Najveći rast u kontinuiranoj trgovini akcijama ubeležila je Lasta [LSTA], od pet procenata, a slede prioritetne akcije niške DIN Fabrike duvana [DINNPB] koje su poskupele nešto više od četiri odsto.

Jubmes banka [JMBN] je na vrednosti dobila bezmalo tri odsto, AIK banka nešto više od dva a Energoprojekt [ENHL], sa A listinga, gotovo dva procenta. Akcijama niške banke trgovalo se za nešto više od 55 miliona dinara a Energoprojektovim za 26 miliona.

Gubitnike predvodi užički Putevi [PUUE] padom od četiri i po procenta, dok je pivara BIP [BIPB] pojevtinila malo više od dva odsto.

Po procenat i po su izgubili Veterinarski zavod Subotica [VZAS], Vino Župa [VINZ] i Galenika fitofarmacija [FITO]. Više se trgovalo jedino akcijama aleksandrovačke Župe, za 14,14 miliona dinara.

Među likvidnijim na kontinuiranom segmentu bile su i akcije Naftne industrije Srbije [NIIS], sa A listinga, sa prometom od 16,14 miliona dinara.

Učešće stranih investitora bilo je 42 odsto u ukupnoj i 45 u trgovini akcijama pri cemu u kupovini akcija 88 a u prodaji samo dva odsto.
Najaktivniji je bio Belgrejd indipendent broker sa učešćem u vrednosti prometa od gotovo 24 odsto.

izvor:www.economy.rs

List, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, piše da će Telekom Austrije na tenderu za 51 odsto državnog udela u srpskom operateru fiksne telefonije predstavljati investiciona banka Meril Linč (Merril Lynć) i investiciona filijala Rajfajzen banke, RIAG.

U Telekomu Austrija nisu želeli da potvrde da su te banke dobile određena zaduženja, piše austrijski privredni list.

List podseća da zainteresovani svoje ponude treba da uruče do 26. novembra, a da je vrednost Telekoma Srbija procenjena na između 2,4 i tri milijarde evra.

Prema saznanjima uključenih izvora, za Srbiju je "u potpunosti moguća i opcija" da proda ceo državni udeo u Telekomu, piše list, podsećajući da udeo države u Telekomu Srbija iznosi 80 odsto, dok ostatak pripada grčkom OTE-u, u kojem opet udeo od 30 odsto plus jedna akcija ima Nemački Telekom (Deutsće Telekom).

Prema poznavaocima te privredne oblasti, interesovanje za preuzimanje Telekoma Srbije ima i Nemački Telekom, koji je navodno angažovao investicione bankare firme Goldman Saks, a zainteresovan je i francuski Frans Telekom (France Telecom), piše Virčaftsblat.

Telekom Srbije u 2009. godini je sa svojih 9.500 zaposlenih ostvario profit od 150 miliona evra, zaključuje austrijski list.

Agencija je zaključila da zemlje jugoistočne Europe i bivše Jugoslavije zaostaju u odnosu na srednju i istočnu Evropu, čija ekonomija oživljava, preneo je portal SEEbiz.

Srbija je, prema predvidjenom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), na petom mestu medju 15 analiziranih zemalja srednje, istočne i jugoistočne Evrope.

Na prvom mestu se nalazi Rusija s predvidjenim rastom BDP-a za ovu godinu od 4,9 posto, slede Ukrajina (4,3), Slovačka (3,9) i Poljska (3,2 posto).

Singapur je apsolutni svetski rekorder u prvoj polovini 2010. godine po rastu BDP-a, s 10,3 posto - ispred Kine i Indije, kao i Turske koja je evroazijska država.

Brazil, sa impresivnim rastom BDP-a od devet posto, jedini od pet najbrže rastućih ekonomija sveta nije s prostora Azije.

U krizi je najgore prošla Letonija, čiji je pad BDP bio čak 18 posto, dok se za ovu ovu godinu takodje predvidja pad, ali od 1,9 procenata.

Gora od nje će, prema prognozi Haver analitiksa, biti samo Rumunija, sa padom BDP za dva posto.

Izvor : www.smedia.rs

Nakon tog perioda, počeće da rastu, ali bez velikih skokova poput onih iz perioda od 2006. do 2008. godine. Parivodić očekuje značajniji pomak 2012. godine, do kada će država morati reformiše oblasti svojinskog i građevinskog prava.

Osnivač kompanije Foreign Investors Services, koja radi sa stranim investitorima koji bi da ulože u nekretnine u Srbiji, je kazao da je prošle godine tržište nekretnina u Srbiju u segmentu gradnje i prodaje bilo "skoro u slobodnom padu", što je posledica smanjene likvidnosti domaće privrede.

Naglasio je da su strani investitori zainteresovani za ulaganje u nekretnine u Srbiji, ali često ne nailaze na odgovarajući pravni okvir i sigurnost za ulaganje, ne samo u stambene objekte i poslovni prostor, već i u fabrike.

"Ima mnogo stanova i luksuznih prostora koji su ostali neprodati, veliki deo poslovnog prostora koji nije izdat, tako da mislim da će cene ostati na jednom nivou nakon kojeg će postepeno rasti, ali neće više biti finansijskih skokova kao pre krize", kazao je Parivodić.

Parivodić je istakao da Srbiju svetska ekonomska kriza nije pogodila u sferi hipotekarnih hartija od vrednosti, jer ih nismo ni imali, ali smo osetili veliku krizu likvidnosti i nedostatak stranih investicija.

Prema njegovim rečima, strance u Srbiji najviše interesuju tržni centri, zatim hoteli (treba da se grade hotel Jugoslavija i hotel na okretnici kod Kalemegdana), kao i logistički centri, a trebalo bi da se razvijaju i luke Pančevo i Novi Sad.

izvor : www.SEEbiz.eu

AIK banka je u prvih devet meseci zabeležila prihode od kamata u visini od 8,7 milijardi dinara što predstavlja povećanje od 12,8 procenata dok su prihodi od naknada i provizija imali umereni tempo rasta – dostigli su 617,9 miliona dinara uz stopu rasta od nepunih 8 procenata. AIK je u posmatranom periodu ostvario dobitak pre oporezivanja u visini od 4,29 milijardi dinara što predstavlja povećanje od 42,9 procenata u odnosu na isti period protekle godine. Snažan skok profita u velikoj meri je posledica smanjivanja rashoda po osnovu kursnih razlika sa prošlogodišnje 3,2 milijarde na 1,3 milijarde dinara u tekućoj godini, dok su otpisi po osnovu indirektnih plasmana i rezervisanja bili na sličnom nivou kao i protekle godine i iznosili su 2,3 milijardi dinara.

Aktiva AIK-a poslednjeg dana septembra iznosila je 121,9 milijardi dinara što predstavlja povećanje od 11,4 odsto od početka tekuće godine. AIK je u prvih devet meseci povećao izdate kredite 20,4 odsto na 77,6 milijardi dinara dok je pozicija gotovine i gotovinskih ekvivalenata pala za trećinu, ali je ostala na solidnom nivou od 8 milijardi dinara.  Proteklih dana akcije AIK banke na Beogradskoj berzi stabilizovale su se na nivoima neznatno iznad 3.000 dinara, a po poslednjoj ceni od 3.045 dinara tržišna kapitalizacija ove bankarske ustanove iznosi 25,4 milijarde dinara (236,5 miliona evra).

Izvor: Sinteza

Dvodnevna manifestacija, koja se održava na 25. spratu Poslovnog centra Ušće, okupila je investitore, graditelje, banke, osiguravajuće kuće, konsultante i posrednike u prometu nekretninama.

Na sajmu su svoje projekte i mogućnosti za ulaganje u oblast nekretnina, pored ostalih, predstavile kompanije Kolijers internešenel, Danos, Ekos invest, hrvatski Punta skala imo i bugarski Balkanstroj, kao i opštine Kikinda, Topola, Bač i Ćuprija.

Organizatori sajma navode da najviše prijavljenih posetilaca ima iz Grčke, Turske i Velike Britanije.

Na skupu će se razgovarati o mogućnostima srpskog i regionalnog tržišta, privlačenju stranih investitora, razvoju tržišta stanova u Srbiji, kretanju cena nekretnina, kao i o budućnosti razvoja industrijskih zona.

Osnivač kompanije Investrs servisis, koji radi sa stranim investitorima koji bi da ulože u nekretnine u Srbiji, Milan Parivodić, rekao je na otvaranju sajma da je tržište nekretnina u Srbiji "u malo boljem stanju nego prošle godine".

Parivodić je kazao da je prošle godine tržište nekretnina u Srbiju u segmentu gradnje i prodaje bilo "skoro u slobodnom padu", što je posledica smanjene likvidnosti domaće privrede.

On očekuje da se cena nekretnina u Srbiji, nakon prošlogodišnjeg pada od 20 do 30 odsto, neće menjati u narednih godinu dana, da bi, kako je kazao, nakon toga postepeno počele da rastu, ali bez velikih skokova poput onih iz perioda od 2006. do 2008. godine.

Parivodić očekuje i blago poboljšanja po pitanju dolaska stranih investitora u Srbiju koji bi da ulažu u nekretnine, a značajniji pomak očekuje u 2012. godini, do kada će, kako je istakao, država morati reformiše oblasti svojinskog i građevinskog prava.

Naglasio je da su strani investitori zainteresovani za ulaganje u nekretnine u Srbiji, ali često ne nailaze na odgovarajući pravni okvir i sigurnost za ulaganje, ne samo u stambene objekte i poslovni prostor, već i u fabrike.

Strane ulagače interesuje, kako je precizirao, investiranje u šoping molove po većim gradovima Srbije, hotele, logističke centre i luke.

Ambarsador Hrvatske u Srbiji Željko Kuprešak pozvao je sve zainteresovane iz Srbije da investiraju u oblast nekretnina Hrvatskoj, podsećajući da je Hrvatska već dosta uložila u trgovinu, usluge i nekretnine u Srbiji.

izvor : economy.rs

Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins istakao je na skupu u hotelu "Hyat" da bi zemlje zapadnog Balkana period pre pristupanja EU trebalo da iskoriste da restrukturiraju svoje ekonomije ističući da brže pristupanje Uniji zahteva regionalnu ekonomsku saradnju i reformu tržišta.

On je naglasio da je efikasna primena CEFTA sporazuma dobra priprema za buduće članstvo u EU i dodao da će Unija i u budućnosti nastaviti da politički i finansijski podržava sve vidove regionalne saradnje.

Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Vesna Arsić podsetila je da CEFTA sporazum podrazumeva eliminisanje necarinskih trgovinskih barijera, harmonizaciju nivoa razvoja zemalja članica, uspostavljanje mehanizama za rešavanje sporova i pripremu za članstvo u EU.

Prema njenim rečima, najcešće necarinske barijere koje se javljaju u regionu su duge, komplikovane i netransparentne procedure na graničnim prelazima.

Predstavnik Svetske trgovinske organizacije (STO) Luis Ople ocenio je da akcije "kupujmo domaće", koje su pojedine zemlje u regionu pokrenule tokom ekonomske krize nisu korisne jer ukoliko bi sve zemlje obustavile uvoz, nijedna zemlja ne bi mogla ni da izvozi.

On je ukazao da je Srbija napravila pomak u pregovorima o pristupanju STO, ali da ostaju otvorena još neka pitanja kao što su prava trgovine, uvozna prava, autorska prava, fitosanitarne mere.

Izvor www.seebiz.eu

Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, podseća da su prošle godine i Albanija i Kosovo imali pozitivne stope rasta, a i ove će godine imati više stope rasta od Srbije. Pad je lane bio manji u Makedoniji i jednak u Bosni i Hercegovini, a slično će biti i sa rastom ove godine. Kriza je dublja i teža u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bugarskoj i Rumuniji.

"To je kada je reč o bruto domaćem proizvodu, odnosno onome što kao privreda stvaramo. Međutim, kada je reč o zaposlenosti, pad je u Srbiji bio daleko veći nego u svim pomenutim zemljama", kaže on i dodaje da nije jasno u odnosu na koje je zemlje i u čemu je Srbija šampion.

"Uopšte, o toj se temi obično toliko maglovito piše i raspravlja da je teško utvrditi o čemu je uopšte reč. Recimo, Srbija je bila prinuđena da traži podršku MMF-a, što obično znači da su makroekonomski problemi ozbiljniji nego u zemljama koje nisu morale da se obrate ovoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji", smatra Gligorov.

Izvor www.b92.net