ostalo je bar što se svetskih berzi tiče bez uverljivog odgovora.

Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše i francuska ministarka finansija Kristin Lagard zaricali su se na Arktiku da je Grčka sposobna da se izbori sa basnoslovnim spoljnim dugom od 300 milijardi evra, kao i da će „evropski članovi G7 obezbediti da Grčka skreše rekordni budžetski deficit – unutar evrozone –  od  12, 7 odsto na tri odsto do 2012”. Američki državni sekretar za finansije Timoti Gajtner upozorio je predstavnike EU na samitu G7 da će „svet veoma pomno pratiti razvoj ekonomske krize u Grčkoj i odnos EU prema najavljenim reformama Atine, zbog moguće opasnosti po stabilnost evrozone kao i pada poverenja stranih investitora”.  Grčki premijer Jorgos Papandreu na nedavnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu najavio je da će „ako bude potrebno, Grčka pustiti krv da se izvuče iz nasleđene ali i spolja nametnute krize”.

Zaricanja evropskih zvaničnika da će naći načina da Grčka prebrodi krizu, naišla su na sumnjičav odjek na svetskim berzama.

Javna nesloga među ekonomski najjačim članicama EU –  pre svega Nemačke i Francuske –  oko načina sanacije grčke ekonomije i odsustvo čvrstih mehanizama evrokontrole sprovođenja najavljenih egejskih privrednih reformi, nametnuli su uverenje da briselska familija nema pouzdane antikrizne metode, upozorava londonski  „Fajnenšel tajms”.

Nemački ministar finansija Volfgang Šebl ističe da Grčka  „mora da plati cenu”  za deficit, njegova francuska koleginica Kristin Lagard istovremeno najavljuje „solidarnost sa Atinom u kriznim momentima”.  Zagovornici teorije da Grčka mora da se obrati MMF-u za pomoć, jer jedino ta institucija ima mehanizme i personal za nadzor radikalnih privrednih reformi, sve su brojniji u redovima anglosaksonskog  establišmenta.

Manjak jasnog evropskog plana za Grčku, već četvrti dan zaredom, obara vrednost monete EU. Jedan evro vredeo je juče tek 1,363 američka dolara – što je najniža vrednost od maja prošle godine.

Tema ko će i kako pomoći Atini, u međuvremenu se ove sedmice seli u Brisel na samit lidera EU, prvi koji će voditi nedavno izabrani predsednik Herman van Rompej. Problemi u grčkoj privredi ali i drugih (pre svih Portugala i Španije) tema je samita u četvrtak, u diskretnoj biblioteci Solvej u Briselu, i to bez prisustva medija.

Da li će samit u Briselu iznedriti jedinstven plan za pomoć Grčkoj:  na ispitu je međunarodni kredibilitet evrounije, ali i međunarodni diplomatsko-politički profil EU, smatra Nil Ferguson, profesor na američkom univerzitetu Harvard.

„Kriza u kojoj se našla  Grčka odavno je bila na vidiku,  i ta  ’infekcija’  će se proširiti. Najednom postaje jasno da nema uverljive fiskalne ni jedinstvene monetarne politike. Biće tamo još neprilika ”, u izjavi agenciji Blumberg povodom grčke krize proriče Nil Ferguson.

(Zatvori)

Redovni promet je iznosio 120 milijuna kuna, oko 16,4 milijuna eura, što predstavlja tjedni pad od oko 10 posto. Pad cijene dionica odražava se na negativnom sentimentu na svjetskom tržištu zbog loših ekonomskih podataka i zabrinutost oko državnih duga (npr. Grcka, Španjolska, Portugal i Irska). U SAD-u broj nezaposleni koji po prvi put traže državnu financijsku pomoc (initial claims) neocekivano se povecao na 480.000, dok su analiticari ocekivali smanjenje. Dodatno, ulagaci su zabrinuti oko grckom državnog duga zbog rastuceg deficita. Kao rezultat svih tih negativnih vijesti, DAX indeks je pao za 2,1% na tjednoj razini, dok se FTSE indeks smanjio za 2,7 posto. U SAD-u, Dow Jones Indu Avg. Indeks smanjen je za 1,1%, dok je Nasdaq pao za 2,4 posto. Vecina tekucih dionica na Zagrebackoj burzi pale su na tjednoj razini. Hrvatski telekom je dominirao tržište s više od 47,8 milijuna kuna prometa, što predstavlja oko 37 posto ukupnog prometa. Cijena dionica HT-a bila je jedan od rijetkih dobitnika, plus 1,7 posto na 303,87 kuna. Gradevinska dionica IGH je znatno pala, 6,34% na 2.609 kuna s ukupnim prometom od 4,6 milijuna kuna. Ulagaci su spustili cijenu dionica niže zbog mogucnost da konzorcij Konstruktor/IGH izgubi veliki projekt vrijedan 2,77 milijardi eura za izgradnju autoceste kroz Crne Gore. Naftna tvrtka INA je pala za 1 posto na razini od 1.867 kuna s ukupnim prometom od 6,3 milijuna kuna. AD plastik je jedna od rijetkih dionica koja je zabilježila znatni rast; cijena je skocila za cak 11,1 posto na 102,21 kuna s ukupnim prometom od 1,7 milijuna kuna. Tvrtka je objavila ovaj tjedan financijske rezultate; neto dobit od 16 milijuna kuna za 2009, u odnosu na gubitak od 42 milijuna kuna u 2008. Brodarske dionice su pale na tjednoj razini, što se djelomicno odražava na pad Baltic Dry Indeks. Atlantska plovidba je pala za 3,3 posto, Jadroplov se smanjio za 4,4 posto, a Uljanik plovidba je pala za 2,1 posto.

Izvor: Ilirika vrijednosni papiri d.o.o. Zagreb
(Zatvori)

Zvanični podaci pokazuju da su 1989. godine druge bivše jugoslovenske republike u proseku dostizale 40 odsto slovenačkog BDP, a 2008. - 42 odsto.

Slovenija je, međutim, u protekle dve decnije povećavala prednost samo u odnosu na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, pokazala je studija Istraživačkog centra za postjugoslovenska društva, koji je osnovao Fakultet umetnosti u Mariboru.

Ekonomski rast Slovenije u periodu od 2000. do 2008. godine bio je 36 odsto, što je sporije u odnosu na 43 odsto prosečnog rasta u regionu, prenela je slovenačka agencija STA.

Istraživački centar, koji je osnovao mariborski fakultet, baviće se komparativnom analizom političkih entiteta koji su se pojavili na prostoru bivše Jugoslavije, a na njegovom čelu je profesor sociologije Sergej Flere.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Atlas grupa kupila je početkom novembra od Hipotekarne banke 29,02 odsto akcija Montenegroberze, kao i 21,37 odsto Neks berze. Atlas grupa nakon te trgovine sa povezanim firmama poseduje nešto više od 47 odsto vlasništva u Montenegroberzi.

Ta kompanija Duška Kneževića sa povezanim firmama od ranije kontroliše Neks berzu. Knežević je kazao da je plan da se jedinstvena crnogorska berza poveže sa regionalnim, balkanskim tržistem kapitala, a preko programa Evropske unije i sa Atinskom berzom.

"Radićemo i na dovođenju stranih investitora i vraćanju poverenja u crnogorsko tržište kapitala. Ponudićemo berzama bivše SFRJ dvojne kotacije u evrima i u njihovim nacionalnim valutama", najavio je Knežević.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)